Bolje je znati da ništa ne znaš, nego verovati
Evo još jedan odlomak iz vrlo inspirativne knjige koja hrišćanima diže kosu sa glave.
Baš se pitam zašto?
Što mislite nehrišćani vi o ovome?
Znam što misle hrišćani ,za njih je sve što greške hrišćanstva kritizira sotonsko djelo.
Religija i vera – to nije jedno isto. Sama reč »religija« (lat. religio) – to je veza. Veza s kim?Sa Bogovima, sa kosmičkim silama. Pojam vere neposredno u pojam religije ne ulazi. Sve religije ne traže veru. Postoje religije koje se baziraju na veri, a postoje i religije koje se baziraju na znanjima.
Hrišćanstvo – to je religija koja se bazira na veri, a mnogoboštvo ili vedizam (od reči veda –
znanje), o kome ćemo kasnije govoriti, - bazira se na realnim znanjima koja se mogu proveriti.Realnim znanjima nije potrebna vera. Naprimer, Pitagorinoj teoremi nije potrebno da li Vi u nju verujete ili ne. Vi je možete znati ili ne znati. Shvatati ili ne shvatati.
Mnogoboštvo – to je samo nacionalni vid zajedničke za sve Arijce religije – vedizma.
Mnogoboštvo – to je varijanta vedizma, adaptirana za konkretni narod, za nivo njegovog duhovnog i socijalnog razvoja. To jest sve mnogobožačke religije imaju jedan isti koren – vedizam. U ovoj knjizi nećemo razmatrati razlike u različitim varijantima mnogoboštva. U ovoj knjizi radi jednostavnosti pod vedizmom i mnogoboštvom ćemo podrazumevati jedno isto. Veda – to nije vera. Veda – to je znanje, vedati – to je znati.
Sam pojam apsolutne vere nije prihvatljiv za čoveka koji misli. Šta je to apsolutna vera? To
je slepo prihvatanje nekakvih doktrina ili ideja kao apsolut. Bez razmatranja, bez dokaza, bez provere, bez dopuštanja mogućnosti alternative. Vera je slepa. Vera isključuje svest. Znanjima, iskustvu, eksperimentu nije potrebna vera. Ne verovati, već znati ili proveriti.
Najjače princip slepe vere i nadmoć vere nad razumom izrazio je otac crkve Tertulijan:
»Verujem, zato što je apsurdno«. Da li je moguće živeti po ovom principu? Maloumnom čoveku ne samo da je moguće, već je i potrebno. Čovek koji misli treba da se rukovodi suprotnim principom: »Sve podvrgavaj sumnji«. Tertulijan je apsolutno u pravu kod svog prizivanja. Apsolutna vera – to i jeste vera u apsurde. Kad neko učenje ne bi bilo apsurdno, onda, naravno, ne bi bilo potrebe verovati u njega. Ali kada se nudi apsolutna besmislica, onda se bez vere ne može.
Vera je pogodna ograničenim ljudima, kod kojih loše radi glava (a takvih ljudi, na žalost,
ima sasvim dovoljno). Njima je teško i nemaju šta da misle, rasuđuju, dokazuju, da naprežu svoj neznatan mozak. Teško. A verovati je lako. Rekli su ti – hajde, veruj u ovo, veruješ u ovo, rekli ti –veruj u sasvim drugo, veruješ u sasvim drugo. Nije potrebno naprezati razum.Vera je – strašno oružje za varanje naroda. Čovek koji istinski veruje strašan je zbog svog fanatizma i nesposobnosti ne samo da shvati, nego čak i da sasluša drugu tačku gledišta. Vera u potpunosti parališe čoveka. Pokušajte da razgovarate sa istinski vernim komunistima, za koje je Lenjin (taj pravi đavo) svetac. Nikakve činjenice, argumenti, logika ne mogu da slome njihovu »svetu« veru. Njihov mozak je zalemljen verom i može da misli samo u pravcu progažene pruge njihove religije. I ako se čovek dublje zamisli, počinje da shvata da stvar nije u tome u šta ti ljudi
veruju: u lenjine, u hristove ili mojsijeve.Stvar je u »svetoj« veri. Ljudi koji istinski veruju – to su »zombovi«, koji su izgubili ljudski oblik i predstavljaju oružje koje ne misli u rukama onih, koji su im nametnuli ovu ili onu veru. Čak i ako ne uzimamo fanatike koji istinski i sveto veruju, već jednostavno uzmemo tihog hrišćanina bez fanatizma, i tu je lako videti da taj čovek nije punovredan. On ne ume da misli kritički. U
njegovoj glavi blok kritičke analize ulazne informacije nikada nije ozbiljno radio, njega su od
detinjstva učili da veruje. I takvi ljudi su veoma pogodni bilo kom despotskom režimu.
