Pozdrav svim članovima foruma. Eto da se nabrzaka predstavim, ja sam Goran, iz Hrvatske sam (Virovitica). Molio bih vas da mi pomognete izabrati pasminu.
Da se mene pita ja bih uzeo Zlatnog retrivera ili Labradora jer obožavam te pse i imat ću jednog od njih kad-tad. Ali postoji jedan problem. Naime, imam 21 godinu i bojim se da ako uzmem goldena ili laba što će biti s njima kad se ja odselim od roditelja. Jer znam da psi obično dožive više od 10 godina a ja ne planiram toliko dugo biti s roditeljima. A bojim se za psa onda. Moj stari obožava pse (mama i ne baš), ali ja znam da se oni ne mogu briniti o psu na način da ga vode u šetnju, da trče s njim, da ga treniraju i slično... Moj stari je puno po vani što psima odgovara (tak je prošli pas bio stalno s njim), ali on skroz nešto radi, pomazi peseka, ponekad priča s njim
da mu jest i to je to. Nema on previše vremena za rad sa psom.
Pretpostavljam da se većina pasa smiri nakon par godina života, tj. da više nije onako razigrano, ali svejedno me je malo strah. Bio bi to vanjski pas, imamo idealne uvjete (veliko dvorište iza i ispred kuće).
Evo nekih karakeristika koje bi trebao imati taj pas:
- da ga se lako da naučit naredbe (imam nešto iskustva s tim)
- da jede sve ali da nije tako velik pas da mora pojest kilu mesa dnevno
- da je sladak
Eto, ja vam se unaprijed zahvaljujem na sugestijama i odgovorima. Svi prijedlozi su dobrodošli.
Pozdrav,
Goran
Da se mene pita ja bih uzeo Zlatnog retrivera ili Labradora jer obožavam te pse i imat ću jednog od njih kad-tad. Ali postoji jedan problem. Naime, imam 21 godinu i bojim se da ako uzmem goldena ili laba što će biti s njima kad se ja odselim od roditelja. Jer znam da psi obično dožive više od 10 godina a ja ne planiram toliko dugo biti s roditeljima. A bojim se za psa onda. Moj stari obožava pse (mama i ne baš), ali ja znam da se oni ne mogu briniti o psu na način da ga vode u šetnju, da trče s njim, da ga treniraju i slično... Moj stari je puno po vani što psima odgovara (tak je prošli pas bio stalno s njim), ali on skroz nešto radi, pomazi peseka, ponekad priča s njim
da mu jest i to je to. Nema on previše vremena za rad sa psom.Pretpostavljam da se većina pasa smiri nakon par godina života, tj. da više nije onako razigrano, ali svejedno me je malo strah. Bio bi to vanjski pas, imamo idealne uvjete (veliko dvorište iza i ispred kuće).
Evo nekih karakeristika koje bi trebao imati taj pas:
- da ga se lako da naučit naredbe (imam nešto iskustva s tim)
- da jede sve ali da nije tako velik pas da mora pojest kilu mesa dnevno
- da je sladak
Eto, ja vam se unaprijed zahvaljujem na sugestijama i odgovorima. Svi prijedlozi su dobrodošli.
Pozdrav,
Goran
U cemu je problem i ako ne zivis sa njima?I ja ne zivim sa svojim roditeljima,tri godine sam u braku i moj pas je samnom.Nema svrhe da se pas veze za tebe,a onda da ga ostavis na cuvanje svojim roditeljima,nije bas humano.Bolje nemoj da uzimas psa ako ne planiras da provede sa tobom svoj zivot i ispuni te srecom.Kad se budes odvojio od roditelja i stvoris uslove za psa onda odluci da li si spreman na tu odgovornost u skladu sa svojim mogucnostima,do tada,moj dobronameran savet ti je da ga ne uzimas.To moras prvo da rascistis sa sobom,bez obzira koliko tvoji roditelji vole zivotinje da zele sebi tu obavezu vec bi uzeli sebi ljubimca.
