daxt
Elita
- Poruka
- 17.079
Iako je inicirala Konvenciju o kasetnoj muniji, ona je jedina od država bivše Jugoslavije koja je nije potpisala
„Veoma sam razočaran što Srbija nije potpisala Konvenciju o kasetnoj municiji, prvi međunarodni dokument koji potpuno zabranjuje proizvodnju, upotrebu, prodaju, kupovinu, transfer i skladištenje kasetnih bombi. Očekujem od predsednika Tadića da pokaže liderske kvalitete i () odlučnost, i poput Gordona Brauna, premijera Velike Britanije, koji je odbacio argumente tamošnjeg Ministarstva odbrane za zadržavanje tog naoružanja, ukaže naciji na to da ne postoje validni razlozi za odlaganje. Srbija je bila lider u procesu izrade tog važnog sporazuma, a sada je jedina od država bivše Jugoslavije koja ga nije potpisala. Toliki zaokret za mene je misterija i tražim od srpske vlade da objasni ovaj pogrešni potez”, bio je izričit Tomas Neš, koordinator Koalicije protiv upotrebe kasetne municije, na jučerašnjem predstavljanju prvog izveštaja o uticaju neeksplodiranog kasetnog naoružanja u Srbiji.
Kako je on naglasio, našoj zemlji ova konvencija treba, jer bi kao potpisnica imala pravo na pomoć od zemalja koje su je bombardovale, a potpisale su sporazum. To bi podrazumevalo pomoć pri uklanjanju zaostalih bombi, ali i podršku žrtvama. Municija koja još postoji u Srbiji zastarela je i neupotrebljiva, ocenio je Neš. Niko je u regionu nema, pa ni za nas ne predstavlja odbrambenu meru. Ujedinjene nacije pozvale su zemlje koje do sada nisu potpisale konvenciju da to učine u Njujorku 18. marta, pa će Srbija, po rečima Tomasa Neša, imati novu priliku da to učini. Publikaciju o kasetnim bombama, prvu u svetu koja se odnosi na jednu zemlju, izradila je regionalna kancelarija nevladine organizacije „Norveška narodna pomoć”, sredstvima norveškog Ministarstva inostranih poslova. Izviđači „Norveške narodne pomoći”, koristeći podatke štaba NATO-a, nevladinih organizacija i Republičkog centra za razminiranje, tokom novembra prošle godine obišli su svih 105 zona delovanja NATO avijacije na kojima je upotrebljeno više od 37.000 komada kasetne municije, koja je u Srbiji ubila ili ranila 191 lice.
Maja 1999. ranjen je i Nišlija Dejan Dikić:
– Svaka osoba koja je doživela nesreću oseća snažan strah da će ostati zaboravljena. Ja, nažalost, imam osećaj da sam zaboravljen od rođene zemlje. Voleo bih da Srbija potpiše i ratifikuje sporazum, napravi jasan nacionalni plan kako da ga sprovede u delo i stavi kasetne bombe na smetlište istorije – objašnjava Dikić.