Pogledajte konkretne činjenice. Staljin je po obrazovanju bio visoko religiozno-obrazovan
čovek. 12 godina je učio u duhovnoj školi i bogosloviji. I šta? Šta, zar je to od njega napravilo čoveka koji veruje u Hrista? Nimalo. Ali zato je Staljin shvatio najvažnije: religiozna vera – to je moćni instrument vlasti nad ljudima. Čim je umro Lenjin, Staljin je sa daljinskim nišanom počeo od komunizma da pravi novu religiju.
Staljinu je bilo lako da od »naučnog« komunizma pravi čistu religiju, pošto su po svojoj
suštini HRIŠĆANSTVO I KOMUNIZAM – SRODNE RELIGIJE. Komunizam je izrastao iz
hrišćanstva, upivši u sebe sav hrišćanski talog. Čak je komunizam i pravljen u istoj tajnoj
»radionici«, u kojoj su spremani i judeizam, i hrišćanstvo, i islam, i masonstvo. O toj okultnoj »radionici« i o ciljevima njenih gospodara mi ćemo govoriti kasnije.
Sve religije se prave ne na praznom mestu i ne od nule. Osnovne ideje (i pametne i glupe) se pozajmljuju iz prethodnih religija. Judeizam i hrišćanstvo su većinu svojih ideja i principa ukrali od Arijevaca iz mnogobožačkih religija, smišljeno ih i beskrajno unakazivši. Komunizam, idući u stopu za hrišćanstvom, svoje osnovne principe je pozajmio od hrišćana sa minimalnim izmenama. Čak osnovne rituale i obrede Staljin je preuzeo iz hrišćanstva i u tome mnogo uspeo. U komunizam su počeli SVETO DA VERUJU. Od Lenjinovog leša su napravili mumuiju i smestili »SVETE mošti« u MAUZOLEJ – čisto religiozni objekat. Sve kao što treba prilikom stvaranja
novog boga.70 godina milioni ljudi su išli da vide svojim očima SVETE mošti Lenjina i da prime svetost tog sataniste. Reći ćete da su svi ti ljudi bili glupi? Može se i tako reći. A može se reći i tačnije. Neko (oni koji imaju vlast) ih je napravio glupima ili još tačnije – programirao ih za određeni tip mišljenja pomoću propagande (informacionog oružja). Ali ako Vi mislite da se lenjinisti u nečemu principijelno razlikuju od hodočasnika Hrista i Mojsija, Vi duboko grešite. Nema nikakve razlike.Maloumnima i jedne i druge čini njihova SVETA VERA. U njoj je svo zlo.Svaki čovek ima svoje lično životno iskustvo, koje čoveka koji misli treba nečemu da nauči. Koliko se puta u svom životu čovek susreće sa svakakvim lupežima i prevarantima? Mnogo puta. I od čega ti prevaranti žive? Od ljudske VERE u nešto dobro. I lupeži obmanjuju te vernike, bogateći se na ljudskoj poverljivosti. Kakav zaključak iz svega toga proističe? Ne treba ljudima slepo verovati, ne treba biti lakoveran i treba se prema njima odnositi diferencirano, ako hoćeš da te ne
prevare.Sa religioznom verom se dešava to isto. Onaj, ko sveto i slepo veruje, toga i obmanjuju.Argumenti poput onog da se u religiji ne veruje ljudima, već bogovima ili njihovim prorocima, nisu ubedljivi, jer vernici opšte sa mnogobožačkim sveštenicima, popovima, sveštenicima i hodžama,koji istupaju u ime bogova. Jasno je da je istupanje u ime nekoga veoma lako, pogodno i, što je najvažnije, korisno. Ali sva ta istupanja mogu biti isto tako lažna, kao i istupanja prevaranata.Zaključak – treba ne »sveto« verovati, već misliti.
