Svetska ekonomska kriza, i kriza u Srbiji

Vasa misljena o svetskoj ekonomskoj krizi i krizi u Srbiji...
Da li vas je pogodila kriza i da li je osecate, kako i na koji nacin?
Vasa misljenje, i procena koliko ce trajati?
Sta preduzeti povodom krize?
Koji poslovi ce 'propasti' a koji 'procvetati'?
Koga najvise pogadja kriza?
Kako ublaziti posledice svetske ekonomske krize?
Da li imate 'pritisak' na poslu i kakav?
..... i sve ostalo sto se tice krize o kojoj se non stop prica.....

pa ti si sam svoj gazda nije ni cudo
kriza fakticki ne postoji to je vestacka kriza i svi je koriste da ociste firme
na primer meni su danas smanjili platu 15% i jos su nam rekli da treba da budemo veseli

Ovde u Srbijici kriza traje bar 20 godina.
Navikli smo, nema promene.

I slažem se i ne slažem se.
Delatnosti koje se bave marketingom, građevinarstvom, kozmetikom, trgovinom vozilima i pratećom industrijom će itekako osetiti i već osećaju krizu, jer se na tim granama može uštedeti. Ako imaš trenutno problem sa finansijama, ono što možeš da sečeš je skupa kozmetika, kupovina stana ili auta, oglašavanje firmi i sl.
A to automatski pogađa i ljude koji u tim firmama rade. Normalno je čim nema posla, ljudi postaju balast i viša i pljušte otkazi, jer gazda normalno, nema nameru da finansira ljude koji mu ne trebaju.
Prema tome, krizu ne vide ljudi koji neće da je vide. Mada po meni, u Srbiji je veći problem naša nelikvidnost (svi svakome duguju, a država najviše svojim dobavljačima) od same svetske krize i to mnoge firme, pa samim tim i njihovi radnici neće preživeti dobro.

Kriza u Srbiji traje dosta dugo ali mislim da ce biti jos gore. Dozvolili su nam da se prezaduzimo i podignemo gomile kredita koje ne znamo ni sami kako cemo ih otplatiti sto stanovnistvo, sto privreda, sto drzava. Meni se recimo rata za kredit povecava skoro svaki drugi mesec malo po malo, a period kredita nikako da prodje, mislim da traje kao vecnost. Plate se smanjuju, pljuste otkazi, a cene rastu gore. Krizu nece osetiti apoteke, grobari, elektrodistribucija, prehrambrena industrija, ...

Mislim da će je osetiti, ali ne u kontekstu pada prometa, već u otežanoj naplati potraživanja...

Pa da.. Kod mene u firmi je opao promet a samim tim ne mozemo da izmirimo dobavljace, pa smanjuju troskove na svakom koraku. Najveci trosak firme su plate kako kazu, i zato su nam ih i smanjili.

Nisam baš pristalica udaranja ljudi po džepu, jer ipak nisu oni krivi... ali postoji masa drugih načina da se uštedi. Tipa ograničenja u telefoniranju, upotrebi službenih vozila, budžetima za sve i svašta... Mada zlo je. To mi je jasno.

ukinuli su to vec u prvom kvartalu sad je na redu plata
slazem se da ljudi nisu krivi i obicno onaj ko nije kriv ispasta a onaj ko je doveo do krize nikom nista

Investicioni fondovi u Srbiji su u tom trenutku tek počeli da se zaleću i da osvajaju tržište, a onda je nastao problem. Problem su smanjeni prometi na Beogradskoj berzi (veći deo investicija fondova je bio na berzi u Beogradu), a samim tim i zarada. Nervozni investitori koji su uložili svoje ušteđevine, polako počinju da doživljavaju Jezdin i Dafinin sindrom, i da kucaju na vrata investicionih fondova. Ubrzo posle toga, vrednosti investicionih jedinica počinju da padaju ispod početnih cena , kod nekih čak za više od 50 odsto, i to je jasan znak investitorima da moraju da povuku uloge i da spasu ono što je ostalo od njih. Fondovi padaju u problem, jer imaju velike odlive kapitala i padaju u tešku dubiozu. Banke su najmanje pogođene od svih finansijskih institucija, međutim ne postoji više mogućnost da se zadužuju u inostranstvu i da u zemlji plasiraju svež kapital. Kako smo već navikli da su naše banke vrlo prilagodljive, one se okreću razvoju štednje i vladinom paketu mera za borbu protiv finansijske krize i polako plivaju ka površini skoro netaknute.

