EMOCIONALNO UCENJIVANJE

(... ili emotivno ucenjivanje?)

Koliko je opasno i kako se braniti od ucenjivaca ove vrste?
Kada se osecamo emocionalno ucenjeni i koliko opterecenje tj. osecaj krivice imamo, ako se ucenjivacu suprostavimo?
Koje su to karakteristike osoba sklonih emocionalnom ucenjivanju?
Koje motive najcesce imaju te osobe?
Da li smo mi svi, manje, vise, emocionelni ucenjivaci?
U kojoj meri prihvatiti ovakve ucenjivace ozbiljno?

Najcesca strategija emocionalnog(ili emotivnog)ucenjivaca, pocevsi od svakodnevnih sitnica ... :

- Da nas na nase obaveze podsecaju
- Da nas podsecaju da se zbog nas zrtvuju
- Da nam daju do znanja da se vise angaziraju
- Da nam neke grehove od pre xy godinama, jos uvek prebacuju
- Kroz nonverbalnu tugu, patnju, signaliziraju uvredjenost. Osoba je tvrdoglava, ne prica, pacenicki pogled, stenje, nejavlja se ...

- Stavljaju nas pod psihicki pritisak kako bi ispunili svoje licne zelje, zahteve ...

Primeri:
"Ako veceras neces samnom u pozoriste, onda ne idem sa tobom kod tvoje mame na rodjendan!"
"Ako ne dodjes na vreme kuci, onda ti sledi kucna kazna!"
"Ako ne dobijes na pismenom 5, onda se oprosti sa drustvom i izlascima u DISCO!"
"Ako ne dodjes odmah posle posla kuci, onda me neces ovde zateci!"
"Ako mi ne priznas gde si bio/bila, onda cu i ja raditi sta hocu ... "
"Sve radim samo za tebe a ti ... "
"Tvoja je odluka da li ce biti ko sto je nekada bilo, moras samo ... "
I td ... i td ...

A sta kazete na ovo?

"Ako me napustis, neces videti vise decu!"
"Ako me napustis, ubiti cu se!" Ili jos dramaticnije: "Ubicu nas sve!"

OK. Jezim se pri samoj prepostavki da tako nesto mogu neke osobe izgovoriti, pa na kraju mozda i uraditi! Ova tema je bila na jednoj TV -diskusiji pa me je zamislila i htela bih da cujem od vas da li ste imali neka slicna iskustva i kako ste reagovali?
Sta bi mogli savetovati?

PS: Izvinjavam se na losem srpskom jeziku

Imam lose misljenje o emotivnim ucenjivacima, i pogotovo na segment odnosa m/z, to 100% osudjujem. Imala sam iskustva s takvim muskarcima (dvojica su bili takvi), i sa obojicom na vreme prekinula vezu. Zasto? zato sto ja nisam emotivni ucenjivac...takvi ljudi traze sebi slicne i hrane se medjusobno takvim stvarima..to nije za mene

E sad, u kontekstu roditelj dete, tu treba da postoji neka blaga ucena, jer dete mora da stekne radne navike i odredjeni odnos prema obavezama...Decu jos nemam pa ne mogu da navodim primer, ali recimo ako redja keceve u skoli ne bih ga pustila da ide s drustvom na more recimo

Odlična tema.
Postoje različiti oblici emotivnih ucena.
Kada govorimo o odnosu između odraslih ljudi, imala sam iskustva sa emotivnim ucenjivačima.
"Učini to za mene ... i dokaži koliko sam ti važan/važna." Reč je o pokušaju da ucenjena osoba pogazi svoje principe ... što je, po meni, ravno zlostavljanju (a sve u cilju zadovoljenja sopstvene sujete). Ucenjivači najčešće pate od kompleksa superiornosti ("ja znam bolje, ja sam autoritet") ili, pak, zakamuflirane inferiornosti ("treba mi tvoja podrška, a ti pokaži koliko si u stanju to da budeš"). U takvom odnosu ucenjivač je redovno sadista, dok je onaj koji podleže ucenama mazohista.
Kao i u svakoj uceni, ako se jednom podlegne - slede nove, u kojima se traži sve više i više.

