PRAKTIČAR
Početnik
- Poruka
- 20
Izgledaće malo čudno, ali je pre par godina izašla knjiga domaćeg autora kao pokušaj nastavka Gospodara prstenova. Knjiga se zove "Večna vatra". Mnogi bi pomislili da je u pitanju "SF jeres", ali vredi pogledati o čemu se radi.
Zanima me mišljenje ljubitelja SF i epske fantastike.
Postoji štampano i digitalno izdanje u PDF formatu.Ko je zainteresovan,neka pogleda o čemu se radi, staviću odlomak iz knjige ispod
Umesto predgovora
Dragi gospodine, mada već davno otuđen, čovek nije sasvim izgubljen,
niti sasvim promenjen.
J. R. R. Tolkien
Kada se želi početi s pisanjem nastavka jednog već poznatog dela,
ružnije rečeno s dopisivanjem, neophodno je prvo odati ogroman respekt
njegovom tvorcu. “Gospodar prstenova” je svakako najpoznatije, mnogi misle
i najbolje delo čiste epske fantastike. Delo je napisano po “svim
pravilima subkreacije koja nastaje po uzoru na vilinsku priču”, kako je
rekao sam Tolkin u svom eseju “Drvo i list”. Zajedno s ostalim delima koja
se referenciraju na Srednji svet, pre svega “Silmarilionom”, možemo
reći da je ovaj svet, nastao u Tolkinovoj mašti, u potpunosti obrađen.
Malo je toga bitnog čega bi se čitalac bez većeg napora setio da je ostalo
nerazjašnjeno. Izvesnih nelogičnosti svakako će biti, zavisno već od
percepcije čitaoca, ali teško je naći bitniji pojam, tako da nam izgleda
kako on “pada s neba” ako smo pošteno pročitali sve što je Tolkin napisao
o Srednjem svetu i Ardi.
Ono što je meni ostalo nelogično, ili bolje reći neuklopljeno u
njegovo delo, jeste preveliki dualizam, naročito u pogledu odrednice
istok-zapad. Bilo bi stoga najlakše napisati delo koje će samo
invertovati uloge u tom smislu da sada neki novi Aragorn i Gandalf kreću
sa istoka, a na zapadu ih dočekuje neki novi Sauron. Ali, videćemo da to
nije jedina podela koja može biti invertovana.
Delo epske fantastike mora imati kao svoj lajtmotiv borbu dobra i
zla. U svakom slučaju, uloge aktera su opisane, kao i njihove motivacije, a
one na kraju proizilaze na dobro ili zlo, tako da čitalac ostane
zainteresovan. Ali, sistem i doslednost raspodele strana veoma su
indikativni, tako da se na kraju zapitamo kako to da sve dobro dolazi sa
zapada ili po čemu su orlovi dobri, a vuci zli. Najzad, zanimljivi likovi
prolaze kroz metamorfoze, pa su tako, po mom mišljenju, i ne samo mom, dva
najzanimljivija lika Boromir i Golum, koje ne možemo definisati kao
samo dobre ili samo zle.Ono što je zanimljivo u “Silmarilionu”, koji se bavi sudbinom Arde,
posebno kroz prva dva razdoblja, jeste odnos Valara, sila Arde, ili
jednostavno bogova. Nema te stvari koje Emu (Jedini) ne može i sudbina
Arde, sve dok je ne preuzmu njegova mlađa deca, definisana je melodijom
koju pevaju njegovi Valari, na njegov zahtev. Pobuna Melklora od početka je
uočena, ali je ona u izvesnoj meri tolerisana. Kasnije Melklor može
nadjačati Valare samo iznenadnim podmuklim napadom. U dužoj borbi on
protiv njih nema šanse, pa ipak mu oni omogućavaju da ovlada Srednjom
zemljom i čak bude na vlasti mnogo godina.
