Подсетимо се комунистичких хероја у овом тешком времену!

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

SSSR_

Ističe se
Poruka
2.056
Лазар Саватић

10688399.png


Лазар Саватић Металац (1914-1950), машинбравар, шеф УДБ-е за Панчевачки срез и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен у 24. маја 1914. године у Руми. Његов отац Петар био је обућарски радник, а касније је радио као домар у школи. Лазар је основну школу и машинбраварски занат је завршио у Руми, где је до одласка у војску радио као лимар.

По одслужењу војног рока, 1938. године, запослио се у фабрици авиона "Змај" у Земуну. Ту се повезао са члановима радничког покрта и као члан уједињеног радничког савеза учествовао у организовању штрајка радника аеронаутичке индустрије, 1940. године. У овом штрајку учествовало је око 3.000 радника, а њих око 1.300 је ухапшено. Лазар је, са још око стотину својих колега из "Змаја", упућен у логор код Доње Трнаве.

После окупације Југославије, Лазар је био један од најактивнијих чланова ударне групе НОП-а у фабрици "Икарус" у Земуну. У чланство Комунистичке партије Југославије примљен је јануара 1942. године и убрзо је посатао секретар партијске ћелије у фабрици. Организовао је и учествовао у неколико саботажа у фабрици. Учествовао је у писању парола у граду, сечењу ТТ стубова и на изради металних "јежева", који су постављани на путеве и у спомоћ којих су бушене гуме на немачким војним камионима. Био је један од најактивнијих активиста НОП-а у Земуну.

Октобра 1942. године, у земунском парку, убио је агента Гестапоа и контролора на капији "Икаруса", Мочковића, који је Немцима, потказивао сумњиве раднике и антифашисте. Октобра 1943. године, заједно са пилотом Иваном Радосављевићем, извршио је успешан атентат на четничког војводу Милана Бајића, који је у то време активно сарађивао с Немцима. Највећи подвиг, Лазара Саватића био је убиство усташког агента, натпоручника Мартина Волфа, који је починио многа злодела у Срему, а посебно у Земуну и околини. Атентат на Волфа је извршен 5. новембра 1943. године у Бреговитој улици у Земуну. Током ове акције, Лазар и његов помоћник Иван Радосављевић су рањени.

Крајем 1943. године, Лазар се пребацио на терен у партизане. Најпре је био обавештајни официр у Другом сремском одреду, који се у то време, налазио у Босутским шумама. Потом је постао обавештајни официр Шесте војвођанске бригаде. После ослобођења Новог Сада, октобра 1944. године налази се на дужности заменика начелника Одељења за заштиту наода.

Новембра 1946. године пребачен је у Панчево, где ја радио као шеф УДБ-е за Панчевачки срез. У акцији ликвидације четничких остатака у селу Долово, 1948. године, тешко је рањен. Од последица рањавања се разболео и умро 26. јула 1950. године у Новом Саду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. године. За народног хероја проглашен је 2. октобра 1953. године.
 
  • Podržavam
Reactions: ®
Коча Поповић

80544116.png


Константин Коча Поповић (1908-1992), књижевник и песник, шпански борац, учесник НОР-а, генерал-пуковник ЈНА, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 14. марта 1908. године у Београду. Као дечак једно време је живео у Швајцарској. Гимназију је завршио у Београду, а затим је отишао на одслужење војног рока. После завршетка служења војске поново одлази у Швајцарску, па затим у Француску где студира на Сорбони филозофију и апсолвира у Паризу 1932. године, где се прикључује надреалистичким круговима. Од тада до рата 1941. године бавио се публицистиком и књижевношћу.

Од своје ране младости усвојио је марксистички поглед на свет и определио се за раднички покрет. У војсци је због тога био доста прогањан. Иначе, генерал Коча Поповић је завршио школу резервних артиљеријских официра Војске краљевине Југославије у Сарајеву 1927. године и исте године је произведен у чин артиљеријског потпоручника. У Комунистичку партију Југославије примљен је 1933. године после чега је још интезивније наставио своју револуционарну делатност, због чега је стално био изложен прогонима полиције, а више пута је био и хапшен.

Шпански грађански рат

Од јула 1937. године борио се у Шпанском грађанском рату, прво као борац, затим као начелник штаба, па командант артиљеријског дивизиона, када је добио чин поручника Шпанске републиканске армије. Око две године учествовао је у свим борбама артиљеријских јединица интернационалних бригада, на свим бојиштима републиканске Шпаније, до њене последње битке за Мадрид.

