Ljubis_Me_U_Snu
Zainteresovan član
- Poruka
- 200
Trinaest godina od krvave „Oluje“ kada su hrvatske snage za par sati prognale srpsko stanovništvo iz RSK i pobile na hiljade civila
Krajina i narod nestali u ognju
Za nekoliko sati iz Hrvatske je proterano više od 220 hiljada Srba,a bilans tog stravičnog hrvatskog „blic kriga“ bio je užasan - ubijeno je 1.943 Srba, od čega 1.199 civila,523 žene i dvanaestoro dece.Internirano je više od 3.200 starih i nemoćnih,a oko 1.500 ljudi je zarobljeno.U detaljno planiranoj krvavoj akciji,uz svesrdnu pomoć i odobrenje SAD i Nemačke,učestvovalo je više od 200 hiljada pripadnika hrvatske vojske i policije.Osim ubijenih civila,oko 2.500 Srba se i danas vodi kao nestalo
BEOGRAD - Trinaest godina od zločinačke hrvatske akcije „Oluja“ i progona celokupnog srpskog stanovništva iz tadašnje Republike Srpske Krajine navršava se danas.
U opsežnoj, detaljno planiranoj krvavoj akciji, u kojoj je učestvovalo više od 200 hiljada pripadnika hrvatske vojske i policije, za samo nekoliko sati sa svojih vekovnih ognjišta proterano je više od 220 hiljada Srba. Bilans ovog stravičnog hrvatskog „blic kriga“ bio je užasan - pobijeno je 1.943 Srba, od čega je čak 1.199 civila, 523 žene i dvanaestoro dece, preko 3.200 starih i nemoćnih je internirano, a oko 1.500 ljudi je zarobljeno. Nestalo je oko 2.500 Srba. Bio je to jedan od najvećih egzodusa u savremenoj istoriji.
Od 220 hiljada stanovnika Krajine oko 30 hiljada je bilo pod oružjem. Odnos vojnika bio je 7:1 u korist Hrvata, pa je svaki hrvatski vojnik „pokrivao“ jednog stanovnika Krajine.
Silovit napad u zoru
Jasno je da je agresija na Krajinu, uz svesrdnu pomoć i odobrenje SAD i Nemačke, dugo i temeljno pripremana, a Hrvati nisu želeli da odustanu od svojih planova ni posle, ispostaviće se, lažnih „mirovnih pregovora“ koji su samo dan pre „Oluje“ održani u Ženevi. Rukovodstvo Krajine,
nažalost, imalo je pogrešne obaveštajne podatke da će biti „ograničenog dometa“ hrvatske vojske i policije. Međutim, ono što se dogodilo u zoru tog 4. avgusta 1995. godine, prevazišlo je i najcrnja predviđanja. Po takozvanom principu „spržene zemlje“, u tačno pet sati hrvatske vojno-policijske snage svom silinom udarile su na svaki pedalj Republike Srpske Krajine. Avijacija, artiljerija i pešadija pošli su na sve što se kreće.... Na udaru je bilo sve srpsko, bez ikakvog obzira na to da li se radilo o civilnim objektima, kolonama izbeglica, ženama, deci, starima i nemoćnima... Važno je bilo u što kraćem roku satrti i prognati što više Srba. Krajina je gorela sa svih strana !
Punih dvanaest sati branioci Krajine uspevali su da odbijaju pešadijske napade hrvatskih jurišnika i da ni za pedalj ne ustuknu sa svojih vekovnih međa. Međutim, ostavljeni su na cedilu, izdati i izigrani. Očekivana pomoć nije stizala ni iz Srbije, ali ni iz Republike Srpske. Padalo je selo po selo, gorela je kuća za kućom. Za samo nekoliko sati nestala je Republika Srpska Krajina.
Iako i pored svega nije bilo govora o naredbi o povlačenju vojske, pojedine jedinice su usled teških gubitka položaja počele samoinicijativno da odstupaju. To je bio znak da i narod u haosu krene. Za samo nekoliko sati sve što je dotad činilo Krajinu stopilo se u jednu nepreglednu i tužnu kolonu. Most na Uni bio je jedini spas. Svi su krenuli ka njemu, ne verujući da zaista zauvek napuštaju svoja vekovna ognjišta, od kojih je tada ostalo bukvalno samo to - ognjišta! Samo su najsrećniji uspevali da iz svojih domova iznesu po neku stvar ili sitnicu, a sve što su decenijama sticali zauvek je nestalo u pepelu. LJudi su na traktorima, kombajnima, konjskim zapregama, kamionima, kolima i pešice tražili utočište, a zbeg je pratila neviđena panika i dezinformacije...