Većinu bombi je nakon rata uklonila vojska sa Civilnom zaštitom, ali je dekontaminacija uglavnom bila površinska. Istraživači su procenili da se 2.547 komada neeksplodirane kasetne municije, tipova BLU 97, MK 1, MK 4 i MK 118, još nalazi između 20 i 70 centimetara pod zemljom. Sumnjiva površina pod bombama je 30,7 kvadratnih kilometara, a pretpostavlja se da konačna teritorija koju treba očistiti zauzima oko 15 kvadratnih kilometara. Prema nalazima izviđača, oko 162.000 ljudi živi u kontaminiranim zajednicama, od čega oko 88.000 građana u neposrednoj blizini nedemontiranih bombi. Municija je zaostala u opštinama Crveni Krst, Kuršumlija, Bujanovac, Preševo, Sjenica, Kraljevo, Brus, Medijana, Gadžin Han, Stara Pazova, Vladimirci, Leposavić, Sopot, Raška i Knić.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-nije-podrzala-zabranu-kasetnih-bombi.lt.html
Tereza Bojković
„Veoma sam razočaran što Srbija nije potpisala Konvenciju o kasetnoj municiji, prvi međunarodni dokument koji potpuno zabranjuje proizvodnju, upotrebu, prodaju, kupovinu, transfer i skladištenje kasetnih bombi. Očekujem od predsednika Tadića da pokaže liderske kvalitete i () odlučnost, i poput Gordona Brauna, premijera Velike Britanije, koji je odbacio argumente tamošnjeg Ministarstva odbrane za zadržavanje tog naoružanja, ukaže naciji na to da ne postoje validni razlozi za odlaganje. Srbija je bila lider u procesu izrade tog važnog sporazuma, a sada je jedina od država bivše Jugoslavije koja ga nije potpisala. Toliki zaokret za mene je misterija i tražim od srpske vlade da objasni ovaj pogrešni potez”, bio je izričit Tomas Neš, koordinator Koalicije protiv upotrebe kasetne municije, na jučerašnjem predstavljanju prvog izveštaja o uticaju neeksplodiranog kasetnog naoružanja u Srbiji.
Kako je on naglasio, našoj zemlji ova konvencija treba, jer bi kao potpisnica imala pravo na pomoć od zemalja koje su je bombardovale, a potpisale su sporazum. To bi podrazumevalo pomoć pri uklanjanju zaostalih bombi, ali i podršku žrtvama. Municija koja još postoji u Srbiji zastarela je i neupotrebljiva, ocenio je Neš. Niko je u regionu nema, pa ni za nas ne predstavlja odbrambenu meru. Ujedinjene nacije pozvale su zemlje koje do sada nisu potpisale konvenciju da to učine u Njujorku 18. marta, pa će Srbija, po rečima Tomasa Neša, imati novu priliku da to učini. Publikaciju o kasetnim bombama, prvu u svetu koja se odnosi na jednu zemlju, izradila je regionalna kancelarija nevladine organizacije „Norveška narodna pomoć”, sredstvima norveškog Ministarstva inostranih poslova. Izviđači „Norveške narodne pomoći”, koristeći podatke štaba NATO-a, nevladinih organizacija i Republičkog centra za razminiranje, tokom novembra prošle godine obišli su svih 105 zona delovanja NATO avijacije na kojima je upotrebljeno više od 37.000 komada kasetne municije, koja je u Srbiji ubila ili ranila 191 lice.
Maja 1999. ranjen je i Nišlija Dejan Dikić:
– Svaka osoba koja je doživela nesreću oseća snažan strah da će ostati zaboravljena. Ja, nažalost, imam osećaj da sam zaboravljen od rođene zemlje. Voleo bih da Srbija potpiše i ratifikuje sporazum, napravi jasan nacionalni plan kako da ga sprovede u delo i stavi kasetne bombe na smetlište istorije – objašnjava Dikić.
Većinu bombi je nakon rata uklonila vojska sa Civilnom zaštitom, ali je dekontaminacija uglavnom bila površinska. Istraživači su procenili da se 2.547 komada neeksplodirane kasetne municije, tipova BLU 97, MK 1, MK 4 i MK 118, još nalazi između 20 i 70 centimetara pod zemljom. Sumnjiva površina pod bombama je 30,7 kvadratnih kilometara, a pretpostavlja se da konačna teritorija koju treba očistiti zauzima oko 15 kvadratnih kilometara. Prema nalazima izviđača, oko 162.000 ljudi živi u kontaminiranim zajednicama, od čega oko 88.000 građana u neposrednoj blizini nedemontiranih bombi. Municija je zaostala u opštinama Crveni Krst, Kuršumlija, Bujanovac, Preševo, Sjenica, Kraljevo, Brus, Medijana, Gadžin Han, Stara Pazova, Vladimirci, Leposavić, Sopot, Raška i Knić.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-nije-podrzala-zabranu-kasetnih-bombi.lt.html
Tereza Bojković