После слома Републиканске армије Шпаније, Коча Поповић, заједно са осталим борцима интернационалних бригада, прелази у Француску. Због учешћа у шпанском народноослободилачком рату интерниран је и март и април 1939. године проводи у концентрационом логору Сен Сипријен (Saint Cyprien). Једно време радио је у Комитету за шпанске борце у Паризу. Септембра 1939. преко партијских веза из Француске се вратио у Југославију, где је наставио своју револуционарну активност извршавајући задатке које му је постављала Комунистичка партија Југославије.

Народноослободилачка борба 1941-1945

Оружану борбу против фашизма започету у Шпанији наставља у редовима Војске Краљевине Југославије као командант трупе пуковске коморе. Заробљен је код Ивањице у априлу 1941. године, али је одмах побегао из заробљеништва.

У НОР-у је од 7. јула 1941. године. Био је командант Космајског НОП одреда. Након тога је командант Посавског НОП одреда. Под његовом командом ови одреди су водили бројне битке и извојевали многе успехе у лето и јесен 1941. године. Са дужности команданта Посавског одреда постављен је за команданта групе одреда у Шумадији и западној Србији.

Новембра 1941. командовао је заштитницом која је обезбеђивала повлачење Врховног штаба и главнине партизанских снага из Србије за Санџак, у време Прве немачке офанзиве. Приликом формирања Прве пролетерске НОУ бригаде, прве регуларне јединице НОВ и ПОЈ, у Рудом 21. децембра 1941. године Коча Поповић је постављен за првог команданта. За време читавог рата брижљиво је водио свој дневник који је изашао након рата под именом "Дневник о ратном путу Прве пролетерске бригаде". Под његовом командом бригада је водила борбе у источној Босни, извршила чувени Игмански марш да би избегла уништење. Под његовом командом, бригада је извршила поход у Босанску крајину. Првог новембра 1942. Коча Поповић је постављен за команданта Прве пролетерске дивизије и на тој дужности је остао до 5. октобра 1943. године

Дивизија се нарочито истакла у Четвртој непријатељској офанзиви: борбама које је водила на Иван-планини; противударом Главе оперативне групе код Горњег Вакуфа и у заштитници Групе и Централне болнице затварајући правце: Бугојно-Прозор и Купрес-Шујица-Прозор. У овој офанзиви му је пала непријатна улога да буде један од партизанских преговарача са Немцима у Горњем Вакуфу о прекиду непријатељства и размени заробљеника. Ови Мартовски преговори су остали забележени и по томе што је једино Коча преговарао под пуним именом и презименом, док су Милован Ђилас и Владимир Велебит користили лажна имена.

У Петој непријатељској офанзиви 9. и 10. јуна 1943. године Прва пролетерска дивизија пробила је обруч 369. немачке дивизије код Билановаца, 12. јуна на комуникацији Фоча-Калиновик и 17. јуна Прача-Реновица, чиме је отворила пут оперативној групи дивизија НОВЈ на Сутјесци. Али, овакав маневар стајао је великих људских губитака. После пробоја Коча је скоро стигао до војног суда јер је пробој учинио самоиницијативно, изгубивши комуникацију са Врховним штабом. За моменат се то сматрало кукавичлуком тј. пробој из обруча је протумачен ако "бежанија".

Врховни командант Тито је, 10. августа 1943. године, својим највишим командантима доделио официрске чинове. Коста Нађ, Пеко Дапчевић и Коча Поповић су тада постали пуковници, а десетак дана касније генерали. Петог октобра 1943. године, Коча је постављен за команданта Првог пролетерског корпуса НОВЈ и на тој дужности остао је до краја јула 1944. године. За то време Корпус се нарочито истакао против немачког 15. брдског армијског корпуса у централној Босни; у првој бањалучкој операцији; дрварској операцији и у другим борбама.

Коча Поповић је 1. новембра 1943. године, због посебних заслуга на ратишту, унапређен у чин генерал-лајтнанта. Јула 1944. године постављен за команданта Главног штаба НОВ и ПО за Србију. То је било време када се тежиште борбених дејстава НОВЈ и свих других зараћених страна, преносило на Србију, пред одлучујућим биткама за њено ослобођење. Једно време био је командант јужне групе дивизија, а јануара 1945. године постављен је за команданта Друге армије. У Штаб Друге армије су ушли још и: генерал-мајор Радован Вукановић, као помоћник генерала Коче Поповића, пуковник Блажо Ломпар, као политички комесар Армије и генерал-мајор Љубо Вучковић, као начелник Штаба Армије.

