Окружни суд рехабилитовао бившег министра у влади ФНРЈ Андрију Хебранга. Суд утврдио да је био жртва прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога.
andrija11.jpg
Окружни суд у Београду рехабилитовао је бившег министра у влади ФНРЈ Андрију Хебранга. Суд је утврдио да је Хебранг био жртва прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога.
Хебранг је ухапшен у Београду 18. маја 1948. године и против њега је вођена истрага у затвору УДБ-а за Југославију.
Према службеној верзији, Хебранг је извршио самоубиство у истражном затвору 11. јуна 1949.године и на непознатом месту су га сахранила непозната лица без учешћа чланова породице.
У образложењу суда се каже да је рехабилитацију предложио његов син Бранко Хебранг из Загреба, као и да је против Андрије Хебранга вођена истрага у монтираном поступку из политичких и идеолошких разлога, као и да је на до сада непознат начин и неутврђеног датума лишен живота.
Андрија Хебранг је рођен 22. октобра 1899. године у Бачевцу, општина Вировитица и постао је члан Социјалистичке радничке партије Југославије у Осијеку 1919. године.
У новембру 1929. године осуђен на казну затвора од 12 година и два месеца из којег је изашао 15. фебруара 1941.године.
Током Другог светског рата био је секретар Централног комитета Комунистичке партије Хрватске и члан Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, а после рата повереник индустрије и трговине Националног комитета ослобођења Југославије, председник Привредног савета НКОЈ, председник Савезне планске комисије.
У новој влади ФНРЈ, од 1946. године био је министар индустрије, председник Привредног савета и Савезне планске комисије, а 8. јануара 1948. године постављен је за министра лаке индустрије.
Из куће у тадашњој Румунској улици 56 (садашња Ужичка) одведен је 7. маја 1948. године на саслушање пред партијском комисијом на Фрушкој Гори и истог дана ухапшен и одведен у београдски затвора "Главњача" где је истрагу водио официр УДБ-а Милорад Милатовић.
У току истраге стављало му се на терет да је као усташки шпијун одавао загребачке комунистичке илегалце у усташком затвору, да је после ослобођења саботирао политику владе у привредној политици и као совјетски агент подржао Резолуцију Информбиро.
"Истрага службено никада није завршена, а све оптужбе су лажне, исконструисане и монтиране без и једног доказа чак и без индиције, тако да је реч о класичном политичком и идеолошком обрачуну са човеком кога је требало елиминисати из политике, са слободе и на крају из живота", стоји у
образложењу.
Андрија Хебранг никада није изашао из "Главњаче", нити се зна време, место и начин смрти, као ни место где је сахрањен, а његова породица деценијама трага за правом истином о њему.
Породица никада није обавештена о његовом хапшењу, истрази и смрти.
andrija11.jpg
Окружни суд у Београду рехабилитовао је бившег министра у влади ФНРЈ Андрију Хебранга. Суд је утврдио да је Хебранг био жртва прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога.
Хебранг је ухапшен у Београду 18. маја 1948. године и против њега је вођена истрага у затвору УДБ-а за Југославију.
Према службеној верзији, Хебранг је извршио самоубиство у истражном затвору 11. јуна 1949.године и на непознатом месту су га сахранила непозната лица без учешћа чланова породице.
У образложењу суда се каже да је рехабилитацију предложио његов син Бранко Хебранг из Загреба, као и да је против Андрије Хебранга вођена истрага у монтираном поступку из политичких и идеолошких разлога, као и да је на до сада непознат начин и неутврђеног датума лишен живота.
Андрија Хебранг је рођен 22. октобра 1899. године у Бачевцу, општина Вировитица и постао је члан Социјалистичке радничке партије Југославије у Осијеку 1919. године.
У новембру 1929. године осуђен на казну затвора од 12 година и два месеца из којег је изашао 15. фебруара 1941.године.
Током Другог светског рата био је секретар Централног комитета Комунистичке партије Хрватске и члан Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, а после рата повереник индустрије и трговине Националног комитета ослобођења Југославије, председник Привредног савета НКОЈ, председник Савезне планске комисије.
У новој влади ФНРЈ, од 1946. године био је министар индустрије, председник Привредног савета и Савезне планске комисије, а 8. јануара 1948. године постављен је за министра лаке индустрије.
Из куће у тадашњој Румунској улици 56 (садашња Ужичка) одведен је 7. маја 1948. године на саслушање пред партијском комисијом на Фрушкој Гори и истог дана ухапшен и одведен у београдски затвора "Главњача" где је истрагу водио официр УДБ-а Милорад Милатовић.
У току истраге стављало му се на терет да је као усташки шпијун одавао загребачке комунистичке илегалце у усташком затвору, да је после ослобођења саботирао политику владе у привредној политици и као совјетски агент подржао Резолуцију Информбиро.
"Истрага службено никада није завршена, а све оптужбе су лажне, исконструисане и монтиране без и једног доказа чак и без индиције, тако да је реч о класичном политичком и идеолошком обрачуну са човеком кога је требало елиминисати из политике, са слободе и на крају из живота", стоји у
образложењу.
Андрија Хебранг никада није изашао из "Главњаче", нити се зна време, место и начин смрти, као ни место где је сахрањен, а његова породица деценијама трага за правом истином о њему.
Породица никада није обавештена о његовом хапшењу, истрази и смрти.
