Sokratova smrt
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 58

Tema: Sokratova smrt

  1. #1
    Buduća legenda oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.835
    Tekstova u blogu
    233
    Reputaciona moć
    183

    Podrazumevano Sokratova smrt

    Poslednji Sokratovi casovi u kojima je on pokazao celom covecanstvu kako filozof treba razmisljati o smrtnosti.
    Posto je osudjen na smrt pod optuzbom da je kvario omladinu Atine i poricao moc bogovima, Sokrat je morao da saceka povratak ladje, koja bi oznacila kraj delske svetkovine u Atini. a za cijeg trajanja niko nije smeo biti pogubljen. Cekajuci povratak ladje, i svoju smrt, uz uplakane ucenike oko sebe, izneo je znanje o tome sta je smrt i zasto se filozof istoj raduje, umesto da drhti od nje.
    Sta je Sokrat rekao i koja je znanja izneo, svi znaju, i svi ih mogu naci u Platonovom dijalogu Fedon, ali ja cu izdvojiti par njegovih zakljucaka uz osvrt na znanja novijih filozofa.

    SMENA SUPROTNOSTI
    Suprotnosti se smenjuju. Jedna suprotnost nastaje iz druge. Ono sto je visoko, sledovalo je iz niskog, nisko iz visokog . Isto tako iz zivota sleduje smrt a iz smrti sledi zivot.
    Kada se ovo posmatra povrsno i na objektivan nacin , kako sam ga ja posmatrao kada sam se prvi put susreo sa Platonovim Fedonom, i ne ostavlja neko osecanje istintosti, niti utehe pred smrtnoscu, ali ako ga posmatramo na neposredniji nacin, ono je veoma istinito. Podelu koju mozemo da naslutimo u sebi, a koja vazi i u transcedentnoj oblasti stvari po sebi na nasem saznannju neshvatljiv nacin, jeste podela na otpustenost i zategnutost volje, nuznost i slobodu. Objektivno se ta podela ocituje u opstoj entropiji u univerzumu, gde sve tezi iz stanja maksimalne uredjenosti ka stanju maksimale neuredjenosti ili toplotnoj smrti. Postavlja se pitanje odakle onda uredjenost?
    Ako ovo pitanje entropije prenesemo na sopstvenu svest i telo, videcemo da je telo ono koje je podlozno entropiji koja ga vuce ka smrti, a da je svest, zivot , Elan vital onaj koji ga vuce ka radu suprotnom entropiji. Tako da iz ovoga mozemo naslutiti transcendentna desavanja u nama .
    Udah, izdah....napregnutost i otpustenost, suprotno sleduje iz suprotnog.




    UCENJE JE SECANJE
    Ovo su mocne Sokratove misli pogotovu ako znamo da su izrecene 2000 godina pre Bergsona, ali se i one zasnivaju na cinjenici da je opazajna slika koju stvaramo u svesti, pozno delo duha, da su pojmovi koje zatim apstrahujemo iz tih opazajnih slika , jos poznije delo duha, a da su izvor opazajnih slika i pojmova izvucenih iz njih, IDEJE ili nesto sto je izvan prostora i vremena i samim tim izvan nastajanja i nestajanja ... sto znaci da je postojalo uvek na nacin nama nepojmljive transcendentne egzistencije.. integralno.. u svojoj celini.
    Tako da ako ovo imamo na umu, shvaticemo sta znaci misao da je svako opazanje ustvari secanje, jer smo integralnu celinu svega oduvek imali.. to je nasa sustina unutar nas. Izvorise svega opazajnog i msiljenog a sto zovemo "Stvarnost".

    TELO JE PREPREKA DUSI
    Ono sto opazamo kao realnost sveta predstavlja skup opazaja, slika ispred nas. Celokupna stvarnost slika, menja se poput figura kaleidoskopa pri najmanjem pokretu tela, ocrtavajuci tako plan buduce akcije tela. Taj svet sastavljen iz oseta boje, mirisa, ukusa, dodira uredjen na nacin poredjanosti u prostoru jeste plan, šema buduce akcije tela. To je osnova sa koje covek crpi svoja saznanja, to je osnova njegovih pojmova. Takvo znanje proisteklo iz tela i njegovih potreba, daleko je od suštinskog znanja kome tezi filozof.
    Opazajne slike nastaju i nestaju a ono sto je u njihovoj osnovi ili stvar po sebi, jeste prava realnost nezavisna od tela .
    Tako da kada nestane tela resavamo se PLANA , šeme koju smo do tada zvali realnost, a susrecemo se sa transcendentnom suštinom stvari po sebi. Ultimativnom stvarnošcu izvan pojave. Susrecemo se sa svojom pravom prirodom, a svemu tome je TELO, sa njegovom cunoscu i opazanjem, jedina prepreka. Tako da se Sokrat pita kako neko ko je celog zivota odvracao paznju od tela i usmeravao je na duh, na spoznanje vecnih ideja, moze da se zalosti ako u smrti konacno odbaci to telo kao nesto sto je kocilo duh i stvaralo iluziju , Maju ispred ociju.

    JEDINSTVO DUSE
    Stara je podela u filozofiji na supstanciju i formu. Supstancija je postojana a oblici stalno nastaju i nestaju. Sokrat se pita gde spada u tome telo a gde dusa ?
    Odgovor je jasan. Telo je nesto sto se stalno menja tokom celog zivota . Telo koje smo imali u detinjstvu nije isto ono koje imamo danas, takodje njegov oblik menja se svakog trenutka , nastaje i nestaje. Medjutim prostim osvrtom na svoju svest naci cemo nesto sto ostaje postojano, a sto se provlaci kroz sve promene oblika , kroz detinjstvo, zrelost i starost a to je osecaj JA , sopstvena svest ,intuicija nedeljivog trajanja. To je nesto postojano i nedeljivo.
    Mozemo onda zakljuciti da je dusa bliza onom nepromenjivom i prostom znaci supstanciji ili trajanju, pre nego onom promenjivom ili telu.