Veoma rasprostranjen stil. Jedini nacin odbrane je ignorisati. Ili je u pitanju durenje ili uloga zrtve. Nezdravo je to i to mnogo. To je pasivno agresivno ponasanje i veoma ga je tesko identifikiovati jer najcesce ide bez ruznih reci, samo cutanje.

Veoma nezdrav nacin komunikacije, ali samo moram da dodam jos nesto - odgovoran je i onaj ko to tolerise, a ne samo onaj ko ucenjuje. Lako je poverovati da je kriv samo ucenjivac, ali...

Erik Bern "Koju igru igras", toplo preporucujem

Mislim da su ljudi zrtve emotivnog ucenljivanja u prvoj liniji onda, kada imaju jaka osecanja prema ucenjivacu, naprimer ljubav. Sve sto su osecanja jaca, naprimer prema detetu, zeni/muzu, drugarici/drugu ... sotim je laksa manipulacija te osobe uz pomoc emotivnog ucenjivanja. Sada sam se setila jednog slucaja u odnosu sina i majke. Majka nije akceptirala sinove mnoge devojke, koje je on redovno dovodio kuci, preko noci, naravno. Kada ga je zamolila da to vise ne radi, onda joj je on rekao, ako to stvarno zeli, onda i njega vise nece videti! Sta mislite sta je majka uradila? Naravno da nije htela da izgubi sina! Ovaj istrument ucenjivanja je u mojim ocima, jedan od naj podmuklijih. Zrtve takvog ucenjivanja su razoruzane u slucaju da nemaju srce od kamena tj. cvrst karakter a i principe.

Svi smo mi žrtve ucenjivača! Meni je jedna devojčica stalno pretila: "Ako ne uradiš ovo - ostaviću te! Ako ne uradiš ono - ostaviću te!" A ostavila me zbog jednog bezazlenog sms-a...

!JO:

Mislim da su ljudi zrtve emotivnog ucenljivanja u prvoj liniji onda, kada imaju jaka osecanja prema ucenjivacu, naprimer ljubav. Sve sto su osecanja jaca, naprimer prema detetu, zeni/muzu, drugarici/drugu ... sotim je laksa manipulacija te osobe uz pomoc emotivnog ucenjivanja. Sada sam se setila jednog slucaja u odnosu sina i majke. Majka nije akceptirala sinove mnoge devojke, koje je on redovno dovodio kuci, preko noci, naravno. Kada ga je zamolila da to vise ne radi, onda joj je on rekao, ako to stvarno zeli, onda i njega vise nece videti! Sta mislite sta je majka uradila? Naravno da nije htela da izgubi sina! Ovaj istrument ucenjivanja je u mojim ocima, jedan od naj podmuklijih. Zrtve takvog ucenjivanja su razoruzane u slucaju da nemaju srce od kamena tj. cvrst karakter a i principe.

Kliknite za proširenje...

Pa.. ako je u pitanju emocionalno ucenjivanje, onda se valjda podrazumeva da nas za ucenjivača vežu neke emocije...
ali...
Čija smo zapravo žrtva?
Ako ne napravimo ustupak, mi i dalje imamo osećanja za tu o sobu. Ona nisu izmenjena.
Gubimo protivuslugu?
Dakle.. žrtva smo sopstvene želje da nam (osećanja)ono što smo pružili bude uzvraćeno...

kojica:

Pa.. ako je u pitanju emocionalno ucenjivanje, onda se valjda podrazumeva da nas za ucenjivača vežu neke emocije...
ali...
Čija smo zapravo žrtva?
Ako ne napravimo ustupak, mi i dalje imamo osećanja za tu o sobu. Ona nisu izmenjena.
Gubimo protivuslugu?
Dakle.. žrtva smo sopstvene želje da nam (osećanja)ono što smo pružili bude uzvraćeno...

Kliknite za proširenje...