Pogledajte kako su lako lupeži tipa MMM-ovci pokrali pola Rusije. Zašto u tolikim
razmerama i tako lako? Zato što smo zemlja vernika. Vera je – veoma opasna navika. Ranije sesveto verovalo u Hrista, zatim u Lenjina i Staljina, a kasnije u svetlu budućnost tipa MMM. Privikli smo da nerazumno verujemo u čuda. Poverovali smo da se može »lako« postati milioner. Našli smo sebi novog Hrista – Sergeja Mavrodi – spasioca »svete« Rusije. E on nas je sve spasio, postao je jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji. Naravno, svi ti mavrodi nisu pokrali Rusiju bez pomoći
jeljcinske mafije, koja ih je rodila i sa kojom su morali sve da podele. Inače bi svi ti mavrodi
odavno ležali u zatvoru. U svetu realno postoje dobro i zlo, to je očevidno svakom čoveku. Takođe je očevidno da zlo (ili drugačije satana, đavo) koristi laž, kao jedno od efikasnih sredstava za obmanjivanje ljudi. Ne govori se uzalud da je đavo – lažov i otac laži. Sada hajde da razmislimo kako je jednostavnije i najefikasnije đavolu ili satani da obmanjuje ljude? Tu čak nema potrebe da se posebno razmišlja.Satani je jednostavnije i najefikasnije da odigra svoju omiljenu igru »naopako«: da sebe nazove
bogom, kao kad vuk odene na sebe ovčju kožu, i da ubeđuje ljude da sveto veruju u boga, i to u jedinog i neponovljivog, da ne bi bilo alternative. Odavde zaključak – onaj, ko veruje u boga,umesto da poznaje Bogove, rasuđuje, shvata, oseća Bogove i ima vezu sa njima, može lako da bude uhvaćen na đavolju udicu.
Oni koji iskreno veruju u Hrista ili u Lenjina, ne veruju u realni oblik tih ličnosti i njihovih
religija, već u zamišljen i sugerisan. Niko od tih vernika nije ozbiljno čitao ni Bibliju, ni Jevanđelje,ni Kapital Karla Marksa, ni Manifest kompartije, a ako je i čitao, onda ništa nije shvatio. Svetao lik tih »velikih« vođa čovečanstva sugeriše narodu lažna crkvena ili partijska propaganda. Propaganda koja priča o čistoći i dobroti mnogih hrista i lenjina, - to je samo ovčja koža, pod kojom se krije zversko vučje keženje tih strašnih religija.
Popovi ubeđuju da, ako je čovek iskreno verovao u nešto, iskreno se varao, na onom svetu
će mu se sve oprostiti, čak ako nije verovao u ono što treba.
Evo još jedan odlomak iz vrlo inspirativne knjige koja hrišćanima diže kosu sa glave.
Baš se pitam zašto?
Što mislite nehrišćani vi o ovome?
Znam što misle hrišćani ,za njih je sve što greške hrišćanstva kritizira sotonsko djelo.
Religija i vera – to nije jedno isto. Sama reč »religija« (lat. religio) – to je veza. Veza s kim?Sa Bogovima, sa kosmičkim silama. Pojam vere neposredno u pojam religije ne ulazi. Sve religije ne traže veru. Postoje religije koje se baziraju na veri, a postoje i religije koje se baziraju na znanjima.
Hrišćanstvo – to je religija koja se bazira na veri, a mnogoboštvo ili vedizam (od reči veda –
znanje), o kome ćemo kasnije govoriti, - bazira se na realnim znanjima koja se mogu proveriti.Realnim znanjima nije potrebna vera. Naprimer, Pitagorinoj teoremi nije potrebno da li Vi u nju verujete ili ne. Vi je možete znati ili ne znati. Shvatati ili ne shvatati.
Mnogoboštvo – to je samo nacionalni vid zajedničke za sve Arijce religije – vedizma.
Mnogoboštvo – to je varijanta vedizma, adaptirana za konkretni narod, za nivo njegovog duhovnog i socijalnog razvoja. To jest sve mnogobožačke religije imaju jedan isti koren – vedizam. U ovoj knjizi nećemo razmatrati razlike u različitim varijantima mnogoboštva. U ovoj knjizi radi jednostavnosti pod vedizmom i mnogoboštvom ćemo podrazumevati jedno isto. Veda – to nije vera. Veda – to je znanje, vedati – to je znati.
Sam pojam apsolutne vere nije prihvatljiv za čoveka koji misli. Šta je to apsolutna vera? To
je slepo prihvatanje nekakvih doktrina ili ideja kao apsolut. Bez razmatranja, bez dokaza, bez provere, bez dopuštanja mogućnosti alternative. Vera je slepa. Vera isključuje svest. Znanjima, iskustvu, eksperimentu nije potrebna vera. Ne verovati, već znati ili proveriti.
