Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
topljavanje odnosa Srbije i Amerike
Potpredsednik SAD u maju u Srbiji
Autor: P. Obradović | Foto:AFP | 27.04.2009. - 05:00
Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden dolazi u jednodnevnu posetu Srbiji u drugoj polovini maja, saznaje „Blic“. Radi se o najznačajnijoj diplomatskoj poseti iz SAD još od juna 1980. godine, kada je SFRJ posetio tadašnji američki predsednik Džimi Karter.
Bajden će, kako saznajemo, u Beograd doći praćen svojim timom saradnika, a cilj posete je da se, posle perioda značajnog hlađenja odnosa na relaciji Beograd-Vašington, nastavi dijalog i nađe način za saradnju u otežanim okolnostima zbog neslaganja oko statusa Kosova. Još se, međutim, ne zna da li će Bajden, kada se već nađe na Balkanu, razgovarati sa još nekim zvaničnicima iz regiona, pošto plan njegove posete Evropi još nije poznat.
Bajdenova poseta sledi poseti ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića Vašingtonu, gde je o odnosima Srbije i SAD razgovarao sa zamenikom američkog državnog sekretara Džejmsom Stajnbergom u Stejt departmentu i Bajdenovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Entonijem Blinkenom u Beloj kući. Analitičarima tada nije promaklo da Jeremić u Vašingotonu nije razgovarao direktno sa državnom sekretarkom Hilari Klinton, već sa njenim zamenikom.
Upravo je Jeremić, posle susreta u Vašingtonu, i najavio posetu jedne visoke delegacije iz SAD, navodeći da to potvrđuje da će se u narednom periodu dijalog dve zemlje intenzivirati, kao i to da postoji obostrana želja za poboljšanje odnosa dve zemlje.
Kako je rekao, jasno je da nema pomaka po pitanju trenutno najvećeg problema u odnosima dve zemlje, pitanju statusa Kosova, ali da i pored toga postoji puno stvari oko kojih dve zemlje imaju identične poglede.
Profesor Vatroslav Vekarić, član spoljnopolitičkog saveta Vlade Srbije, kaže za „Blic“ da smatra da bi bilo vrlo poželjno ako bi konačno došlo do otopljavanja odnosa između Srbije i SAD. Pogotovo što, kako ističe, sada Amerika ima novu administraciju sa predsednikom Barakom Obamom, koja se bolje ponaša nego Bušova administracija.
- Mislim da nije potrebno mnogo dokazivati koliki bi naša zemlja imala interes od toga. Imajući u vidu sve probleme sa kojima se suočavamo, jasno je da bi uspostavljanje boljih odnosa sa SAD bilo od prvorazrednog interesa za Srbiju, koja kao mala zemlja nema veliki spoljnopolitički uticaj - smatra Vekarić.
Poslednji susret zvaničnika dve države na visokom nivou bio je još u septembru 2006. godine, kada je SAD posetio predsednik Srbije Boris Tadić. On se tom prilikom sreo sa tadašnjim potpredsednikom Dikom Čejnijem i državnom sekretarkom Kondolizom Rajs, s kojom je potpisao SOFA sporazum, dokument o statusu američkih vojnika na teritoriji drugih država. Tadić je tada razgovarao i sa ministrom odbrane SAD Donaldom Ramsfeldom.
U međuvremenu, odnosi između Srbije i SAD naglo su zahladneli posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i paljenja Ambasade SAD u Beogradu u protestima koji su usledili. Ti odnosi pali su još niže u junu 2008, kada je srpski student Miladin Kovačević posle prebijanja kolege sa koledža sa lažnim dokumentima koje je izdao konzulat Srbije u Vašingtonu pobegao iz SAD kako bi izbegao suđenje.
Dobro poznat sagovornik
Aktuelni potpredsednik SAD Džozef Bajden dobro je poznat u Srbiji, pošto je u dve administracije Bila Klintona bio jedan od glavnih zagovornika američke vojne intervencije tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Bio je jedan od prvih koji je zatražio da SAD podrže nezavisnost Kosova i sa senatorom Džonom Mekejnom početkom januara 1999. podneo je rezoluciju kojom se predsednik Klinton ovlašćuje da koristi svu neophodnu silu protiv Srbije. Tokom poslednje predizborne kampanje u SAD, iz Bajdenovog okruženja srpskoj zajednici u SAD upućivana je poruka da on nije bio protiv Srba, nego protiv Miloševića, a kao jedan od argumenata navođen je i podatak da je od Hašima Tačija tražio da zaštiti srpski manastir Dečani na Kosovu. Analitičari navode i da Bajden čvrsto veruje da su oktobarske promene 2000. godine u Srbiji, rezultat pritiska Vašingtona. Bajden je profesor prava na više američkih univerziteta, a od 1973. do 2009. bio je senator iz države Delaver.
