Celtic Soccer Crew

CSC - What the hell do we care



Uvod

Ova knjiga predstavlja istinito svedočenje o fudbalskom nasilju koje je uticalo na moj život i živote onih ljudi koji su bili oko mene.Neću ni u kom slučaju pokušavati da glorifikujem ili osudim način života koji su odabrali da žive stotine drugih ljudi pa tako i ja.Ono što želim da postignem pišući ovu knjigu je iznošenje iskrenog i otvorenog portreta fudbalskog huligana sa tačke gledišta mog ličnog životnog iskustva.Muka mi je više i umoran sam od srednjeklasnih akademika koji veruju da su u poziciji da komentarišu široko rasprostranjen fenomen fudbalskog nasilja.Ovi socijalni radnici,političari i psiholozi su isti oni ljudi koji posećuju mesta gde su zastupljeni sportovi poput : jahanja na talasima,paint ball ratne igre i drugi ekstremni sportovi,mada i dalje osećaju potrebu za osudom fudbalskog huliganizma.Sa moje tačke gledišta oni su dosadni usamljeni ljudi koji traže nalet adrenalina i uzbuđenja, a s obzirom na to da su njihovi životi prazni,ispada da je to jedini način uz pomoć koga mogu da ispune taj nedostatak.Sve u svemu ma koliko se oni trudili,nikada neće iskusiti ono što mi s vremena na vreme dobijemo kroz dobre bitke na fudbalskim utakmicama.Zbog same svrhe kojom se knjiga vodi,a i zbog daleko očiglednijih razloga,izmenio sam imena nekim ljudima i izostavio neke događaje kako bi zaštitio krivce.Ljudi koji su učestvovali u svemu tome znaju ko su i zbog toga nema nikakve potrebe da se njihova prava imena nalaze u ovoj knjizi.Oni koji su tražili unapred da budu spomenuti,namerno su izostavljeni iz ove knjige,pošto su to uglavnom ljudi koji su poznati po gađanju flašama i razbijanju prozora.Ukratko – to su oni ljudi koji se nikada nisu u tučama suočavali sa drugim navijačima putem pesnica.Moja memorija je možda malo zarđala (verovatno zbog velike količine udaraca koje sam dobio u glavu).Kroz ovu knjigu u svakom slučaju pokušaću da vam iznesem istinite događaje: kako triumfe,tako i poraze u tučama u kojima sam učestvovao.