Valari su skoro svemoćni, ali ne i nepogrešivi, čak se njihov greške
(poziv Elfima da dođu u Valinor) eksplicitno navode. Elfi (Noldori),
koji na svoju ruku žele da se suprotstave Melkoru, meta su njihove osude
pre nego Melklor sam i često stradaju u međusobnim sukobima – dakle, ne
samo od strane neprijatelja.
Ovde možemo reći da je zlo ostavljeno kao mogućnost izbora. Tolkinu
bi mogao zavideti i najjači srednjevekovni teolog. Osim toga, jasno je da su
bogovi milostivi koliko i bog Starog zaveta.
“Gospodar prstenova” se referencira na treće razdoblje pojačavanjem
već izražene tendencije da se neprijatelj premešta sa Severa na Istok i
delimično na Jug. Osim toga, opisi dobrih i zlih aktera asociraju nas na
rasizam, iako je to sam Tolkin demantovao. Dobro je na Zapadu
(severozapadu) i povezano je sa živom prirodom, dok je zlo jugoistočno, u
zemlji Mordor, delimično i u zapadnim zemljama (zahvaljujući izdaji
Sarumana) i povezano je s tehnologijom. Iz današnjeg ugla, deluje nam
besmisleno da se Zapad bori protiv tehnološkog zla, što u vremenu
pisanja dela nije obavezno tako delovalo.
Neću ovde ulaziti u dublja tumačenja izbora strana. Samo ću navesti da
se to može posmatati iz dva ugla – iz ugla sveta u kome je delo rađeno (pre
Drugog svetskog rata, Drugi svetski rat i Hladni rat) ili iz ugla
Tolkinovih ličnih i profesionalnih aspiracija. Naravno, jedno ne
isključuje drugo, već se češće nadopunjava.
U tom smislu, podela Istok-Zapad po tadašnjim pojmovima sasvim je
politički korektna, a povezivanje tehnologije sa Istokom logično je iz
“komunističkih formula” (elektrifikacija + industrija = komunizam), a
moguće da je inspirisano i domaćim konzervativizmom (ako bismo
industrijalizaciju Okruga posmatrali kao referenciranje na
socijalističku vlast laburista u samoj Britaniji).
Tolkinovo bavljenje filologijom učestvovalo je značajno u stvaranju
dela i sasvim moguće da utiče i na geografski raspored aktera. Osim toga,
kako smo videli, to što je bio vatreni katolik direktno se može videti u
objašnjenju pojma zla u njegovom svetu. A utiče, kao i drugi njegovi
pogledi, na dodeljivanje uloga “prirodnim” ili natprirodnim
stvorenjima.
U tom smislu, možemo primetiti da orlovi, koji igraju izuzetno
pozitivnu ulogu najvernijih saveznika dobra (primetimo da ništa za sebe
i ne traže), tako su postavljeni iz čisto kulturoloških razloga. Orao je
poznat kao aristokratski simbol još od Starog Rima, u kome je Jupiterov
orao oličavao rimsku državu, pa sve do današnjih dana, kada se šepuri s
grbova mnogih država, uključujući i Srbiju.
Vuk je čisto paganski, narodni simbol i totem običnog naroda. Uočimo
da je vuk simbol i Rima, ali onog republikanskog i prvobitnog Rima, koji
se još bori za opstanak. A vukovi, Varge, još od Hobita imaju izrazito
negativnu ulogu. Setimo se da vuk predstavlja jasnu negaciju hrišćanstva,
posebno hrišćanskih crkvi, kao čista suprotnost stadu u koje crkve
pokušavaju da uteraju narod. U tom smislu, vuk je čist odmetnik od
društva.
Još uočljiviji primer su zmajevi, kao izrazito negativna natprirodna
bića. Uočimo da zmaja (aždaju) i, naravno, zmiju kao nešto potpuno
negativno opisuje hrišćansko učenje, dok su zmajevi uglavnom negativni i
u ranijoj antičkoj tradiciji Evrope. Međutim, na istoku se zmaj smatra
izuzetno pozitivnim – u Kini, dok zmija takvu ulogu preuzima u Indiji –
recimo, kao zmija Kundalini prema učenju “Kamasutre”.