    I čim to reče, primače pehar ustima pa sasvim lako i prijatno ispi otrov. I većina od nas mogla je prilično da se uzdržava od plača, ali kad ga videsmo kako pije i kako je ispio, ne mogasmo se više savlađivati, nego i meni samome, mada sam se otimao, suze potokom potekoše, tako da sam lice pokrio i stao sebe oplakivati; ne njega, nego svoju sudbinu što moram da gubim takva prijatelja! A Kriton je već pre mene bio ustao, jer nije mogao da zaustavlja suze. A Apolodor je već i pre neprestano suze ronio, a sada baš udari u ridanje i stade plakati i žalostiti se, tako da je sve prisutne dirnuo u srce, osim samoga Sokrata.
    A ovaj će reći: Šta to radite, čudnovati ljudi? Ja sam žene baš zato i uklonio odavde da ne greše tako, jer sam čuo da treba umirati u pobožnoj tišini. Zato ćutite i budite hrabri!
    Posle tih reči, mi se postidesmo i prestadosmo plakati. A on prošeta malo, pa kad primeti da mu noge otežavaju leže na leđa, kao što mu je čovek savetovao. I u isti mah onaj što mu je pružio otrov stane ga pitati i na mahove ogledati mu stopala i udove; zatim mu stopalo čvrsto stisne i zapita ga da li oseća, a on odgovori da ne oseća. I zatim opet učini to isto i sa golenicama; i pritiskujući tako po telu pokazivaše nam kako se ohlađuje i da će preminuti. Već mu je trbuh bio gotovo ohladneo, i on se otkrije, jer je bio zastro glavu, i reče poslednje reci: „Kritone, Asklepiju dugujemo petla prinesite tu žrtvu, nemojte zaboraviti!"
    „Prinećemo" reče Kriton, „nego gledaj imaš li što drugo još da nam kazes?
    Na to pitanje Sokrat više ne odgovori, nego se za trenutak stane trzati, a onaj ga čovek otkrije: oči su mu bile ukočene. Kad Kriton to vide, zatvori mu usta i zaklopi oči.
    Fedon završava svoje pripovedanje.
    - Tako nam se, Ehekrate, predstavio naš prijatelj; to je bio svršetak čoveka koji je, kao što mi smemo tvrditi, od svih savremenika koje smo mi upoznali, bio najbolji, i uopšte najumniji i najpravedniji.
    Platon Fedon
    Ovaj dogadjaj Sokratove smrti predstavlja definitivnu pobedu razuma nad voljom. Skoro bozanska mirnoca i razum, pred najvecom promenom u necijem zivotu, a to je prelaz iz stanja zivota u stanje smrti, a koja je nastala iz spoznaje sustine sveta i zivota.
    Zapitajte se da li i vi poznajete sustinu sveta na nacin Sokrata i da li biste bili spremni da, potpomognuti tom spoznajom, smrti pogledate u oci na njegov nacin ?
    Dok to ne budemo spremni , a filozofija je jedina priprema i ono sto osposobljava za to, tesko nama pred "ravni Bardoa".



  2. #2
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.12.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    124
    Reputaciona moć
    22

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    Istina nije u rečima Sokrata, ni Isusa, ni Mohameda, niti u rečima stotine drugih duhovnih učitelja i filozofa. Istina je u srcu svakog čoveka. Onaj ko se toliko mnogo drži propovedi drugih suviše je daleko od istine da bi je mogao razumeti.
    Reči drugih su isto što i perje drugih ptica kojim se želi okjititi gavran.

  3. #3
    Buduća legenda oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.835
    Tekstova u blogu
    233
    Reputaciona moć
    183

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    Citat Original postavio librolibro17 Pogledaj poruku
    Istina nije u rečima Sokrata, ni Isusa, ni Mohameda, niti u rečima stotine drugih duhovnih učitelja i filozofa. Istina je u srcu svakog čoveka. Onaj ko se toliko mnogo drži propovedi drugih suviše je daleko od istine da bi je mogao razumeti.
    Reči drugih su isto što i perje drugih ptica kojim se želi okjititi gavran.
    Istina jeste u srcu svakog coveka ali je skrivena, prekrivena velom neznanja i zablude.
    Nije lako ukloniti taj veo. Bile su potrebne hiljade godina i hiljade genija da bismo taj veo barem delimicino uklonili. A sam covek sa svojim jadnim tkz. sirovim "zdravim razumom" nema nikakve sanse.
    Sirovi zdrav razum u filozofiji je isto sto i neznanje.

    Ali da se vratimo temi.

    Da li je neko primetio zadnje Sokratove reci?
    „Kritone, Asklepiju dugujemo petla prinesite tu žrtvu, nemojte zaboraviti!"
    „Prinećemo" reče Kriton, „nego gledaj imaš li što drugo još da nam kazes?
    Na to pitanje Sokrat više ne odgovori.
    Sokrat je ovom recenicom mnogo rekao.
    U njoj je sadrzana poruka celog Fedona.
    Kriton to nije ni primetio i trazio je nesto znajcajnije.

  4. #4
    Domaćin ben tara (avatar)
    Učlanjen
    22.02.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.684
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    Sokratova elenktika je bila bazirana iskljucivao na logosu: Pitanje - navodno znanje - kvalitet/kvantitet/relacija – analiza i spoznaja neznanja - ponovno pitanje - trazenje znanju -saznjanje

    I ovim se rijecima branio pred atinskim sudom i objasnio svoju filosofiju na narodnom jeziku koja se bez moderne interpretacije mnogo jasnije razumije:


    II

    Pre svega, duzan sam, gradjani atinski, odbraniti se od prvasnje lazne tuzbe i prvasnjih tuzilaca, a zatim od docnije i od docnijih ….

    “ Sokrat, kazu, mudar covek, koji razmislja o nebeskim pojavama i koji je ispitao i sve sto je pod zemljom i koji ume losiju stvar da pravi boljom”

    Ti ljudi, gradjani atinski, koju su takav glas rasirili, to su oni opasni tuzioci moji. Jer…

    Dobro! Dakle, treba da se branim i da se trudim da vam istisnem iz srca onu klevetu sto ste je vi u toku dugog vremena usvojili, i to da je istisnem za tako kratko vreme. Zeleo bih zaista, da moja odbrana ne ostane bez uspeha ukoliko je to bolje i za vas i za me. Ali drzim da je to tesko, i niposto mi nije nepoznato kakva je to rabota. Ali, opet – neka ide stvar svojim tokom kako je bogu drago: zakon zahteva poslusnost, i treba se braniti.

    III

    Bacimo, dakle, pogled na pocetak! Koja je ono tuzba koja je donela klevetu meni i koja je Meletu dala hrabrosti da podigne ovu optuzbu protiv mene. Dobro. Sta su, dakle, klevetnici izneli u svojim klevetama protiv mene? Moramo ih uzeti kao tuzioce i njigovu tuzbu procitati kao tuzbu tuzilaca:
    “Sokrat krivo radi i predaleko ide kad ispituje ono sto je pod zemljom i sto je na nebu, i kad losiju stvar pravi boljom, i kad druge tome istome uci”. Tako nekako glasi tuzba. To ste i sami gledali u komediji Aristofanovoj: nekakv Sokrat lebdi onde i govori da vazduhom putuje, i mnoge druge budalastine blebece: a od svega toga ja nista, ni mnogo ni malo, ne razumem. Ja to ne govorim kao da omalovazam tu nauku ako ima ljudi koji su u necemu takvome mudri – da me ne bi Melet tolikim tuzbama optuzio – nego zato sto ja nikakva znanja nema o tim stvarima. A za svedoke zovem mnoge od vas samih, i molim vas da obavestite jedni druge i da kazete koliko vas je ipak culo moje razgovore! Ima vas mnogo takvih. Izvestavajte, dakle, jedni druge je li ko od vas ikad cuo, ili malo ili mnogo, da sam o takvim stvarima razgovarao! Po tome cete saznati da tako stoji i sa svim ostalim glasovima sto ih svetina o meni siri.