Glava l

Ne postoji ništa neuobičajeno kada je reč o načinu na koji su se moji roditelji upoznali;moj otac Andy bio je vozač autobusa Glazgov korporacije,dok je moja majka radila na istom depou kao kondukter.Romansa je procvetala i to je trajalo neko vreme dok nije došla na red veridba.To je na neki način izazvalo buru negodovanja među obe porodice,brigu i uznemirenost.Razlog gungule je bio taj što je ona dolazila iz stare škotske protestanske porodice,dok su njemu roditelji bili Irci koji su se doselili iz Derry - ja kada mu je bilo 10 godina.To je bila slika Glazgova ' 60-ih godina kada je grad bio podeljen sektaškom netrpeljivošću i verskom netolerancijom,period kada se na mešovite brakove nije baš gledalo blagonaklono.Bez obzira na probleme sa kojima su se moji roditelji suočili,ipak su stupili u brak 1962 godine.Odmah nakon venčanja kupili su kuću u Castlemilk-u koje je u to vreme bilo moderno novosagrađeno naselje koje se moglo pohvaliti luksuzom,odnosno kupatilom sa toplom i hladnom vodom.Realnost je bila takva da je Castlemilk bio neuređen kraj u južnom delu grada u kome niste mogli da nađete čak ni prodavnicu ili banku,a prvi pab je otvoren tek tamo negde početkom ' 80-ih.Bez obzira na očigledne propuste onih koji su pravili planove grada,veliki broj porodica je dolazio u Castlemilk najčešće iz siromašnih kvartova koji su bili predviđeni da se ruše poput mesta kao što je Gorbals.Nedugo nakon preseljenja u Castlemilk otac je napustio posao vozača autobusa kako bi se zaposlio kao iženjer na bolje plaćenom mestu u fabrici Hoover blizu Cambuslang-a.Zatim je moja majka dala otkaz nakon što je zatrudnela i donela na svet moju stariju sestru Anne koja je rođena u februaru 1964 godine.Ja sam najmlađi od troje dece i rođen sam iste godine kao i moj brat Andrew.On je rođen u februaru 1968 godine,dok sam se ja rodio 10 dana pre Božića.Teško je zamisliti kako je moja majka izlazila na kraj sa dve bebe i jednim četvorogodišnjim detetom s obzirom da je taj posao zahtevao konstatnu brigu o nama.Ona je takođe mnogo obraćala pažnju na organizaciju proslava poput Božića i novogodišnjih svetkovina.Uslovi su bili teški,ali su moji roditelji odoleli mnogim kriznim situacijama prvih godinu dana nakon mog rođenja.U svakom slučaju poslednja stvar koja je mojoj majci trebala,bila je poseta policiji 3.januara 1970 godine.Zvali su je kako bi je obavestili da je otac uhapšen toga dana na Old Firm derbiju (Celtic-Rangers).Naravno on je bio strastveni navijač Celtic-a i toga dana je otišao na tradicionalni novogodišnji Old Firm derbi koji se odigrao na Celtic Parku.Policajac je rekao da je moj otac uhapšen zajedno sa svojim prijateljem zbog ugrožavanja mira i bezbednosti pošto je bacio flašu na navijače Rangers-a.Tih godina Celtic Park je bio jedan od najvećih stadiona u Evropi i mogao je da primi s vremena na vreme čak 90.000 gledalaca.Stadion se sastojao od ogromnih strmih tribina iza svakog gola nazvanih popularno ''Džungla'',koje su bile pokrivene uzduž od samog vrha pa sve do podnožja.Šezdesetih godina navijači Rangers-a i Celtic-a okupljali su se masovno u ''Džungli'' i bili su odvojeni jednim tankim zidićem,odnosno tankom linijom koju su činili poređani policajci.To bio onaj period kada je navijačima bilo omogućeno da unose alkohol na stadion,što je na kraju rezultiralo bacanjem praznih flaša na protivničke navijače.Ali to nije sve – neki malo duhovitiji su pišali u njih i tako sa sve mokraćom ih bacali na njih.Moja majka je obaveštena od strane policije da će moj otac i njegov drug biti pritvoreni sve dok sud ne donese konačnu odluku o prekršaju koji su napravili.Sve u svemu oni su se pojavili u Centralnom Sudu u Glazgovu i priznali krivicu pa je pretpostavka bila da će im biti izrečena uslovna osuda zbog učinjenog prekršaja.Međutim njihovo oslobađanje od dobijene kazne je bilo kratkog daha,pošto je sud objavio da nije spreman da omogući mom ocu i njegovom prijatelju određeni vremenski period u kome će oni moći da sakupe novac za učinjeni prekršaj.To je u prevodu značilo da će biti poslati u čuveni Barlinnie zatvor sve dok njihova porodica i prijatelji ne sakupe dovoljno novca i otplate za izrečeni prekršaj.Majka nikada nije prestala da mi priča o tome kako se borila protiv svih nedaća (pešačeći čak i po snegu) sa troje male dece kako bi posetila mog oca u Barlinnie-u.Ja čak mislim da su moj otac i njegov prijatelj proveli svega nekoliko noći u zatvoru pre nego što je potreban iznos sakupljen.Očigledno je da sam bio i suviše mali da bi se sećao ičega što bi me podsetilo na posete Barlinnie-u,ali na moju nesreću to će postati familijarno mesto u kasnijim godinama.Živeli smo u Castlemilk-u sve do moje četvrte godine,kada je vatra zahvatila našu kuću.Roditelji su zatim odlučili da se presele u Pollok – naselju u jugozapadnom delu Glazgova.Nedugo nakon preseljenja roditelji su se i razveli.Nikada nisam uspeo da doznam potpunu priču koja se krila iza ovog razvoda,ali ono što sam uspeo da čujem je da otac u stvari nikada nije želeo da se preseli u Pollok koji je bio 10 milja udaljen od mesta na kome je bio zaposlen,a koje se nalazilo na potpuno drugom kraju grada.Meseci koji su pratili vremenski period kada je otac otišao bili su izuzetno teški.Da stvar bude još i gora,moja majka je našla utehu u alkoholu.Ja sam u to vreme bio u istoj školi sa mojim bratom i sestrom,a to je bila osnovna škola St.Monica jedna od najvećih u Glazgovu.Uživao sam u osnovnoj školi,pa čak uspeo i da uđem u fudbalski tim kao golman.Porodični život mi je bio haotičan u vreme kada sam dogurao do 7 razreda.Brat i sestra su u to vreme krenuli u srednju školu dok sam ja ostao sam u osnovnoj školi St.Monica.Tih godina sve je nekako krenulo naopako,pošto je brat počeo da pokazuje interesovanje za Jehovine Svedoke dok je sestra počela da prati utakmice Rangers-a.Ona je čak bila na Hemptdenu za vreme finalne utakmice škotskog kupa 1980 kada je Celtic pobedio 1:0 posle produžetaka.To je bio okidač za navijače Celtic-a koji su proslavili pobedu ulaskom na teren.Navijači Rangers-a su reagovali tako što su se pridružili svojim rivalima na terenu i započeli masovnu tuču koja je bila jedna od najgorih ikada viđenih u škotskom fudbalu.Moja sestra je takođe bila na terenu i nosila je Rangersov šal.Kasnije je tvrdila da ona zapravo nije bila ni svesna šta se događa,već je samo pratila one ljude koji su bili oko nje.U međuvremenu moja majka je bila zakovana za postelju.Razlog je bio taj što ju je nepoznati vozač kolima udario i oborio na zemlju,pa joj je usled toga bilo polomljeno rebro.Sve to je uticalo na tenziju u kući naročito između mene i nje.Kao dete patio sam od različitih oboljenja koje su zahtevale medicinsku negu i česte posete bolnicama.Majka je počela da pije svakodnevno,mnogo češće nego ranije,pa zbog toga nije bila u stanju ni da me odvede na pregled.Događaji su na kraju kulminirali jednoga dana.Ja sam bio dužan da odem na lekarski pregled i pošto sam hteo da budem siguran da neće biti pijana,uzeo sam piće iz njene sobe i prosuo ga u WC šolju.Verovatno da me je čula kada sam bio u njenoj sobi s obzirom na to da dok sam prosipao poslednje sastojke alkohola iz boca,začuo sam njeno teturanje i ulazak u toalet sa štapom koji je nosila sa sobom.Pokušao sam da ustanem iz klečeće pozicije i pre nego što sam uspeo to da uradim osetio sam nekoliko udaraca na svom telu.Uhvatila me je panika i znao sam da moram da pobegnem pre nego što dobijem ozbiljne batine.To nije bio prvi put da moja majka koristi štap za hodanje kako bi me udarila.Jednom prilikom batine su zahtevale medicinski tretman kome sam bio izložen ali ovog puta je bila nešto blaža.Nije bilo nikoga u kući ko bi je zaustavio.Jedina opcija mi je bila da se popnem na prozor toaleta i iskočim kroz ulazna vrata pravo u hodnik.Dok sam se tako verao na prozoru, uspeo sam da polupam neke stvari iz toaleta pobegavši konačno iz prostorije.Kako sam ušao u hodnik počela je da maše štapom.Uspeo sam nekako da je izguram iz kuće zalupivši vrata pred njom znajući da ću dobiti bar još jedan udarac,ali sam takođe znao i to da ako uspem u svojoj nameri i zaključam ulazna vrata kuće biću napokon bezbedan.To sam i uradio pošto su se vrata naglo zalupila,a ona je ostala van.Lupala je silovito na zaključana vrata neko vreme,dok nije sve utihnulo.Nisam znao šta da mislim.Bio sam prestrašen zbog velike količine udaraca koji su prouzrokovali bol na mom telu.Izgledalo je kao da je prošlo godinu dana od tog događaja,kada sam iznenada čuo da neko kuca na vrata.Oprezno sam se primakao i pogledao kroz špijunku.Tada sam ugledao jednog od naših prvih komšija.Zamolio me je da ga pustim unutra uveravajući me da neću više dobiti nijedan udarac.Iako sam bio uplašen,verovao sam da majka neće smeti da me udari pred svedokom.Polako sam otvorio vrata ne znajući šta da očekujem,međutim neko ih je odgurnuo toliko jako da sam pao na pod.Sledeće čega se sećam je to da sam bio prikovan za zemlju od strane dva uniformisana lica.Lice mi je bilo okrenuto ka podu,a ruke su mi bile iza leđa dok mi je policajac stavljao lisice.Vrištao sam i zvao majku kako bi im rekla da me ostave na miru.U svakom slučaju sve što sam dobio bile su modriceod prislonjenih kolena na leđima,koje je policija protumačila kao ''neophodne mere za suzbijanje agresivnog ponašanja''.