Trinaest godina kasnije, Srba u Hrvatskoj nema ni za jedan više nego posle tog zlokobnog avgusta 1995. godine. Hrvatska je uspela u svojoj nameri da potpuno raseli srpsko stanovništvo i ne pokazuje iskrenu želju da stvari promeni. Primera za to je bezbroj. Najveću nevolju Srbima predstavlja izuzetno negativan odnos okruženja, netrpeljivost i mržnja nekadašnjih komšija. Posebna priča je više od tridesetak diskriminatorskih zakona koji su u međuvremenu doneti. Prema tim aktima, Srbima se ne vraća imovina već se proglašava za državnu. Oni koji odluče da se vrate, a takvih je veoma malo, žive u najgorim uslovima, pa čak i u štalama, dok u njihovim kućama uživaju hrvatski bojovnici. Srbi ne mogu završiti gotovo nijedan pravni posao, knjige su uglavnom uništene, a ako nisu, maltretiranje za najobičniji papir traje mesecima. Kriza zaposlenja je velika, na prste se mogu izbrojati ljudi koji su našli posao, tako da jedva preživljavaju baveći se pre svega stočarstvom i zemljoradnjom. Najveća prepreka povratku su sudski procesi, jer je za navodne ratne zločine procesuirano više desetina hiljada Srba.
Žrtve još neosveštane
Udruženje porodica nestalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj uputilo je poziv porodicama i prijateljima porodica postradalih da se danas okupe u hramovima i paljenjem sveća odaju počast žrtvama akcije hrvatske vojske.
Najavljen je parastos u crkvi Svetog Marka u Beogradu i istovremeno u drugim pravoslavnim crkvama u znak sećanja ne samo na one koji su ubijeni u „Oluji“ pre 13 godina, već i za sve poginule u ratu u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine.
„Apelujemo na porodice i na sve koji će prisustvovati obeležavanju godišnjice srpskog stradanja u Hrvatskoj da se zadrže na duhovnom činu u hramovima, kako bi se sprečila politizacija ovog čina“, rekao je predsednik Udruženja Čedomir Marić. On je poseban apel uputio Komisiji Vlade Srbije za nestale koja je partner Komisiji Vlade Hrvatske da se založi i ubrza dinamiku traženja nestalih i ublaži patnje zbog neizvesnosti u kojoj žive porodice žrtava.
„Ovo pitanje je po važnosti iznad svih političkih pitanja“, rekao je Marić i dodao da se stiče utisak da hrvatska strana namerno odugovlači proces traganja za nestalim i ekshumacije registrovanih lokacija na kojima su pokopane žrtve „Bljeska“ i „Oluje“, kako bi umanjile razmere počinjenih zločina.
Krajina i narod nestali u ognju
Za nekoliko sati iz Hrvatske je proterano više od 220 hiljada Srba,a bilans tog stravičnog hrvatskog „blic kriga“ bio je užasan - ubijeno je 1.943 Srba, od čega 1.199 civila,523 žene i dvanaestoro dece.Internirano je više od 3.200 starih i nemoćnih,a oko 1.500 ljudi je zarobljeno.U detaljno planiranoj krvavoj akciji,uz svesrdnu pomoć i odobrenje SAD i Nemačke,učestvovalo je više od 200 hiljada pripadnika hrvatske vojske i policije.Osim ubijenih civila,oko 2.500 Srba se i danas vodi kao nestalo
BEOGRAD - Trinaest godina od zločinačke hrvatske akcije „Oluja“ i progona celokupnog srpskog stanovništva iz tadašnje Republike Srpske Krajine navršava se danas.
U opsežnoj, detaljno planiranoj krvavoj akciji, u kojoj je učestvovalo više od 200 hiljada pripadnika hrvatske vojske i policije, za samo nekoliko sati sa svojih vekovnih ognjišta proterano je više od 220 hiljada Srba. Bilans ovog stravičnog hrvatskog „blic kriga“ bio je užasan - pobijeno je 1.943 Srba, od čega je čak 1.199 civila, 523 žene i dvanaestoro dece, preko 3.200 starih i nemoćnih je internirano, a oko 1.500 ljudi je zarobljeno. Nestalo je oko 2.500 Srba. Bio je to jedan od najvećih egzodusa u savremenoj istoriji.
Od 220 hiljada stanovnika Krajine oko 30 hiljada je bilo pod oružjem. Odnos vojnika bio je 7:1 u korist Hrvata, pa je svaki hrvatski vojnik „pokrivao“ jednog stanovnika Krajine.