Ne mora da bude samo ukidanje sopstvene zelje ili pak zadovoljstva, moze da bude i saosecanje koje dolazi u pitanje, zar ne? Neki put cak iako ne zelimo nista od te osobe, a one zeli nesto i emocionalno nas ucenjuje jer ta zelja, delimicno ili u potpunosti, zavisi od nas, ne zelimo da je vidimo da pati.

Ali, mislim da prosirujem temu u pogresno pravcu. Izvinjavam se

seducer:

Ne mora da bude samo ukidanje sopstvene zelje ili pak zadovoljstva, moze da bude i saosecanje koje dolazi u pitanje, zar ne? Neki put cak iako ne zelimo nista od te osobe, a one zeli nesto i emocionalno nas ucenjuje jer ta zelja, delimicno ili u potpunosti, zavisi od nas, ne zelimo da je vidimo da pati.

Ali, mislim da prosirujem temu u pogresno pravcu. Izvinjavam se

Kliknite za proširenje...

E dobro.. sad razumem..
Ne mislim da proširuješ temu u pogrešnom pravcu.
Ne želimo da se osećamo grozno zato što neko pati?
A želimo da se osećamo grozno zato što smo učinili nešto sebi nažao da taj neko ne bi patio?
Plus možemo da se pohvalimo kako smo nešto učinili. Da se žalimo prijateljima. Da jednog dana kažemo ''ah, ja sam zbog tebe žrtvovala to i to a ti meni tako...'' i sl...

kojica:

E dobro.. sad razumem..
Ne mislim da proširuješ temu u pogrešnom pravcu.
Ne želimo da se osećamo grozno zato što neko pati?
A želimo da se osećamo grozno zato što smo učinili nešto sebi nažao da taj neko ne bi patio?
Plus možemo da se pohvalimo kako smo nešto učinili. Da se žalimo prijateljima. Da jednog dana kažemo ''ah, ja sam zbog tebe žrtvovala to i to a ti meni tako...'' i sl...

Kliknite za proširenje...

Da li mislish da je lakshe da ucinish nesto loshe samoj sebi nego nekom drugom? Vrlina je trpeti, cak jedna od najvecih.

seducer:

Da li mislish da je lakshe da ucinish nesto loshe samoj sebi nego nekom drugom? Vrlina je trpeti, cak najveca.

Kliknite za proširenje...

Pa već rekoh.. mnogo je lakše učiniti nažao sebi... veća korist...

Ponekad vidiš osobu za koju ti se čini da nešto trpi.. i onda kažeš...
Svaka čast. Ja ovo ne bih mogao... vrlina je trpeti...
A da li ta osoba zaista nešto trpi ili to samo tako izgleda iz tvog ugla?

Nije vrlina trpeti.
Iz razgovora sa osobama koje su trpele primetila sam da se vremenom u njima taloži nezadovoljstvo, koje prelazi u ogorčenje pa čak i mržnju...
Na taj način.. prvo su učinile nažao sebi a kasnije i sebi bliskim osobama...

kojica:

Pa već rekoh.. mnogo je lakše učiniti nažao sebi... veća korist...

Ponekad vidiš osobu za koju ti se čini da nešto trpi.. i onda kažeš...
Svaka čast. Ja ovo ne bih mogao... vrlina je trpeti...
A da li ta osoba zaista nešto trpi ili to samo tako izgleda iz tvog ugla?

Nije vrlina trpeti.
Iz razgovora sa osobama koje su trpele primetila sam da se vremenom u njima taloži nezadovoljstvo, koje prelazi u ogorčenje pa čak i mržnju...
Na taj način.. prvo su učinile nažao sebi a kasnije i sebi bliskim osobama...

Kliknite za proširenje...

Trpeti znachi izdrzati nezadovoljstvo i tu nema nikakvog "nagomilavanja". Svaki dan je novi dan. Kada nesto istrpish to postaje samo proslost. Ali da bih mogao da tripish morash i da budesh skroman. Ako trpljenje ide uz frustraciju naravno da dolazi do poremacaja.