Izvukli su me iz kuće i bacili na haubu policijskog automobila.Odveli su me u policijsku stanicu Pollok i tamo mi skinuli lisice pre nego što su me smestili u pritvorsku jedinicu.Nisam mogao da shvatim šta se desilo.Imao sam svega 11 godina i nikada nisam upadao ni u kakve nevolje.Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su se vrata od prostorije otvorila i tada je ušao policajac sa nekoliko socijalnih radnika.Jednog od njih sam prepoznao,jer je bio zadužen za ovaj slučaj još pre nekoliko meseci kada je dolazilo do konflikata u mojoj porodici.Objasnio mi je da me je majka optužila zbog toga što sam se nedolično ponašao i rekao da ću se pojaviti pred dečijim panelom koji će dalje odlučiti o sredstvima za rešavanje ovog problema.Dečiji panel je sličan sudu za maloletnike i ima tu moć da donese odluku o neophodnim vaspitnim merama.Izveden sam iz policijske stanice,premešten u crna kola i odveden do zgrade u centru grada gde se nalazio dečiji panel.Bio sam veoma zbunjen,usamljen i izgubljen zbog brzine i načina na koji su se stvari odvijale.Pojavio sam se pred panelom,gde je socijalni radnik predao spisak događaja koji su doveli do toga da me policija privede.Ispalo je na kraju da me je majka optužila zbog toga što sam odbio da idem u školu i lomio stvari po kući pre nego što se stvorilo opsadno stanje.Data mi je takođe prilika da ispričam svoju verziju događaja što sam i učinio snažno opovrgavajući te tvrdnje.Panel je odlučio da bih mogao da se obratim glavnom sudu kako bi čuo njegovo mišljenje zbog razlika koje su se pojavile u mom iskazu i iskazu druge strane.Rekli su mi da ću biti premešten u Larchgrove Centar nekih tri nedelje.Zatim su me vratili u kola i odvezli do Larchgrova.Po dolasku odveli su me do kancelarije zajedno sa socijalnim radnikom gde sam se susreo sa upravnikom centra koji mi je objasnio uobičajenu praksu svakodnevnog života vodeći me u obilazak.Larchgrove je bio originalni Borstal za mlade prestupnike.To je sada već bio nadzorni centar za mlade problematične ljude širokog spektra : od onih koji su optuženi za ozbiljna krivična dela poput ubistva,do onih ljudi poput mene koji su bili optuženi za sitnija krivična dela.Ovde sam bio jedan od mlađih momaka koji nikada nije upadao u nevolje,pomešan sa ozbiljnim kriminalcima mojih godina i nešto starijim koji su duvali lepak i koristili narkotike.Posle nekoliko dana nakon što sam se nastanio,odveli su me do obrazovnog odeljenja kako bi pohađao školsku nastavu.Nisam mogao da verujem da je program koji sam pohađao bio celovit.Nedavno sam krenuo u srednju školu,ali ovde sam dobio školske zadatke koji su bili predviđeni za decu uzrasta 3 i 4 razreda osnovne škole.Mislim da je centar tretirao sve momke kao nenačitane delikvente.Skrenuo sam pažnju profesoru da nisam previše zadovoljan sa nastavom,predlažući mu da kontaktira moju školu kako bi mi dali odgovarajući program.Nisam ni približno bio siguran u to gde ću na kraju završiti posle tri provedene nedelje u Larchgrovu.Sud za maloletnike je odlučio da odbaci tri optužbe koje su podignute protiv mene,što je značilo da su na kraju poverovali u moju verziju priče.Sve u svemu posle tri meseca odlučeno je da bih mogao da se preselim u dečiji dom.Ovo je predstavljalo pravo olakšanje s obzirom na to da je alternativa bila ''List O škola'' koja je bila priznata obrazovna ustanova.To se desilo na moj 12 rođendan – nešto što nikada neću zaboraviti – kada sam se preselio u Ganavan dečiji dom,koji se nalazio u glazgovskom kvartu Pollokshields.U dečijem domu sam vodio drugačiji način života i to je bilo nešto poptpuno novo za mene.Imao sam novu odeću,dobijao džeparac i bilo mi je dozvoljeno da idem na fudbalske utakmice skoro svake nedelje.To su bile neke privilegije koje sam retko imao dok sam živeo sa porodicom.Mislim da su se moja majka,a pogotovo moj brat Andrew osećali uvređenim zbog ovoga,jer svaki put kada sam dolazio u posetu ,imao sam novu odeću i džeparac kod sebe dok je on nosio stare stvari.Takođe vratio sam se u svoju staru srednju školu Lourdes,koja se nalazila u Cardonaldu – nekoliko milja od Pollokshields-a.Moj brat je bio godinu dana ispred mene u Lourdesu,a njegovo pristupanje Jehovinim Svedocima stvorilo mi je probleme.Anrew je bio predmet podsmevanja,gađali su ga svim i svačim,a siledžije ga prosto nisu ostavljale na miru.On nije nikada reagovao,pa su siledžije usmerile pažnju ka meni.Ja sam regovao kako sam znao i umeo ulazeći u kavgu sa njima.Prvih godinu-dve dana konstantno sam se tukao,ali sam ubrzo počeo više da dobijam nego što sam gubio,pa su siledžije usmerile svoju pažnju na druge ljude znajući da neće dobiti batine od njih.Posle nekoliko meseci provedenih u Ganavanu,premestio sam se u drugi dom – Park Lodge – gde sam upoznao svoju prvu devojku Ritu sa kojom sam bio oko tri godine.Imao sam 15 godina i škola mi je išla dosta dobro.Uspeo sam da uđem u školski tim kao golman.Ocene su mi bile dosta dobre (imao sam sedam petica,a ostale predmete sam položio sa prolaznim ocenama).Zbog toga što moj rođendan pada u decembru,zamoljen sam da ostanem u školi do svog 16 rođendana što je značilo da moram da pohađam 5 godinu zaredom.Planirao sam da ostanem celu godinu naporno učeći za fakultet.Onda sam dobio vest koju evo ni do današnjeg dana nisam mogao da razumem.Socijalni radnici su odlučili da treba da se iselim iz svog sadašnjeg stana u novi zaseban stan nakon mog 16 rođendana.Ovo je ujedno značilo da moram da napustim školu,kao i svoje dalje obrazovanje kada budem kročio u svoj novi dom.Ova odluka me je stvarno razljutila i danas sam jako povređen,jer mi nije omogućeno da steknem veće kvalifikacije.Problem koji me je sprečio da nastavim svoje dalje školovanje bio je sistem beneficija koji nije omogućavao proviziju za mlade vlasnike kuća koji su u isto vreme bili đaci/studenti.Morao sam da se prijavim kao neko ko je nezaposlen da bi dobio beneficije za kuću.Preselio sam se u svoju novu kuću marta 1985 godine.Bila je smeštena u prizemlju i izgledala nalik sagrađenim objektima iz 1950-ih.Mislio sam da ću moći sam da izađem na kraj sa porezom,ali sam ipak očekivao i neku pomoć od ministarstva za socijalna pitanja ukoliko mi bude bilo neophodno.U svakom slučaju socijalni radnik koji je vodio moj slučaj je premešten u drugu opštinu van Polloka,odmah nakon što sam se preselio.Niko se nije zainteresovao za to što više nemam svog socijalnog radnika,a nisam dobio nikavu podršku sa strane tako da sam bio prinuđen da se brinem sam o sebi.Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je moja kuća počela da liči na mesto okupljanja lokalne bande,pošto su moji drugari počeli da navraćaju uveče pijući i igrajući karte do sitnih sati.Mnogi od mojih drugova bili su članovi novoformirane bande ''Pollok Bushwhackers'' što je bio rezultat postojanja druge dve grupacije : ''Krew'' i ''Kross''.Većina momaka iz Bushwhackers-a bili su takođe članovi Celtic Soccer Crew-a,a prihvatili to ime nakon što je nekoliko nas otišlo na meč Carlisle vs Millwall na kome smo videli čuvene Millwall Bushwhackers-e.