Najjače princip slepe vere i nadmoć vere nad razumom izrazio je otac crkve Tertulijan:
»Verujem, zato što je apsurdno«. Da li je moguće živeti po ovom principu? Maloumnom čoveku ne samo da je moguće, već je i potrebno. Čovek koji misli treba da se rukovodi suprotnim principom: »Sve podvrgavaj sumnji«. Tertulijan je apsolutno u pravu kod svog prizivanja. Apsolutna vera – to i jeste vera u apsurde. Kad neko učenje ne bi bilo apsurdno, onda, naravno, ne bi bilo potrebe verovati u njega. Ali kada se nudi apsolutna besmislica, onda se bez vere ne može.
Vera je pogodna ograničenim ljudima, kod kojih loše radi glava (a takvih ljudi, na žalost,
ima sasvim dovoljno). Njima je teško i nemaju šta da misle, rasuđuju, dokazuju, da naprežu svoj neznatan mozak. Teško. A verovati je lako. Rekli su ti – hajde, veruj u ovo, veruješ u ovo, rekli ti –veruj u sasvim drugo, veruješ u sasvim drugo. Nije potrebno naprezati razum.Vera je – strašno oružje za varanje naroda. Čovek koji istinski veruje strašan je zbog svog fanatizma i nesposobnosti ne samo da shvati, nego čak i da sasluša drugu tačku gledišta. Vera u potpunosti parališe čoveka. Pokušajte da razgovarate sa istinski vernim komunistima, za koje je Lenjin (taj pravi đavo) svetac. Nikakve činjenice, argumenti, logika ne mogu da slome njihovu »svetu« veru. Njihov mozak je zalemljen verom i može da misli samo u pravcu progažene pruge njihove religije. I ako se čovek dublje zamisli, počinje da shvata da stvar nije u tome u šta ti ljudi
veruju: u lenjine, u hristove ili mojsijeve.Stvar je u »svetoj« veri. Ljudi koji istinski veruju – to su »zombovi«, koji su izgubili ljudski oblik i predstavljaju oružje koje ne misli u rukama onih, koji su im nametnuli ovu ili onu veru. Čak i ako ne uzimamo fanatike koji istinski i sveto veruju, već jednostavno uzmemo tihog hrišćanina bez fanatizma, i tu je lako videti da taj čovek nije punovredan. On ne ume da misli kritički. U
njegovoj glavi blok kritičke analize ulazne informacije nikada nije ozbiljno radio, njega su od
detinjstva učili da veruje. I takvi ljudi su veoma pogodni bilo kom despotskom režimu.
Pogledajte konkretne činjenice. Staljin je po obrazovanju bio visoko religiozno-obrazovan
čovek. 12 godina je učio u duhovnoj školi i bogosloviji. I šta? Šta, zar je to od njega napravilo čoveka koji veruje u Hrista? Nimalo. Ali zato je Staljin shvatio najvažnije: religiozna vera – to je moćni instrument vlasti nad ljudima. Čim je umro Lenjin, Staljin je sa daljinskim nišanom počeo od komunizma da pravi novu religiju.
Staljinu je bilo lako da od »naučnog« komunizma pravi čistu religiju, pošto su po svojoj
suštini HRIŠĆANSTVO I KOMUNIZAM – SRODNE RELIGIJE. Komunizam je izrastao iz
hrišćanstva, upivši u sebe sav hrišćanski talog. Čak je komunizam i pravljen u istoj tajnoj
»radionici«, u kojoj su spremani i judeizam, i hrišćanstvo, i islam, i masonstvo. O toj okultnoj »radionici« i o ciljevima njenih gospodara mi ćemo govoriti kasnije.
