evo jos nesto....
BEOGRADSKI SINDIKAT
Beogradskom Sindikatu zaista nedostaju nepretenciozne priče sa ulice: u njihovim političkom iskazu se ne prepoznaje jasan stav, nema artikulisanog odnosa sa 90-im, a često provejava priča baš prepoznatljiva iz tog vremena
Da se podsetimo: ova zanimljiva muzička družina nastala je još 1999. spajanjem dva rap demo benda – Red Zmaja i Tumz, kojima se potom pridružio i osmo svetsko čudo MC Flex. Tada osmočlana postava sa nepoznatim brojem sindikalnih saradnika na domaću scenu je donela jednu potpuno svežu energiju. Sa na Zapadu već poznatim konceptom hip-hop konglomerata, tj. sa više frakcija unutar benda (kao Wu Tang Clan, recimo) u uslovima getoiziranog po/ratnog Beograda, oni su vrlo brzo postali muzička vest o kojoj su svi pričali.
A zvučali su ovako: BG Sindikat u pustinji oaza, što u moru mrtvih fraza čvrsto stoji kao baza / Naša faza je razvitak, naše reči su napitak – BG Sindikat, pa mi smo sigurni zgoditak... Znam da misliš gotovi smo, nema nas, ipak / Dolazi Sindikat, sada jači nego ikad...“ – snažno i nepokolebljivo.
Žestoka hip-hop sila koja će zavladati originalnim rimama na srpskom jeziku – zaista je tako izgledalo.
Posle mnogobrojnih nastupa u proširenoj postavi koju čini devet članova, 2000. godine počinju da rade na prvom albumu. Krajem iste godine pojavljuje se Divljina – jedna od verovatno najboljih (domaćih) rap pesama ikada napisanih. Najzad, početkom 2002. godine izlazi album Bsssst...Tišinčina, muzički i produkciono skroman, ali tekstualno bogat (ne samo po količini rima) i autentičan. Na jesen iste godine izlazi osporavani i hvaljeni singl Govedina, dnevnopolitička opservacija ekipe sa Dorćola; „sve okrpili bez dlake na jeziku“, mnogi su rekli – maglovita je močvara Srbija. Ipak, momci iz Sindikata nisu hteli da prihvate jednostavnu istinu: ljudi nisu isti.
Proteklih meseci Bg Sindikat je osnovao firmu, zove se Prohibicija, a njen prvi proizvodni artikl je drugi album Sindikata Svi zajedno. Već na uvodnoj pesmi Krećemo u napad primećuje se napredak u produkciji, ali i kvalitetu muzičkih matrica. I to je otprilike jedina novost na ovom albumu, nažalost.
Prvi singl Svi zajedno, osim dosta dobrog pakovanja (uključujući i solidan spot), ne nudi mnogo. Očigledno je da je ova zapaljiva priča o drugarstvu i životu namenjena mlađoj ekipi. Odabir ovakve tematike potpuno pripada standardnom hip-hop arsenalu, ali na ovom albumu toga je ipak previše, ponavlja se priča i to upada u oči.
Tako je u vrlo sličnom maniru urađena i Zajedno, ali i Samo za BGD, posveta sa predvidivom poentom. Nekim se pesmama može naći pandan na prvom albumu i on je po pravilu originalniji, duhovitiji, jednostavno bolji. Recimo, priča o paklu droge je mnogo bolje obrađena u pesmi Samo jedan život iz 2002. nego sada u Pravo kroz vetar. Isti paritet važi i za sindikalne manifeste: Bs! Bs! i Znaj u odnosu na nove radove Jednostavnost i suština i Povratak.
Sindikat svakako najbolje i najsigurnije zvuči kada se bavi „društvom i srpskim biznisom“ (nažalost, žene im na ovom izdanju nisu interesantne) i iz tog arsenala se izdvaja Stotka, priča o tome šta kome ovaj apoen stvarno znači, lagana životna filozofija Od sranja se ne beži i poslovna Poroci Beograda.
Beogradskom Sindikatu zaista nedostaju nepretenciozne priče sa ulice: u njihovim političkom iskazu se ne prepoznaje jasan stav, nema artikulisanog odnosa sa 90-im, a često provejava priča baš prepoznatljiva iz tog vremena (svetske zavere protiv Srba, pominju se neki ustaški plagijatori), analiziraju se samo posledice, ali tanko i pojednostavljeno.
Sledi tranzicija. Kao i od svakog ozbiljnog preduzeća, i od ovog očekujemo da bude likvidno, ali i racionalno i beskompromisno. Videćemo da li će Roots Manuva 10. septembra poželeti člansku kartu Sindikata.
Očigledna su želja i trud koji su uloženi da se nešto ovako napravi ovde i sada. Nešto drugo je pomanjkanje inspiracije i ponavljanje.
Želite li da postanete sindikalac?