Tuče koje su se dešavale između bandi u ovom delu Glazgova bile su svakodnevne,a Bushwhackers-i su imali veoma zapaženu ulogu u svemu tome.Ovo je moglo da me košta života jedne noći nakon učešća u duelu između dve bande u kome je jedan od momaka iz suparničke grupe isečen.Tada sam napadnut u svojoj rođenoj kući,ali ajdemo redom...Nakon tuče nekoliko momaka je navratilo do mene na turu pića,pre nego što su otišli oko ponoći.Pripremao sam se da odem u krevet,kada sam iznenada začuo buku na ulaznim vratima.Misleći da je to jedan od mojih drugova koji je verovatno nešto zaboravio krenuo sam da otvorim vrata kada su šarke otpale,a vrata me tresnula pa sam od udarca pao na pod.Predamnom se ukazala grupa od oko 6 stranaca,naoružanih sa noževima i bejzbol palicama koje su mahali u mom pravcu.Na moju sreću vrata su bila na meni,pružajući mi kakvu takvu zaštitu od udaraca.Ne mogu vam tačno reći koliko dugo je napad trajao,ali sa sigurnošću mogu da kažem da sam imao sreće te noći.Jedan od mojih komšija je pozvao policiju koja me je našla na podu.Odveli su me u bolnicu gde sam zaradio nekoliko šavova na rukama i usni.Policija me je sačekala kako bi me kasnije odvela u stanicu da dam izjavu o napadu koji se dogodio.Rekao sam im da ne mogu ničega da se setim i da ne znam pravi motiv.Policija se ponudila da me odveze kući,verovatno očekujući da im kažem nešto više o napadu,ali im ja nikada nisam rekao.Izrazio sam želju da me odvezu do kuće moje majke s obzirom na to da se nisam osećao baš prijatno u svojoj kući posle tih događaja.Šokirao sam se kada sam posle kraćeg kucanja na vratima doživeo gomilu uvreda i odbijanje da me pusti unutra.Nisam znao gde da odem pošto je bilo oko 2 sata ujutru.Pozvao sam mog oca koji je bez ikakvog dvoumljenja rekao da mogu da uzmem taksi i odvezem se do njegove kuće.Moj otac je živeo u Castlemilk-u u koji se vratio nakon razvoda od moje majke.Nisam imao mnogo kontakata sa ocem i viđao sam ga samo povremeno nakon razvoda.Stigao sam kod mog oca koji me je sačekao sa raširenim rukama.Imao je praznu sobu i prazan krevet koji je pripremio za mene.Ipak i pored toga što je krevet bio udoban nisam mogao da zaspim.Prevrtao sam se,okretao i razmišljao o svim onim glupim stvarima u kojima sam učestvovao u poslednjih godinu dana.Otac nije ništa znao o mom učešću u aktivnostima bande koje su počele samo godinu dana pre nego što sam se preselio kod njega.

