- Poruka
- 22.895
Na pocetku se cini kao da postoje dve vrste ljubavi...
Ova prva se cak ne bi mogla ni nazivati realnom...
Ili dve vrste zaljubljenosti,kako vam vise odgovara...
Prva je ona kad se zatalebas u nekog...Ne znas ni sam zasto,samo znas da ga 'puno puno' zelis,ne mozes da spavas vise nocu (moras malo danju),ne znas kud ces sa sobom i svojom zarazenoscu,i tako...
Stvari pri tom obicno stoje ovako: duze vreme vec osecate neki deficit u sebi,i onda naletite na osobu koja se sa lakocom nosi sa onim sto vam je potrebno,i sta cete drugo nego da se zatreskate.U takvoj situaciji,pozivate se na osobinu ljubavi da ne trazi dokaz sopstvene zasluzenosti da bi postojala...naravno,tu ne vidite da ste zapravo vi jedini koji se drzite tog misljenja.Drzite da 'zasluzujete' paznju doticne osobe iz najprostije cinjenice sto vam je ona u tom trenutku neophodna i potrebna...Mnogi ovo nazivaju zaljubljenoscu, pa cak i ljubavlju.
Ako se uspe u tome da se doticna osoba osvoji i veze za vas,u pojedinim ocima ostace dilema o pravoj sustini ovakve ljubavi...na brzinu zadovoljena satisfakcija koja ce se s vremenom sasusiti i otpasti kao krasta,a potom - u potragu za 'novom ljubavlju i zaljubljenoscu'... Kao da se ponavljaju jedni te isti krugovi i obrasci!...Postaje pitanje vremena kad ce se osetiti unutrasnji zamor od ovako spoznatog fatuma..ali...'to je ljubav!'
Drugi tip ljubavi izlazi na kraj sa ovim...Barem se tako cini,jer u ljubavi nista nije stalno,ali je valjda ova turbulentnost ono sto biva zajednicko i gresniku i verniku...Svako trazi sebi slicnog. Klise misao,ali se ovde ukazuje kao katalizator,kljucna stvar...Takodje tvrde:'ljubav je slepa',ali ova ljubav najpre trazi dokaz za svoje postojanje,trazi prvo- zaslugu..Ljubavnici se zaljube u svoje vrline,koje opet nisu njihove,vec...zasluzene.
Njihova ljubav postaje potvrda zivota,slepilo za stvari nebitne zivotu,a vid za izvor voljenja...
'Obesmrcena zaljubljenost'.
Njena smrt mozze,a ne mora vaskrsnuti.Mozze,a i ne mora biti ponovljena...Ne mozze nikad biti ponovljena,a i ne mora.Zaboravljena,ili vecno izgorela u pamcenju...Da se zatvori u krajnjem ishodu svoje nedostiznosti...Ljubav je beslovest...
Sustina je ako vam je do nekog stalo,treba da ste pozrtvovani i da se borite za njega...
Aaa jebbite se s ljubavlju,u svakom slucaju...
da vas malo odobrovoljim i poguram ovu stvar sa proleccem...Ziveli.
Ova prva se cak ne bi mogla ni nazivati realnom...
Ili dve vrste zaljubljenosti,kako vam vise odgovara...
Prva je ona kad se zatalebas u nekog...Ne znas ni sam zasto,samo znas da ga 'puno puno' zelis,ne mozes da spavas vise nocu (moras malo danju),ne znas kud ces sa sobom i svojom zarazenoscu,i tako...
Stvari pri tom obicno stoje ovako: duze vreme vec osecate neki deficit u sebi,i onda naletite na osobu koja se sa lakocom nosi sa onim sto vam je potrebno,i sta cete drugo nego da se zatreskate.U takvoj situaciji,pozivate se na osobinu ljubavi da ne trazi dokaz sopstvene zasluzenosti da bi postojala...naravno,tu ne vidite da ste zapravo vi jedini koji se drzite tog misljenja.Drzite da 'zasluzujete' paznju doticne osobe iz najprostije cinjenice sto vam je ona u tom trenutku neophodna i potrebna...Mnogi ovo nazivaju zaljubljenoscu, pa cak i ljubavlju.
Ako se uspe u tome da se doticna osoba osvoji i veze za vas,u pojedinim ocima ostace dilema o pravoj sustini ovakve ljubavi...na brzinu zadovoljena satisfakcija koja ce se s vremenom sasusiti i otpasti kao krasta,a potom - u potragu za 'novom ljubavlju i zaljubljenoscu'... Kao da se ponavljaju jedni te isti krugovi i obrasci!...Postaje pitanje vremena kad ce se osetiti unutrasnji zamor od ovako spoznatog fatuma..ali...'to je ljubav!'
Drugi tip ljubavi izlazi na kraj sa ovim...Barem se tako cini,jer u ljubavi nista nije stalno,ali je valjda ova turbulentnost ono sto biva zajednicko i gresniku i verniku...Svako trazi sebi slicnog. Klise misao,ali se ovde ukazuje kao katalizator,kljucna stvar...Takodje tvrde:'ljubav je slepa',ali ova ljubav najpre trazi dokaz za svoje postojanje,trazi prvo- zaslugu..Ljubavnici se zaljube u svoje vrline,koje opet nisu njihove,vec...zasluzene.
Njihova ljubav postaje potvrda zivota,slepilo za stvari nebitne zivotu,a vid za izvor voljenja...'Obesmrcena zaljubljenost'.
Njena smrt mozze,a ne mora vaskrsnuti.Mozze,a i ne mora biti ponovljena...Ne mozze nikad biti ponovljena,a i ne mora.Zaboravljena,ili vecno izgorela u pamcenju...Da se zatvori u krajnjem ishodu svoje nedostiznosti...Ljubav je beslovest...
Sustina je ako vam je do nekog stalo,treba da ste pozrtvovani i da se borite za njega...
Aaa jebbite se s ljubavlju,u svakom slucaju...
da vas malo odobrovoljim i poguram ovu stvar sa proleccem...Ziveli.
Poslednja izmena:
moj čoek...