I tih investitora mi iskreno nije žao, jer su svi hteli da sede kod kuće a neko drugi da im zarađuje novac... baš kao u vreme Jezde i Dafine.

Draga gospodarice, ja sam Jefimija, trazim te po forumu sat vremena jer ne mogu da ti odgovorim, niti da skinem tvoju poruku. Da li ne znam ili se ne snalazim, samo necu da budem nepristojna da ti ne odgovorim. Vrlo rado cu da popricam s tobom, mozes mi se javiti na milica.paripovic@gmailcom da razmenimo iskustva i sopstvene greske, pa da ne upadamo u njih bez potrebe. Izvini sto mora ovako, ali ne znam kako da dodjem do tvog teksta, ne da mi se da ga ocitam i da ti odgovorim. Pozdrav, cekam te.

Jefimija M:

Draga gospodarice, ja sam Jefimija, trazim te po forumu sat vremena jer ne mogu da ti odgovorim, niti da skinem tvoju poruku. Da li ne znam ili se ne snalazim, samo necu da budem nepristojna da ti ne odgovorim. Vrlo rado cu da popricam s tobom, mozes mi se javiti na milica.paripovic@gmailcom da razmenimo iskustva i sopstvene greske, pa da ne upadamo u njih bez potrebe. Izvini sto mora ovako, ali ne znam kako da dodjem do tvog teksta, ne da mi se da ga ocitam i da ti odgovorim. Pozdrav, cekam te.

Kliknite za proširenje...

Dobila sam tvoju poruku ali je prazna nema veze poslala sam ti mail pa se kuckamo tamo

U Srbiju je SEKA došla iz inostranstva. Da li ste se zapitali kako je nastala čitava ova zbrka od koje zavise brojne porodice i brojne ljudske sudbine?
Kako je sve krenulo? Koji su uzroci krize? Zašto se nije na vreme reagovalo i sprečila kriza ovih razmera?

Да је у питању тешка економска криза привреде Србије показују, поред предходно наведених, и следећи подаци:

a) просечан ниво цена за прва три месеца, у односу на децембар 2008. године виши је за 5,8% а у односу на исти период прошле године за нешто мање од 10%,

b) неликвидност је достигна енормне размере,

c) гомилање губитака је достигло енормне износе,

d) број запослених радника се из месеца у месец смањује,

e) врло мало се инвестира,

f) све је већи број предузећа која имају све веће тешкоће да сервисирају своје спољне дугове и прети им опасност да нека од њих, по основу релативно малих узетих кредита у прошлим годинама оду у власништво страних поверилаца,

g) у прва два месеца увоз опреме, изражен у еврима, у односу на исти период прошле године, смањен је за 27,2%,

h) увоз сировина и репродукционих материјала, такође изражених у еврима је у прва два месеца смањен за чак 31,7%.

A istovremeno čitam i ovu vest

“I ono što je takođe nesporno je da je u dosadašnjem periodu došlo do usporavanja, odnosno pada privredne i spoljnotrgovinske aktivnosti, takođe je nesporna činjenica da je kreditna aktivnost i priliv kapitala iz inostranstva u padu”, navodi Goran Nikolić.

Međutim, to ne znači da će nam naglo biti bolje već samo da ne bi trebalo da bude lošije, objašnjava ekonomista Privredne komore Srbije Goran Nikolić.

Kliknite za proširenje...