    IV

    Ali od toga nema nista; i, ako ste culi od koga da ja idem da poucavam ljude i da za to uzimam pare – ni to nije istina. I cini mi se da je i to pohvalno kad bi ko bio sposoban da poucava ljude, kao Georgija Leontinjanin, i Prodik Kejanin i Hipija Elidjanin (To su sofosti). Svaki od ovih ima tu sposobnost: oni idu od varosi do varosi da gledaju da za se pridobiju mlade ljude, koji se mogu badava druziti s kojim god hoce od svojih sugradjana, pozivajuci ih da prekinu veze s onim drustvom i da saobracaju snjima, da im daju novaca i da im, pored toga, budu blagodarni. Uostalom, ovde je jos jedan mudrac, Paranin, za koga sam doznao da je doputovao. Slucajno sam se sastao sa covekom koji je sofistima platio vise novaca nego svi ostali, sa Kalijom, sinom Hiponikovim. Ovaj ima dva sina, pa ga upitah:


    “Kalija - rekoh ja – da su se tvoji sinovi rodili kao zdrepci ili junci, bilo bi u redu da im nadjemo i unajmimo nekog cuvara koji ce ih uciti lepima i dobrima u vrlini kakva vec pripada njihovu redu; a to bi bilo ili kakav konjar, ili zemljoradnik. Ali kod tebe je rec o ljudima, pa koga nameravas da im uzmes za ucitelja? Ko ume da predaje takvu vrlinu, ljudsku i gradjansku ? A kako umas sinova, ti si, svakako, o toj stvari razmislio. Ima li koga – zapitah ja – ili nema?

    “Dabome da ima” – odgovori on.
    “Pa kako je to?” – produzih ja. – „I odakle je i posto uci?“
    “Euen, Sokrate, Paranin, za pet mina” – odgovori on. I ja sam Euena cenio kao srecna coveka, ako on zaista ima tu vestinu i ako uci za tako male pare. Ja bih se zaista saam kacunio i gospodio kad bih to umeo. Ali ne umem, gradjani atinski.
    Poslednji put ažurirao/la ben tara : 01.05.2009. u 02:24
    Majka gluposti je vazda trudna

  5. #5
    Domaćin ben tara (avatar)
    Učlanjen
    22.02.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.684
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    V

    Mozda bi ko od vas prihvatio: “Ali, Sokrate, cime se ti u stvari zanimas? Odakle su potekle klevete protiv tebe? Nusu valjda otuda sto se ti nisi nicim narocito bavio nego ostali? Ne bi se toliki glas i govor o tebi rasirio da ti, ipak, nisi nesto drugcije radio nego ostali” govori nam, dakle, sta je u stvari, da ne nagadjamo o tebi””

    Ko to govori, cini mi se da pravo govori. I ja cu pokusati da vam izlozim sta je to sto je meni donelo ime i klevetu. Slusajate, dakle! Mozda ce neki od vas pomisliti da se ja salim, ali budite uvereni, kazacu vam pravu istinu. Ja nisam nicim drugim do nekakvom mudroscu stekao to ime. Pa kakvom to mudroscu? Mudroscu koja je mozda ljudska. Cini se da sam zaista u toj mudrostu mudar. A oni sto sam ih malo pre napomenuo mozda ce biti predstavnici koje vece mudrosti nego sto je ljudska, ili ja ne znam da nadjem za to pogodniji izraz. Ali ja je ne razumem, a ko to tvrdi, taj laze i govori da me okleveta.

    I sada, gradjani atinski, nemojte podici graju, ni onda ako vam se ucini da se ja hvalisem. Jer, one reci sto ih budem rekao nisu moje, nego cu se pozvati na besednika koji zasluzuje vasu punu veru. Kao svedoka za svoju mudrost, ako je uopste ima i ako je kakva, navescu vam boga u Delfima. Herefonta valjda znate, to bese i moj prijatelj od mladosti, a bio je i prijatelj vecini od vas, i s vama je bio u onom izgnanstvu i s vama se vratio. I poznajete prirodu Herefontovu, njegovu zestoku strast kad bi se na sto dao. On, dakle, ode jedared i u Delfe, pa se usudi da zapita prorociste ovo – ali, kao ste rekoh, nemojte, ljudi, udariti u graju - on zapita da li je ko mudriji od mene. Pitija odgovori da niko nije mudriji od mene. I to ce vam, eto, njegov brat potvrditi, jer je on vec umro.


    VI


    A ne zaboravite zasto ja to govorim! Hocu da vas obavestim odakle je potekla kleveta protiv mene. Jer, kad sam ja ono cuo, ovako sam umovao: sta to upravo misli bog, i kakvu to zagonetku kazuje? Ta nista nisam nalazio u sebi po cemu bih znao da sam mudar. Sta on, dakle, ispravo misli kad izjavljuje da sam ja najmudriji? Valjda ne laze. To protivurijeci njegovu bicu. I dugo vremena nisam znao sto je upravo smisao njegove izjave i, najzad, posle teskog razmisljanja, latio sam se da ga ovako otprlike ispitam. Uputih se jednome od onih koji uzivaju glas da su mudri da bih tu, ako vec igde, pobio prorocanstvo i pokazao prorocanstvu: evo, ovaj je od mene mudriji, a ti si izjavio da sam ja. Dok sam izblize posmatrao ovog coveka – imena mu ne treba da napominjem, a bese to jedan od drzavnika koga sam ispitivao i takvo nesto doziveo – i dok sam se s njime razgovarao, dobio sam utisak da taj covek, doduse, izgleda mudar mnogim drugim ljudima, a najvise samome sebi, ali da to u stvari nije. Ja sam potom pokusao da mu dokazujem kako on, doduse, misli da je mudar, ali da nije. Tako sam omrzeo i njemu u mnogima koju su bili prisutni. Na povratku razmisljao sam u sebi da sam ja ipak mudriji od coveka, jer, kao sto se cini, nijedan od nas dvojice ne zna nista valjano i dobro, ali on misli da zna nesto, a u stvari ne zna, dok ja, kao sto ne znam, i mislim da znam. Ja sam, cini mi se, bar nesto malo mudriji od njega, i to bas po tome sto i ne mislim da znam ono sto ne znam. Od ovoga odoh do drugoga, i to jednog od onih kojui se vazili kao mudriji nego onaj, pa sam dobio isti utisak. I tako sam i njemu i mnogima drugima omrzao.

    X

    Osim toga, oni mladici koji me drage volje prate, i koji imaju najvise slobodna vremena, a to su sve sinovi najbogatijih gradjana. Vesele se kad slusaju kako se ljudi ispituju, pa se i sami cesto ugledaju na mene, pa docnije pokusavaju da na drugima ogledaju svoju vestinu ispitivanja. I pri tom, mislim, pronalaze veliku mnozinu ljudi koji veruju da znaj nesto, a u stvari znaju malo ili nista. Otuda dolazi da se ovi sto ih ti mladici ispituju srde na me a ne na se, pa govore:”Ima nekakav gadni Sokrat koji kvari omladinu.” I kad ih ko upita sta radi i sta uci kad ih kvari, oni nista ne umeju da odgovore, nego su u neprilici. A da se ne bi cinilo da su u skripcu, navode ono sto se lako iznosi protiv svih onih koju se bave filosofijom, tj. da on ispituje ono sto je na nebu i sto je pod zemljom, i da ne veruje u bogove, i da losiju stvar pravi boljom. Ta istinu, mislim, ne bi hteli da iznose, tj. ne bi hteli da priznaju kako je Sokrat jasno pokazao da se oni pretvaraju da znaju, a ne znaju nista. A kako su oni, mislim, vlastoljubivi, i zestoki, i mnogobrojni, pa kako su u svojim izjavama protiv mene uporni i ubedljivi, razumljivo je da su vam napunili usi, bedeci me odavno i zestoko.