Početkom naše ere različiti kultovi gnostika obožavali su zmiju,
što je izazivalo zgražavanje Rimljana (koji isprva nisu razlikovali
gnostike od hrišćana), a još više hrišćana, koji se drže starozavetnog
verovanja da je zmija arhineprijatelj. Suprotan tome je kult zmije
Uroburos, koja guta vlasti rep i tako opisuje cikličnost sveta.
Postoji još jedna podudarnost s gnostičkim učenjem. Slično Tolkinu,
i gnostici su prepoznavali krugove sveta. Izvan tog sveta je ništa (void).
Razlika je u tome što gnostici tamo smeštaju savršeni svet, dok Tolkin u
spoljnu tamu prebacuje poraženog neprijatelja, a on opet odande dovlači
zla stvorenja. Osim toga Tolkin, istina veoma šturo, pominje kako zli
ljudi “obožavaju tamu”. Značaj ove distinkcije može nam biti jasan kada
imamo u vidu da jeretičko gnostičko učenje govori o tome kako je svet
stvrorio zli bog po ugledu na nacrt pravog idealnog sveta, te kako je u taj
svet zatvorio ljudski um. Ovakvo učenje bilo je sasvim dovoljno da pošalje
čoveka na lomaču u srednjem veku.
Ovde sam ukatko izneo spekulacije o razmeštaju raznih kreacija na
stranu dobra ili zla u Tolkinovom svetu. Ova razmatranja će mi pomoći
prilikom vlastite subkreacije, odnosno pisanja dela koje razmatra
Tolkinov svet od strane njegovih “negativaca” u četvrtom razdoblju – posle
Rata za prsten.
U početku...
U početku beše ništa, a ništa je sve.
Tim rečima Soutram je počeo svoju priču društvu okupljenom oko
vatre. Vatra je bila taman tolika da bi se videli oni koji su sedeli u krugu.
Veća vatra nije bila potrebna jer zveri ne bi napale tamo gde je plavi
čarobnjak. Čak ni komarci nisu dosađivali.
U srcu ničega je Večna vatra, po kojoj je nastao svet. Beše Emu, Jedini,
koji izrodi Sile prirode, koje njegova starija deca zovu još Valari, a
mlađa jednostavno bogovi. Tada im zapovedi da pevaju po uzoru na energiju
Vatre.
Ali Melki, najveći od svih Sila, hteo je da Vatru vidi sam, a ne kako
mu Emu zapoveda. I lutao je ogromnim prostorima tame u nadi da će
pronaći tamnu vatru. Ne zna se da li je pronašao, ali uneo je svoje
varijacije na temu muzike Sila. Emu je tri puta prekidao pesmu jer mu se
nova melodija nije svidela.
Tada je rešio da materijalizuje vibracije melodije Sila i na osnovu
njih stvori Eu, materijalni svet, i u njegove krugove usadi Ardu, disk na
koji je postavio svoju stariju decu – vilenjake i mlađu – ljude. I tada u
vremenskoj kugli nazvanoj Ea, pokaza Silama istoriju budućeg sveta. Tako je
nastao ovaj nesavršeni svet, na osnovu savršenog uzora – Večne vatre.
Za svaki od krugova sveta zadužen je po jedan Valar. A svi oni
nastaniše se na disku da izgrade svet i pripreme ga za dolazak Emuove
dece. Ali, sukob Sila bio je sudbina Arde. Deca Emuova dođoše u takav
svet, u kome ih je Emu ostavio njihovoj sudbini.
To vam je nauk, učenici moji, nastavi Soutram. Onaj ko tvrdi da je ovaj
svet večno vatra živa koja se s merom pali i merom gasi, greši. Takođe
greši kada tvrdi da svet nije stvorio niti jedan bog ili čovek. Ali, to sve
se može reći za uzor sveta, Večnu vatru, koju neki traže pod imenom Tamna
vatra. Sada kad ovo znate, mogu vas zvati svojim saradnicima, jer učenici
moji više niste. A sada, pogledajte biće koje će nas izbaviti iz krugova
sveta, krugova neznanja...