Dal' se ja toliko ne razumem u ekonomiju pa mi je potpuno nelogično što ovaj čovek govori ili šta?

gospodarica:

U Srbiju je SEKA došla iz inostranstva. Da li ste se zapitali kako je nastala čitava ova zbrka od koje zavise brojne porodice i brojne ljudske sudbine?
Kako je sve krenulo? Koji su uzroci krize? Zašto se nije na vreme reagovalo i sprečila kriza ovih razmera?

Kliknite za proširenje...

Nije se postovao prvi zakon ekonomije: "Jedes koliko zaradis".

Inflacija u Srbiji do kraja juna imaće silaznu putanju, nakon čega će zabeležiti blagi rast, tako da bi na kraju godine trebalo da bude u okviru ciljanog raspona i iznosi oko 8,8 odsto, rečeno je juce na predstavljanju Izveštaja Narodne banke Srbije o inflaciji.

I nagradnim igrama banke mame štediše

Od početka krize, posebno od kada je u oktobru sa štednih knjižica u bankama planulo milijardu evra devizne štednje koju su građani povukli u samo nekoliko dana, traje borba bankara za nove klijente i zadržavanje onih s kojima već posluju. Kao na vašaru nude se automobili, turistička putovanja, čak i stanovi, i sve to mahom za nove štediše koji u pojedinim bankama kamatu mogu uzeti odmah kada polože novac na štednju.

U ovom trenutku u toku je nagradna igra „Rajfajzen banke” koja će tokom narednih pet meseci deliti po jednu „bubu”, a oni koji ne osvoje automobil u novembru mogu postati dobitnici glavne nagrade - stana u Beogradu!

Pre toga je potrebno da od 15. maja do 14. novembra u ovoj banci oroče depozit u stranoj valuti na period od tri do 60 meseci. Interesantno je da je banka dala mogućnost da se kamata uzme istog dana kada se otvori štedni račun.
- Mogućnost da postanu dobitnici automobila „buba” imaju sva lica koja polože depozit u mesecu u kome je izvlačenje nagrade - kažu u „Rajfajzen banci”.
Automobil bi mogli dobiti i svi koji do 15. juna otvore tekući račun u „Hipo banci”, čija kampanja otvaranja računa traje od početka godine. Najsrećniji vlasnici računa dobiće sredinom juna „opel korsu”, vaučer za putovanje za dve osobe u vrednosti 1.500 evra, LCD televizor, laptop... Inače, vođenje tekućeg računa jedna je od jeftinijih bankarskih usluga i u ovoj banci košta 135 dinara. Ipak, plaća se mesečno i siguran je dobitak. U isto vreme, možda i važnije, zahvaljujući tekućem računu, novom klijentu banke je mnogo lakše prodati neku drugu uslugu.
- Otvaranjem tekućeg računa u „Hipo banci” korisnici stiču brojne olakšice i mogućnosti, između ostalog i mogućnost refinansiranja postojećih kreditnih obaveza pod atraktivnom kamatnom stopom od 10,50 odsto - ističu u „Hipo banci”.
U nadmetanju za prikupljanje jeftinog novca, što je za banke svakako štednja, i to ona oročena, uključila se i „Banka Inteza” koja odnedavno nudi 5,5 odsto kamate na deviznu štednju koju stanovništvo oroči do kraja godine. Za štednju u evrima oročenu na 12 ili više meseci kamate idu do 6,5 odsto.
- „Banka Inteza” svojim štedišama daje mogućnost da pre isteka oročenja podignu celokupan iznos po kamatnoj stopi koja važi za sredstva po viđenju ili da podignu do 20 odsto uloga bez smanjenja ugovorene kamatne stope i plaćanja naknade za prevremeni prekid oročenja - navode u ovoj banci.
Od sredine maja podsticaje za štednju daje i „Eurobanka EFG” i to za štednju po viđenju, odnosno onu koja se može u svakom trenutku podići. Uz godišnju kamatu 6,5 odsto ni ova banka nije propustila da dodeli i neki poklon.
- Ovom kampanjom štedišama nudimo raspoloživost novca u svakom trenutku uz veoma povoljnu kamatnu stopu i doživotno besplatnu karticu. Napominjem da zbog mesečnog pripisa kamate klijenti koji ulože sredstva na ovaj proizvod mogu iskoristiti pogodnosti oslobođenja od poreza na prihod od kamate koji važi do kraja ove godine. To znači da njihov slobodan novac može da zarađuje još više - kaže Goran Tomić, direktor Odeljenja za depozite građana „Eurobank EFG”.
Ima i onih koji u ovom trenutku promovišu ne jedan proizvod, već instituciju, što čini banka „Sosijete ženeral”.