Sve religije se prave ne na praznom mestu i ne od nule. Osnovne ideje (i pametne i glupe) se pozajmljuju iz prethodnih religija. Judeizam i hrišćanstvo su većinu svojih ideja i principa ukrali od Arijevaca iz mnogobožačkih religija, smišljeno ih i beskrajno unakazivši. Komunizam, idući u stopu za hrišćanstvom, svoje osnovne principe je pozajmio od hrišćana sa minimalnim izmenama. Čak osnovne rituale i obrede Staljin je preuzeo iz hrišćanstva i u tome mnogo uspeo. U komunizam su počeli SVETO DA VERUJU. Od Lenjinovog leša su napravili mumuiju i smestili »SVETE mošti« u MAUZOLEJ – čisto religiozni objekat. Sve kao što treba prilikom stvaranja
novog boga.70 godina milioni ljudi su išli da vide svojim očima SVETE mošti Lenjina i da prime svetost tog sataniste. Reći ćete da su svi ti ljudi bili glupi? Može se i tako reći. A može se reći i tačnije. Neko (oni koji imaju vlast) ih je napravio glupima ili još tačnije – programirao ih za određeni tip mišljenja pomoću propagande (informacionog oružja). Ali ako Vi mislite da se lenjinisti u nečemu principijelno razlikuju od hodočasnika Hrista i Mojsija, Vi duboko grešite. Nema nikakve razlike.Maloumnima i jedne i druge čini njihova SVETA VERA. U njoj je svo zlo.Svaki čovek ima svoje lično životno iskustvo, koje čoveka koji misli treba nečemu da nauči. Koliko se puta u svom životu čovek susreće sa svakakvim lupežima i prevarantima? Mnogo puta. I od čega ti prevaranti žive? Od ljudske VERE u nešto dobro. I lupeži obmanjuju te vernike, bogateći se na ljudskoj poverljivosti. Kakav zaključak iz svega toga proističe? Ne treba ljudima slepo verovati, ne treba biti lakoveran i treba se prema njima odnositi diferencirano, ako hoćeš da te ne
prevare.Sa religioznom verom se dešava to isto. Onaj, ko sveto i slepo veruje, toga i obmanjuju.Argumenti poput onog da se u religiji ne veruje ljudima, već bogovima ili njihovim prorocima, nisu ubedljivi, jer vernici opšte sa mnogobožačkim sveštenicima, popovima, sveštenicima i hodžama,koji istupaju u ime bogova. Jasno je da je istupanje u ime nekoga veoma lako, pogodno i, što je najvažnije, korisno. Ali sva ta istupanja mogu biti isto tako lažna, kao i istupanja prevaranata.Zaključak – treba ne »sveto« verovati, već misliti.
Pogledajte kako su lako lupeži tipa MMM-ovci pokrali pola Rusije. Zašto u tolikim
razmerama i tako lako? Zato što smo zemlja vernika. Vera je – veoma opasna navika. Ranije sesveto verovalo u Hrista, zatim u Lenjina i Staljina, a kasnije u svetlu budućnost tipa MMM. Privikli smo da nerazumno verujemo u čuda. Poverovali smo da se može »lako« postati milioner. Našli smo sebi novog Hrista – Sergeja Mavrodi – spasioca »svete« Rusije. E on nas je sve spasio, postao je jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji. Naravno, svi ti mavrodi nisu pokrali Rusiju bez pomoći
jeljcinske mafije, koja ih je rodila i sa kojom su morali sve da podele. Inače bi svi ti mavrodi
odavno ležali u zatvoru. U svetu realno postoje dobro i zlo, to je očevidno svakom čoveku. Takođe je očevidno da zlo (ili drugačije satana, đavo) koristi laž, kao jedno od efikasnih sredstava za obmanjivanje ljudi. Ne govori se uzalud da je đavo – lažov i otac laži. Sada hajde da razmislimo kako je jednostavnije i najefikasnije đavolu ili satani da obmanjuje ljude? Tu čak nema potrebe da se posebno razmišlja.Satani je jednostavnije i najefikasnije da odigra svoju omiljenu igru »naopako«: da sebe nazove
bogom, kao kad vuk odene na sebe ovčju kožu, i da ubeđuje ljude da sveto veruju u boga, i to u jedinog i neponovljivog, da ne bi bilo alternative. Odavde zaključak – onaj, ko veruje u boga,umesto da poznaje Bogove, rasuđuje, shvata, oseća Bogove i ima vezu sa njima, može lako da bude uhvaćen na đavolju udicu.
Oni koji iskreno veruju u Hrista ili u Lenjina, ne veruju u realni oblik tih ličnosti i njihovih
religija, već u zamišljen i sugerisan. Niko od tih vernika nije ozbiljno čitao ni Bibliju, ni Jevanđelje,ni Kapital Karla Marksa, ni Manifest kompartije, a ako je i čitao, onda ništa nije shvatio. Svetao lik tih »velikih« vođa čovečanstva sugeriše narodu lažna crkvena ili partijska propaganda. Propaganda koja priča o čistoći i dobroti mnogih hrista i lenjina, - to je samo ovčja koža, pod kojom se krije zversko vučje keženje tih strašnih religija.
Popovi ubeđuju da, ako je čovek iskreno verovao u nešto, iskreno se varao, na onom svetu
će mu se sve oprostiti, čak ako nije verovao u ono što treba.
Poslednja izmena od moderatora:
rusko-slovenske akademije - "Udar ruskih bogova".
