Tek si poceo. Jos nista nisi rekao.
Ako je cilj da te neko razume, onda moras da napises jos nesto.
Da li se kao polaziste za bilo kakvo naucno razmisljanje uzima kao tacna
pretpostavka da je covek obdaren logickim zakljucivanjem....
Obzirom da je obdaren jezikom bilo bi cudno da nije obdaren logickim zakljucivanjem.
Chomski je nasao jezicke univerzalije koje su iste za sve poznate jezike (ima ih nekoliko
hiljada ali njihov se broj iz godine u godinu zabrinjavajuce smanjuje)
Evo jednog primera
Koja od ove dve recenice nosi vecu kolicinu informacije
1. Nema muskarca viseg od Dzona
2. Nema viseg muskarca od Dzona
Dakle, samo su dve reci zamenile mesta. Na prvi pogled nema razlike ali kada umesto
Dzon stavimo Mary dobijamo
3. Nema muskarca viseg od Mary
4. Nema viseg muskarca od Mary
Odjednom primecujemo da nesto nije u redu sa drugom recenicom. Dakle, kad se odnos
(viseg) nadje ispred prve supstancije (muskarca) onda se podrazumeva da druga
supstancija (Mary) mora biti musko, dok u prvoj to ne sledi. Ova inverzija u svim poznatim
jezicima ima isti smisao sto navodi da postoji nesto urodjeno u svim ljudima.
Medjutim, iz tvog pitanja i gornjeg primera ne sledi da je sve u vezi gramatike-logike
receno. Bendzamin Li Vorf je prvi postavio ovakvo pitanje: Da li je Aristotelova logika
jedina moguca logika? Posto je logika neodvojiva od gramatike, jer nema niceg ispod nje
sto bi bilo odgovorno za generisanje iskaza, pitanje bi moglo da se formulise i ovako:
Da li je indoevropska gramatika jedina moguca gramatika?
Ili ovako
Da li je Aristotel sa svojih 10 kategorija dao osnov univerzalne logike ili je to samo
osnov indoevropske logike?
Da li ovo pitanje nekom izgleda besmisleno zavisi od njegovog iskustva (pa Moonjo,
sve jedno da li je to iskustvo logicko ili zivotno)
Da iskopiram sa interneta 10 Aristotelovih kategorija:
supstanciju, kvantitet, kvalitet, vreme, mesto, položaj, posedovanje, odnos,
delanje i trpljenje
Sledece dve recenice imaju istu strukturu
Supstancija- delanje- kvantitet- supstancija
On nosi tri kisobrana
Vo vuce dva pluga
iako imaju potpuno razlicito znacenje
Pogledajmo sada ove dve recenice jezika Hopi indijanaca
Nil tava ko na
Nil tava ko tite
Po formi slicne da se slicnije ne mogu zamisliti ali da vidimo sta znace
Ja razmicem granu
Ja imam sesti prst na nozi
U gramatici Hopi indijanaca kategorije nisu aristotelovske vec su to prostorni oblici.
Rec tava oznacava racvasti oblik a to je ono sto je zajednicka karakteristika oba iskaza.
Vorf na osnovu ovog i slicnih primera iznosi hipotezu koja je daleko od toga da se tako
lako moze odbaciti. Da na jednom planu razlicite drustvene zajednice imaju gramaticki
razlicite kategorije nad kojima se gradi njihova gramatika a time i logika.
za sada tolicko
