SSSR_
Ističe se
- Poruka
- 2.056
Лазар Саватић
Лазар Саватић Металац (1914-1950), машинбравар, шеф УДБ-е за Панчевачки срез и народни херој Југославије.
Биографија
Рођен у 24. маја 1914. године у Руми. Његов отац Петар био је обућарски радник, а касније је радио као домар у школи. Лазар је основну школу и машинбраварски занат је завршио у Руми, где је до одласка у војску радио као лимар.
По одслужењу војног рока, 1938. године, запослио се у фабрици авиона "Змај" у Земуну. Ту се повезао са члановима радничког покрта и као члан уједињеног радничког савеза учествовао у организовању штрајка радника аеронаутичке индустрије, 1940. године. У овом штрајку учествовало је око 3.000 радника, а њих око 1.300 је ухапшено. Лазар је, са још око стотину својих колега из "Змаја", упућен у логор код Доње Трнаве.
После окупације Југославије, Лазар је био један од најактивнијих чланова ударне групе НОП-а у фабрици "Икарус" у Земуну. У чланство Комунистичке партије Југославије примљен је јануара 1942. године и убрзо је посатао секретар партијске ћелије у фабрици. Организовао је и учествовао у неколико саботажа у фабрици. Учествовао је у писању парола у граду, сечењу ТТ стубова и на изради металних "јежева", који су постављани на путеве и у спомоћ којих су бушене гуме на немачким војним камионима. Био је један од најактивнијих активиста НОП-а у Земуну.
Октобра 1942. године, у земунском парку, убио је агента Гестапоа и контролора на капији "Икаруса", Мочковића, који је Немцима, потказивао сумњиве раднике и антифашисте. Октобра 1943. године, заједно са пилотом Иваном Радосављевићем, извршио је успешан атентат на четничког војводу Милана Бајића, који је у то време активно сарађивао с Немцима. Највећи подвиг, Лазара Саватића био је убиство усташког агента, натпоручника Мартина Волфа, који је починио многа злодела у Срему, а посебно у Земуну и околини. Атентат на Волфа је извршен 5. новембра 1943. године у Бреговитој улици у Земуну. Током ове акције, Лазар и његов помоћник Иван Радосављевић су рањени.
Крајем 1943. године, Лазар се пребацио на терен у партизане. Најпре је био обавештајни официр у Другом сремском одреду, који се у то време, налазио у Босутским шумама. Потом је постао обавештајни официр Шесте војвођанске бригаде. После ослобођења Новог Сада, октобра 1944. године налази се на дужности заменика начелника Одељења за заштиту наода.
Новембра 1946. године пребачен је у Панчево, где ја радио као шеф УДБ-е за Панчевачки срез. У акцији ликвидације четничких остатака у селу Долово, 1948. године, тешко је рањен. Од последица рањавања се разболео и умро 26. јула 1950. године у Новом Саду.
Носилац је Партизанске споменице 1941. године. За народног хероја проглашен је 2. октобра 1953. године.
Лазар Саватић Металац (1914-1950), машинбравар, шеф УДБ-е за Панчевачки срез и народни херој Југославије.
Биографија
Рођен у 24. маја 1914. године у Руми. Његов отац Петар био је обућарски радник, а касније је радио као домар у школи. Лазар је основну школу и машинбраварски занат је завршио у Руми, где је до одласка у војску радио као лимар.
По одслужењу војног рока, 1938. године, запослио се у фабрици авиона "Змај" у Земуну. Ту се повезао са члановима радничког покрта и као члан уједињеног радничког савеза учествовао у организовању штрајка радника аеронаутичке индустрије, 1940. године. У овом штрајку учествовало је око 3.000 радника, а њих око 1.300 је ухапшено. Лазар је, са још око стотину својих колега из "Змаја", упућен у логор код Доње Трнаве.
После окупације Југославије, Лазар је био један од најактивнијих чланова ударне групе НОП-а у фабрици "Икарус" у Земуну. У чланство Комунистичке партије Југославије примљен је јануара 1942. године и убрзо је посатао секретар партијске ћелије у фабрици. Организовао је и учествовао у неколико саботажа у фабрици. Учествовао је у писању парола у граду, сечењу ТТ стубова и на изради металних "јежева", који су постављани на путеве и у спомоћ којих су бушене гуме на немачким војним камионима. Био је један од најактивнијих активиста НОП-а у Земуну.
Октобра 1942. године, у земунском парку, убио је агента Гестапоа и контролора на капији "Икаруса", Мочковића, који је Немцима, потказивао сумњиве раднике и антифашисте. Октобра 1943. године, заједно са пилотом Иваном Радосављевићем, извршио је успешан атентат на четничког војводу Милана Бајића, који је у то време активно сарађивао с Немцима. Највећи подвиг, Лазара Саватића био је убиство усташког агента, натпоручника Мартина Волфа, који је починио многа злодела у Срему, а посебно у Земуну и околини. Атентат на Волфа је извршен 5. новембра 1943. године у Бреговитој улици у Земуну. Током ове акције, Лазар и његов помоћник Иван Радосављевић су рањени.
Крајем 1943. године, Лазар се пребацио на терен у партизане. Најпре је био обавештајни официр у Другом сремском одреду, који се у то време, налазио у Босутским шумама. Потом је постао обавештајни официр Шесте војвођанске бригаде. После ослобођења Новог Сада, октобра 1944. године налази се на дужности заменика начелника Одељења за заштиту наода.
Новембра 1946. године пребачен је у Панчево, где ја радио као шеф УДБ-е за Панчевачки срез. У акцији ликвидације четничких остатака у селу Долово, 1948. године, тешко је рањен. Од последица рањавања се разболео и умро 26. јула 1950. године у Новом Саду.
Носилац је Партизанске споменице 1941. године. За народног хероја проглашен је 2. октобра 1953. године.