ll glava

Krajem 1984 godine činilo se da skoro svaki tim u škotskoj ima grupu kežuala koja ih je pratila.Aberdeen i Motherwell bi dolazili na Celtic Park sa bandama koje su imale veliki broj ljudi.Tu je bilo i nekoliko grupica navijača Celtic-a koje bi pružale otpor protivnicima,ali je sve to bilo jako neorganizovano.Te grupice su formirane u različitim kvartovima Glazgova i činilo se da su više zainteresovane za međusobne sukobe,nego za pružanje otpora protivničkim bandama.Ja sam bio deo grupe koja je išla na skoro sve utakmice.Mi smo uglavnom dolazili iz dečijih domova i problematičnog naselja Pollok.Svi smo želeli da budemo kežuali i bili smo spremni za tuču,ali je naša mana bila neorganizovanost i jako mali broj ljudi.Sve ovo se promenilo jednoga popodneva kada je u Glazgov stigla grupa Aberdeen-ovih kežuala kojima smo se suprotstavili.Deo nas se dogovorio da se nađemo u centru grada ispod mosta na centralnoj stanici.Bili smo i suviše mladi da bi se sastajali u pabu pošto je većina imala između 14 i 17 godina.Išli smo polako sve dok jednog trenutka nismo ugledali grupu navijača Aberdeen-a koja se nalazila na mostu,a kolona je dolazila iz pravca Buchanan Street-a.Bilo ih je nekih par stotina i svi su nosili Pringle džempere,odnosno crvene kape na glavama.Mlađa ekipa se spustila do podzemnog prolaza tražeći kavgu.Bilo nas je nekih 15 – ak i svi do jednog smo bili spremni za napad.Prvo je krenulo guranje,a onda se otvoreni sukob preneo na ulicu.Iako smo bili brojčano slabiji nismo imali nameru da se povlačimo,a ja se posebno sećam da sam započeo pesničenje sa jednim momkom iz njihove grupe 1-1.Bio je visok i krupan kao balvan (sećam se da je imao pege na licu) i da je nosio na sebi Burberry jaknu.Nakon što smo razmenili par udaraca,naišlo je još više navijača Aberdeena koji su pili u obližnjem pabu.Jurili su nas do Hope Street-a koji se nalazi na kraju mosta.Imali smo sreće pošto smo naišli usput na dosta upotrebljivih stvari koje bi mogle da nam posluže kao oružje.Pokupili smo motke i šipke i krenuli pravo na kežuale Aberdeena.Bili su pomalo iznenađeni našom smelošću ali ipak nisu imali nameru da odstupe.Usledila je žestoka bitka koja nije dugo trajala,jer je policija stupila na scenu.Aberdeen s obzirom na reputaciju koju ima,morao je takođe da se da u beg od hapšenja.Ovo nam je naravno pomoglo u tome što se policija skoncentrisala na njih,a nama je data prilika da pobegnemo bez ikakvih posledica.To je bilo moje prvo iskustvo sa fudbalskim nasiljem i rekao bih da se može porediti sa situacijom kao kada narkoman uzme prvi put drogu – osećaj je bio neverovatan!Što se mene tiče bio sam zaista navučen.Išao bih godinama na svaki događaj koji bi mi pružio ovakvo iskustvo,za razliku od najvatrenijih navijača koji imaju tu želju da dožive ovako nešto po prvi put i za tim jure doveka.Kada smo došli na utakmicu,nismo mogli da prestanemo da pričamo o tuči koju smo upravo imali.Odlučili smo čak da napustimo utakmicu 10 minuta ranije kako bi sačekali kežuale Aberdeen-a na izlazu kada budu bili u okolini London Road-a.U tom trenutku raspolagali smo sa bandom od oko 20-30 ljudi.Grupu su činili modovi,pankeri,takozvani kežuali...pa čak i nekoliko veterana boot-boy ere.Nismo videli sebe kao organizovanu bandu – već kao grupu ljudi koja je bila spremna za borbu!Panduri su kontrolisali masu ne dajući nam nikakve šanse da napravimo bilo kakav incident.Pratili su navijače Aberdeen-a do London Road-a,a nas natrpali u autobus.Zahvaljujući saobraćajnoj gužvi posle meča,prošao je dug period vremena dok se autobus spustio na put prolazeči pored kolone Aberdeen-a koja je trenutak ranije bila ispred nas.Kako smo se približavali Bridgeton Cross-u deo navijača Aberdeen-a koji se izdvojio iz pratnje počeo je da dobacuje navijačima Celtic-a.Autobus je bio pun navijača kluba iz Glazgova svih vrsta koji su na početku počeli glasno da pevaju udarajući u stakla.Međutim iznenada se desilo da su neki koji su stajali pored mene počeli da se zaleću i nogama lome stakla na autobusu.Nije mnogo vremena prošlo od momenta kada je svaki prozor na autobusu bio polomljen,a to je poslužilo ljudima da se popnu i iskoče napolje.Mislim da su navijači Aberdeen-a bili u šoku kada su shvatili da ovo nije obična grupa Celtic-ovih simpatizera,već banda koja je bila spremna za borbu.U svakom slučaju oni su imali više iskustva u ovakvim obračunima,dok smo se mi tukli više kao individualci.Policija je ponovo stupila na scenu i stvari su opet bile pod kontrolom.To je bio možda kraj jedne sasvim obične tuče,ali istovremeno i početak nečega mnogo većeg.