Армија се истакла у завршним операцијама за ослобођење Југославије, својим дејством у правцу: Ужице-Сарајево-Бањалука-Карловац-Загреб. Од 1948. до 1953. године Коча Поповић је био начелник Генералштаба Југословенске народне армије са чином генерал-лајтнанта, а касније и генерал-пуковника

Послератни период

За време НОР-а, па и после њега, увек је био члан највиших политичких представништава Нове Југославије. Био је члан АВНОЈ-а од Првог заседања (1942. године), а Председништва АВНОЈ-а од Другог заседања, новембра 1943. године.

Био је посланик Уставотворне скупштине Демократске Федеративне Југославије и посланик Привремене народне скупштине Југославије.

Од 1945. године непрекидно је биран за народног посланика Савезне народне скупштине и Народне скупштине НР Србије.

Чин генерал-пуковника ЈНА добио је 2. августа 1947. године, да би 27. априла 1953. био преведен у резерву. На положају Начелника Генералштаба ЈНА остао је до 27. јануара 1953. када је своју дужност препустио још једном прослављеном партизанском генералу, Пеки Дапчевићу. После завршетка војног службовања највише се посветио политичким пословима.

Од јануара 1953. до 1965. године био је члан Савезног извршног већа и државни секретар за иностране послове. Као секретар за иностране послове учествовао је у свим преговорима Југославије са многим земљама света. Коча Поповић је учествовао као шеф југословенских делегација на заседањима Генералне скупштине Организације уједињених нација. Својом запаженом активношћу у УН-у и залагањем за принципе активне и мирољубиве коегзистенције много је допринео повећању угледа и афирмацији Југославије у свету.

У 1966. и 1967. години био је потпредседник Републике. За члана Централног комитета СКЈ биран је на Шестом, Седмом и Осмом конгресу СКЈ, а члан Председништва ЦК СКЈ постао је октобра 1966. године. Био је члан првог ЦК КП Србије, а на Десетом Конгресу изабран је за члана сталног дела конференције СКЈ. Био је члан Савезног одбора СУБНОР-а Југославије од 1966. до 1982. године.

Из политичког живота се дефинитивно повукао 1972. године после догађаја у Хрватској и Србији. За живота био два пута ожењен, најпре са Вером Бакотић, а после рата са Лепом Перовић, провоборцем из Бањалуке. Деце није имао. До краја живота живео је у Београду где је и умро 20. октобра 1992. године. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Књижевност и публицистика

Мање је познато да се Коча Поповић, за време студија у Паризу, прикључио надреалистичком покрету. Познавао је уметнике из Бретоновог круга и одржавао комуникацију између београдске и француске групе надреалиста.

Са Ваном Бором, Робером Десносом (Robert Desnos) и другим уметницима окупљеним око париског часописа Revue Du Cinéma (бр. 3). Године 1929. потписао је протест „Човек од укуса“. Писао је филмске критике и за лист Paris Soir. Био је сарадник београдског часописа 50 у Европи. Био је члан групе београдских надреалиста и један је од потписника манифеста.

Године 1931. са Марком Ристићем објавио је књигу Нацрт за једну феноменологију ирационалног. А од 1931. до 1932. сарађивао је у часопису Надреализам данас и овде.

Као публициста написао је више дела, међу којима су најзначајнија:

"За правилну оцену ослободилачког рата народа Југославије" (1949.),
"Белешке уз ратовање" (1988.) и
"Дневник о ратном путу Прве пролетерске бригаде" (1946.).
 
Poslednja izmena:
Ти ,,хероји" нису знали за шта се боре...
Нешто као данашње ,,демократе", који не знају куда води та њихова ,,демократија"(комунизам). ;)

Па добро бре квази патриоте, Образовци,к*рци, палци... докле ћете да се бламирате политичком неписменошћу?! :mrgreen: Либерална ''демократија'' нема везе са комунизмом као што ни данашња ДС није комунистичка партија.

А ови наши истински хероји СРБИЈЕ су знали за шта се боре: ЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКУ ДРЖАВУ СРБА И СВИХ ОСТАЛИХ НАРОДА НА ОВИМ ПРОСТОРИМА!

