Прочитала сам у НИН-у занимљив текст ( број 3039/26.03.2009.)
Ево једног дела текста:
ИБ и изрежирани сукоб
Прво писмо ЦК СКП у прписци са ЦК КПЈ било је датирано 27. марта 1948. године , а резолуција ИБ објављена је 28. јуна исте године. Није била потребна било каква мудрост да би се закључило да су и писмо и резолуција били упућени првенствено Србима. За Србе су та два погибељна датума (27. марта 1941. године извршен је пуч којим је поништено приступање Краљевине Југославије Тројном пакту- савез Немачке, Италије, Јапана, што је било непосредни повод за избијање шестоаприлског рата, а Видовдан, 28. јуна1389. године дан косовске погибије) били култни симболи српских борби против завојевача, симболи славних погибија.
Међутим, било је потребно много више проницљивости да би се закључило да су и Писмо и Резолуција били упућени првенствено Србима из Србије. Јер, треба имати у виду да су током рата комунистима ( партизанима) Срби ван Србије приступали најмасовније, пре свега, због усташког терора, да да су постајали комунисти под утицајем својих војних старешина ( Ћопићев Николетина Бурсаћ: ''Мајко, од данас нема више Бога!'' ''Како нема Бога?'' ''Лепо- нема. Тако је каз'о комесар!'' ), док су Срби из Србије ишли у партизане тек пошто су себе сматрали комунистима. У Србији је, наиме, током рата, ако се изузме 1941. година, владало релативно затишје и онај, који је мировао, углавном није био изложен директној животној опасности. Значи, онај који се у Србији у току рата определио за партизане, учинио је то зато што је дошао до закључка да Народноослободилачка борба носи у себи програм левице , који је њему близак. Све су ово морали знати творци резолуције. Па , самим тим, да ће се партијско чланство ван Србије изјашњавати под утицајем својих дојучерашњих војних команданата, а они ће бити уз Броза јер им је он поделио положаје, чинове, плате, станове, посебно снабдевање и низ мањих или већих привилегија, а да ће Срби из Србије сами вршити политичку анализу насталих догађаја. Према томе, творцима Резолуције, морало је бити јасно у самом старту да она не може добити већину међу члановима КПЈ, јер ће за СК КПЈ бити и она маса чланова примљених у КПЈ у оном периоду од првог писма ЦК СКП до објављивања резолуције.
Да је ова констатација тачна, најбоље говори податак да је на Голом отоку и у апсолутном броју и процентуално највише кажњеника било из Србије.
(Изузимају се Срби из Црне Горе који су традиционално окренути ка Русији) Дакле, позив Југословенском партијском врху да прилагоди своју политику и своје понашање захтевима изнетим у Резолуцији ИБ , уз истовремени позив југословенским комунистима ( читај: првенствено комунистима из Србије) да збаци своје руководство ако се не приклони постављеним захтевима, био је de facto позив комунистима из Србије на политичко самоубиство.
Да је Резолуција значила позив комунистима на политичко самоубиство, јер су остављени беспомоћни пред Брозовом полицијом, постаће сасвим јасно кад се уочи да ни СССР , ни било која земља ИБ блока, нису учинили никакав демарш у ОУН, или на било ком другом месту , против нељудског понашања Брозове власти према политичким противницима.
( и Исток и Запад су знали за Голи оток- било је бребеглих кажњеника и на једној и на другој страни). А онима , који су још аналитичкије посматрали догађаје, било је видљиво да ни земље такозваног политичког Запада нису упутилини једну званичну протестну ноту Брозу или каквој међународној организацији док је његова власт, пре свега у Србији, без суда скидала главе припадницима покрета ДМ, који су били западно оријентисани. И кад то човек уочи, одједном види истоврсно понашање и СССР-а и Запада према Брозу као главосечи својих политичких противника и на левој и на десној страни,
Черчил у свом шестотомном делу ''Други светски рат'' јасно говори о свом договору са Стаљином да Југославија буде под политичким утицајем истока и запада на бази 50:50 одсто. Наводи да је предложио да се забелешка о томе уништи, али да је Стаљин рекао да може да остане. Интересантно је то да се факсимил те цедуље никад није нигде појавио. Није ли прича о иништену, односно чувању те цедуље - измишљотина? Нису ли се они тад договорили да то буде да се Брозу предају на милост и немилост најизраженији и на левици и на десници како би се- на тај начин обезбедио равномерни утицај ратних савезника на тлу Југославије? Истовремено, може се сматрати чињеницом да ни Запад, ни Исток нису предали своје прве колоне у Југославији зато што су имали нешто против њих. Непријатељски однос према онима који су од Броза побегли ка њима то најбоље говори. Могло би се рећи да су се Черчил и Стаљин понели према својим жртвованим присталицама баш као Врховна команда Србије према браниоцима Београда у Првом светском рату.
Врховна команда жртвовала је браниоце Београда да би успешно повукла главнину. Черчил и Стаљин су жртвовали своје нјватреније присталице у Југославији ради виших циљева. Ипак, постоји једна разлика: српски војници су знали да су жртвовани, српски комунисти- нису.
Наравно, о свему овоме се може донети безрезервни закључак тек кад се буде имао пун увид у документа из тог времена, кад се буде све знало о Истоку и Западу према Југославији и о томе ко је Јосип Броз Тито.
Михаило Симић,
голооточки кажњеник
----------------------------------------------------
О Голом отокуће се, вероватно све сазнати тек кад се расветле догађаји из тог периода, тачније и кад Исток и Запад буду на то пристали.
Иначе, овај текст најбоље одсликава то колико смо ми марионетска држава и колико се о сопственој држави мало питамо.
Ко још има илузије у вези Србије?
..
na obeležavanje proboja SREMSKOG fronta :
) ( podrškom nekoj od političkih stranki) i sada mi mrsomude o četnicima i koječemu