Poput beznadežnog narkomana kome je prijalo ovakvo iskustvo,sa nestrpljenjem sam iščekivao sledeću priliku kako bi ponovio to isto.Sledećih par nedelja u planu je bilo osnivanje grupe ''Roman Catholic Casuals'' (Rimokatolički kežuali).Celtic je izvukao Hamilton u kupu pa smo morali da odemo do Douglas Park-a u sred radne nedelje.Ekipa od nas 15 sastala se na železničkoj stanici sa još nekim momcima koji su čuli za okršaj sa Aberdeen-om.Smatrali smo da je vreme za ozbiljnu akciju u kojoj ćemo da prikupimo sve one ljude koji su zainteresovani da učestvuju u velikom poduhvatu.Narednu utakmicu Celtic je igrao protiv St. Mirren-a.Dogovorili smo se da se nađemo na Centralnoj stanici kako bi otputovali na subotnje gostovanje u Paisley.Noć uoči meča nisam mogao da zaspim razmišljajući o sutrašnjem danu.Smešne stvari su mi prolazile kroz glavu : šta ću sutra da obučem,ko bi sve mogao da ode na gostovanje i kako bi mogli da nazovemo našu grupu.U petak sam potrošio celu moju ušteđevinu na Tacchini odelo i Adidas trenerke.Ošišao sam se na keca i mislim da sam izgledao kao potpuni kreten!Dogovor je pao da se nađemo oko jedan sat na stanici.Ekipa se sastojala od nas konstatnih 15-ak plus još par novih regruta.Svi smo bili odeveni u novu odećudela,trenerke i Pringle džempere.Prilikom dolaska na stanicu,primetili smo malu grupu momaka koja je prolazila polako pored nas.U vazduhu se osećalo da među njima ima malo nesigurnosti i dezorganizovanosti.S obzirom da smo prepoznali par ljudi iz te grupe,odlučili smo da ih pozovemo da nam se pridruže.Nakon toga svako od njih nam se predstavio pa smo krenuli u Paisley sa bandom od oko 70 Celtic Casual-a.U svakom slučaju dolazak na Love Street bio je neočekivan i zastrašujući.Očekivali smo tuču sa navijačima St.Mirren-a šetajući se okolo puni sebe,ali ono što se desilo kasnije je bilo prosto neverovatno.Bili smo smešteni u kavez i odvojeni od običnih navijača.Provocirali smo navijače St.Mirren-a izgledajući poput dečurlije koja skakuće okolo,kada se iznenada začuo povik ''Kežuali,kežuali ma daj odjebite...!''Ovi povici nisu dolazili od strane navijača St.Mirena već od naših navijača koji su počeli da nas opkoljavaju uz preteće poruke.Prosečna starost naše bande je bila oko 16 godina,a ovde smo bili okruženi pijanim veteranima koji su nas očigledno mrzeli.Izbilo je nekoliko manjih tuča koje su rezultirale našim povlačenjem pred naletom običnih navijača.Policija je intervenisala uklonivši nas sa stadiona,a zatim smo uz pratnju prebačeni do železničke stanice odakle smo uhvatili prvi voz za Glazgov.Nekoliko momaka iz naše ekipe zaradilo je masnice ispod oka i krvave noseve.Ostatak dana je bio poprilično prazan,a završio se tako što je nas nekoliko započelo diskusiju o planovima za sledeću utakmicu i događajima koji su se desili na samom meču.Trebalo je sami da donesemo zaključak o tome šta smo naučili iz svega toga. Izbačeni smo iz svih pabova u centru grada i na kraju odlučili da pokušamo nekako da uđemo u jedan irski pab u južnom delu Jamaica Bridge-a.Taj pab se zvao Country Corner i nije bilo nikavih problema prilikom ulaska.Pričali smo o našem neočekivanom neprijatelju – običnim navijačima Celtic-a – koji su čuvali reputaciju i dobro ime strastvenog navijanja u koje mi nismo bili uključeni iako smo i sami bili navijači tog kluba.Utakmica protiv St.Mirrena odigrana je u januaru 1985,samo nedelju dana nakon šokantnih događaja koji su obeležili meč kupa kupova protiv Rapida iz Beča.Ovo su bili najmračniji dani u istoriji evropskih takmičenja fudbalskog kluba Celtic.Nakon što se otarasio belgijskog Ghenta u prvoj rundi,Celtic je izvukao austrijski Rapid iz Beča u sledećoj.Prva utakmica odigrana je u Beču oktobra 1984 gde je Rapid zabeležio pobedu 3 – 1.Ekipa Celtic-a je bila optimistična zahvaljujući golu Brian-a McLair-a postignutom u gostima.Druga utakmica odigrana je Celtic Parku 7.novembra 1984.Navijači koji su željno iščekivali pobedu su došli u velikom broju i nisu bili razočarani pošto je Celtic poveo sa 2 – 0 u prvom poluvremenu zahvaljujući golovima Brian-a McLair-a i Murdo Macleod-a.Nakon poluvremenaTommy Burns je povisio na 3 – 0,dvadesetak munuta pre kraja meča.Izgledalo je kao da je sve unapred rešeno pogotovo što je Celtic iznudio penal 5 minuta nakon Burns-ovog gola.Igrači Rapida su opkolili sudiju koji se konsultovao sa svojim pomoćnikom ispred ''Džungle''.Iznenada jedan od igrača Rapida je pao na zemlju kao da ga je pokosio metak iz snajpera.Tu je ležao narednih 10 minuta pre nego što je iznesen sa terena sa zavojima oko glave.Zatim je Peter Grant promašio penal felširajući loptu visoko što je bilo i razumljivo uzimajući u obzir činjenicu da je morao da sačeka 15 minuta kako bi šutirao.Celtic je zadržao svoje vođstvo od 3 – 0 i praktično već bio u narednoj rundi takmičenja.Sledećeg dana u vestima je objavljena informacija da se Rapid žalio UEFA-i tvrdeći da je njihov igrač pogođen flašom koja je bačena sa popularne tribine nazvane ''Džungla''.Slike sa TV-a koje UEFA očigledno nije ozbiljno razmatrala,pokazivale su flašu na terenu,ali ne i pored igrača Rapida.Donesena je neverovatna odluka – meč je morao da se ponovo odigra na neutralnom terenu najmanje 100km od Glazgova.Odabrano je da to bude Mančester odnosno stadion Old Traford.To je bilo jedno od najvećih organizovanih putovanja navijača Celtic-a u Evropi gde se oko 40.000 ljudi spustilo na jug.Celtic je izgubio utakmicu sa 1 – 0 nakon kornera,kada je Roy Aitkin udario loptu tako snažno da se ona odbila od stative do čak polovine terena na kojoj se nalazio slobodan igrač Rapida.Naravno s obzirom da je bio sam,brzo je krenuo napred i nije mu bilo previše teško da postigne jedini gol na utakmici.Nakon što se meč pun tenzija završio,neki od navijača Celtic-a su upali u teren pokušavajući da dođu do igrača Rapida.Celtic je ponovo bio kažnjen od strane UEFA i donesena je odluka da sledeću utakmicu na evropskim takmičenjima kao domaćin mora da odigra pred praznim tribinama.Što se Rapida tiče oni su uspešno stigli do finala gde su pobeđeni od strane Evertona.Pojava kežuala bila je poslednja stvar koju su navijači Celtic-a priželjkivali.Takođe,Celtic-ovi fanovi su znali da svaki negativan publicitet povezan sa incidentima na tribini može imati epilog da Celtic bude izbačen iz svih takmičenja UEFA.Kako se ekipa kežuala razvijala i brojčano rasla,svo nezadovoljstvo običnih navijača Celtic-a je bilo usmereno ka nama.Jednostavno rečeno stavili su nam do znanja da kežuali nisu dobrodošli.Ubrzo sam otkrio koliko duboko njihova osećanja sežu,nekoliko nedelja nakon utakmice protiv St.Mirren-a,kada sam uhapšen na meču između Celtic-a i Morton-a odigranom na Cappielow-u.Celtic Soccer Crew je zauzeo poziciju na tribini odmah iza gola.Veći deo običnih navijača je bio smešten ispod nastrešnice u ograđenom delu duž terena.Svaki put prilikom prekida igre,obični navijači bi usmerili svoju pažnju na nas uz povike ''Kežuali,kežuali...ma daj odjebite''.Odlučio sam da stanem ispred svoje ekipe i povedem pesmu kojom bi im replicirali.Sa teškom mukom sam osmislio jedan deo : ''Mi smo navijači Celtic-a,pošteni uvek i svuda'',kada su me iznenada dva uniformisana lica ščepala i privela.Ovaj događaj je izmamio ogroman aplauz običnih navijača.Izveli su me kroz kapiju,a zatim su me sproveli do staze.Policijska kapija bila je udaljena manje od 20 jardi od mesta na kome smo mi sedeli.U svakom slučaju panduri su odlučili da me sprovedu dužim putem pored kaveza u kome su bili obični navijači.Kako sam se približio kavezu gomila projektila je bačena u mom pravcu.Tu su bile pola-pojedene pite,kovani novac,upaljači i što je najgore od svega ispljuvci kojima su me obasipali.Na svu sreću bio sam između dva policajca koji su primili dobar deo bačenih predmeta na sebe.Požurivali su me da bi na kraju stigli do policijske kapije.Smešten sam u kola koja su tu stajala i odvezli su me u stanicu.Pušten sam uveče uz obavezu da se pojavim na sudu nekoliko meseci kasnije.Kazna je iznosila 20 funti zbog toga što sam navodno vikao ''****** se bre,mi smo kežuali...ajde dođite''...Iznenadio sam se zbog takvih preuveličavanja na sudu (nisam hteo da da kažem da je to laž,jer kao što svi dobro znate policija nikad ne laže),jer uvek dolaze sa takvim smešnim pričama o nečemu što nikada niko nije uzviknuo.Celtic-ova podrška je gajila neprijateljski odnos prema kežualima još narednih par sezona.U svakom slučaju uvek su bili mirni na važnijim utakmicama na kojima su bili prisutni ljudi iz Celtic Soccer Crew-a u velikom broju.