P.S. Molio bih te da se odlucish za pol

seducer:

Trpeti znachi izdrzati nezadovoljstvo i tu nema nikakvog "nagomilavanja". Svaki dan je novi dan. Kada nesto istrpish to postaje samo proslost. Ali da bih mogao da tripish morash i da budesh skroman. Ako trpljenje ide uz frustraciju naravno da dolazi do poremacaja.

P.S. Molio bih te da se odlucish za pol

Kliknite za proširenje...

Pa el vidiš da piše da sam žensko...

izgleda da je čitava zbrka u shvatanju pojma trpeti..
Šta za tebe to znači?

kojica:

Pa el vidiš da piše da sam žensko...

izgleda da je čitava zbrka u shvatanju pojma trpeti..
Šta za tebe to znači?

Kliknite za proširenje...

Pishe da si zensko, ali takodje si rekao/la (ja ovo ne bih "mogao"), pa se bunim .

Trpeti, po meni, znachi izdrzati nezadovoljstvo bez ikakvih posledica po sebe bilo to materijalno, psihicko, emocionalno ili kako god.

Rekao bih da u osnovi trpljenja mora postojati i vera u bolje sutra.

seducer:

Pishe da si zensko, ali takodje si rekao/la (ja ovo ne bih "mogao"), pa se bunim .

Trpeti, po meni, znachi izdrzati nezadovoljstvo bez ikakvih posledica po sebe bilo to materijalno, psihicko, emocionalno ili kako god.

Rekao bih da u osnovi trpljenja mora postojati i vera u bolje sutra.

Kliknite za proširenje...

To sam napisala zato što se obraćam tebi.. a tebi piše da si muško...

Eto.. znala sam da je tu zabuna.. meni takvo trpljenje nije poznato...
ili trpiš ili ne trpiš...

kojica:

To sam napisala zato što se obraćam tebi.. a tebi piše da si muško...

Eto.. znala sam da je tu zabuna.. meni takvo trpljenje nije poznato...
ili trpiš ili ne trpiš...

Kliknite za proširenje...

ovo trpljenje o kome pricam je isto i religijski pojam trpljenja. Zasto mislish da uopste cenimo kada vidimo da neko trpi? Zasto osecamo tu emociju postovanja?

Trpeti = biti u miru sa samim sobom. Biti jak.

Ali, ponekad je trpljenje izraz nemoći.

deviza jednog stoika nije "ja necu da trpim" vec "ja ne trpim"

Borac za prava zivotinja:

Trpeti = biti u miru sa samim sobom. Biti jak.

Ali, ponekad je trpljenje izraz nemoći.

Kliknite za proširenje...

Hmm ... ne znam ... ? U miru sam sa sobom kada me nista ne opterecuje. Trpnja je opterecenje a biti jak, to je isto opterecenje. U danasnjem svetu moras uvek biti jak/jaka, svakodnevna borba dokazivanjaa to ubija!

Moze biti da je trpljenje izraz nemoci ili iz straha "sta ce biti ako ne trpim". Trpnja ima vise uzroka i mislim da je to druga tema.

Vendi9:

Imam lose misljenje o emotivnim ucenjivacima, i pogotovo na segment odnosa m/z, to 100% osudjujem. Imala sam iskustva s takvim muskarcima (dvojica su bili takvi), i sa obojicom na vreme prekinula vezu. Zasto? zato sto ja nisam emotivni ucenjivac...takvi ljudi traze sebi slicne i hrane se medjusobno takvim stvarima..to nije za mene

E sad, u kontekstu roditelj dete, tu treba da postoji neka blaga ucena, jer dete mora da stekne radne navike i odredjeni odnos prema obavezama...Decu jos nemam pa ne mogu da navodim primer, ali recimo ako redja keceve u skoli ne bih ga pustila da ide s drustvom na more recimo

Kliknite za proširenje...

