Zaista...Od kuda to da se ljudi plaše...ne-užasavaju smrti?
Najjednostavnije objašnjenje je počeo Aristotel s Demijurgom i nastavili svi pisci
mitova i legendi o jednom bogu stvaraocu sveta itd...Tj.tvorcu determinisanosti postojanja...
Nailazeći na destruktuirana ,nekad,živa bića,čovek opravdano sluti ili sumnja da će i on biti destruktuiran!
Da li nasilno ili od istrošenosti,tek iskustvo mu kaže da je to sasvim izvesna mogućnost.Dalje dedukcije
obzirom da se ne vračaju sahranjeni,ai pojedena druga živa bića nisu baš ohrabrujuće.
Jedino svetlo ,ali neveliko i slabo u tom svem mraku beznađa je to osečanje JA koje nigde nije
viđeno da se vratilo nečije,ali koje je neuhvatljivo i nevidljivo i...tako da pruža izvesnu,koliku-toliku nadu
i čak toliko da navodi na spekulacije tipa "kad bi -tad bi" od kojih kad se uzmu kao apodiktička istina,
može ,a i dešava se,da se izgradi čitavo filozofsko učenje ...O teološkim tek učenjima -biblioteke napisane
s ciljem da se sačuva bar duša kad s telom,očigledno baš i ne ide...Nešto Krionika,ali ko da se osloni na to
kad milijarde jedva preživljavaju,a kamo li da posle života plaćaju smrt...Uz to bez ikakve garancije...Preostaje
realitetu mozga-strah i užas od nestajanja! Što se pre to shvati i s tim se suoči-lakše i pozdraviti se s ovim životom...
Mislim da baš tako i Sokrat postupio! Pre će biti da se suočio sa smrću,nego li je stvarno imao neke iluzije o tom...
Njegovo znanje o duhu je moglo biti oslonjeno samo na slabu slutnju! Ni danas ne znamo bogzna koliko više!
Па ако си заробљен у сирови материјализам по коме смо ми наша тела, а да после смрти ми , пошто смо та тела, јелте, нестајемо а остаје објективан свет овакав каквим га видимо, онда ти је питање смрти само "слаба слутња" . Али ако си чуо за идеализам који је аподиктички доказао да субјективна егзистенција не престаје , да изван те субјективне егзистенције, изван свести нема објективог света, већ ткз. "ставри по себеи", онда је питање егзистенције после смрти не "слаба слутња" него факт.
Једино што је ту проблематично је природа те егзистенције која је сазнању непојмљива трансцендентна, и од које имамо тре слабе слутње. Али као што видиш те слутње су нешто много више од неких фрустираних назови "слутњи" сирових матерјалиста.
Уосталом, све сам раније написао o таквим обичајеним мишљењимa о смрти које заузимa већинa људи: Пренећу тај одговор и овде:
***** je hard, lakše je verovati da ćeš biti neki anđeo, saibaba ili šta već hoćeš nego da će da ti padne sistem, crvi pojedu hardver i ćao-papa.
Ova recenica je tipicna za vecinu ljudi kada razmisljaju o smrti. To je ono sto kao svoju konkluziju o tome izvode i stari i mladi. Stari ljudi koji su se priblizili smrti na jedan korak, kada ih pitamo sta mislite o zivotu posle.. po pravilu dobijamo odgovor da nema niceg . Telo nestaje ..to oni vide. I kraj
Veoma je lako razmisljati tako "ocigledno". To skoro nije ni razmisljanje vec ,tako da kazem, zveranje oko sebe.
Materjalista zvera .... razmilsljanje mu je veliki problem. Njegov mozak je zamenila epruveta i retorta. Medjutim problem je i smrt i kako sada da on dodje do odgovora na to pitanje. Pa kako...lako! Tako sto ce i dalje zverati oko sebe i u epruvete. Dakle, telo umire, pojedu ga crvi. Kraj... nema!
Eto to je "rezon" prostog sirovog razuma ili vecine koja ne ume da razmislja, a koja je sebe nasla u jednom apsurdnom sistemu pogleda na svet...materijaliizmu i pozitivizmu.
Ali neka njih, nego jos gori su ovi koji vide da je taj stav skoro pa debilan, ali ni oni nisu u stanju da misljenjem spoznaju istinu, vec su i oni vezani za apsurd" Svet objekata je realan" ali im intucija kaze nesto drugo.
Tako imamo vernika ..koji pokusava da naucnim metodama obori naucne konkluzije. Sto je odvratno gledati i citati.
Pustite vernici naucnike i njihove aksiome. To je materijalizam i pozitivizam. Nesto sto za svakog pametnog coveka jeste apsurd. Kuca sazdana na temelju od papira. Nije potrebno pokusavati srusiti kucu odozgo ..od krova. Vec je potrebno jednostavno oduvati papir u temelju. Nema nista prostije od toga.
A ovo je recenica od koje materijalisti beze kao djavo od krsta vec trista godina:
"Subjekat i objekat su korelati"
Objekat van covekove svesti nije objekat. Svest je primarna... obejkat je izveden... opazaj sastvaljen iz osecaja... slika. Svaki element toga je subjektivan i kada nestane svesti nestaje objektivnog sveta koji nije ni postojao nigde drugde osim u svesti.
Na prvi pogled izgleda da je izvesno da bi objektivni svet postojao i onda kada ne bi postojalo nijedno spoznajuce bice , jer se o tome in abstracto da razmisljati a da ne izbije na videlo protivurecnost koja se nalazi u osnovi toga. Ali kada covek pokusa da realizuje tu apstraktnu misao , sto ce reci da je svede na opazajne predstave u kojima ona jedino moze naci svoju istinitost, pa shodno tome pokusa zamislliti nekakav objektivni svet bez saznajuceg subjekta, onda on shvata da je ono sto tako zamislja u stvari nesto suprotno od onoga sto je smerao, naime , da to sto je zamislio nije nista drugo do postupak u intelektu jednog saznajuceg subjekta koji opaza jedan objektivan svet , dakle, da je to upravo ono sto je on hteo iskljuciti. Jer taj opazajni i stvarni svet ocevidno je fenomen mozga, pa otud i protivurecnost u hipotezi da bi taj svet mogao i postojati kao takav nezavisno od svih mozgova.
Artur Sopenhauer- Iz Sveta kao volja i predsatva 2
A ovde sam na izuzetan nacin priblizio tu istinu ali sam se uverio da ni to nije dovoljno. Da cak i ovako nacrtano ljudi vide.. ali ne kontaju. Ipak neka pokusa onaj ko nije. U ovim recima se krije uvid koji poput nekog otkrovenja pokazuje idealnu sustinu objektivnog sveta.
Korelativnost subjekta i objekta
Autobus
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=7505
"Svet je moja predstava i moja volja" Sopenhauer
.
Mislis da je Nice demantovao pesimizam ? Vec sam ti rekao da moras poznavati Sopenhaera da bi razumeo Niceove metafore. Ovako, razni mutitelji vode u tim metaforama projektuju sta drugo nego svoj naivni optimizam. Projektuju svoj pogled na svet ili neznanje...jasnije receno. 