Sve ono što smo postigli u tim prvim danima igraće veoma važnu ulogu u mom životu narednih 20 godina.Uspeli smo da stvorimo grupu koja je imala nedostatak u vođstvu.Razlog je bio taj što su grupu činili ljudi iz različitih kvartova,koji nisu verovali jedni drugima zbog duge istorije sukoba bandi unutar Glazgova.Treba priznati i to da smo bili magnet za pojedine ludake i ljude koji su bili zainteresovani jedino za pljačku mlađih dobrostojećih članova.Oni jednostavno nisu razumeli smisao svega ovoga – nisu bili podesni da budu kežuali.Tokom sledećih nekoliko nedelja,grupa je porasla sa prvobitnih 70 na bandu od oko par stotina ljudi.Nas nekolicina je shvatila da je grupi potrebna što bolja organizacija,pa smo počeli da proizvodimo informatore koje smo distribuirali različitim ekipama.Gledajući iz sadašnje perspektive,bilo je poprilično naivno upuštati se u tako nešto,s obzirom da je to bio odličan mamac za dobijanje zatvorskih kazni.Policija je u to vreme vodila tajne akcije kako bi ugušila fudbalski huliganizam raširen po celoj Engleskoj.U svakom slučaju uspeli smo da uspostavimo zavidan nivo kontrole u grupi.Sledeći korak je bio pronalaženje baze u kojoj bi mogli redovno da se sastajemo.Odlučili smo da to bude Country Corner pošto je bio blizu centra grada,a ljudi iz rivalskih bandi nisu imali potrebe da se plaše da će ih neko iz suparničkog kvarta napasti.Pab je u osnovi bio rupčaga,ali tu smo mogli da pijemo iako smo bili maloletni.Country Corner će u svakom slučaju kasnije imati ogromnu ulogu u daljem razvoju Celtic kežuala.Sledeće čime smo morali da se pozabavimo bio je naziv grupe.Podigao sam obe ruke u vis i izvinio se iskreno svima zbog prvobitnog naziva''Roman Catholic Casuals'' (Rimokatolički kežuali),a razlog je bio taj što je nakon prvih nekoliko meseci postalo očigledno da su pola naše bande činili protestanti!Odlučili smo da promenimo ime,pa je dosta predloga uzeto u razmatranje.Na početku je osmišljen naziv ''Celtic Soccer Trendies'' –ali je ubrzo i napušten,jer da ste imali prilike da vidite našu bandu kako izgleda,shvatili bi ste koliko je taj naziv neprikladan.Zatim smo se poigrali sa šaljivijim nazivom COSH – Celtic Organised Soccer Hooligans od koga smo takođe odustali.Na kraju smo odlučili da se zovemo CSC – Celtic Soccer Crew – a naziv je zadržan do današnjeg dana.Country Corner je bio poznat kao naša baza u toj meri da smo se sastajali i pili čak i kad nije bilo fudbalskih utakmica.Vlasnik je bio visoki Irac koji je želeo da ostvari brz profit.U svakom slučaju podvukao je crtu između onih ljudi iz naše grupe koji su mogli da uđu i popiju piće i ostalih koji su izgledali previše mlado da bi mogli da dolaze u pab.Ovo se odrazilo na to što je deo grupe bio izopšten iz aktuelnih pregovora ne našom krivicom.Ta grupa je počela da se sastaje u centru grada i oformila je svoju ekipu – Celtic Baby Crew – Celtic-ova mlađa ekipa.Postojala je i treća grupa koja nije preferilala Coutry Corner i sastajala se u jednom pabu blizu centra grada zbog koga su i dobili naziv Syilvester's Shirties.Ovo je ujedno značilo da smo imali tri odvojene bande koje su se sastajale na različitim lokacijama i zbog toga je bilo dosta problema u međusobnoj komunikaciji i dogovora oko toga ko će biti vođa.U isto vreme na Celtic Parku nije nikako moglo da dođe do grupisanja i bolje organizacije,mada su nam gostovanja bilo jako dobro odrađena.Za ovo su zaslužni važniji fudbalski mečevi koji su okupljali ogroman broj navijača i zbog njih su putovanja i cene karata bile svakako niže.Jednog dana trebali smo da odigramo fudbalsku utakmicu protiv Kilmarnock-a na Rugby Parku.Dogovorili smo se da se nađemo na centralnoj stanici kao i uvek,ali je problem bio u tome što su tokom cele nedelje padali sneg i ledena kiša pa je meč odložen.Razmišljali smo gde bi mogli da odemo i neko je iznenada predložio da se pojavimo u Carlisle-u koji je te subote igrao protiv Millwall-a.Ovo je bio period kada nije bilo mobilnih telefona pa smo uspeli nekako da okupimo samo 30 ljudi za kratko vreme.Sastali smo se rano ujutru i otputovali međugradskim vozom prve klase koji je bio pun biznismena.To je bilo jako uznemiravajuće za njih pošto su očekivali da će u prvoj klasi moći da putuju u tišini bez ikakve galame.U vozu nas je bilo oko 30 kao što sam već rekao,dok su ostali odlučili da otputuju kolima i autobusom i nađu se sa nama u gradu.Nismo napustili Glazgov nezapaženo,s obzirom da smo toplo dočekani od strane policije Carlisle-a.Napustili smo voz,a zatim smo poređani uz zid i pretreseni uz nezaobilazno legitimisanje.Ja i moj ortak Joey smo uhapšeni zbog toga što smo putovali sa kartama koje su bile predviđene za decu.Opcija je bila ili da platimo punu kartu za odrasle ili da nas lepo uhapse zbog prevare.Nismo imali nikakve pare kod sebe,pa je izgledalo na prvi pogled da ćemo propustiti današnju zabavu.Međutim na naše iznenađenje jedan od policajaca koji je pretresao ostale je došao i dao pare koje su naši ortaci nekako skupili.Ubrzo smo se našli na ulicama Carlisle-a na očigled svih.Naišli smo na pab u glavnoj ulici i uspostavili punu kontolu nad objektom.Nekoliko ljudi iz ekipe Carlisle-a nas je primetilo počevši da se raspituju ko smo.Bili su više radoznali nego neprijateljski nastrojeni.Carlisle-vi kežuali su nam rekli da bi Millwall trebao a stigne negde oko 14h i predložili nam da se udružimo kako bi napali goste iz Londona.Nije bilo lako sklopiti ovo privremeno primirje,ali smo takođe bili svesni da ni ovo ''prijateljstvo'' neće dugo potrajati.Broj ljudi na obe strane je rastao kako su momci pristizali.Pab je bio prepun i nije dugo trebalo policiji da zauzme poziciju ispred mesta na kome smo se okupili.Ovo je bilo sasvim novo iskustvo za kežuale Celtic-a.U Glazgovu bi recimo policija uletela u pab i uhapsila svakog ko izgleda sumnjivo.Panduri iz Carlisle-a su bili taktičniji i izgledalo je da ne žele nikave bespotrebne sukobe sa ogromnom ekipom.Naša banda Celtic kežuala je sada brojala oko 40 ljudi pošto su doputovali ljudi iz naše bande takozvani ''Shirties'' nakon što su čuli šta smo naumili.Oko 14h obe bande su napustile pab i krenule ka železničkoj stanici,ali je policija vodila računa da ne dođe do ispada.Grupa od oko 50-100 navijača Millwall-a je stigla vozom i bila im je obezbeđena pratnja do autobusa koji su pristigli.Nismo imali nikakve šanse da dođemo do kežuala Milwall-a,a možda je to bilo i u neku ruku dobro s obzirom da su izgledali suviše staro za nas – mogli su u to vreme da nam budu očevi!Naše razočarenje je kratko trajalo,jer smo odlučili da napadnemo kežuale Carlisle-a.Ceo dan je bio prepun tenzija i nije nam mnogo trebalo da izbacimo svu negativnu energiju.Mislim da smo ih iznenadili s obzirom da su počeli da se povlače.Policija je takođe bila iznenađena i skoncentrisala se na to da nas drži podallje od Millwall-a.Nekoliko kežuala Carlisle-a je pokušalo da nam se suprotstavi,ali su ubrzo odustali od te namere.To je bila prva pobeda Celtic Soccer Crew-a u Engleskoj.Niko iz naše ekipe nije bio povređen u tiči,niti se iko posebno istakao.Policija nije znala šta da radi sa nama.Da su imali i malo mozga,natrpali bi nas u prvi slobodan voz i poslali natrag u Glazgov.Ali ono što su uradili nakon toga bilo je neverovatno.Iz nekih nepoznatih razloga odlučili su da otvore tribinu iza gola - samo za nas!Ono što je nakon toga usledilo su bile jako bizarne stvari koje sam iskusio na fudbalskim stadionima.Carlslie se nalazio u kavezu sa naše leve strane,dok je brigada Tartan-a bila sa naše desne strane.Ne mogu da se setim gde su tačno smestili navijače Milwall-a.Pošto smo dospeli na tribinu,odlučili smo da se malo zabavimo uz pesmu ''You will never walk alone'' koju smo otpevali iz sveg glasa.Nekoliko momaka je ponelo sa sobom zastave,a neki su sa sobom imali i šalove.Ne znam šta su lokalni momci mislili o nama,ali mogu slobodno da kažem da oni koji su bili na tom meču sigurno neće moći da se sete kako se utakmica završila što se rezultata tiče,a u sećanju će im zauvek ostati urezano jedino to da su navijači Celtic-a prisustvovali događaju.Najluđa stvar koju smo napravili bila je kada smo se skinuli do pola goli skačući po tribini.Naš performans je nagrađen gromoglasnim aplauzom svih ljudi koji su bili na stadionu.Nakon meča policija nas je zadržala dok se svi ljudi nisu razišli.Ubrzo smo pušteni napolje,a policijska pratnja koja nas je okružila je bila duplo veća.Potpuno smo bili okruženi snagama bezbednosti i nismo imali nikakve šanse da se iščupamo neprimećeni.Kada smo stigli do centra,primetili smo više grupica Carlslie-a koji su išli za nama,ali nisu imali nameru da nas napadnu.Put nas je vodio do železničke stanice gde se nalazio veliki broj policajaca koji su blokirali ulaz sprečavajući nas da se organizovano vratimo do centra grada.Stajali smo tako zadovoljni zbog događaja koji su obeležili dan,kada se iznenada pojavila grupa Carlslie kežuala koja je krenula prema nama sa izlazne rampe.Nakon naše prethodno izvojevane pobede odlučno smo krenuli da se obračunamo sa njima.Carlslie se ovoga puta mnogo bolje držao,ali nije bilo ničeg specijalnog.Opet smo ih razjurili,a zatim smo se vratili na stanicu.Dok smo stajali na platformi železničke stanice upućeni su nam aplauzi i skandiranje ''Bushwhacker,Bushwhacker...'' koji su dolazili sa susednog perona gde su stajali kežuali Millwall-a čekajući voz za London.Nakon nekoliko minuta stigao je i naš voz za Glazgov u koji smo se ukrcali,a pljesak sa stanice nas je pratio na putu do kuće.Bili smo neverovatno ponosni na sve ono što smo postigli toga dana.