Silovit napad u zoru
Jasno je da je agresija na Krajinu, uz svesrdnu pomoć i odobrenje SAD i Nemačke, dugo i temeljno pripremana, a Hrvati nisu želeli da odustanu od svojih planova ni posle, ispostaviće se, lažnih „mirovnih pregovora“ koji su samo dan pre „Oluje“ održani u Ženevi. Rukovodstvo Krajine,
nažalost, imalo je pogrešne obaveštajne podatke da će biti „ograničenog dometa“ hrvatske vojske i policije. Međutim, ono što se dogodilo u zoru tog 4. avgusta 1995. godine, prevazišlo je i najcrnja predviđanja. Po takozvanom principu „spržene zemlje“, u tačno pet sati hrvatske vojno-policijske snage svom silinom udarile su na svaki pedalj Republike Srpske Krajine. Avijacija, artiljerija i pešadija pošli su na sve što se kreće.... Na udaru je bilo sve srpsko, bez ikakvog obzira na to da li se radilo o civilnim objektima, kolonama izbeglica, ženama, deci, starima i nemoćnima... Važno je bilo u što kraćem roku satrti i prognati što više Srba. Krajina je gorela sa svih strana !
Punih dvanaest sati branioci Krajine uspevali su da odbijaju pešadijske napade hrvatskih jurišnika i da ni za pedalj ne ustuknu sa svojih vekovnih međa. Međutim, ostavljeni su na cedilu, izdati i izigrani. Očekivana pomoć nije stizala ni iz Srbije, ali ni iz Republike Srpske. Padalo je selo po selo, gorela je kuća za kućom. Za samo nekoliko sati nestala je Republika Srpska Krajina.
Iako i pored svega nije bilo govora o naredbi o povlačenju vojske, pojedine jedinice su usled teških gubitka položaja počele samoinicijativno da odstupaju. To je bio znak da i narod u haosu krene. Za samo nekoliko sati sve što je dotad činilo Krajinu stopilo se u jednu nepreglednu i tužnu kolonu. Most na Uni bio je jedini spas. Svi su krenuli ka njemu, ne verujući da zaista zauvek napuštaju svoja vekovna ognjišta, od kojih je tada ostalo bukvalno samo to - ognjišta! Samo su najsrećniji uspevali da iz svojih domova iznesu po neku stvar ili sitnicu, a sve što su decenijama sticali zauvek je nestalo u pepelu. LJudi su na traktorima, kombajnima, konjskim zapregama, kamionima, kolima i pešice tražili utočište, a zbeg je pratila neviđena panika i dezinformacije...
Trinaest godina kasnije, Srba u Hrvatskoj nema ni za jedan više nego posle tog zlokobnog avgusta 1995. godine. Hrvatska je uspela u svojoj nameri da potpuno raseli srpsko stanovništvo i ne pokazuje iskrenu želju da stvari promeni. Primera za to je bezbroj. Najveću nevolju Srbima predstavlja izuzetno negativan odnos okruženja, netrpeljivost i mržnja nekadašnjih komšija. Posebna priča je više od tridesetak diskriminatorskih zakona koji su u međuvremenu doneti. Prema tim aktima, Srbima se ne vraća imovina već se proglašava za državnu. Oni koji odluče da se vrate, a takvih je veoma malo, žive u najgorim uslovima, pa čak i u štalama, dok u njihovim kućama uživaju hrvatski bojovnici. Srbi ne mogu završiti gotovo nijedan pravni posao, knjige su uglavnom uništene, a ako nisu, maltretiranje za najobičniji papir traje mesecima. Kriza zaposlenja je velika, na prste se mogu izbrojati ljudi koji su našli posao, tako da jedva preživljavaju baveći se pre svega stočarstvom i zemljoradnjom. Najveća prepreka povratku su sudski procesi, jer je za navodne ratne zločine procesuirano više desetina hiljada Srba.
Žrtve još neosveštane
Udruženje porodica nestalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj uputilo je poziv porodicama i prijateljima porodica postradalih da se danas okupe u hramovima i paljenjem sveća odaju počast žrtvama akcije hrvatske vojske.
Najavljen je parastos u crkvi Svetog Marka u Beogradu i istovremeno u drugim pravoslavnim crkvama u znak sećanja ne samo na one koji su ubijeni u „Oluji“ pre 13 godina, već i za sve poginule u ratu u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine.
„Apelujemo na porodice i na sve koji će prisustvovati obeležavanju godišnjice srpskog stradanja u Hrvatskoj da se zadrže na duhovnom činu u hramovima, kako bi se sprečila politizacija ovog čina“, rekao je predsednik Udruženja Čedomir Marić. On je poseban apel uputio Komisiji Vlade Srbije za nestale koja je partner Komisiji Vlade Hrvatske da se založi i ubrza dinamiku traženja nestalih i ublaži patnje zbog neizvesnosti u kojoj žive porodice žrtava.
„Ovo pitanje je po važnosti iznad svih političkih pitanja“, rekao je Marić i dodao da se stiče utisak da hrvatska strana namerno odugovlači proces traganja za nestalim i ekshumacije registrovanih lokacija na kojima su pokopane žrtve „Bljeska“ i „Oluje“, kako bi umanjile razmere počinjenih zločina.
