endonuclease
Ističe se
- Poruka
- 2.010
Nedavno je pokazano da se odredjenim vezbama moze postici povecanje fluidne inteligencije - dela IQ za koga se smatralo da je potpuno urodjen. A sada je na internetu dostupan i besplatan program pomocu koga se moze izvoditi ova vrsta vezbe.
Ali prvo treba da se razume kontekst, i razlozi zbog kojih je ovo toliko bitno otkrice.
Vrste inteligencije
U psihologiji i neuronauci, inteligencija se obicno predstavlja kao kombinacija dva razlicita elementa.
Prvi je takozvana kristalizovana inteligencija, koja predstavlja sposobnost upotrebe stecenog znanja, vestina, i kroz iskustvo naucenih stvari. Na primer, covek koji poznaje geografiju Evrope moze mnogo bolje i efikasnije da nadje najbolji put od Atine do Kopenhagena nego covek koji ne poseduje to znanje.
Kristalizovana inteligencija se moze, teorijski, beskonacno razvijati. Povecanje kristalizovane inteligencije zavisi iskljucivo od truda ulozenog u ucenje novih informacija, i pokazano je da joj ni starost ne predstavlja problem (tj. ako poredimo aktivno-ucece starije osobe, mozemo da izmerimo povecanje inteligencije izmedju 85-te i 95-te godine zivota, sa izuzetkom fenomena poznatog kao "terminalni opad" koji se dogadja u par godina pre smrti, bez obzira u kojoj godini se smrt desi).
Fluidna inteligencija predstavlja nasu sposobnost razmisljanja u apstraktnom vidu: sposobnost nalazenja shema i obrazaca u dogadjajima koji nas okruzuju, sposobnost povezivanja objekata i ideja, i brzina asimilacije novih informacija u postojecu celinu. Na primer, ako pitamo coveka za sta sve moze da se upotrebi neki objekt (recimo, cigla), broj stvari koje ce on moci da proizvede u datom vremenskom roku zavisi uglavnom od fluidne inteligencije.
Fluidna inteligencija polako opada tokom zivota, pocevsi prakticno odmah od adolescencije, i sve do nedavno, verovalo se da se nikako ne moze povecati od svoje prirodne osnove. Razni pokusaji da se ovo zaobidje nisu bili uspesni.
Radna memorija
Ali nedavno, Susanne Jaeggi i kolege su pronasle nacin da se pristupi ovom problemu...kroz jedan izuzetno vazan mentalni sistem.
Naime, fluidna inteligencija zavisi velikim delom od jos jedne navodno nepromenjive velicine: radne memorije. "Radna memorija" je specijalna vrsta pamcenja koja postoji samo veoma kratkorocno i omogucava nam da u mislima drzimo odredjen broj objekata o kojima razmisljamo. Na primer, zelimo da pozovemo nekog prijatelja telefonom, i nadjemo njegov broj zapisan na parcetu papira. Procitamo broj, izvadimo telefon, i okrenemo. Telefonski broj je procitan sa papira i ubacen u nasu radnu memoriju, gde ce ostati nekoliko sekundi - dovoljno dugo da zavrsimo akciju telefoniranja. Ako zelimo da ga zapamtimo dugorocno, potrebna je aktivacija dugorocne memorije, koja zahteva mnogo vise napora i ponavljanja (razlika izmedju "pogledaj broj, okreni ga, zaboravi ga" i "pogledaj broj, zapamti ga tako da ga se mozes setiti sledece nedelje").
Radna memorija je jedno od najvecih ogranicenja ljudske inteligencije. Njen kapacitet je oko sedam cifara, ili sest slova, ili pet reci, u proseku. I ovo vazi za sve akcije. Otud, recimo, kada resavamo kompleksnu jednacinu, mi ne mozemo da je pogledamo i da u sekundi znamo odgovor - moramo da prodjemo kroz nju korak po korak, pri cemu je svaki korak dovoljno mali da "stane" u radnu memoriju naseg mozga.
Ovo je ogranicavajuci faktor cak i kod veoma natprosecnih ljudi - cak i oni koji, naizgled, mogu da pogledaju jednacinu i da kazu rezultat, ne rade to zaista u jednom koraku. Ne radi se o tome da je njihova radna memorija gigantska, vec o sposobnosti veoma brzog prelaza sa jednog koraka na drugi...