Ne znam koliko je ovde prisutnih uopšte imalo emotivne veze koje se mere godinama e ne mesecima. Takodje, gledajući većinu postova, stiče se utisak da oni koji su ih postavili imaju reference u light internet psihologiji nivoa srednje škole...
Ne postoji odnos bez emotivnog uslovljavanja ili "ucenjivanja" kako ga kvalifikuju "borci za slobodu"...Jednostavno - toga nema. Jedini izuzetak je odnos roditelj-dete gde je najčešće odnos roditelja prema detetu neuslovljavajući, i to češće u opciji majka - dete (bilo kog pola) ili otac - ćerka. Odnos otac - sin je uvek zasnovan na uslovljavanju tipa: "ukoliko nešto zadovoljiš, onda računaj na moju bezrezervnu ljubav". Na taj način se kod deteta muškog pola gradi super-ego ("etički aparat", "moral", itd...).
U odnosu m-ž, svaki odnos je upravo zasnovan na emotivnom uslovljavanju (za koji oni ekstremno leve sociološke provenijencije vole da kažu "ucenjivanje"). Naime odrastao muškarac ili odrasla žena kada stupaju u emotivnu vezu bi trebalo da budu svesni odgovornosti (o vezi, o partneru, o tome da njihov ego nije apsolutni aršin, itd). Odsustvo svesti o odgovornosti (a odgovornost je funkcija zrelosti) kod drugog partnera može (ne mora) izazvati reakciju. Tu reakciju partner koji nema odgovornost često doživljava kao emotivno ucenjivanje. Problem nije u ucenjivaču koliko u izvoru njegove reakcije ucenjivanja, a to je nezreo, neodgovoran partner. Ova tema se ne može tretirati linearno i jednostrano...Ako je uslovljavanje ničim izazvano - to je teška neurotska reakcija ucenjivača. No ukoliko ona ima realnu podlogu (kroz agresiju druge strane formulisanu kroz niz nezrelih i neodgovornih postupaka), to je adekvatna reakcija ukazivanja na konvenciju na kojoj počiva veza...Svaka veza...
Scena: Napravim sranje, recimo - čuknem auto i uzmem muziku. Dodju mi panduri. Osude me. Da li su panduri i sudija "emotivni ucenjivači"? Ne...
Scena 2: Ne čuknem auto, ne uzmem muziku. Osude me. Da li su pubovi i sudija "emotivni ucenjivači"? Da...
Osnovni pojam u ovoj temi bi trebalo da bude odgovornost. Mislim da većina ovde želi emotivno neuslovljavanje, a pritom bez sopstvene odgovornosti...To je kao da želi da drugi (ucenjivač) bude pod lupom analize, a da on sam nikad to ne bude...Zrelost?
Pitanje za Borca za prava životinja...Mislim da ste postovali u nekoj drugoj temi o, uslovno rečeno, "konstruktivnom sado-mazo odnosu". S/M odnosu koji je oplemenjen pojmom odgovornosti. Savršen post...Ne čini li Vam se da ste svojim poslednjim postom u ovoj temi (sa kojim se na žalost nikako ne slažem) negirali rečeno? Ušli u protivurečnost?

Dobar post. Bas dobar.
(A taman je sve lepo krenulo u odredjenom smeru, 'ebiga....)
Odnos izmedju ljudi je uvek zasnovan na uslovljavanju. Ako je sve kako treba onda to "uslovljavanje" mi sami generisemo (odgovornost, savest, moral, korektnost, pristojnost...) i o tome niti razmisljamo niti pricamo. Kada stvari krenu u losem smeru onda, cini mi se, vazi ona duboko filozofska konstatacija: ko jaci - taj tabaci. Pa, ako ne ide - onda ne ide, i tu je kraj. Kraj je mnogo zdravija varijanta nego biti ucesnik zlostavljanja, na bilo kojoj strani.

Borac za prava zivotinja:

Trpeti = biti u miru sa samim sobom. Biti jak.

Ali, ponekad je trpljenje izraz nemoći.

Kliknite za proširenje...

U velikoj vecini slucajeva je trpljenje izraz nemoci. I to je sastavni deo zivota. Svi mi trpimo neke stvari jer nismo u mogucnosti da ih promenimo. A isto tako trpimo neke stvari od nama dragih osoba jer nam je stalo do njih ili trpimo od nepoznatih osoba jer imamo snage za to.