    Zato su iz toga kruga i navalili ne mene Melet, i Anit i Likon. Melet se ljuti za pesnike, Anit za zanatlije i drzavnike, a Likon za besednike. Zato, kao sto sam u pocetku spomenuo, ja bih se cudio kad bih uspeo da vam za tako kratko vreme iscupam iz srca tu klevetu, koja je tako silno nabujala.

    To vam je, gradjani atinski, puna istina; i dok sam govorio, nisam vam ni krupno ni sitno zatajio ni precutao. Pa opet prilicno znam da se bas time zameravam, a to je u isti mah i dokaz da istinu govorim. Pa bavili se vi ispitivanje te stvari sad ili docnije, naci cete uvek da je moje shvatanje pravilno.


    XVII

    Tako cu se drzati i prema mladjemu i prema starijemu, na koga se god namerim, i prema strancu i gradjaninu, ali vise prema gradjanima, ukoliko ste mi blizi po krvi. Jer to, budite uvereni, bog naredjuje, i ja smatram da vama u vasem gradu jos nikada nije veca sreca osvanula od ove moje sluzbe bogu posvecene. Ta ja i ne radim nista drugo, nego neprestano obilazim i savjetujem vas, i mladje i starije, da se ne starate vise ni za telo ni za blago, a ni tako revnosno, nego za dusu, da vam ona bude sto bolja. I ucim da se vrlina ne radja iz blaga, nego iz vrline da se radja blago i sva ostala dobra ljudima i u domacem i u javnom zivotu. Dakle, stetno; a tvrdi li ko za me da drugo ucim nego li ovo, nista ne tvrdi. Prema tome, izjavio bih ovo: poslusali vi Anita ili ne, i pustili vi mene ispod sudjena ili ne, ja necu nikako drugcije da radim, ni ako bih ima i po nekoliko puta glavom da platim.
    Poslednji put ažurirao/la ben tara : 01.05.2009. u 02:23
    Majka gluposti je vazda trudna

  6. #6
    Domaćin ben tara (avatar)
    Učlanjen
    22.02.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.684
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    XXIX

    Bez vase presude ja bih ima samo jos koju godinu da prozivim do smrti svoje. I samo radi toga kratkoga vremena vi cete od strane onih koji budu hteli da grde nas grad izici na bedan glas i pasti pod krivicu da ste ubili ‘Soktrata mudraca. Jer, koji budu hteli da vam prigovaraju, izjavljivace da sam mudar ako i nisam to. A da ste pocekali samo kratko vreme, zelja bi vam se sama od sene ispunila. Ta vidite kako sam godinama svojim vec daleko od zivota a blizu smrti. A ne velim to vama svima, nego samo onima koji su me na smrt osudili. A upravo njima kazem i ovo:

    Mozda verujete da je presuda na smrt pala zato sto nisam imao onakvih reci kojim bih vas mogao uveriti kad bih odlucio da se moram sluziti svim sredstvima delanja i besedjenja, samo da izbegnem kazni. Niposto! Osudjen sam, doduse, zbog nestasice, ali zacelo ne reci, nego drskosti, i bezocnosti i volje da vam govorim onakve stvari kakve bi vam bilo najprijatnije slusati: da placem i jadikujem i druge mnoge stvari da radim i govorim koje su mene, koliko ja mislim, nedostojne; a takve stvari vi ste i navikli da slusate od drugih. Ali kad sam se branio, nisam pomislio da radi otklanjanja opasnosti smem da ucim ista nedostojno slobodna coveka, pa ni sad se ne kajem sto sam se onda tako branio; ne, ja, mnogo vise volim da posle onakve odbrane poginem negoli posle ovakve da sebi zivot iskupljujem. Jer, ni na sudu ni u ratu ne smem ni ja ni iko drugi dovijati se tome kako bi po svaku cenu izbegao smrti. I u bitkama cesto se jasno pokazuje da neko moze izbeci smrti ako je odbacio oruzje i okrenu se da moli milost od progonilaca. Ima i mnogih drugih sredstava u pojedinim opasnostima da covek moze izbeci smrt ako se samo usudi da se lati svega necasnog i kad radi i kad govori. Ali mozda nije tesko izbeci smrti, nego je mnogo teze izbeci nevaljalstvu, jer ono trci brze nego smrt. Pa tako je i mene sad, jer sam spor i star, sustiglo ono sporije, a moje tuzioce, jer su vesti i nagli, sustiglo je ono brze - nevaljalstvo. I sada se rastajem s vama; ja sam od vas zasluzio osudu na smrt, a ovi ovde od istine zig nevaljalstva i nepravednosti. I kao sto ja ostajem pri svome predlogu, tako moraju i oni. To se mozda i trebalo dogoditi, i mislim da je to i u redu.


    XXX

    A sada zelim da bacim jedan pogled u buducnost i da vama koji ste me osudili buducnost proreknem. Jer i nalazim se vec onde gde ljudi najvise postaju proroci kad stoje pred vratima smrti. Vama koji me osudom ubiste izjavljujem da ce vam odmah posle moje smrti stici mnogo teza kazna, tako mi Diva, negoli je ona kojom ste mene ubili: jer, sada ste to ucinili misleci da cete se resiti davanja racuna o svom zivotu. Ali ce vam se, tako ja tvrdim, sasvim protivno dogoditi. Bice ih vise koji ce vas traziti da polozite racum; njih sam ja dosad izdrzavao, ali vi niste to opazali. Ali bice vam opasniji ukoliko su mladju, i vi cete se jos vise ljutiti. Jer ako vi ocekujete da cete ubijanjem ljudi odvratiti koga da vam ne prigovara sto ne zivite pravo, ne racunajte dobro. Ta ovakvo sredstvo spasenja niti je uopste moguce, nit je casno, nego ono je nalepse, i u isti mah, i najlakse kad covek ne kolje druge, nego sam sebe sprema kako ce biti sto bilji. To je ono sto proricem vama koji me na smrt osudiste, i time se s vama rastajem.
    Majka gluposti je vazda trudna

  7. #7
    Domaćin ben tara (avatar)
    Učlanjen
    22.02.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.684
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    XXX

