Politika (i politicari) u Srbiji vec duze vrmem lici na staru, olinjalu prostitutku koja je izgubila svaki kriterijum pri izboru eventualnog partnera. Daj sta das, bitno je makar malo ucariti. Eventualna koalicija koju si pomenuo je zaista smehotresna ali ubedljivo najneverovatnija je koalicija DS-LDP-SPS-G17 koja izgleda cveta. Boris, Dacic, Ceda, Krkobabici, Mladja...pa to su najbolji drugari, ubise se od medjusobne ljubavi, postovanja, uvazavanja i razumevanja za podelu plena...a narod koji je za njih glasao?
Koji narod? da li to postoji? To su samo gomile neprimetnih individua koje se aktiviraju samo kada treba obezbediti glasova na izborima! Tada se narodu obecava med i mleko, uvlaci mu se u dupe, ljube se ovce, seku se vrpce, zidaju se putevi, skole, obdanista, kanalizacije, dolaze FIAT-i i Mercedesi...
Pre par dana u PRESS-u je bio jedan odlican komentar. Izvolite:
GODINA PRVA
Pre godinu dana, 11. maja oko ponoći, sabraše glasove građana Srbije: najveći broj dobila je koalicija DS-G17-SDP-SPO-LSV-ZKG-DSHV. Zato možda nije loše da se podsetimo šta su baš u noći izbora govorili kako pobednici, tako i oni koji su pre 365 dana poraženi na izborima
Lider DS-a i predsednik Srbije Boris Tadić pravo u glavu: „Koštunica neće biti premijer", a potom reče da su „građani glasali za EU i Srbija će biti u EU!" Godinu dana kasnije isti predsednik iste zemlje i iste stranke kaže da je „pristupanje Srbije EU dalje nego pre pet godina".
I Oli Ren, čim je saznao ko je pobedio na izborima, pohitao je da saopšti da je „EU spremna da ubrza evropski put Srbije, uključujući i status kandidata". Danas, iz Brisela stiže poruka da „nije vreme za kandidaturu".
„Mi smo pobedili", uskliknu pre godinu dana Ivica Dačić i najavi da će njegova mala koalicija ići samo sa onima koji se zalažu za socijalnu pravdu i očuvanje teritorijalnog suvereniteta. I upravo ti borci, ti heroji socijalne pravde, ovih dana ni da pogledaju radnike koji su danima štrajkovali glađu, ili jeli sopstveni prst!
Lider LDP-a Čedomir Jovanović zakle se da će biti „najveća brana vlasti SRS-DSS-SPS". Nešto kasnije, za nekoliko apoteka u Beogradu, ode u koaliciju sa socijalistima.
Radikali, sada „naprednjaci", bejahu još vidovitiji. Tomislav Nikolić, čim mu javiše da su ih „žuti" potukli, reče da će „Srbija imati vladu DSS-SRS-SPS ili nove izbore". Posle godinu dana nema ni Nikolićeve vlade, ni novih izbora, ali ima Nikolića na čelu omiljene opozicione stranke predsednika Srbije.
Vojislav Koštunica, kada je obavešten o rezultatima glasanja, konstatova da su „nepremostive razlike između DS-a i DSS-a", a da je „sve ostalo stvar daljih analiza i toga ko može da obezbedi većinu". Analizu još nije završio jer i dalje traga za partnerima koji bi mu pomogli da sruši i ovu vladu.
A mi, građani, šta smo naučili za godinu dana? Da su pobednici slagali jer „zbog krize" nijedno obećanje nisu ispunili. Da u Srbiji očito nema političke alternative lošoj vlasti. I da treba da zaboravimo na EU!
Danas iz DS-a poručuju da će izbora biti tek za tri godine! Dovoljno vremena da naučimo još mnogo toga.
A ti narode ponovo glasaj.
Mozda i ispune svoja obecanja.
P.S. poslednji put na izbore sam izasao 24. septembra 2000. i nemam nameru da tu gresku ponovim u skorije vreme.
Bio sam redovan dok nismo skinuli onog iz Tolstojeve ali kada sam video sta smo ucinili i da smo umesto Kurte ustolicili Murtu digao sam ruke od sporta zvanog IZBORI.
) tako da kontam da ipak nije stranacki angazovan,al ako jeste onda...