Смрт фашизму брееее!!!! :evil:
 
Poslednja izmena:
Па добро бре квази патриоте, Образовци,к*рци, палци... докле ћете да се бламирате политичком неписменошћу?! :mrgreen: Либерална ''демократија'' нема везе са комунизмом као што ни данашња ДС није комунистичка партија.

А ови наши истински хероји СРБИЈЕ су знали за шта се боре: ЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКУ ДРЖАВУ СРБА И СВИХ ОСТАЛИХ НАРОДА НА ОВИМ ПРОСТОРИМА!

Смрт фашизму брееее!!!! :evil:

:hahaha::hahaha:

I fali ti jedno I u potpisu :rtfm::mrgreen::rtfm:
 
Ти ,,хероји" нису знали за шта се боре...
Нешто као данашње ,,демократе", који не знају куда води та њихова ,,демократија"(комунизам). ;)

Za današnje "patriote" tipa Obraz, Nacionalni stroj, SNP 1389 i sl. (uglavnom balave klince koji misle da su popili svu pamet ovog sveta) ovi ljudi su bili istinski rodoljubi i pre svega sposobni da pridobiju poverenje naroda i grade državu na poštovanju i toleranciji a ne na mržnji i fašizmu (što gore pomenuti paćenici neće shvatiti u ovom životu). :ok:
Bolje velika i jaka Jugoslavija nego zamišljena Velika Srbija zbog koje smo zapali u nikad goru bedu.
 
I fali ti jedno I u potpisu

А теби фали даска у глави и мало више прочитаних књига.Не оних које су писали квази историчари да би прекрајали историју,него искључиво оних које говоре о сведочењима људи који су преживели тај рат и објективно изнели податке.

Добро вас је Булајић описао у филмовима...да вас про монархистички,про четнички орјентисане: као брадате,масне,смрдљиве кољачке вуцибатине! хахахахаха
 
Za današnje "patriote" tipa Obraz, Nacionalni stroj, SNP 1389 i sl. (uglavnom balave klince koji misle da su popili svu pamet ovog sveta) ovi ljudi su bili istinski rodoljubi i pre svega sposobni da pridobiju poverenje naroda i grade državu na poštovanju i toleranciji a ne na mržnji i fašizmu (što gore pomenuti paćenici neće shvatiti u ovom životu). :ok:
Bolje velika i jaka Jugoslavija nego zamišljena Velika Srbija zbog koje smo zapali u nikad goru bedu.

Имам неколико питања за тебе:

1. Одакле теби информација да су у Образу, 1389 и сличним организацијама балави клинци?

2. По чему су дотична господа били родољуби?

3. Одакле теби идеја да поменуте десничарске организације заснивају своје ставове на фашизму?

Очекујем озбиљне одговоре од тебе, а не неко лупетање.
 
Za današnje "patriote" tipa Obraz, Nacionalni stroj, SNP 1389 i sl. (uglavnom balave klince koji misle da su popili svu pamet ovog sveta) ovi ljudi su bili istinski rodoljubi i pre svega sposobni da pridobiju poverenje naroda i grade državu na poštovanju i toleranciji a ne na mržnji i fašizmu (što gore pomenuti paćenici neće shvatiti u ovom životu). :ok:
Bolje velika i jaka Jugoslavija nego zamišljena Velika Srbija zbog koje smo zapali u nikad goru bedu.

Bolje Srbija ma bila samo Valjevo i okolina nego Jugoslavija.
 
@PlavaPrinceza
Шта смо добили на крају када је та њихова ,,борба" завршена?

Добили смо државу у којој су Срби били понижавани, државу у којој смо највише патили у својој историји!

Добили смо рат у којем су нас наша сви ,,народи и народности" клали и убијали, да би на крају били проглашени главним кривцима за све!

И на крају, добили смо гомилу комуњара који су изгубљени у времену и простору, што ми најтеже пада.
 
Za današnje "patriote" tipa Obraz, Nacionalni stroj, SNP 1389 i sl. (uglavnom balave klince koji misle da su popili svu pamet ovog sveta) ovi ljudi su bili istinski rodoljubi i pre svega sposobni da pridobiju poverenje naroda i grade državu na poštovanju i toleranciji a ne na mržnji i fašizmu (što gore pomenuti paćenici neće shvatiti u ovom životu). :ok:
Bolje velika i jaka Jugoslavija nego zamišljena Velika Srbija zbog koje smo zapali u nikad goru bedu.

