Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Повећано интересовање за дело Карла Маркса које се продаје у београдским књижарама али и на улицама
Комунистички манифест међу часописима на уличним тезгама (Фото Д. Јевремовић)
„Комунистички манифест”, чувено дело Карла Маркса из 1848. године, које је до пре двадесетак година било на списку обавезног штива у настави марксизма, ових дана као да доживљава комерцијалну ренесансу у импровизованим трговинама колпортера са београдске штрафте. Да ли због кризе либералног капитализма, југоносталгичне утехе или сасвим прозаичних разлога попут приступачне цене од сто динара, тек ова „библија социјализма” постала је изненадни артикал у асортиману уличних продаваца. Публикацију, коју је у не тако давна времена са немачког превео Моше Пијаде, судећи по импресуму, издао је београдски Центар за либертерске студије. Ниједна установа под тим именом није регистрована у именику Телекома Србија, па се са њеним представником за штампу јуче није могло поразговарати на ову тему. Ипак, на Интернету пише да је Центар „истраживачко-документационог карактера”, те да се, „у духу либертерског покрета и традиције, бави истраживањем социјалних покрета и пројеката утемељених на слободи, људском достојанству и једнакости”. Може се наћи и податак да је установа задужена за штампање пропагандног и едукативног материјала за организацију под именом „Анархо-синдикалистичка иницијатива”.
Како су нам јуче испричали сами продавци, књига „иде” добро, али не баш „као алва”. Александар Стевић (37), који продаје штампу на почетку Кнез Михаилове улице, добио је први контингент пре око недељу дана. Досад је продао петнаестак примерака и, као што се могло видети, има их још у „штеку”. Према његовим речима, млађи купују из радозналости, јер често не знају о чему се ради, а старији зато што су својевремено „побегли са часа” па нису прочитали мајушно дело кад је требало. И заиста – када је суграђанин који је желео да остане анониман пришао и купио Марксов класик, то је аргументовао жељом да надокнади „пропуштено градиво”. Стевић, пак, каже да се не сећа ничега из дела, јер га марксизам није интересовао.
Неколико десетина метара даље, између галерије „Прогрес” и Француског културног центра, продавац који се представио као Дуле нешто јаче „трља руке”. Веома брзо, за две недеље, „отишло му је” скоро 40 примерака, па је био изненађен продајом. Газда је већ поручио још, открива нам Дуле.
– Најинтересантнији су ми били туристи из Словеније, који су пазарили неколико комада. Код њих „горе” тога сигурно нема. Купци су били углавном средњих година и реаговали су одушевљено на помен цене. Других коментара није било – рекао је наш саговорник, који изненадно интересовање за „Манифест” објашњава утехом за „оно што данас проживљавамо”, а то је светска економска криза.
Како је он чуо, и у Лондону је „Манифест” недавно плануо, чим је избила криза, јер су сви нобеловци-економисти који су пропагирали и проучавали капитализам болно оманули, по мишљењу грађана.
Велимир Старчевић, шеф „Просветине” књижаре „Геца Кон”, рекао нам је да би врло радо наручио ово дело, јер свим људима треба да буде доступна сва литература, па ни комунистички настројена популација не сме да остане ускраћена. Бојана Милорадовић, запослена у „Платоу”, открила нам је да се код њих људи више него раније распитују за чувено Марксово дело, па је ова издавачка кућа у преговорима да објави нови превод.
Упитали смо и еминентне стручњаке зашто се људи све више интересују за „Комунистички манифест”.
– Могуће је да ова појава има везе са кризом неокапиталистичког концепта, али је и део наше психопатолошке „приче” – наше носталгичне склоности ка илузијама о повратку на неостварену будућност. У психоаналитичком смислу, реч је о повратку потиснутој, пре него оживљеној и иживљеној идеји – објашњава за наш лист проф. др Ратко Божовић, социолог културе.
Он додаје да смо као менталитет одувек били на клацкалици између некритичког прихватања и драстичног одрицања од многих идеја.
И Жарко Требјешанин, психолог, професор београдског Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, сматра да је појава о којој пишемо повезана са кризом капитализма, коју неки виде и као слом тог друштвеног поретка, а Маркс је управо прорицао слом. Могу се повући и паралеле са Библијом, не само по тиражу – обе књиге карактерише утопијска визија. Обе су приче о крају света, али и о идеалном друштву и одабраном народу. Месија би у комунизму била комунистичка авангарда и Централни комитет. Стаљин и Лењин су били такорећи богови, каже наш саговорник.
– Појава месијанских покрета, попут „цајтгајста”, није ништа ново у ситуацијама кризе. Можда можемо говорити и о некој врсти побуне против тајкуна, која тиња. Незадовољство расте – закључује др Требјешанин.