Zanima me mišljenje ljubitelja SF i epske fantastike.
Postoji štampano i digitalno izdanje u PDF formatu.Ko je zainteresovan,neka pogleda o čemu se radi, staviću odlomak iz knjige ispod
Umesto predgovora
Dragi gospodine, mada već davno otuđen, čovek nije sasvim izgubljen,
niti sasvim promenjen.
J. R. R. Tolkien
Kada se želi početi s pisanjem nastavka jednog već poznatog dela,
ružnije rečeno s dopisivanjem, neophodno je prvo odati ogroman respekt
njegovom tvorcu. “Gospodar prstenova” je svakako najpoznatije, mnogi misle
i najbolje delo čiste epske fantastike. Delo je napisano po “svim
pravilima subkreacije koja nastaje po uzoru na vilinsku priču”, kako je
rekao sam Tolkin u svom eseju “Drvo i list”. Zajedno s ostalim delima koja
se referenciraju na Srednji svet, pre svega “Silmarilionom”, možemo
reći da je ovaj svet, nastao u Tolkinovoj mašti, u potpunosti obrađen.
Malo je toga bitnog čega bi se čitalac bez većeg napora setio da je ostalo
nerazjašnjeno. Izvesnih nelogičnosti svakako će biti, zavisno već od
percepcije čitaoca, ali teško je naći bitniji pojam, tako da nam izgleda
kako on “pada s neba” ako smo pošteno pročitali sve što je Tolkin napisao
o Srednjem svetu i Ardi.
Ono što je meni ostalo nelogično, ili bolje reći neuklopljeno u
njegovo delo, jeste preveliki dualizam, naročito u pogledu odrednice
istok-zapad. Bilo bi stoga najlakše napisati delo koje će samo
invertovati uloge u tom smislu da sada neki novi Aragorn i Gandalf kreću
sa istoka, a na zapadu ih dočekuje neki novi Sauron. Ali, videćemo da to
nije jedina podela koja može biti invertovana.
Delo epske fantastike mora imati kao svoj lajtmotiv borbu dobra i
zla. U svakom slučaju, uloge aktera su opisane, kao i njihove motivacije, a
one na kraju proizilaze na dobro ili zlo, tako da čitalac ostane
zainteresovan. Ali, sistem i doslednost raspodele strana veoma su
indikativni, tako da se na kraju zapitamo kako to da sve dobro dolazi sa
zapada ili po čemu su orlovi dobri, a vuci zli. Najzad, zanimljivi likovi
prolaze kroz metamorfoze, pa su tako, po mom mišljenju, i ne samo mom, dva
najzanimljivija lika Boromir i Golum, koje ne možemo definisati kao
samo dobre ili samo zle.Ono što je zanimljivo u “Silmarilionu”, koji se bavi sudbinom Arde,
posebno kroz prva dva razdoblja, jeste odnos Valara, sila Arde, ili
jednostavno bogova. Nema te stvari koje Emu (Jedini) ne može i sudbina
Arde, sve dok je ne preuzmu njegova mlađa deca, definisana je melodijom
koju pevaju njegovi Valari, na njegov zahtev. Pobuna Melklora od početka je
uočena, ali je ona u izvesnoj meri tolerisana. Kasnije Melklor može
nadjačati Valare samo iznenadnim podmuklim napadom. U dužoj borbi on
protiv njih nema šanse, pa ipak mu oni omogućavaju da ovlada Srednjom
zemljom i čak bude na vlasti mnogo godina.
Valari su skoro svemoćni, ali ne i nepogrešivi, čak se njihov greške
(poziv Elfima da dođu u Valinor) eksplicitno navode. Elfi (Noldori),
koji na svoju ruku žele da se suprotstave Melkoru, meta su njihove osude
pre nego Melklor sam i često stradaju u međusobnim sukobima – dakle, ne
samo od strane neprijatelja.