    A s onima koji su me oslobodili rado bih progovoro koju rec o ovom sto se ovde dogodilo, dok su arhonti zaposleni i dok jos ne odlazim tamo gde se, kad stignem, moram sa zivotom rastati. Nego, ljudi, ostanite tu ovo malo vremena; nista vam ne smeta da se izmedju sebe porazgovaramo dok nam je to prosto. Vama kao svojim prijateljima hocu da razlozim sta upravo znaci to sto se meni danas dogodilo. Meni se, ljudi sudije – pravo vas nazivam kad vas naziva sudijama - dogodilo nesto cudnovato. Onaj redovni prorocki glas bozanstva javljao mi se uvek veoma cesto u celo poslednje vreme, i on me je i u najmanjim stvarima opominjao kad bih nameravao da nesto nepravo uradim; i sada mi se, kao sto vidite i sami, dogodilo ono sto bi se moglo smatrati, i smatra se, kao najvece zlo. A meni se ni jutros, kad sam ostavio svoju kucu, nije protivio taj znak bozji, ni onda kad sam ulazio ovamo pred sud, ni igde u mojoj odbrani kad sam nameravao sta da kazem; pa ipak me je u drugim prilikama na mnogo mesta usred reci zadrzao. A danas me nigde za vreme celog ovog spora ni u delanju ni u govorenju nije zadrzavao. Sta da uzmem, dakle, kao uzrok tome? Ja cu vam kazati: cini mi se da se ovo sto sa meni dogodilo, i to nikako ne mozemo razumeti mi koji verujemo da je smrt zlo. Jak dokaz imam za to tvrdjenje: meni bi se zacelo znak opominjanja javio i opomenuo me kad ne bih ima da uradim nesto dobro.


    XXXII

    A promislimo i s druge strane koliko ima razloga za nadanje da je smrt neko dobro! Jer, smrt je jedno od ovoga dvoga; ili je takva da onaj koji je umro nije nista, a nema nikakva osjecanja ni o cemu, ili je, prema onome ste se govori, nekakva promena i seoba duse odavde na drugo mesto. U prvom slucaju, ako nema nikakva osjecaja, nego je sve kao san, kad spava, i nista ne sanja, smrt bi bila cudo od blagodeti, kad bi ko imao da izabere takvu noc u kojoj je tako spavao da nije nista u snu video, i kad bi imao da ostale noci i dane svoga zivota uporedi s tom noci i da resi i kaze koliko je dana i noci boljih i prijatnijih od one noci proziveo u svome zivotu ja verujem da bi ne samo kakav obican covek nego i veliki kralj persijki nasao da ih je lako prebrojati prema ostalim danima i nocima. Ako je smrt takva, onda je ona blagodat jer celo ovo vreme nije nista duze nego jedna takva noc. U drugom slucaju, ako je smrt kao neka seoba odavde na drugo mesto i ako je istina ono sto se govori da zaista borave onde svi oni koju su preminuli, kakva bi bila seca mogla biti veca nego ova? Jer, akoli ko stigne u Had, oslobodivsi se ovih nazovisudija, i nadje onde prave sudije za koje se i kaze da onde pravdu kroje, Minoja, i Radanabta, i Eaka, u Tripolema i druge od polubogova, koji su bili pravedni u svome zivotu – zar bi to bila rdjava seoba? Ili da se ponovo sastane s Orfejem, i Musejem, i Hesiodom, i Homerom – koliko bi ko od vas dao za to? Ja, bar hteo bih i vise puta da umrem, ako je to istina. Jer bas za mene bilo bi to sjajno drustvo kad bih se sastao s Palamedom i s Ajantom Telemonovim, i kako je jos ko od starih junaka zbog nepravdene osude stradao, pa kad bih uporedjivao svoje patnje s njihovima, to ne bi bilo kao sto ja mislim neprijatno. A sto bi bilo najvazije; provodio bih onde svoj zivot istrazujuci i ispitujuci, kao ove na zemlji, ko je od njih mudar, i ko misli da je a nije. Sta bi bilo ko dao za to da ispita onoga koji je protiv Troje poveo i onu mnogu vojsku, ili Odiseja, ili Sisifa i hiljade i hiljade drugih, i muskaraca i zena, sto bi ih covek mogao napomenut? S njima se onde razgovarati i biti s njima u drustvu i ispitivati ih - to bi bilo neizmerno blazensto. Svakako, oni onde, po svojoj prilici, ne osudjuje na smrt takve razgovore. Jer, kao i u ostalim, tamo su oni srecniji nego ovi ovde i tome sto su za celo ostalo vreme besmrtni, ako vazi kao istina ono sto se govori.
    Majka gluposti je vazda trudna

  8. #8
    Domaćin ben tara (avatar)
    Učlanjen
    22.02.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.684
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    XXXIII

    Nego i vi, ljudi sudije, treba da negujete dobru nadu prema smrti i da ovo jedino imate na umu kao istinu; za dobra coveka nema zla ni u zivotu ni posle smrti, a bogovi ne odbacuju dela njegova. I ovo sto me sada stiglo nije pusta igra slucaja, nego je meni ocigledno da je za me bolje da vec sada umrem i da se muuka slobodim. Zato me i unutrasnji glas nigde nije zadrzao, i ja, sto se mene tice, nisam bas ljut na one sto su me osudili i tuzili. Ipak , oni nisu meni sudili i optuzivali me u toj nameri, nego zato sto su mislili da mi skode; i zato su zasluzili da se kore.

    Ali, molim vas jos ovoliko; kad moji sinovi odrastu, osvetite im se, ljudi, dodijavajuci im onako isto kao i ja vama sto sam dodijavao, ako vam se cini da se vise staraju za blago ili za sto drugo nego za vrlinu. I ako budu smatrali da su nesto a nisu nista, korite ih kao sto sam ja vas korio sto se ne brinu za ono sto trebna, i sto misle da su nesto a ne valjaju nista. I ako budete tako radili, onda sam od vas doziveo punu pravdu, i ja saam i moju sinovi.

    Ali vec je vreme da odlazim - u smrt, a vi u zivot. A ko od nas ide ka boljem spasenju, to niko ne zna osim boga.


    Platon
    Majka gluposti je vazda trudna

  9. #9
    Buduća legenda oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.835
    Tekstova u blogu
    233
    Reputaciona moć
    183

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    Mnoti Krstas
    Ne znam cemu si kopirao paragrafe iz Odbrane Sokratove na ovoj temi ? Sta je poenta?

    Sto se tice onih zadnjih Sokratovih reci:
    „Kritone, Asklepiju dugujemo petla prinesite tu žrtvu, nemojte zaboraviti!"
    „Prinećemo" reče Kriton, „nego gledaj imaš li što drugo još da nam kazes?
    Na to pitanje Sokrat više ne odgovori.
    Sokrat je ovom recenicom mnogo rekao.
    U njoj je sadrzana poruka celog Fedona.

    Asklepije je bog lekara i njemu se prinosi zrtva kada covek ozdravi od bolesti.
    Asklepije

    Sokrat na samrti kaze da Asklepiju prinesu zrtvu jer je zivot bolest a smrt ozdravljenje.