Тереза Бојковић
[објављено: 06/05/2009]
Комунистички манифест међу часописима на уличним тезгама (Фото Д. Јевремовић)
„Комунистички манифест”, чувено дело Карла Маркса из 1848. године, које је до пре двадесетак година било на списку обавезног штива у настави марксизма, ових дана као да доживљава комерцијалну ренесансу у импровизованим трговинама колпортера са београдске штрафте. Да ли због кризе либералног капитализма, југоносталгичне утехе или сасвим прозаичних разлога попут приступачне цене од сто динара, тек ова „библија социјализма” постала је изненадни артикал у асортиману уличних продаваца. Публикацију, коју је у не тако давна времена са немачког превео Моше Пијаде, судећи по импресуму, издао је београдски Центар за либертерске студије. Ниједна установа под тим именом није регистрована у именику Телекома Србија, па се са њеним представником за штампу јуче није могло поразговарати на ову тему. Ипак, на Интернету пише да је Центар „истраживачко-документационог карактера”, те да се, „у духу либертерског покрета и традиције, бави истраживањем социјалних покрета и пројеката утемељених на слободи, људском достојанству и једнакости”. Може се наћи и податак да је установа задужена за штампање пропагандног и едукативног материјала за организацију под именом „Анархо-синдикалистичка иницијатива”.
Како су нам јуче испричали сами продавци, књига „иде” добро, али не баш „као алва”. Александар Стевић (37), који продаје штампу на почетку Кнез Михаилове улице, добио је први контингент пре око недељу дана. Досад је продао петнаестак примерака и, као што се могло видети, има их још у „штеку”. Према његовим речима, млађи купују из радозналости, јер често не знају о чему се ради, а старији зато што су својевремено „побегли са часа” па нису прочитали мајушно дело кад је требало. И заиста – када је суграђанин који је желео да остане анониман пришао и купио Марксов класик, то је аргументовао жељом да надокнади „пропуштено градиво”. Стевић, пак, каже да се не сећа ничега из дела, јер га марксизам није интересовао.
Неколико десетина метара даље, између галерије „Прогрес” и Француског културног центра, продавац који се представио као Дуле нешто јаче „трља руке”. Веома брзо, за две недеље, „отишло му је” скоро 40 примерака, па је био изненађен продајом. Газда је већ поручио још, открива нам Дуле.
– Најинтересантнији су ми били туристи из Словеније, који су пазарили неколико комада. Код њих „горе” тога сигурно нема. Купци су били углавном средњих година и реаговали су одушевљено на помен цене. Других коментара није било – рекао је наш саговорник, који изненадно интересовање за „Манифест” објашњава утехом за „оно што данас проживљавамо”, а то је светска економска криза.
Како је он чуо, и у Лондону је „Манифест” недавно плануо, чим је избила криза, јер су сви нобеловци-економисти који су пропагирали и проучавали капитализам болно оманули, по мишљењу грађана.
Велимир Старчевић, шеф „Просветине” књижаре „Геца Кон”, рекао нам је да би врло радо наручио ово дело, јер свим људима треба да буде доступна сва литература, па ни комунистички настројена популација не сме да остане ускраћена. Бојана Милорадовић, запослена у „Платоу”, открила нам је да се код њих људи више него раније распитују за чувено Марксово дело, па је ова издавачка кућа у преговорима да објави нови превод.
Упитали смо и еминентне стручњаке зашто се људи све више интересују за „Комунистички манифест”.
– Могуће је да ова појава има везе са кризом неокапиталистичког концепта, али је и део наше психопатолошке „приче” – наше носталгичне склоности ка илузијама о повратку на неостварену будућност. У психоаналитичком смислу, реч је о повратку потиснутој, пре него оживљеној и иживљеној идеји – објашњава за наш лист проф. др Ратко Божовић, социолог културе.
Он додаје да смо као менталитет одувек били на клацкалици између некритичког прихватања и драстичног одрицања од многих идеја.
И Жарко Требјешанин, психолог, професор београдског Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, сматра да је појава о којој пишемо повезана са кризом капитализма, коју неки виде и као слом тог друштвеног поретка, а Маркс је управо прорицао слом. Могу се повући и паралеле са Библијом, не само по тиражу – обе књиге карактерише утопијска визија. Обе су приче о крају света, али и о идеалном друштву и одабраном народу. Месија би у комунизму била комунистичка авангарда и Централни комитет. Стаљин и Лењин су били такорећи богови, каже наш саговорник.
– Појава месијанских покрета, попут „цајтгајста”, није ништа ново у ситуацијама кризе. Можда можемо говорити и о некој врсти побуне против тајкуна, која тиња. Незадовољство расте – закључује др Требјешанин.
Тереза Бојковић
[објављено: 06/05/2009]