Ovde možemo reći da je zlo ostavljeno kao mogućnost izbora. Tolkinu
bi mogao zavideti i najjači srednjevekovni teolog. Osim toga, jasno je da su
bogovi milostivi koliko i bog Starog zaveta.
“Gospodar prstenova” se referencira na treće razdoblje pojačavanjem
već izražene tendencije da se neprijatelj premešta sa Severa na Istok i
delimično na Jug. Osim toga, opisi dobrih i zlih aktera asociraju nas na
rasizam, iako je to sam Tolkin demantovao. Dobro je na Zapadu
(severozapadu) i povezano je sa živom prirodom, dok je zlo jugoistočno, u
zemlji Mordor, delimično i u zapadnim zemljama (zahvaljujući izdaji
Sarumana) i povezano je s tehnologijom. Iz današnjeg ugla, deluje nam
besmisleno da se Zapad bori protiv tehnološkog zla, što u vremenu
pisanja dela nije obavezno tako delovalo.
Neću ovde ulaziti u dublja tumačenja izbora strana. Samo ću navesti da
se to može posmatati iz dva ugla – iz ugla sveta u kome je delo rađeno (pre
Drugog svetskog rata, Drugi svetski rat i Hladni rat) ili iz ugla
Tolkinovih ličnih i profesionalnih aspiracija. Naravno, jedno ne
isključuje drugo, već se češće nadopunjava.
U tom smislu, podela Istok-Zapad po tadašnjim pojmovima sasvim je
politički korektna, a povezivanje tehnologije sa Istokom logično je iz
“komunističkih formula” (elektrifikacija + industrija = komunizam), a
moguće da je inspirisano i domaćim konzervativizmom (ako bismo
industrijalizaciju Okruga posmatrali kao referenciranje na
socijalističku vlast laburista u samoj Britaniji).
Tolkinovo bavljenje filologijom učestvovalo je značajno u stvaranju
dela i sasvim moguće da utiče i na geografski raspored aktera. Osim toga,
kako smo videli, to što je bio vatreni katolik direktno se može videti u
objašnjenju pojma zla u njegovom svetu. A utiče, kao i drugi njegovi
pogledi, na dodeljivanje uloga “prirodnim” ili natprirodnim
stvorenjima.
U tom smislu, možemo primetiti da orlovi, koji igraju izuzetno
pozitivnu ulogu najvernijih saveznika dobra (primetimo da ništa za sebe
i ne traže), tako su postavljeni iz čisto kulturoloških razloga. Orao je
poznat kao aristokratski simbol još od Starog Rima, u kome je Jupiterov
orao oličavao rimsku državu, pa sve do današnjih dana, kada se šepuri s
grbova mnogih država, uključujući i Srbiju.
Vuk je čisto paganski, narodni simbol i totem običnog naroda. Uočimo
da je vuk simbol i Rima, ali onog republikanskog i prvobitnog Rima, koji
se još bori za opstanak. A vukovi, Varge, još od Hobita imaju izrazito
negativnu ulogu. Setimo se da vuk predstavlja jasnu negaciju hrišćanstva,
posebno hrišćanskih crkvi, kao čista suprotnost stadu u koje crkve
pokušavaju da uteraju narod. U tom smislu, vuk je čist odmetnik od
društva.
Još uočljiviji primer su zmajevi, kao izrazito negativna natprirodna
bića. Uočimo da zmaja (aždaju) i, naravno, zmiju kao nešto potpuno
negativno opisuje hrišćansko učenje, dok su zmajevi uglavnom negativni i
u ranijoj antičkoj tradiciji Evrope. Međutim, na istoku se zmaj smatra
izuzetno pozitivnim – u Kini, dok zmija takvu ulogu preuzima u Indiji –
recimo, kao zmija Kundalini prema učenju “Kamasutre”.
