- Poruka
- 294
Kao lala koji je živeo u nekoliko vojvođanskih gradova, primetio sam jednu stvar koju su (koliko vidim) i drugi ljudi, sa kojima sam razgovarao na tu temu, primetili.
To su takozvani ultra vojvođani iz Bosne i Like, koji nam se ovih godina predstavljaju kao hardcore lale, čankisti i borci za spas Vojvodine od "srbijanskog i velikosrpskog terora".
Pre svega da razjasnimo jednu stvar. U Vojvodini postoje dve glavne vrste dođoša. Kolonisti (oni što su došli posle WW2) i izbeglice (koje su došle posle poslednih ratova).
Malo ću detaljnije opisati šta se dogodilo u Zagrebu, jer te to vrlo važno i najpoznatije, da bi forumaši shvatili o čemu je reč.
U Zagrebu je slična situacija kao u Vojvodini, s tim što se njihovi komunistički dođoši nazivaju pištolj doktori, koji su došli iz BiH posle WW2, kojih ima više nego pravih Zagrepčana.
Zagreb je tokom, a i pre, Drugog svetskog rata bio apsolutno antikomunistički nastrojen i pro-ustaški. Zagreb nosi austrougarsko nasleđe, pogotovo što se tiče mentaliteta. Skoro pa nije postojao Zagrepčanin koji je želeo da menja svoj stari kapitalistički Zagreb za neki socijalistički, kojim bi upraljali seljaci iz Bosanskohercegovačkih sela.
Kada su komunisti ušli u Zagreb, iz Zagreba je većina ljudi pobegla ili proterana, iz raznih razloga (mnogi su bili kolaboracionisti). Partizani koji su oslobodili Zagreb su mahom bili neobrazovani Hrvati iz bosanskohercegovačkih sela. Ti Hrvati su, kasnije nazvani pištolj doktori, su otimali stanove antikomunističkim Zagrepčanima, naselili se, i bitno izmenili političko opredeljenje i mentalitet grada Zagreba, u radikalno komunistički grad.
Dakle, u gradovima ŠIROM JUGOSLAVIJE, a i u bogatim vojvođanskim i slavonskim selima, je bio najveći antikomunistički otpor, jer su u gradovima živeli kapitalisti.
Siromašni seljaci i ostali proleteri su bili za komunizam, a takvih je najviše bilo u: Bosni, Lici, užoj Srbiji i Makedoniji.
Zato se govorilo da su Srbija, Lika i Bosna bastioni komunizma.
Zbog svega ovoga, komunisti su morali da pobede antikomunističke gradove. To su radili na dva načina: ubijali antikomuniste i naseljavali proletere u gradove (videli smo slučaj Zagreba).
Uz pomoć proletera, komunisti su osvojili gradove, a vrlo je važno da napomenem da su komunisti nosioci jugoslovenstva, satirajući i hrvatstvo i srpstvo, praveći instant nacije, kako bi postojala ravnoteža u Jugoslaviji.
Napomenuo bih da komunisti nisu naseljavali proletere u sela po Vojvodini, tako da se prave lale mogu naći isključivo po selima u Vojvodini. A ne sme se zaboraviti da su Vojvođani, pre WW2, važili za srpske patriote, pa čak i nacionaliste, a ne ljude koji hoće da napreve instant naciju.
Pogledajmo rezultate izbora. Možemo videti da danas, po vojvođanskim selima, autonomaške ili separatističke stranke nemaju nikakvu podršku, ili je ta podrška marginalna čak i u mutietničkim selima.
Ne kažem da nema kolonista po vojvođanskim selima, naravno da postoje i čista kolonistička sela, samo nije bilo toliko plansko masovno naseljavanje kao u gradovima.
Skoknite malo do Mokrina, Bašaida, Tomaševca, Dolova, Omoljice..., pa im kažite da ste za nezavisnu Vojvodinu. Velika je šansa da više nećete izaći iz sela.
Pogledajmo rezultate izbora i koliko se separatizam i neovojvođanizam primio tamo gde ima najviše kolonista, gde se komunizam najbolje primio. Uzmimo primer Novog Sada, posle Sarajeva - najtitoističkijeg grada SFRJ.
Otac Nenada Čanka, Ličanin, komunista, je bio gradonačelnik NS i predsednik IVV.
Te komunjare su promenile Novi Sad i skrnavile vrednosti koje su stvarane kroz istoriju. Od Srpske Atine do glavnog grada Republike Vojvodine (faktički, Vojvodina je bila republika SFRJ, iako ne de jure), od gospodskog grada do prazilukovićevskog kičeraja (koji i danas traje - većim intenzitetom).