Jaeggi i kolege su razvili sistem zvani "dvostruki n-zadatak" za koga je pokazano da definitivno pozitivno utice na brzinu i opseg radne memorije, i da kroz to moze da veoma znacajno poveca fluidnu inteligenciju.
Najznacajniji aspekt ovog sistema je generalizabilnost. Naime, mnogi drugi sistemi su tvrdili da povecavaju inteligenciju. Medjutim, pazljivije testiranje je pokazalo da "ucenici" u ovim sistemima postaju bolji samo u onom zadatku koga su vezbali; tj. povecanje inteligencije je bilo zbog povecanja iskustva, tj. povecanja kristalizovane inteligencije. Primer ovoga je Tetris: ljudi koji mnogo igraju Tetris zaista postaju mnogo bolji u resavanju jedne podklase dvodimenzionalnih prostornih problema u koje spada Tetris. Ali ni u cemu drugome.
Dvostruki n-zadatak, medjutim, proizvodi povecanje inteligencije koje je prenosivo na sve druge probleme - istinsko povecanje fluidne inteligencije. I ovaj efekt zavisi od kolicine treninga: sto se vise vremena i vezbe posveti zadatku, toliko je veci porast inteligencije (mada se brzina povecanja logaritmicki usporava kako se covek krece ka ekstremnijim kolicinama vezbe). Oko dvadeset minuta vezbe dnevno, svaki dan, tri nedelje, je dovelo do prosecnog povecanja inteligencije od oko 20% u poredjenju sa kontrolnom grupom.
Dvostruki n-zadatak
...se moze naci na ovom sajtu:
http://dual-n-back.com/
Instrukcije su na engleskom, ali evo sumacije. Moze biti nejasno u pocetku, zato procitajte instrukcije do kraja.
- Kliknite na PLAY! link.
- u okviru zadatka postoje dve vrste stimulusa, prostorni i auditorni. Prostorni stimulus je zeleni kvadrat koji se pojavi u matrici. Auditorni stimulus je slovo koje cujete izgovoreno.
- najprostiji zadaci imaju samo jednu vrstu stimulusa, zahtevaju da zapamtite samo poslednji stimulus. Za ovo, kliknite na dugme sa naslovom "1-back" ispod naslova "spatial" (prostorni) ili "auditory".
- Uzmimo da ste odabrali 1-back za prostorni stimulus. Pocece da se u matrici pojavljuju zeleni kvadrati. Ako se kvadrat pojavi na istom mestu na kome se pojavi prethodni put, treba da odmah pritisnete dugme "A" na tastaturi. Posle petnaest kvadrata, zadatak je gotov, i dobicete skor sa desne strane (koliko procenata ste tacno pogodili).
- Auditorni 1-back je potpuno isti, samo sto umesto kvadrata cujete slovo. Ako cujete isto slovo dvaput zaredom, treba da pritisnete slovo "L" na tastaturi.
- E, sad, za nesto malo komplikovanije. Odaberite 2-back dugme u auditornom stimulusu. Sada morate da pamtite dva poslednja slova koja ste culi. Dakle, kada cujete slovo, odlucite da li je to slovo bilo medju prethodna dva slova koja ste culi - i ako jeste, pritisnite dugme.
- Konacno, najkomplikovanije, sam dvostruki n-zadatak za vezbanje inteligencije. Kliknite na dugme u sredini, ispod naslova "Dual". Sada morate istovremeno da pamtite gde se zadnji put pojavio kvadrat, i koje ste poslednje slovo culi. Ako cujete slovo koje se pojavilo u prethodnih n slova (u zavisnosti od broja dugmeta koje pritisnete), treba da pritisnete L. A ako vidite kvadrat na istom mestu na kome se u poslednjih n pojavljivanja vec pojavio kvadrat, treba da pritisnete A.
- Nemojte se cuditi ako prvi rezultati budu losi. Potrebna je vezba. Ali dobitak u inteligenciji je...veoma vredan ulozenog truda!
Ali prvo treba da se razume kontekst, i razlozi zbog kojih je ovo toliko bitno otkrice.
