PRIVREMENA VLADA DEMOKRATSKE FEDERATIVNE JUGOSLAVIJE, formirana je 7. marta 1945. kao koaliciona vlada od predstavnika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i predstavnika kraljevske jugosl.vlade dr Ivana Šubašića. Stvaranje koalicione vlade došlo je kao rezultat velikih vojnih pobeda NOV i POJ I drugih uspeha NOP i afirmacije nove Jugoslavije u svetu, s jedne, i nastojanja izbegličke vlade i saveznika, koja su posebno formulisana na konferenciji u Jalti, da dođe do kompromisa između kraljevske vlade i rukovodstva NOP, s druge strane. Posle sporazuma Tito-Šubašić ) od 16. juna 1944. i dopune tog sporazuma od 1. nov. iste godine, uspostavljena je institucija Namesništva (Kraljevsko namesništvo) , kao i niza drugih sporazuma, dogovora i žive diplomatske aktivnosti, u kojoj je bilo i dramatičnih trenutaka zbog pokušaja kralja i njegovih savetnika da izigraju sporazum došlo je, na osnovu preporuke Staljina,Čerčila i Ruzvelta (konferencija u Jalti febr. 1945), do obrazovanja Privremene vlade DFJ. Pored toga, konferencija u Jalti preporučila je da se AVNOJ proširi narodnim poslanicima koji su izabrani 1938. god. a za vreme rata nisu bili kompromitovani kao saradnici okupatora. Organizaciona struktura Privremene vlade bila je predviđena ranije, sporazumom između Tita I Šubašića, tako da je, posle preporuke iz Jalte, trebalo rešiti samo njen personalni sastav. Prethodnim ostavkama Nacionalnog komiteta i kraljevske vlade, prilikom obrazovanja Privremene vlade, onemogućen je njen sastav po principu delegiranja. No, iako nije bila podeljena na dve kategorije predstavnika, P. ipak nije bila monolitni organ, jer su Šubašić i njegovi ministri nastojali da onemoguće dalji razvoj NOP. Na predlog Predsedništva AVNOJ Namesništvo je imenovalo vladu DFJ. Vlada je položila zakletvu AVNOJ kao predstavniku naroda. Sastav vlade DFJ na dan njenog formiranja 7. marta 1945. izgledao je ovako: predsednik Ministarskog saveta
i ministar narodne odbrane maršal Jugoslavije Josip Broz Tito; potpredsednik Ministarskog saveta Milan Grol (24. avg. 1945. podneo je ostavku, s namerom da
izazove krizu vlade i onemogući rad Privremene narodne skupštine); potpredsednik Ministarskog saveta i ministar za konstituantu Edvard Kardelj; ministar inostranih
poslova dr Ivan Šubašić; ministar bez portfelja dr Josip Smodlaka; ministar unutrašnjih poslova Vlado Zečević; ministar pravosuđa Frane Frol; ministar prosvete Vladislav Ribnikar; ministar finansija Sreten Zujović; ministar bez portfelja dr Juraj Šutej; ministar industrije Andrija Hebrang; ministar trgovine i snabdevanja inž. Nikola Petrović; ministar poljoprivrede dr Vaso Cubrilović; ministar šumarstva Sulejman Filipović; ministar rudarstva Bane Andreev; ministar socijalne politike dr.Anton Kržišnik; ministar kolonizacije Sreten Vukosavljević; ministar narodnog zdravlja dr Zlatan Sremec;ministar pošta, telegrafa i telefona dr Drago Marušić; ministar građevina Steva Zečević; ministar informacija Sava Kosanović; ministar Srbije Jaša Prodanović; ministar Hrvatske dr Pavle Gregorić; ministar Slovenije Edvard Kocbek; ministar BiH Rodoljub Čolaković; ministar Makedonije Emanuel Čučkov; ministar CG Milovan Đilas. Dva dana po svom obrazovanju, Vlada je obnarodovala Deklaraciju, koju je predsednik Tito pročitao
preko Radio-Beograda. U Deklaraciji su izneti: politička linija, principi, program i ciljevi Privremene vlade.Podvučena je rešenost da se sve snage zemlje što jače angažuju za pobedonosni završetak rata i proterivanje neprijatelja, za ulaganje svih snaga za privrednu obnovu,za dalji razvoj narodne vlasti, izražene u sistemu NOO, za ravnopravnost naroda i rešavanje svih pitanja u uzajamnoj saradnji sa federalnim jedinicama, za jačanje i proširivanje polit, prava građana, zatim za rešavanje raznih ekonom, i socijalnih problema. Podvučena je I rešenost Vlade da sve teritorije naseljene jugosl. zivljem priključi Jugoslaviji.
PRIVREMENA NARODNA SKUPŠTINA DEMOKRATSKE FEDERATIVNE JUGOSLAVIJE (PNS), proglašena je 10. avg. 1945. na Trećem zasedanju AVNOJ, koje je počelo 7. avg. Pošto je u predstojećoj etapi razvoja Ustavotvorna skupština, koja će se izabrati na slobodnim izborima, trebalo da reši pitanje unutrašnjeg uređenja zemlje,AVNOJ se u formi rezolucije proglasio za PNS DFJ. U Skupštini, koja je zadržala jednodomni oblik, kakav je imao i AVNOJ, obrazovani su parlamentarni klubovi poslanika NF i građanske opozicije. Po čl. 1. Statuta Kluba narodnih poslanika Narodnog fronta, svi poslanici koji su pripadali NF obavezno su bili i članovi njegovog kluba u PNS. Klub poslanika NF delio se u 6 sekcija i u svaku od njih ulazili su poslanici federalnih jedinica.Obrazovanjem stalnih odbora i donošenjem poslovnika, kao i formiranjem klubova, AVNOJ je dobio obeležje radnog predstavničkog tela, a PNS u koju je prerastao zadržala je i dalje njegovu ulogu vrhovnog organa drž.vlasti. Vlada je u ovom prelaznom periodu i dalje ostala polit. odgovorna AVNOJ, odn. PNS. Nastojanja opozicije na čelu sa Grolom da legalizuje svoju grupaciju u PNS, svodila su se na odbacivanje tekovina NOB i izgradnju vlasti iznova, pri čemu se podrazumevalo preuzimanje ustanova starog sistema i njihovo deklarativno prožimanje izvesnim socijalno-polit. liberalnijim sadržajem. Nasuprot opoziciji, skupštinska većina je polazila od već izgrađenog poretka u NOB, koji su podržavale ne samo org. NOP nego i široki krugovi naroda. Bez obzira na Grolovu ostavku u Skupštini i vladi DFJ, Skupština je nastavila rad i izvršila sve pripreme oko izbora za Ustavotvornu skupštinu. Privremena NS je prestala sa radom, odnosno bila je raspuštena 27. okt. 1945. Jedanaestog nov. 1945. održani su izbori, a 29. nov. (1945) proglašena je Federativna Narodna Republika Jugoslavija.
kao i srpska radikalna stranka pre njih...verovatno je glavni problem sto su Srbijanci nisu bili ni pobednici, niti na njihovoj strani, pa nisu mogli nista da traze, ili dele, sto deluje na tastinu.