To je rađeno po svim vojvođanskim gradovima. Izvorna srpska vojvođanska i nemačka gospodska elita iz Vojvodine je nestala.
Mi ne trebamo kroz današnju prizmu da gledamo događaje iz doba komunizma. Srpske patriote iz Vojvodine, koji su bili progonjeni, zalagali su se za Zapad, kapitalizam, neki i za nezavisnu Srbiju, dok se današnji srpski patriotizam uglavnom veže za Rusiju i antiamerikanizam i komunizam, koji je poremetio srpski sistem vrednosti za 180 stepeni.
Ovaj pasus sam morao da napišem, zato što neki misle da istorija Srbije počinje dolaskom Slobodana Miloševića na vlast i da su svi Srbi primitivni.
No, da se vratim na temu.
Seljaci proleterski, koji su postali novo građanstvo u Vojvodini, promenilo je za 180[SUP]0[/SUP] vojvođanstvo. Oni su zapravo udarili temelje "vojvođanskoj naciji", koju pokušava da stvori LSV & company.
Njima je Jugoslavija bila država, a Tito identitet. Pošto je umro Tito i raspala se Jugolsavija, oni danas traže novu državu i nov identitet, Vojvodinu.
Takvi se najčešće proglašavaju starosedeocima, a starosedeoce ubeđuju da su zabravo ovi novi dođoši (posle Slobinih ratova) krivi za svu nesreću u Vojvodini.
Stvorili su sliku da su zapravo pravi Vojvođani oni koji ze zalažu za nezavisnost od Srbije, iako su Vojvođani do 1945. bili najglasnije srpske patriote.
Kolonisti VS Izbeglice
Kolonisti i njihovi potomci su sada izgubili. Nema više komunizma. Oni su kivni kad neki od novih dođoša (izbeglica) sagradi spratnu kuću, otvori prodavnicu, fabriku, itd... Kivni su, jer su oni bili samo komunističke birokrate.
Eto, to su te Lale iz Crne Gore, Like i Bosne. Pogotovo iz Crne Gore, koje su došle da pljačkaju Lale i sami se proglasili Lalama.
Ima i među njima časnog sveta, ali koliko sam primetio, većina njihovim potomaka je antisrpski orijentisana.
To su takozvani ultra vojvođani iz Bosne i Like, koji nam se ovih godina predstavljaju kao hardcore lale, čankisti i borci za spas Vojvodine od "srbijanskog i velikosrpskog terora".
Pre svega da razjasnimo jednu stvar. U Vojvodini postoje dve glavne vrste dođoša. Kolonisti (oni što su došli posle WW2) i izbeglice (koje su došle posle poslednih ratova).
Malo ću detaljnije opisati šta se dogodilo u Zagrebu, jer te to vrlo važno i najpoznatije, da bi forumaši shvatili o čemu je reč.
U Zagrebu je slična situacija kao u Vojvodini, s tim što se njihovi komunistički dođoši nazivaju pištolj doktori, koji su došli iz BiH posle WW2, kojih ima više nego pravih Zagrepčana.
Zagreb je tokom, a i pre, Drugog svetskog rata bio apsolutno antikomunistički nastrojen i pro-ustaški. Zagreb nosi austrougarsko nasleđe, pogotovo što se tiče mentaliteta. Skoro pa nije postojao Zagrepčanin koji je želeo da menja svoj stari kapitalistički Zagreb za neki socijalistički, kojim bi upraljali seljaci iz Bosanskohercegovačkih sela.
Kada su komunisti ušli u Zagreb, iz Zagreba je većina ljudi pobegla ili proterana, iz raznih razloga (mnogi su bili kolaboracionisti). Partizani koji su oslobodili Zagreb su mahom bili neobrazovani Hrvati iz bosanskohercegovačkih sela. Ti Hrvati su, kasnije nazvani pištolj doktori, su otimali stanove antikomunističkim Zagrepčanima, naselili se, i bitno izmenili političko opredeljenje i mentalitet grada Zagreba, u radikalno komunistički grad.
Dakle, u gradovima ŠIROM JUGOSLAVIJE, a i u bogatim vojvođanskim i slavonskim selima, je bio najveći antikomunistički otpor, jer su u gradovima živeli kapitalisti.
Siromašni seljaci i ostali proleteri su bili za komunizam, a takvih je najviše bilo u: Bosni, Lici, užoj Srbiji i Makedoniji.