Izvor: Blic

Broj nezaposlenih bi u ovoj godini, zbog globalne ekonomske krize mogao porasti za 50,4 miliona ljudi širom sveta, saopštila je agencija UN za rad, što je mnogo veći broj nego što je ova međunarodna organizacija za rad sa sedištem u Ženevi predvidela u januaru ove godine.

Ta agencija je pozvala vlade država sveta da programe za otvaranje novih radnih mesta uključe u svoje stimulativne pakete, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Dodala je da bi 29 miliona radnih mesta moglo biti sačuvano, ukoliko bi kompanije dobile finansijski podstrek da ne otpuštaju radnike.

Ja stvarno ne znam kada ovde nije bila kriza zadnjih 15-20g?Kada su ovde ljudi ziveli iole kao drugi stanovnici zapadne evrope?Prosecna porodica u Srbiji ima automobil star 8 godina i to naravno 1!Sta je to drugi automobil u porodici,verovatno se meri u promilima u Srbiji.Sve to na zapadu je normalno.E sad sto oni malo u tome preteruje pa oba ta automobila moraju da budu mladja od 3g,to je vec nesto drugo.

Belu tehniku smo jedva nekako uspevali da obnovimo,ali daleko je to od onih skupih inox stvari za kuhinju,spanske ili italijanske plocice u putailu,hidromasazne kade,pa to sve za vecinu stanovnika Srbije misaona imenica.

Sta tek reci o putovanjima?Grcka mu dodje kao san snova,i to apartmani,jer su hoteli i dalje za vecinu nepristupacan luksuz.

Dobro,da ne davim ja vise,vec bih da zakljucim da nasi ljudi mnogo lakse podnose i podnece ovo globalno sranje,zvana SEKA...

Napred SRBIJO!!!

Ako u poslednjem kvartalu budzet opet bude morao da se "steluje" vrlo lako moze da sedesi da svi nameti opet poskupe i probiju plafon podnosljivog.

Ideja da se oporezuje 6% svake zarade je bila njabolja, i vlada nije poradila malo vise da objasni. Ovako ce doliv para biti i daleko vise od tih 6%.

Ta mera je barem gadjala maskimalno precizno ono sto zapravo drzavi i treba. Ovako svaka mera je mere sirokog dejstva koja ubija metu ali ubija i sve oko mete....kao kad ubijate komarce kasikarom.
Ovako ce sve oko nas da poskupi i vise od tih 6%.

Trgovniski deficit je majka svih problema. Deficit kad traje dugo moze da ima katastrofalne posledice. Ja bi volo da mi neko kaze kako uopste (ako uopste) Srbija i moze da izadje iz deficita, u ovakvoj ekonomskoj konstalaciji u kakvoj je sada (kao isve istocnoevropske zemlje) Srbija nema ni trunku sanse da izadje iz deficita. To je prosto egzaktna matematicka racunica. Deficiti moze samo da se uvecava kao i dugovi kod MMF-a koji se koriste da krpe posledice tog deficita i tako u nedogled.