Jugoslavija je bila samo velika i mocna u partizanskim pesmama.
 
Имам неколико питања за тебе:

1. Одакле теби информација да су у Образу, 1389 и сличним организацијама балави клинци?

2. По чему су дотична господа били родољуби?

3. Одакле теби идеја да поменуте десничарске организације заснивају своје ставове на фашизму?

Очекујем озбиљне одговоре од тебе, а не неко лупетање.

1. Videla svojim očima ko lomi, razbija, divlja, histeriše po gradu i sl. Imala priliku i da lično popričam sa par primeraka koje nisam ja birala nego su mi ih poslali kao legitimne predstavnike. Ne sumnjam da ima i starijih koji za to antidržavno delovanje uzimaju novac ali oni koji se primaju na tu priču i kao prostestvuju su uglavnom klinci koji ne znaju ni šta je Obraz ni ko ih finansira ali im to lepo zvuči jer imaju višak negativne energije koju demonstiraju glumeći patriotizam iživljavanjem na državnoj imovini. A verovatno ima i naloženih matoraca ali to nisam videla u većem broju ;)

2. Borili su se protiv okupatora. To ne kažem ja nego istorija koju bi pojedinci sada da izbrišu i da se prave da nisu 50 godina živeli u komunističkoj državi. Imaš sigurno na netu biografije dotičnih sa sve delima pa potraži. ;)

3. Odakle mi ideja? Odatle da 90% članova Obraza i sličnih sa kojima sam imala prilike da popričam mrzi Hrvate (sve osim Šešelja), Šiptare, Amerikance, Rome itd. i to ne zločince nego ceo narod, hoće rat, hoće Krajinu itd. Imaš grupu Obraza na Fejsbuku pa pročitaj šta pričaju i šta zastupaju. Uostalom neće još dugo, njih 100% ukidaju ;) :per:
 
А сада мој омиљени револуционар и убица КРАЉЕВИХ ЖАНДАРА!!!

ЖИКИЦА ЈОВАНОВИЋ ШПАНАЦ

38203533.png


Биографија

Рођен је 1914. године у Ваљеву. После завршене основне школе уписао се у ваљевску гимназију, из које је касније избачен јер је дошао у додир са радничким покретом и ширио марксистичке идеје. Даље школовање је наставио у Београду, где је касније почео да студира југословенску књижевност на Филозофском факултету.

Током студентских дана још активније учествује у акцијама студената Београдског универзитета. Због своје политичке активности и опредељености за раднички покрет примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије 1935. године. Једно време је радио и као новинар "Политике", одакле је избачен 1936. године.

Шпански грађански рат

Имао је 22 године када се 1937. године, пред дипломски испит, упутио у Шпанију да помогне радницима Мадрида и Андалузије у њиховој борби против фашизма. Борио се на страни Народне републике Шпаније.

Пред полазак у Шпанију, рекао је својим родитељима да иде на студије у Француску. Из Шпаније је својој мајци то у једном писму објаснио следећим речима:

"Мајко, ја нисам могао остати слеп и глув за болове и дозиве човечанства. Ја то нисам могао. Ја волим човека. Ти си ми удахнула ту љубав. Разуми то и, молим те, опрости ми што сам ти нанео бол. Теби и оцу..."

После слома Шпанске републике, 1939. године, заједно са осталим борцима Интернационалних бригада прешао је у Француску, где је око годину дана провео у логорима. Септембра 1940. године, с једном групом југословенских добровољаца вратио су у Југославију.

Одмах по доласку у Краљевину Југославију је ухапшен и испитиван од стране специјалне полиције. Али га то није зауставило да настави своје револуционарно-побуњеничке активности.

Учествовао је у демонстрацијама у Београду 27. марта 1941. године. Када је почео Априлски рат у Југославији, пријавио се као добровољац, али га Краљевска војска није примила.

Народноослободилачка борба

После капитулације и окупације Краљевине Југославије, заједно са другим комунистима радио је на организовању устанка у западној Србији. Окружни комитет КПЈ за Ваљево донео је 25. јуна 1941. године одлуку о формирању Ваљевског НОП одреда и одред је формиран 11. јула. Али је Жикица још раније формирао Рађевску партизанску чету и постао њен политички комесар.