Zato se govorilo da su Srbija, Lika i Bosna bastioni komunizma.
Zbog svega ovoga, komunisti su morali da pobede antikomunističke gradove. To su radili na dva načina: ubijali antikomuniste i naseljavali proletere u gradove (videli smo slučaj Zagreba).
Uz pomoć proletera, komunisti su osvojili gradove, a vrlo je važno da napomenem da su komunisti nosioci jugoslovenstva, satirajući i hrvatstvo i srpstvo, praveći instant nacije, kako bi postojala ravnoteža u Jugoslaviji.
Napomenuo bih da komunisti nisu naseljavali proletere u sela po Vojvodini, tako da se prave lale mogu naći isključivo po selima u Vojvodini. A ne sme se zaboraviti da su Vojvođani, pre WW2, važili za srpske patriote, pa čak i nacionaliste, a ne ljude koji hoće da napreve instant naciju.
Pogledajmo rezultate izbora. Možemo videti da danas, po vojvođanskim selima, autonomaške ili separatističke stranke nemaju nikakvu podršku, ili je ta podrška marginalna čak i u mutietničkim selima.
Ne kažem da nema kolonista po vojvođanskim selima, naravno da postoje i čista kolonistička sela, samo nije bilo toliko plansko masovno naseljavanje kao u gradovima.
Skoknite malo do Mokrina, Bašaida, Tomaševca, Dolova, Omoljice..., pa im kažite da ste za nezavisnu Vojvodinu. Velika je šansa da više nećete izaći iz sela.
Pogledajmo rezultate izbora i koliko se separatizam i neovojvođanizam primio tamo gde ima najviše kolonista, gde se komunizam najbolje primio. Uzmimo primer Novog Sada, posle Sarajeva - najtitoističkijeg grada SFRJ.
Otac Nenada Čanka, Ličanin, komunista, je bio gradonačelnik NS i predsednik IVV.
Te komunjare su promenile Novi Sad i skrnavile vrednosti koje su stvarane kroz istoriju. Od Srpske Atine do glavnog grada Republike Vojvodine (faktički, Vojvodina je bila republika SFRJ, iako ne de jure), od gospodskog grada do prazilukovićevskog kičeraja (koji i danas traje - većim intenzitetom).
To je rađeno po svim vojvođanskim gradovima. Izvorna srpska vojvođanska i nemačka gospodska elita iz Vojvodine je nestala.
Mi ne trebamo kroz današnju prizmu da gledamo događaje iz doba komunizma. Srpske patriote iz Vojvodine, koji su bili progonjeni, zalagali su se za Zapad, kapitalizam, neki i za nezavisnu Srbiju, dok se današnji srpski patriotizam uglavnom veže za Rusiju i antiamerikanizam i komunizam, koji je poremetio srpski sistem vrednosti za 180 stepeni.
Ovaj pasus sam morao da napišem, zato što neki misle da istorija Srbije počinje dolaskom Slobodana Miloševića na vlast i da su svi Srbi primitivni.
No, da se vratim na temu.
Seljaci proleterski, koji su postali novo građanstvo u Vojvodini, promenilo je za 180[SUP]0[/SUP] vojvođanstvo. Oni su zapravo udarili temelje "vojvođanskoj naciji", koju pokušava da stvori LSV & company.
Njima je Jugoslavija bila država, a Tito identitet. Pošto je umro Tito i raspala se Jugolsavija, oni danas traže novu državu i nov identitet, Vojvodinu.
Takvi se najčešće proglašavaju starosedeocima, a starosedeoce ubeđuju da su zabravo ovi novi dođoši (posle Slobinih ratova) krivi za svu nesreću u Vojvodini.
Stvorili su sliku da su zapravo pravi Vojvođani oni koji ze zalažu za nezavisnost od Srbije, iako su Vojvođani do 1945. bili najglasnije srpske patriote.
Kolonisti VS Izbeglice
Kolonisti i njihovi potomci su sada izgubili. Nema više komunizma. Oni su kivni kad neki od novih dođoša (izbeglica) sagradi spratnu kuću, otvori prodavnicu, fabriku, itd... Kivni su, jer su oni bili samo komunističke birokrate.
Eto, to su te Lale iz Crne Gore, Like i Bosne. Pogotovo iz Crne Gore, koje su došle da pljačkaju Lale i sami se proglasili Lalama.
Ima i među njima časnog sveta, ali koliko sam primetio, većina njihovim potomaka je antisrpski orijentisana.
.
Hrvate partizane, kazhe, si mogao na prste prebrojati.