Vrste inteligencije
U psihologiji i neuronauci, inteligencija se obicno predstavlja kao kombinacija dva razlicita elementa.
Prvi je takozvana kristalizovana inteligencija, koja predstavlja sposobnost upotrebe stecenog znanja, vestina, i kroz iskustvo naucenih stvari. Na primer, covek koji poznaje geografiju Evrope moze mnogo bolje i efikasnije da nadje najbolji put od Atine do Kopenhagena nego covek koji ne poseduje to znanje.
Kristalizovana inteligencija se moze, teorijski, beskonacno razvijati. Povecanje kristalizovane inteligencije zavisi iskljucivo od truda ulozenog u ucenje novih informacija, i pokazano je da joj ni starost ne predstavlja problem (tj. ako poredimo aktivno-ucece starije osobe, mozemo da izmerimo povecanje inteligencije izmedju 85-te i 95-te godine zivota, sa izuzetkom fenomena poznatog kao "terminalni opad" koji se dogadja u par godina pre smrti, bez obzira u kojoj godini se smrt desi).
Fluidna inteligencija predstavlja nasu sposobnost razmisljanja u apstraktnom vidu: sposobnost nalazenja shema i obrazaca u dogadjajima koji nas okruzuju, sposobnost povezivanja objekata i ideja, i brzina asimilacije novih informacija u postojecu celinu. Na primer, ako pitamo coveka za sta sve moze da se upotrebi neki objekt (recimo, cigla), broj stvari koje ce on moci da proizvede u datom vremenskom roku zavisi uglavnom od fluidne inteligencije.
Fluidna inteligencija polako opada tokom zivota, pocevsi prakticno odmah od adolescencije, i sve do nedavno, verovalo se da se nikako ne moze povecati od svoje prirodne osnove. Razni pokusaji da se ovo zaobidje nisu bili uspesni.
Radna memorija
Ali nedavno, Susanne Jaeggi i kolege su pronasle nacin da se pristupi ovom problemu...kroz jedan izuzetno vazan mentalni sistem.
Naime, fluidna inteligencija zavisi velikim delom od jos jedne navodno nepromenjive velicine: radne memorije. "Radna memorija" je specijalna vrsta pamcenja koja postoji samo veoma kratkorocno i omogucava nam da u mislima drzimo odredjen broj objekata o kojima razmisljamo. Na primer, zelimo da pozovemo nekog prijatelja telefonom, i nadjemo njegov broj zapisan na parcetu papira. Procitamo broj, izvadimo telefon, i okrenemo. Telefonski broj je procitan sa papira i ubacen u nasu radnu memoriju, gde ce ostati nekoliko sekundi - dovoljno dugo da zavrsimo akciju telefoniranja. Ako zelimo da ga zapamtimo dugorocno, potrebna je aktivacija dugorocne memorije, koja zahteva mnogo vise napora i ponavljanja (razlika izmedju "pogledaj broj, okreni ga, zaboravi ga" i "pogledaj broj, zapamti ga tako da ga se mozes setiti sledece nedelje").
Radna memorija je jedno od najvecih ogranicenja ljudske inteligencije. Njen kapacitet je oko sedam cifara, ili sest slova, ili pet reci, u proseku. I ovo vazi za sve akcije. Otud, recimo, kada resavamo kompleksnu jednacinu, mi ne mozemo da je pogledamo i da u sekundi znamo odgovor - moramo da prodjemo kroz nju korak po korak, pri cemu je svaki korak dovoljno mali da "stane" u radnu memoriju naseg mozga.
Ovo je ogranicavajuci faktor cak i kod veoma natprosecnih ljudi - cak i oni koji, naizgled, mogu da pogledaju jednacinu i da kazu rezultat, ne rade to zaista u jednom koraku. Ne radi se o tome da je njihova radna memorija gigantska, vec o sposobnosti veoma brzog prelaza sa jednog koraka na drugi...
Jaeggi i kolege su razvili sistem zvani "dvostruki n-zadatak" za koga je pokazano da definitivno pozitivno utice na brzinu i opseg radne memorije, i da kroz to moze da veoma znacajno poveca fluidnu inteligenciju.