Са својом четом он је извео прву устаничку акцију у Србији, 7. јула 1941. године у селу Белој Цркви, код Ваљева. Тада је пиштољем (носио је два пиштоља на боковима, као и сви комесари из шпанског рата) убио два жандарма, који су дошли да растуре народни збор на коме је Жикица одржао анти-нацистички говор. Тај дан се у СФРЈ сматрао почетком устанка народа Србије против окупатора.

Жикца се касније са својом четом прикључио Ваљевском НОП одреду у ком је најпре обављао дужност команданта, а потом политичког комесара батаљона.

После Прве непријатељске офанзиве и повлачења партизанских јединица у Санџак, новембра 1941. године, остао је у западној Србији. Са преосталим борцима учествовао је у борбама са далеко надмоћнијим Немачким и Недићевим јединицама

Јануара 1942. године постао је члан штаба Групе партизанских одреда западне Србије и учествовао у многим борбама: код села Ба и Планинца, код Мионице, у селу Комићу, код Крупња и околини Ваљева. Током фебруара учествовао је у борбама јужно од Ваљева, на планинама Маљену и Повлену. Погинуо 13. марта 1942. године у 27-ој години живота, у борби против четника у селу Радановцу, код Косјерића

За народног хероја проглашен је 6. јула 1945.
 
Bolje Srbija ma bila samo Valjevo i okolina nego Jugoslavija.

Ko to kaže? Mišljenje minornih grupacija se ne računa :per:
Dozvolićeš da konstatujem da su ljudi sa tvojim načinom razmišljanja su u manjini i biće vas sve manje i manje ... žao mi je :sad2:

Jugoslavija je bila samo velika i mocna u partizanskim pesmama.

Nije nego. Da sam živela negde drugde pa i da ti poverujem :hahaha:
 
Ko to kaže? Mišljenje minornih grupacija se ne računa :per:
Dozvolićeš da konstatujem da su ljudi sa tvojim načinom razmišljanja su u manjini i biće vas sve manje i manje ... žao mi je :sad2:



Nije nego. Da sam živela negde drugde pa i da ti poverujem :hahaha:


Pa hajde navedi mi tu mocnu jugoslaviju gde je bila mocna ekonomski, vojnicki ili politicki.
 
@PlavaPrinceza
Шта смо добили на крају када је та њихова ,,борба" завршена?

Добили смо државу у којој су Срби били понижавани, државу у којој смо највише патили у својој историји!

Добили смо рат у којем су нас наша сви ,,народи и народности" клали и убијали, да би на крају били проглашени главним кривцима за све!

И на крају, добили смо гомилу комуњара који су изгубљени у времену и простору, што ми најтеже пада.

А шта смо добили након што је Жика Мишић победио у рату!?
Шта смо добили након Солунског фронта?
Добили смо Јасеновац!

Дакле ћути.
 
1. Videla svojim očima ko lomi, razbija, divlja, histeriše po gradu i sl. Imala priliku i da lično popričam sa par primeraka koje nisam ja birala nego su mi ih poslali kao legitimne predstavnike. Ne sumnjam da ima i starijih koji za to antidržavno delovanje uzimaju novac ali oni koji se primaju na tu priču i kao prostestvuju su uglavnom klinci koji ne znaju ni šta je Obraz ni ko ih finansira ali im to lepo zvuči jer imaju višak negativne energije koju demonstiraju glumeći patriotizam iživljavanjem na državnoj imovini. A verovatno ima i naloženih matoraca ali to nisam videla u većem broju ;)

2. Borili su se protiv okupatora. To ne kažem ja nego istorija koju bi pojedinci sada da izbrišu i da se prave da nisu 50 godina živeli u komunističkoj državi. Imaš sigurno na netu biografije dotičnih sa sve delima pa potraži. ;)

3. Odakle mi ideja? Odatle da 90% članova Obraza i sličnih sa kojima sam imala prilike da popričam mrzi Hrvate (sve osim Šešelja), Šiptare, Amerikance, Rome itd. i to ne zločince nego ceo narod, hoće rat, hoće Krajinu itd. Imaš grupu Obraza na Fejsbuku pa pročitaj šta pričaju i šta zastupaju. Uostalom neće još dugo, njih 100% ukidaju ;) :per:


1. Одакле ти да су то Образовци? Друго, Образ, бар колико ја знам, а знам доста, не шаље легитимне представнике нигде. Они не преговарају.

2. Историју желе да обришу они који каћу да се Дража Михаиловић борио против окупатора. Не ја.