E to je jedan deo knjige...jel zanimljivo hocete jos da kopiram?

Postoji navijacka tema na kojoj si mogao ovo da postavis, ali nema veze. Deluje zanimljivo, a mislim da ima onih koji zele ovo da vide pa neka ostane.

SSSR_:

E to je jedan deo knjige...jel zanimljivo hocete jos da kopiram?

Kliknite za proširenje...

Cek da procitam sve..

SSSR_:

E to je jedan deo knjige...jel zanimljivo hocete jos da kopiram?

Kliknite za proširenje...

Celtic

Ја сам прочитао све што си поставио ајде копирај све ако ти није проблем

Ae kopiraj jos ako mozes, ako ne, postavi link, gde ima
Hvala unapred !

Ајде бре јел ћеш да постављаш остатак?

Ае више постави још!

Kupite knjigu...cena sitnica SAMO 10 evra!!! Salim se...

Pazite,CD na kome mi je bila knjiga na srpskom mi je ortak ogrebao i imam samo otkucano na papirima.E sad nemam bas previse vremena da kucam rucno i prepusujem,ali bice.Koji moj ste se uskopizdili tema je tu kacicu...

SSSR_:

Kupite knjigu...cena sitnica SAMO 10 evra!!! Salim se...

Pazite,CD na kome mi je bila knjiga na srpskom mi je ortak ogrebao i imam samo otkucano na papirima.E sad nemam bas previse vremena da kucam rucno i prepusujem,ali bice.Koji moj ste se uskopizdili tema je tu kacicu...

Kliknite za proširenje...

Јао ***** те па кој си нас ***** навлачио на књигу

hahaa mentolcino, skeniraj pa nabaci slike, svi ce poskidati i citati

A ne pitas se dal ima skener MOZGU ?

Pitam mamu tvoju

Kazem ja tvojoj sestri.......

Jeko, regulisi ove postove iznad
inace, kad se klikne na trouglic, ko dobije obavestenje?

Sto,planiras da prijavis moj post?

mislio sam na onog iznad tebe, njegova dva degutantna posta za redom

vidjenine car:

Pitam mamu tvoju

Kliknite za proširenje...

General Dus@n PFC:

Kazem ja tvojoj sestri.......

Kliknite za proširenje...