    Verujem da su mnogi šokirani ovakvom mislju jer su vezani za zivot, a da ne mogu uvideti njegovu iluzornu prirodu. Mogu takvi biti šokirani koliko hoce....smrt je luka ka kojoj plovi nas brod zivota, a filozofija je ono sto nam moze dati saznanje sta je ta luka.
    Zar mornari ne bi bili malo cudni kada bi od saznanja gde plove okretali glavu ?

    U trenutku smrti ponovo se javlja istinska prvobitna sloboda, trenutak koji u spmenutom smislu moze biti smatran kao nekakva "restitutio in integrum". Izgleda da mir i spokojstvo na licu vecine umrlih otuda i potice.
    Sopenhauer

  10. #10
    Domaćin ben tara (avatar)
    Učlanjen
    22.02.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.684
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    @oziman,
    da bi se pitanje: “Sta je poenta postiranja djelova Sokratove odbrane na temi o njegovoj smrti”, razumjelo je cini se potrebno malo maste ili ulaz u dilemu: “Da li da znam ili da priupitam”?

    Mudraca iz Agore interpretiraju od Platona, Ksenofonta, Aristotelesa, pa nadalje…, pa i laici: oziman, monti7…, etc. Svi filosofi su u jednom jedinstveni: Sokrates je otac morala. A sto se tice transcendentalnosti ili transcendentnosti ili oboje?, tu se jasno razilaze. Prvi tvrde; bio je marloncina za logiku i metafiziku drugi vele; to nije istina. Kome vjerovati? Po utilis principu, qui bono?

    oziman tvrdi: Sokrates se bavio izucavanjem trajnih ideja, monti sedmica po; sapere aude, veli: nije istina. Iz dva razloga:

    1. Sokrates sam nije nista o tome ostavio zapisano i,
    2. on licno je u svojoj odbrani ocekujuci smrt i uz prisustvo sijaset svjedoka objasnio srz svoje filosofije kao; Maeutik (umjetnost babicara). Tragao je ka agathón i areté (dobru i vrlinama). Kroz tu sistematicnost je kao i babicar pomagao slabima da sebe spozanju. Nije nidje spomenuo ni transcendentnost ni transcendentalnst.
    Facit? Prava istina nema slike, ona je samo misljenje misljenja?

    Simpel ká prebranac, or?

    A ako neko filosofiju Sokratesa i zrtvovanje kokota opijen kosmickim élan vitalom Henri-Louisa tumaci kao imanentost qvantnosti gdje realitet nije ni kauzalan ni lokalan, gdje su prostor i vrijeme suva apstrakcija odn. cista iluzija, onda samo sanja da naslucuje, da se iza dedukcije i iza indukcije krije Sokratova prostorna intuicija. Osim toga to nema nikakve veze s physikalnim stanjima velicina thermodynamike i statisticke mehanike pogotovu sto oboje stoje u apsolutnoj suprotnosti, kako prema razumijevanju gnoseologije i argumentacije s kojom se dolazi do nuznih uslova tako i prema svrhi prekoracenju granica naseg ponasanja i svijesti i onostranog prebivanja u nadiskustveni svijet.
    To nije filosofsko hvatanje zaleta ka gore nego vise vrcenje u krug
    Majka gluposti je vazda trudna

  11. #11
    Buduća legenda oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.835
    Tekstova u blogu
    233
    Reputaciona moć
    183

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    Monti krstas
    Ako nisi do sada primetio obavesticu te da je za mene, a trebala bi biti i za svakoga drugog, filozofija veoma ziva oblast a ne razmena praznih reci. Svi filozofi ucili su jednoj "stvari". "Nema filozofskog sistema koji traje a da nije bar u nekim svojim delovima ozivljen intuicijom" govorio je Bergson.
    Znaci Sokrat sigurno nije imao znanje koje bi mogao pretvoriti u jasne pojmove i reci, a koje smo dobili mnogo kasnije, ali je to isto znanje imao u intuiciji koja se prelila u simbole koje tek danas mozemo isrpavno tumaciti , kao sto sam u uvodnom postu i napisao i u par reci pokusao uciniti.

    A prazne i jalove rasprave o tome sta je neki mutitelj vode rekao , ili sta je licno Sokrat napisao a sto bi po tebi morali uzimati kao neke dogmatske istine koje ne smemo tumaciti pozivajuci se na isti izvor sa koga su znanje crpli kako on, tako i svi filozofi.... onda je to tvoja stvar i ne ocekuj da i za druge filozofija bude to sto je izgleda za tebe . Skup jalovih rasprava o nicemu.

    PS. I nemoj misliti da nisam primetio onu tvoju upornu sprdnju sa recima "transcendentno" i "transcendentalno". Veoma mi je dobro poznata razlika i nikada nisam to mesao. Odakle ti samo ta ideja ? Nisi nimalo interesantan time vec si veoma iritantan i bezobrazan sta vise.

  12. #12
    Buduća legenda oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.835
    Tekstova u blogu
    233
    Reputaciona moć
    183

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    Monti Krstas
    oziman tvrdi: Sokrates se bavio izucavanjem trajnih ideja, monti sedmica po; sapere aude, veli: nije istina. Iz dva razloga:
    Jel ti ovo rece da se Sokrat nije bavio idejama ?

    Ovo ne zasluzuje komentar...vec samo ovo malo ukazivanje... uz čudjenje...da ne upotrebim tezu rec.

    Mada donekle te razumem. Ideje jesu veliko X u filozofiji a to bi i ostale do danas da nije bilo velikog Sopenhauera da ih na pravi nacin prezentira svetu. Dakle umesto raznih mutitelja vode bolje uzmi pravog filozofa u ruke , sta vise najveceg od svih , Sopenhauera i raspitaj se sta su stepeni objektivacije volje... pa ce ti i Platonove ideje postati nesto mnogo vise od reci.
    Poslednji put ažurirao/la oziman : 01.05.2009. u 18:49

  13. #13
    Domaćin ben tara (avatar)
    Učlanjen
    22.02.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.684
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    @oziman

    Taman kad se pricini da vam neka tema dobije na tezini ona potone.

    Inteligibilan karakter kao slobodna objetivizacija jedne volje koja odredjuje nepromjenljivu sustinu bica svake individualnosti ne poznaje snagatorske atribute s kojim se vi sa neistomisljenicima tako nefilozofski koristite.

    Vjerovatno vam je promaklo da su prezentacije mojih postova i moja tumacenja filozofije bez interesa i da samo docaravam jednu stranu ovog svijeta. Ako nastavite tako agresivno da demonstrirate slijepu volju kao nerazumno stremljenje izazvano na niskoj ckalini njene gradacije onda je prirodno da na tom putu dolazite u sukob i sa samim sobom pa u toj zestini ni ne primjecujete da se ja kao pjesak ne mogu matirati.

    Sto jes, jes
    Majka gluposti je vazda trudna

  14. #14
    Domaćin faraonn (avatar)
    Učlanjen
    03.01.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Luzern...Beograd- Berane
    Poruke
    4.201
    Tekstova u blogu
    304
    Reputaciona moć
    246

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    ...sadrzaj logike je opis Boga onakvog kakav je u svojoj vjecnoj sustini prije stvaranja Prirode i konacnog Duha."