3. И шта је лоше у томе што си ти написала? Мислим, зар ти нећеш Крајину? Зар Крајина није српска?
 
А шта смо добили након што је Жика Мишић победио у рату!?
Шта смо добили након Солунског фронта?
Добили смо Јасеновац!

Дакле ћути.

Дакле, ти мислиш да је Нишић крив због Јасеновца? Ништа глупље нисам прочитао.
:hahaha::hahaha::hahaha:
 
Jugoslavija je bila samo velika i mocna u partizanskim pesmama.

А четници су побили толико немаца да сви могу да стану у једну пеглицу.:hahaha:А не извини...ви мислите да Срби нису требали да зарате са немцима и Хитлером који је био ''пријатељ'' словенских народа... е ондак извините! :rumenko: :lol:

Шта смо добили на крају када је та њихова ,,борба" завршена?

Добили смо државу у којој су Срби били понижавани, државу у којој смо највише патили у својој историји!

Добили смо рат у којем су нас наша сви ,,народи и народности" клали и убијали, да би на крају били проглашени главним кривцима за све!

И на крају, добили смо гомилу комуњара који су изгубљени у времену и простору, што ми најтеже пада.

Добили смо након Другог светског рата слободу.Добили смо државу која је била цењенија више него икада у историји нашег народа.
За ратове 90'их су криве повампирене хорде про-фашистичких крвника из свих република,који су били склони да убијају због тога што је неко друге вере,националности,културе и обичаја.

Мени најтеже пада када видим Младена Обрадовића из Образа који се свео на кост и кожу од претераног поста.Дајте му да поједе некад масну поховану шницлу иначе ће човек да одапне колико је залуђен религијом! :roll:
 
Poslednja izmena:
Дакле, ти мислиш да је Нишић крив због Јасеновца? Ништа глупље нисам прочитао.
:hahaha::hahaha::hahaha:

Не, мислим да су њега слушали не би било Јасеновца.
Али креле је питао "Шта су донели ти комунистички хероји?" па ја питам шта су денели хероји 1, светског рата...
Мислим зар не беше Славко Кватерник српски добровољац?
 
1. Одакле ти да су то Образовци? Друго, Образ, бар колико ја знам, а знам доста, не шаље легитимне представнике нигде. Они не преговарају.

2. Историју желе да обришу они који каћу да се Дража Михаиловић борио против окупатора. Не ја.

3. И шта је лоше у томе што си ти написала? Мислим, зар ти нећеш Крајину? Зар Крајина није српска?

1. Nose njihove zastave i posle svakog protesta se hvale na netu svojim "podvizima". Da ih Obraz ne šalje oni bi se ogradili a nisu ;)

2. Borio se i on na svoj način, tu ništa nije sporno.

3. Nije. Nalazi se u drugoj državi i to ne od skoro već jako dugo, što Srbija ne dovodi u pitanje (osim poremećenih pojedinaca). To što su u Krajini živeli Srbi ne znači da je to automatski naše. I Šiptari žive na Kosovu a Kosovo je opet srpsko, zar ne?
 
Не, мислим да су њега слушали не би било Јасеновца.
Али креле је питао "Шта су донели ти комунистички хероји?" па ја питам шта су денели хероји 1, светског рата...
Мислим зар не беше Славко Кватерник српски добровољац?

Мислим, шта су донели хероји Првог светског рата? Па да није било комуниста после тог рата, вероватно Србија не би ни била у рату, али добро. Схватам да је твој фетиш комунизам
 
1. Nose njihove zastave i posle svakog protesta se hvale na netu svojim "podvizima". Da ih Obraz ne šalje oni bi se ogradili a nisu ;)

2. Borio se i on na svoj način, tu ništa nije sporno.

3. Nije. Nalazi se u drugoj državi i to ne od skoro već jako dugo, što Srbija ne dovodi u pitanje (osim poremećenih pojedinaca). To što su u Krajini živeli Srbi ne znači da je to automatski naše. I Šiptari žive na Kosovu a Kosovo je opet srpsko, zar ne?

Мислим да немаш појма ... Дакле, прво кажеш лично си их видела, па онда хвале се на нету. Па онда кажеш слали ти делегацију Образа, па онда ништа. Јел знаш ти уопште ишта о томе? Ако не, прекини да лупеташ. Овако, шириш лажи. Да, Крајина јесте српска.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top