pedjaza
Aktivan član
- Poruka
- 1.251
U utorak 12. maja 2009. godine, Narodna Skupstna Republike Srbije usvojila je Zakon o politickom strankama.
Najznacajnija novina je da ce umesto dosadasnjih 100 neoverenih potpisa, za registraciju novih i preregistraciju postojecih politickih stranaka biti potrebni potpisi 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih gradjana Republike Srbije. Za stranke nacionalnih manjina, taj broj je 10 puta manji - 1000 potpisa. Inace, potpisi ce morati da budu sudski overeni, a ako stranka ne udje u parlament, svakih 8 godina ce morati da vrsi preregistraciju pod istim uslovima.
Rok za preregistraciju postojecih stranaka je 6 meseci od dana pocetka primene ovog zakona.
Do 5. oktobra 2000. godine je bilo vrlo malo stranaka koje su imale preko 10.000 clanova. Iz tadasnje grupacije DOS je samo DS imala preko 10.000 clanova. Cak ni DSS, ciji je predsednik izabran za predsednika SRJ, nije imala 10.000 clanova ni po evidenciji, a kamo li "realnih clanova".
Da je u to vreme pre 5. oktobra 2000. godine neko iz vladajuce strukture samo predlozio da se broj ljudi za registraciju i preregistraciju politicke stranke poveca na 10.000, pa i na 5.000, oni bi to na sva usta osudjivali kao krsenje demokratije i slobode politickog udruzivanja i organizovanja gradjana.
Da je tada bio na snazi ovaj zakon, u Srbiji bi postojalo samo 5 politickih stranaka (SPS, JUL, SPO, SRS i DS) i mozda jos neka stranka nacionalnih manjina. Ni jedna druga ne bi imala, niti bi mogla da sakupi 10.000 potpisa da se preregistruje.
Posto znaju kako je 2000. nastao DOS (udruzivanjem 18 malih stranaka koje su stvorile psiholoski efekat velikog broja udtzenih i sloznih), oni se sada plase da bi na neki slican nacin mogle da se udruze neke manje stranke i poraze aktuelnu vladajucu garnituru. Dakle, ne boje se oni malih stranaka pojedinacno, vec mogucnosti njihovog udruzivanja, jer znaju kako su i sami dosli na vlast.
Najznacajnija novina je da ce umesto dosadasnjih 100 neoverenih potpisa, za registraciju novih i preregistraciju postojecih politickih stranaka biti potrebni potpisi 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih gradjana Republike Srbije. Za stranke nacionalnih manjina, taj broj je 10 puta manji - 1000 potpisa. Inace, potpisi ce morati da budu sudski overeni, a ako stranka ne udje u parlament, svakih 8 godina ce morati da vrsi preregistraciju pod istim uslovima.
Rok za preregistraciju postojecih stranaka je 6 meseci od dana pocetka primene ovog zakona.
Do 5. oktobra 2000. godine je bilo vrlo malo stranaka koje su imale preko 10.000 clanova. Iz tadasnje grupacije DOS je samo DS imala preko 10.000 clanova. Cak ni DSS, ciji je predsednik izabran za predsednika SRJ, nije imala 10.000 clanova ni po evidenciji, a kamo li "realnih clanova".
Da je u to vreme pre 5. oktobra 2000. godine neko iz vladajuce strukture samo predlozio da se broj ljudi za registraciju i preregistraciju politicke stranke poveca na 10.000, pa i na 5.000, oni bi to na sva usta osudjivali kao krsenje demokratije i slobode politickog udruzivanja i organizovanja gradjana.
Da je tada bio na snazi ovaj zakon, u Srbiji bi postojalo samo 5 politickih stranaka (SPS, JUL, SPO, SRS i DS) i mozda jos neka stranka nacionalnih manjina. Ni jedna druga ne bi imala, niti bi mogla da sakupi 10.000 potpisa da se preregistruje.
Posto znaju kako je 2000. nastao DOS (udruzivanjem 18 malih stranaka koje su stvorile psiholoski efekat velikog broja udtzenih i sloznih), oni se sada plase da bi na neki slican nacin mogle da se udruze neke manje stranke i poraze aktuelnu vladajucu garnituru. Dakle, ne boje se oni malih stranaka pojedinacno, vec mogucnosti njihovog udruzivanja, jer znaju kako su i sami dosli na vlast.