    Platon i ideja o Sokratovom posredovanju tj. pristanku da zivom Idejom svijetli, moze se mnogo nastaviti ako hocete o tome ali bez ijeda i a priornog Ultimatuma u svoje nepogresivosti...

  15. #15
    Aktivan član lanavi (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Na dlanu Sensei-a
    Poruke
    1.356
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    290

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    "....osecam da taj susret zahteva pripremu koja se sastoji u sticanju znanja a kroz koju mislim da su malo ljudi na ovom svetu prosli kako treba"

    Da li bi pripremljenost i posedovanje "znanja" prepreku saznavanja lakse preskocilo?

    Da li bi trebalo pristati ne eksperiment, kada bi bilo moguce, koji bi obicno bice suocilo sa onim sto vecina smatra iluzijom?

  16. #16
    Buduća legenda oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.835
    Tekstova u blogu
    233
    Reputaciona moć
    183

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    Citat Original postavio lanavi Pogledaj poruku
    "....osecam da taj susret zahteva pripremu koja se sastoji u sticanju znanja a kroz koju mislim da su malo ljudi na ovom svetu prosli kako treba"
    Da li bi pripremljenost i posedovanje "znanja" prepreku saznavanja lakse preskocilo?
    Da li bi trebalo pristati ne eksperiment, kada bi bilo moguce, koji bi obicno bice suocilo sa onim sto vecina smatra iluzijom?
    Sticanje znanja je jedini nacin izbavljanja iz gliba ovoga sveta. Saznavanjem treba saznavanje prevazici. To je umnogome paradoksalan poduhvat ali samo na prvi pogled. Proucavanjem filozofije, a pre svega shvatanjem da ljudski intelekt ima svoje granice i da u saznavanju imamo posla jedino sa pojavom a ne sa transcendentnom stvari po sebi, jeste veliko zivotno dostignuce jer ako znamo gde su granice naseg intelekta mnogo znamo. Tacno je da nikada ne mozemo dok smo zivi preci granicu koja radzvaja pojavu od stvari po sebi ali mozemo joj se pribliziti i "nagviriti" sa druge strane granice. U tome je moc saznanja. Ona nam moze dati pripremu za zivota , uvid u nesto sto nas kad tad ceka .... i sto ce nam sigurno pomoci da prepreke Bardoa savladamo i tako izbegnemo ponovno rodjenje ( da kazemo ovo slikovitim jezikom Tibetanaca iako smo se ovim vec izmakli daleko izvan oblasti filozofije.)

    Ne znam na koji eksperiment mislis ali ako on moze da poboljsa tvoju svest o idealnosti pojave i ako moze da ti za zivota pokaze ono "IZA" onda svakako to ne treba propustiti.

  17. #17
    Aktivan član lanavi (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Na dlanu Sensei-a
    Poruke
    1.356
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    290

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    Citat Original postavio oziman Pogledaj poruku
    Sticanje znanja je jedini nacin izbavljanja iz gliba ovoga sveta. Saznavanjem treba saznavanje prevazici. .... Tacno je da nikada ne mozemo dok smo zivi preci granicu koja radzvaja pojavu od stvari po sebi ali mozemo joj se pribliziti i "nagviriti" sa druge strane granice. U tome je moc saznanja. Ona nam moze dati pripremu za zivota , uvid u nesto sto nas kad tad ceka .... i sto ce nam sigurno pomoci da prepreke Bardoa savladamo i tako izbegnemo ponovno rodjenje ( da kazemo ovo slikovitim jezikom Tibetanaca iako smo se ovim vec izmakli daleko izvan oblasti filozofije.)
    Koliko se tudja znanja i saznanja mogu smatrati relevantnim za svakog a shodno tome i dovoljnim da bi se ta nakupljena mudrost iskoristila za sebe? Moze li se smatrati da je jedan zivot sa svim mogucim pomagalima, poput natalozenih (i tudjih i sopstvenih filozofskih i iskustvenih) spoznaja, apsolutno dovoljan da se granica saznavanja prevazidje ali i dodje do uvida u ono sa cijim se suocavanjem vecina boji?
    Koliko se hedonizam (mislim na neotpornost uzivanjima), sklonost ponavljanju gresaka (mislim na neotpornost trpljenju), opiranje upustanju (mislim na potrebu za "samoopstenjem", sopstvenim dogradjivanjem) i jos toliko toga mogu smatrati presudnim, u nekom smislu ogranicavajucim?

    Citat Original postavio oziman Pogledaj poruku
    Ne znam na koji eksperiment mislis ali ako on moze da poboljsa tvoju svest o idealnosti pojave i ako moze da ti za zivota pokaze ono "IZA" onda svakako to ne treba propustiti.
    Nemam ideju...osim mozda hipnoze, vestackog padanja u komatozno stanje, dejstvom lekova...

  18. #18
    Buduća legenda oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.835
    Tekstova u blogu
    233
    Reputaciona moć
    183

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    Citat Original postavio lanavi Pogledaj poruku
    Moze li se smatrati da je jedan zivot sa svim mogucim pomagalima, poput natalozenih (i tudjih i sopstvenih filozofskih i iskustvenih) spoznaja, apsolutno dovoljan da se granica saznavanja prevazidje ali i dodje do uvida u ono sa cijim se suocavanjem vecina boji?
    Odgovor na ovo pitanje zadire duboko u misticizam , filozofija ne moze odgovoriti na tako nesto, jer svaka metafizicka spekulacija odavno je posle Kantove kritike citog uma postala besmislena u filozofiji. Kada je Sopenhauer ili Bergson ili neko drugi... pokusavao sa spekulacijama o transcendenntom, sve je to bilo uz ogradu da je to sto oni cine samo "misticni jezik slika" jer je oblast na koju tako dospevamo "zemlja po kojoj se ne moze hodati i voda po kojoj ne mozemo plivati ".

    Ipak, ono sto znamo jeste da svako zivo bice predstavlja stepen objektivacije volje. Taj stepen kod zivotinja ne odvaja se od ideje vrste, ali kod coveka taj stepen je nesto sto se umnogome izdvaja iz vrste i predstavlja posebnu ideju. Tako da ideja mene nije ista kao ideja tebe, vec su to posebne ideje unutar transcendentne volje, "posebne" ne na nacin dela... vec na nacin tendencije ..nacin kvalitativne mnozine.
    Tako da moja ili tvoja ideja, imaju svoju "istoriju" i ovo sto zovemo "jedan zivot" sigurno nije dovoljno da se ta ideja promeni ili postane nesto drugo, ali ovim vec osecamo zemlju po kojoj ne mozemo hodati i vodu u kojoj ne mozemo plivati.