Zajmovi imaju obicno 3-5 godina "grace period" pa tako kad gledate da je sadasnja vlada dosla na vlast 2008 godine, dugovi ce poceti da pristizu na placanje 2012 taman kad dodje nova vlada, pa kad se suoci sa problemima onda ce opet da zajmi od MMF-a cisto da podmaze svoj madat i tako dalje i tako dalje. E sad, verovatno ima onih koji veruju da ce MMF davati kredite u nedogled.

Stvar je vrlo jednostvna i logicna. To je kao kad je neko narkoman i zaradjuje 300eur mesecno a za drogu mu treba 400eur mesecno, daje celu platu i polako prodaje stvari iz kuce, prvo zlato, pa slike sa zidova, pa tehniku, pa namestaj pa kad proda sve onda ode i uzme kredi pa kad mu treba jos uzme kredit da otplati stari kredit i kupi drogu pa sledeci mesec opet i opt i opet. Pitanje koje se namece je: DOKLE CE BANKA BITI VOLJNA DA MU DAJE KREDIT. kad banka proceni da je rizik prevelik prestace da mu daje ali ce traziti da vrati sve sto duguje, uzece mu stan i sve sto ima.

Bilo je slucajeva da su na pritisak MMF-a neke juznoamericke drzave prodavale strancima i vodovod i elektrodistribuciju i postu i penzijske fonodove....sve sto moze da proda. Pa onda preko noci recimo voda skoci 3 puta. Privatnik kaze "to je moja firma, moje pravo je da trazim cenu, ako nemas pare nemoj da pijes vodu. tacka."
Tako se postaje moderni rob.

Neka perspektiva svega toga je da cemo za 50 godina svi redom biti neki robovi koji ce placati sve ono sto zarade.

Lavina se dugo valjala. Akcija spasavanja je bila uspešna nekoliko puta. 1989. godine je bum mobilne telefonije i dinamično PC tržište bilo dovoljno da upumpa svežu krv. To je trajalo neko vreme. 2001. godine je za nekoliko dana propao energetski gigant Enron. To je bio signal da se nešto mora menjati. Pod hitno. Alen Grinšpen, guverner koji je vladao 1987-2006 je izmislio hipotekarne kredite. Model je jednostavan. Kuća vredi 100 hiljada dolara. U nekom trenutku cena kuće skače na 300 000. Banka daje prostor (razliku) korisniku i krene da se zadužuje jer pogrešno procenjuje da ima realnu šansu za to. Kamate su bile jako niske. Balon se i dalje pumpa. 2002. godine je napravljeno 2 miliona kuća. 2003. godine takođe. 2005. godine sve staje. 2006. godine kreću turbulencije. 9. avgusta 2007. se dešava krah. Balon se izduvava. Vrednost kuća se vraća na realnu vrednost. Vlasnik kuće ima dug od 300 000 i kuću koja vredi 100 000. Ljudi više ne mogu da plaćaju rate i izlaze iz kuća. U Klivlendu je 70 000 ljudi izašlo iz domova za nedelju dana i spavaju po šatorima.

2008. godine se kriza prenosi u finansijski sektor, odakle se anomalije prelivaju u ekonomiju i realni sektor koji nije u stanju da izdrži ogroman pad potrošnje. Sistem počinje da puca po svim svojim šavovima. Bernard Madof, investicioni menadžer sa Vol Strita, je proneverio 50 milijardi dolara svojih klijenata. On je, slično celoj američkoj kazino ekonomiji, ustanovio Ponzi šemu, tj. finansijsku piramidu koja je nama tako dobro poznata. Bivša Bušova administracija je bankama dala 350 milijardi dolara. Obamin tim tvrdi da je taj novac protraćen. Gubitak Krajslera, Dženeral motorsa i Forda je dosad prevazišao 900 milijardi dolara. Bude li se američka auto industrija ugasila američka ekonomija će izgubiti neverovatnih 5 miliona radnih mesta.

Realno, oni su i napravili problem. Kod nas nikada nisu krediti bili tako povoljni, a ni potrošnja tako komotna. Osim do '90. u vreme SFRJ... ali se nama to obilo o glavu za vreme sankcija.