Početkom naše ere različiti kultovi gnostika obožavali su zmiju,
što je izazivalo zgražavanje Rimljana (koji isprva nisu razlikovali
gnostike od hrišćana), a još više hrišćana, koji se drže starozavetnog
verovanja da je zmija arhineprijatelj. Suprotan tome je kult zmije
Uroburos, koja guta vlasti rep i tako opisuje cikličnost sveta.
Postoji još jedna podudarnost s gnostičkim učenjem. Slično Tolkinu,
i gnostici su prepoznavali krugove sveta. Izvan tog sveta je ništa (void).
Razlika je u tome što gnostici tamo smeštaju savršeni svet, dok Tolkin u
spoljnu tamu prebacuje poraženog neprijatelja, a on opet odande dovlači
zla stvorenja. Osim toga Tolkin, istina veoma šturo, pominje kako zli
ljudi “obožavaju tamu”. Značaj ove distinkcije može nam biti jasan kada
imamo u vidu da jeretičko gnostičko učenje govori o tome kako je svet
stvrorio zli bog po ugledu na nacrt pravog idealnog sveta, te kako je u taj
svet zatvorio ljudski um. Ovakvo učenje bilo je sasvim dovoljno da pošalje
čoveka na lomaču u srednjem veku.
Ovde sam ukatko izneo spekulacije o razmeštaju raznih kreacija na
stranu dobra ili zla u Tolkinovom svetu. Ova razmatranja će mi pomoći
prilikom vlastite subkreacije, odnosno pisanja dela koje razmatra
Tolkinov svet od strane njegovih “negativaca” u četvrtom razdoblju – posle
Rata za prsten.
U početku...
U početku beše ništa, a ništa je sve.
Tim rečima Soutram je počeo svoju priču društvu okupljenom oko
vatre. Vatra je bila taman tolika da bi se videli oni koji su sedeli u krugu.
Veća vatra nije bila potrebna jer zveri ne bi napale tamo gde je plavi
čarobnjak. Čak ni komarci nisu dosađivali.
U srcu ničega je Večna vatra, po kojoj je nastao svet. Beše Emu, Jedini,
koji izrodi Sile prirode, koje njegova starija deca zovu još Valari, a
mlađa jednostavno bogovi. Tada im zapovedi da pevaju po uzoru na energiju
Vatre.
Ali Melki, najveći od svih Sila, hteo je da Vatru vidi sam, a ne kako
mu Emu zapoveda. I lutao je ogromnim prostorima tame u nadi da će
pronaći tamnu vatru. Ne zna se da li je pronašao, ali uneo je svoje
varijacije na temu muzike Sila. Emu je tri puta prekidao pesmu jer mu se
nova melodija nije svidela.
Tada je rešio da materijalizuje vibracije melodije Sila i na osnovu
njih stvori Eu, materijalni svet, i u njegove krugove usadi Ardu, disk na
koji je postavio svoju stariju decu – vilenjake i mlađu – ljude. I tada u
vremenskoj kugli nazvanoj Ea, pokaza Silama istoriju budućeg sveta. Tako je
nastao ovaj nesavršeni svet, na osnovu savršenog uzora – Večne vatre.
Za svaki od krugova sveta zadužen je po jedan Valar. A svi oni
nastaniše se na disku da izgrade svet i pripreme ga za dolazak Emuove
dece. Ali, sukob Sila bio je sudbina Arde. Deca Emuova dođoše u takav
svet, u kome ih je Emu ostavio njihovoj sudbini.
To vam je nauk, učenici moji, nastavi Soutram. Onaj ko tvrdi da je ovaj
svet večno vatra živa koja se s merom pali i merom gasi, greši. Takođe
greši kada tvrdi da svet nije stvorio niti jedan bog ili čovek. Ali, to sve
se može reći za uzor sveta, Večnu vatru, koju neki traže pod imenom Tamna
vatra. Sada kad ovo znate, mogu vas zvati svojim saradnicima, jer učenici
moji više niste. A sada, pogledajte biće koje će nas izbaviti iz krugova
sveta, krugova neznanja...