Najznacajniji aspekt ovog sistema je generalizabilnost. Naime, mnogi drugi sistemi su tvrdili da povecavaju inteligenciju. Medjutim, pazljivije testiranje je pokazalo da "ucenici" u ovim sistemima postaju bolji samo u onom zadatku koga su vezbali; tj. povecanje inteligencije je bilo zbog povecanja iskustva, tj. povecanja kristalizovane inteligencije. Primer ovoga je Tetris: ljudi koji mnogo igraju Tetris zaista postaju mnogo bolji u resavanju jedne podklase dvodimenzionalnih prostornih problema u koje spada Tetris. Ali ni u cemu drugome.
Dvostruki n-zadatak, medjutim, proizvodi povecanje inteligencije koje je prenosivo na sve druge probleme - istinsko povecanje fluidne inteligencije. I ovaj efekt zavisi od kolicine treninga: sto se vise vremena i vezbe posveti zadatku, toliko je veci porast inteligencije (mada se brzina povecanja logaritmicki usporava kako se covek krece ka ekstremnijim kolicinama vezbe). Oko dvadeset minuta vezbe dnevno, svaki dan, tri nedelje, je dovelo do prosecnog povecanja inteligencije od oko 20% u poredjenju sa kontrolnom grupom.
Dvostruki n-zadatak
...se moze naci na ovom sajtu:
http://dual-n-back.com/
Instrukcije su na engleskom, ali evo sumacije. Moze biti nejasno u pocetku, zato procitajte instrukcije do kraja.
- Kliknite na PLAY! link.
- u okviru zadatka postoje dve vrste stimulusa, prostorni i auditorni. Prostorni stimulus je zeleni kvadrat koji se pojavi u matrici. Auditorni stimulus je slovo koje cujete izgovoreno.
- najprostiji zadaci imaju samo jednu vrstu stimulusa, zahtevaju da zapamtite samo poslednji stimulus. Za ovo, kliknite na dugme sa naslovom "1-back" ispod naslova "spatial" (prostorni) ili "auditory".
- Uzmimo da ste odabrali 1-back za prostorni stimulus. Pocece da se u matrici pojavljuju zeleni kvadrati. Ako se kvadrat pojavi na istom mestu na kome se pojavi prethodni put, treba da odmah pritisnete dugme "A" na tastaturi. Posle petnaest kvadrata, zadatak je gotov, i dobicete skor sa desne strane (koliko procenata ste tacno pogodili).
- Auditorni 1-back je potpuno isti, samo sto umesto kvadrata cujete slovo. Ako cujete isto slovo dvaput zaredom, treba da pritisnete slovo "L" na tastaturi.
- E, sad, za nesto malo komplikovanije. Odaberite 2-back dugme u auditornom stimulusu. Sada morate da pamtite dva poslednja slova koja ste culi. Dakle, kada cujete slovo, odlucite da li je to slovo bilo medju prethodna dva slova koja ste culi - i ako jeste, pritisnite dugme.
- Konacno, najkomplikovanije, sam dvostruki n-zadatak za vezbanje inteligencije. Kliknite na dugme u sredini, ispod naslova "Dual". Sada morate istovremeno da pamtite gde se zadnji put pojavio kvadrat, i koje ste poslednje slovo culi. Ako cujete slovo koje se pojavilo u prethodnih n slova (u zavisnosti od broja dugmeta koje pritisnete), treba da pritisnete L. A ako vidite kvadrat na istom mestu na kome se u poslednjih n pojavljivanja vec pojavio kvadrat, treba da pritisnete A.
- Nemojte se cuditi ako prvi rezultati budu losi. Potrebna je vezba. Ali dobitak u inteligenciji je...veoma vredan ulozenog truda!
Tu je problem, ja koristim Google chrome, u Exploreru radi!
No, u to vreme sam bila izuzetan talenat za pamćenje telefonskih brojeva sasvim spontano..... nije toliko zanimljivo koliko cifara ima broj već koliko je vremena potrebno da se pomnože i da taj rezultat bude tačan. Što sam se time duže zanimala trebalo mi je manje vremena a, interesantno, prilično se retko dešavalo da rezultat bude netačan, što govori da je ljudski mozak zapravo savršeno sposoban za takvu operaciju. 
