Da bi neko završio fakultet, normalno, mora da zna da čita. Ali, da ima među njima nepismenih, ima, što nije normalno. Nije mi bitno koje pismo neko koristi, već šta piše. Radim u školi i ne možete ni zamisliti šta sve pišu moje kolege profesori u dnevnicima. ("...nije hteo da pređe u zadnjoj klupi." je odvala koleginice koja predaje srpski)
Има, на жалост, и то доста. То је та
функционална неписменост, од које заправо пати већина, на жалост.
А ја идем даље, па у неписменост убрајам и низак ниво тзв.
опште културе, тек то је туга
). То се добро види, рецимо, на квизовима, где људи с високом школом не знају неке основне ствари.
(Пре неки дан, једна жена 'ладно одговори да је Други светски рат почео 1860.
) Или, она анкета, на сред Позоришног трга (Трга републике). Питали су људе чији је оно споменик, претходно проверивши јесу ли из Београда. Веровали или не, скоро нико није знао чији је онај чувени
Коњ. А тек да се не помиње шта, рецимо, представљају имена градова исписаних на споменику.