Potpredsednik SAD u maju u Srbiji
Autor: P. Obradović | Foto:AFP | 27.04.2009. - 05:00
Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden dolazi u jednodnevnu posetu Srbiji u drugoj polovini maja, saznaje „Blic“. Radi se o najznačajnijoj diplomatskoj poseti iz SAD još od juna 1980. godine, kada je SFRJ posetio tadašnji američki predsednik Džimi Karter.
Bajden će, kako saznajemo, u Beograd doći praćen svojim timom saradnika, a cilj posete je da se, posle perioda značajnog hlađenja odnosa na relaciji Beograd-Vašington, nastavi dijalog i nađe način za saradnju u otežanim okolnostima zbog neslaganja oko statusa Kosova. Još se, međutim, ne zna da li će Bajden, kada se već nađe na Balkanu, razgovarati sa još nekim zvaničnicima iz regiona, pošto plan njegove posete Evropi još nije poznat.
Bajdenova poseta sledi poseti ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića Vašingtonu, gde je o odnosima Srbije i SAD razgovarao sa zamenikom američkog državnog sekretara Džejmsom Stajnbergom u Stejt departmentu i Bajdenovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Entonijem Blinkenom u Beloj kući. Analitičarima tada nije promaklo da Jeremić u Vašingotonu nije razgovarao direktno sa državnom sekretarkom Hilari Klinton, već sa njenim zamenikom.
Upravo je Jeremić, posle susreta u Vašingtonu, i najavio posetu jedne visoke delegacije iz SAD, navodeći da to potvrđuje da će se u narednom periodu dijalog dve zemlje intenzivirati, kao i to da postoji obostrana želja za poboljšanje odnosa dve zemlje.
Kako je rekao, jasno je da nema pomaka po pitanju trenutno najvećeg problema u odnosima dve zemlje, pitanju statusa Kosova, ali da i pored toga postoji puno stvari oko kojih dve zemlje imaju identične poglede.
Profesor Vatroslav Vekarić, član spoljnopolitičkog saveta Vlade Srbije, kaže za „Blic“ da smatra da bi bilo vrlo poželjno ako bi konačno došlo do otopljavanja odnosa između Srbije i SAD. Pogotovo što, kako ističe, sada Amerika ima novu administraciju sa predsednikom Barakom Obamom, koja se bolje ponaša nego Bušova administracija.
- Mislim da nije potrebno mnogo dokazivati koliki bi naša zemlja imala interes od toga. Imajući u vidu sve probleme sa kojima se suočavamo, jasno je da bi uspostavljanje boljih odnosa sa SAD bilo od prvorazrednog interesa za Srbiju, koja kao mala zemlja nema veliki spoljnopolitički uticaj - smatra Vekarić.
Poslednji susret zvaničnika dve države na visokom nivou bio je još u septembru 2006. godine, kada je SAD posetio predsednik Srbije Boris Tadić. On se tom prilikom sreo sa tadašnjim potpredsednikom Dikom Čejnijem i državnom sekretarkom Kondolizom Rajs, s kojom je potpisao SOFA sporazum, dokument o statusu američkih vojnika na teritoriji drugih država. Tadić je tada razgovarao i sa ministrom odbrane SAD Donaldom Ramsfeldom.
U međuvremenu, odnosi između Srbije i SAD naglo su zahladneli posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i paljenja Ambasade SAD u Beogradu u protestima koji su usledili. Ti odnosi pali su još niže u junu 2008, kada je srpski student Miladin Kovačević posle prebijanja kolege sa koledža sa lažnim dokumentima koje je izdao konzulat Srbije u Vašingtonu pobegao iz SAD kako bi izbegao suđenje.
Dobro poznat sagovornik
Aktuelni potpredsednik SAD Džozef Bajden dobro je poznat u Srbiji, pošto je u dve administracije Bila Klintona bio jedan od glavnih zagovornika američke vojne intervencije tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Bio je jedan od prvih koji je zatražio da SAD podrže nezavisnost Kosova i sa senatorom Džonom Mekejnom početkom januara 1999. podneo je rezoluciju kojom se predsednik Klinton ovlašćuje da koristi svu neophodnu silu protiv Srbije. Tokom poslednje predizborne kampanje u SAD, iz Bajdenovog okruženja srpskoj zajednici u SAD upućivana je poruka da on nije bio protiv Srba, nego protiv Miloševića, a kao jedan od argumenata navođen je i podatak da je od Hašima Tačija tražio da zaštiti srpski manastir Dečani na Kosovu. Analitičari navode i da Bajden čvrsto veruje da su oktobarske promene 2000. godine u Srbiji, rezultat pritiska Vašingtona. Bajden je profesor prava na više američkih univerziteta, a od 1973. do 2009. bio je senator iz države Delaver.
Mailovi i pisma, telefoni nemaju ubedljivost režimu dok ne dođe Bajden lično i njegova kamarila sa iskeženim zubima ... 