DMSD:

Ne znam koliko je ovde prisutnih uopšte imalo emotivne veze koje se mere godinama e ne mesecima. Takodje, gledajući većinu postova, stiče se utisak da oni koji su ih postavili imaju reference u light internet psihologiji nivoa srednje škole...
Ne postoji odnos bez emotivnog uslovljavanja ili "ucenjivanja" kako ga kvalifikuju "borci za slobodu"...Jednostavno - toga nema. Jedini izuzetak je odnos roditelj-dete gde je najčešće odnos roditelja prema detetu neuslovljavajući, i to češće u opciji majka - dete (bilo kog pola) ili otac - ćerka. Odnos otac - sin je uvek zasnovan na uslovljavanju tipa: "ukoliko nešto zadovoljiš, onda računaj na moju bezrezervnu ljubav". Na taj način se kod deteta muškog pola gradi super-ego ("etički aparat", "moral", itd...).
U odnosu m-ž, svaki odnos je upravo zasnovan na emotivnom uslovljavanju (za koji oni ekstremno leve sociološke provenijencije vole da kažu "ucenjivanje"). Naime odrastao muškarac ili odrasla žena kada stupaju u emotivnu vezu bi trebalo da budu svesni odgovornosti (o vezi, o partneru, o tome da njihov ego nije apsolutni aršin, itd). Odsustvo svesti o odgovornosti (a odgovornost je funkcija zrelosti) kod drugog partnera može (ne mora) izazvati reakciju. Tu reakciju partner koji nema odgovornost često doživljava kao emotivno ucenjivanje. Problem nije u ucenjivaču koliko u izvoru njegove reakcije ucenjivanja, a to je nezreo, neodgovoran partner. Ova tema se ne može tretirati linearno i jednostrano...Ako je uslovljavanje ničim izazvano - to je teška neurotska reakcija ucenjivača. No ukoliko ona ima realnu podlogu (kroz agresiju druge strane formulisanu kroz niz nezrelih i neodgovornih postupaka), to je adekvatna reakcija ukazivanja na konvenciju na kojoj počiva veza...Svaka veza...
Scena: Napravim sranje, recimo - čuknem auto i uzmem muziku. Dodju mi panduri. Osude me. Da li su panduri i sudija "emotivni ucenjivači"? Ne...
Scena 2: Ne čuknem auto, ne uzmem muziku. Osude me. Da li su pubovi i sudija "emotivni ucenjivači"? Da...
Osnovni pojam u ovoj temi bi trebalo da bude odgovornost. Mislim da većina ovde želi emotivno neuslovljavanje, a pritom bez sopstvene odgovornosti...To je kao da želi da drugi (ucenjivač) bude pod lupom analize, a da on sam nikad to ne bude...Zrelost?
Pitanje za Borca za prava životinja...Mislim da ste postovali u nekoj drugoj temi o, uslovno rečeno, "konstruktivnom sado-mazo odnosu". S/M odnosu koji je oplemenjen pojmom odgovornosti. Savršen post...Ne čini li Vam se da ste svojim poslednjim postom u ovoj temi (sa kojim se na žalost nikako ne slažem) negirali rečeno? Ušli u protivurečnost?

Kliknite za proširenje...

Slažem se da je ovde akcenat na odgovornosti.
U svom postu nisam mislila na m/ž (partnerske) odnose. Taj odnos sam definisala na onoj temi koju si spomenuo.

Razmišljala sam o sledećoj situaciji: imati u porodici psihičkog bolesnika, koji "emotivno ucenjuje" (govorim o patološkom obliku ponašanja, a ne o razmaženom detetu). Kako se postaviti? Drage ljude ne možemo tek tako amputirati iz naših života. Trpeti? I da li je tada trpnja odraz slabosti? Da li je onda mirenje sa situacijom i pristanak na ucenu, odraz slabosti i nemoći, ili suprotno?

Možda sam otišla off topic ...