    Nemam ideju...osim mozda hipnoze, vestackog padanja u komatozno stanje, dejstvom lekova..
    To vec vekovma rade razni narodi raznih kultura ali ne bih rekao da je prosto utapanje u izmenjena stanja svesti bez znanja dovoljno. Intelekt je jedino ono sto moze da negira volju .... kako kaze Sopenhauer. Mislim da tek kombinacija znanja i tih "pomagala" moze da dovede do neceg korisnog.
    Svaki narkoman bi bio Buda da je drugacije.
    Poslednji put ažurirao/la oziman : 08.05.2009. u 18:02

  19. #19
    Tuzni_patak nije na forumu
    Trazi forum gde moze procitati svoje postove i posle 2 nedelje
    Zaslužan član Tuzni_patak (avatar)
    Učlanjen
    13.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Real Beograd,Virtuelno u preseljenju,bice naknadno objavljeno
    Poruke
    18.171
    Tekstova u blogu
    20
    Reputaciona moć
    246

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    Svaki dolazak na ozimanovu temu propratim okretanjem krsta naopako i zabadanjem u zemlju, da bi olaksao onima koji koriste izvor opazajnih slika i pojmova izvucenih iz njih kao osnov transcendentalnih egzistencija, nebitno sto to niko ne vidi.....

    Samim tim ideje dobijaju prisniji karakter samom ozimanu....nebitno je sto on ne zna odakle ta srodnost....

    To mu dodje kao konstruktivni pristup dijalogu.....meni nista ne znaci, ali njemu ocigledno da....iako ne zna zbog cega....

  20. #20
    Primećen član chuck. (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pendelton State University
    Poruke
    998
    Reputaciona moć
    30

  21. #21
    Domaćin faraonn (avatar)
    Učlanjen
    03.01.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Luzern...Beograd- Berane
    Poruke
    4.201
    Tekstova u blogu
    304
    Reputaciona moć
    246

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    !!!!!!!!!!!!!!??????????????????
    ---------------------------------------
    xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

    ..poslije Vavilona svi znamo gdje pripadamo ...

  22. #22
    Elita
    Učlanjen
    02.05.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Arlington Road
    Poruke
    6.480
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    Mogao je da pobegne.

  23. #23
    Buduća legenda oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.835
    Tekstova u blogu
    233
    Reputaciona moć
    183

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    Prorocanstvo baba Vange
    2010. - Pocetak III svetskog rata. Rat ce poceti u novembru 2010. i zavrsice se oktobra 2014. godine. Pocece kao obican rat, zatim ce biti upotrebljeno prvo atomsko, a zatim i
    hemijsko oruzje
    Jos uvek je novembar.... Danasnja vest. ....

    Rat na pomolu
    Severna i Južna Koreja razmenile vatru
    Severna Koreja ispalila je nekoliko artiljeriskih granata preko svoje zapadne pomorske granice sa južnim susedom, na šta je Južna Koreja uzvratila artiljerijsku vatru. Broj žrtava popeo se na još dva poginula južnokorejska marinca, javljaju agencije pozivajući se na izjave zvaničnika u Seulu..
    Preminula su dvojica od četiri teško ranjena vojnika, a prethodno je već bila objavljena smrt jednog vojnika, podsećaju agencije. Takođe se u izjavama povećava broj severnokorejskih artiljerijskih granata koje su pale na južnokorejsko ostrvo - u najnovijim izjavama zvaničnika u Seulu se pominju "oko 100 granata", dok je prethodno saopštavana cifra od "oko 50 granata", javljaju agencije.
    Carke izmedju ove dve zemlje su uobicajene ali ovo je ozbiljnije. Ima i mrtvih i ranjenih.

    Da li imamo manje vremena nego sto mislimo?
    Na ovakve vesti jedan deo mog duha, koji shvata da je zarobljen u ovom iluzornom svetu pojave, raduje se, jer vidi blisko oslobodjenje iz "mocvrane kaljuge svetovne egzistencije" i povrtak svojoj pravoj sustini. A opet, onaj zemaljskiji deo zali.
    Ceo zivot filozofa je priprema za ono posle zivota , kako bi rekao Sokrat. Pred otrovom od kukute... filozof "zrtvuje petla Eskulapu" jer je na pragu izlecenja od onoga stanja koji zovemo "zivot".
    Za duhovno svesne situacija unistenja sveta koja ce kad tad uslediti.. nije katastrofa.
    U problemu su materijalisti...

    Bilo kako bilo isuvise podudranosti izmedju prorocanstva baba Vange i ove situacije u svetu . .. .

  24. #24
    Domaćin faraonn (avatar)
    Učlanjen
    03.01.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Luzern...Beograd- Berane
    Poruke
    4.201
    Tekstova u blogu
    304
    Reputaciona moć
    246

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    ...materijalizam i idealizam su izmisljene kategorije samo postoji ,- stvarnost a, nju definisati ne mozemo sa nula distance...platon je svoj idealizam postavljao sa materijalistickog stanovistva, isto kao i Hegel...tu zabludu vise niko nije smio ispravljati do, B.Rasel_a....? njutn kad je posrnuo ajnstajnovski Mileva je odmotala Arijadnino klupko i Ajnstajn se vratio ali je Klupko -davalac nestao ili usljed "visih "ciljeva, posustao...

  25. #25
    Aktivan član NEREJ (avatar)
    Učlanjen
    24.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.048
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: Sokratova smrt

    Citat Original postavio oziman Pogledaj poruku
    Prorocanstvo baba Vange


    Jos uvek je novembar.... Danasnja vest. ....

    Rat na pomolu
    Severna i Južna Koreja razmenile vatru


    Carke izmedju ove dve zemlje su uobicajene ali ovo je ozbiljnije. Ima i mrtvih i ranjenih.

    Da li imamo manje vremena nego sto mislimo?
    Na ovakve vesti jedan deo mog duha, koji shvata da je zarobljen u ovom iluzornom svetu pojave, raduje se, jer vidi blisko oslobodjenje iz "mocvrane kaljuge svetovne egzistencije" i povrtak svojoj pravoj sustini. A opet, onaj zemaljskiji deo zali.
    Ceo zivot filozofa je priprema za ono posle zivota , kako bi rekao Sokrat. Pred otrovom od kukute... filozof "zrtvuje petla Eskulapu" jer je na pragu izlecenja od onoga stanja koji zovemo "zivot".
    Za duhovno svesne situacija unistenja sveta koja ce kad tad uslediti.. nije katastrofa.
    U problemu su materijalisti...

    Bilo kako bilo isuvise podudranosti izmedju prorocanstva baba Vange i ove situacije u svetu . .. .
    I tako od filozofije (i Kanta,cak ! ) dodjosmo do baba Vange !? Eh...
    Poslednji put ažurirao/la NEREJ : 24.11.2010. u 20:34

Slične teme

  1. SMRT
    Autor Dragantaur u forumu Ljubav i seks (18+)
    Odgovora: 51
    Poslednja poruka: 10.09.2007., 12:28
  2. smrt...i co.
    Autor imp u forumu Tinejdžeri
    Odgovora: 23
    Poslednja poruka: 30.12.2006., 00:32
  3. SMRT
    Autor divlja-u-srcu u forumu Filozofija
    Odgovora: 576
    Poslednja poruka: 07.08.2005., 19:38
  4. SMRT
    Autor engleskinja u forumu Pozorište
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 22.05.2005., 12:04

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •