hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.477
Zivot mladog coveka je stalno pod adrenalinom, ispunjen akcijama, nadanjima, stvaranju, rusenju starog... mlad covek gleda napred. Nema se vremena za sadasnjost, u kojoj bi se mozda divio sebi, ili bi makar bio oprezniji.
Naravno da se ponekad pada, klizav je to teren - taj put u buducnost. Kada je zelja dovoljno jaka, mlad covek odmah ustaje i nastavlja napred. Ustaje. Ne broji neuspehe i padove, broji samo uspehe.
Iz pada u pad, iz neuspeha u neuspeh, covek sve teze ustaje.
Cini mu se da blato u koje pada nekada nije bilo tako gusto, da je beton o koji je tresnuo nekada bio manje tvrd... i pita se kako se to desilo.
Tada covek, po prvi put u zivotu, zastane, da pogleda unazad, na put koji je presao.
Svestan je velicine i vrednosti, i dokazane hrabrosti. Divio bi se coveku koji je bez zastajanja presao tako tezak put, da to nije on, sam.
Skupiti snagu za nastavak puta - to cine samo najhrabriji. Znaju da je put njihova mladost, njihov zivot. Nastavljaju napred hrabro, zadovoljni svojim izborom, vremenom postajuci svesni vrednosti puta koji prelaze.
Oni manje hrabri prihvataju klupu u parku i sa neskrivenim ponosom i divljenjem, ponekad preuvelicavajuci, prepricavaju delove puta kojih se jos uvek secaju. Trace svoje vreme, ponekad i tudje, prepricavaju zivot zaboravljajuci da se on ne moze prepricati nego samo proziveti.
Stecena mudrost je srazmerna predjenom putu a obrnuto srazmerna protracenim godinama. Starost ne donosi mudrost, iskustvo i predjeni put stvaraju mudrost.
Doba zivota u kojem se desavaju ovakve promene je nekada bilo oko sezdesete godine.
Danas je moguce videti ljude u ranim tridesetim koji su se predali. Zasto je to tako?
Naravno da se ponekad pada, klizav je to teren - taj put u buducnost. Kada je zelja dovoljno jaka, mlad covek odmah ustaje i nastavlja napred. Ustaje. Ne broji neuspehe i padove, broji samo uspehe.
Iz pada u pad, iz neuspeha u neuspeh, covek sve teze ustaje.
Cini mu se da blato u koje pada nekada nije bilo tako gusto, da je beton o koji je tresnuo nekada bio manje tvrd... i pita se kako se to desilo.
Tada covek, po prvi put u zivotu, zastane, da pogleda unazad, na put koji je presao.
Svestan je velicine i vrednosti, i dokazane hrabrosti. Divio bi se coveku koji je bez zastajanja presao tako tezak put, da to nije on, sam.
Skupiti snagu za nastavak puta - to cine samo najhrabriji. Znaju da je put njihova mladost, njihov zivot. Nastavljaju napred hrabro, zadovoljni svojim izborom, vremenom postajuci svesni vrednosti puta koji prelaze.
Oni manje hrabri prihvataju klupu u parku i sa neskrivenim ponosom i divljenjem, ponekad preuvelicavajuci, prepricavaju delove puta kojih se jos uvek secaju. Trace svoje vreme, ponekad i tudje, prepricavaju zivot zaboravljajuci da se on ne moze prepricati nego samo proziveti.
Stecena mudrost je srazmerna predjenom putu a obrnuto srazmerna protracenim godinama. Starost ne donosi mudrost, iskustvo i predjeni put stvaraju mudrost.
Doba zivota u kojem se desavaju ovakve promene je nekada bilo oko sezdesete godine.
Danas je moguce videti ljude u ranim tridesetim koji su se predali. Zasto je to tako?
Poslednja izmena:
