daxt
Elita
- Poruka
- 17.079
Srbija je uz Letoniju i Estoniju najugroženija po pitanju velikog broja kredita uzetih u stranoj valuti, piše "Fajnenšel tajms". Zbog toga, MMF preporučuje ugroženim državama da se odreknu svojih valuta i usvoje evro.
U poverljivom izveštaju MMF-a, u koji je "Fajnenšel tajms" imao uvid navodi se da bi zemlje istočne Evrope i centralnoevropske članice Evropske unije trebalo da se odreknu svojih valuta i usvoje evro, bez da formalno postanu članice Evrozone, prethodnim ispunjavanjem strogih uslova.
Fond tvrdi da bi takva "evroizacija" bila najbolji način da se reši problem spoljneg duga tih zemlja i obnovi poverenje u njihove posustale valute.
Srbija je uz Letoniju i Estoniju najugroženija po pitanju velikog broja kredita uzetih u stranoj valuti i Fond prognozira da bi podružnice zapadnih banaka u istočnoj Evropi u doglednom periodu mogle da izgube čak 160 milijardi dolara u vidu nenaplativih dugova.
"Bez evroizacije", piše list citirajući MMF, "te zemlje biće suočene sa potrebom za drastičnim stabilizacionim merama, protiv kojih postoji veoma žilav politički otpor".
Samo u poslednjih nekoliko dana, Ukrajina i Letonija su odbile da sprovedu neke od dogovorenih reformi sa MMF-om, dok Mađari "muku muče" sa formiranjem nove vlade koja bi uopšte bila u stanju da implementira dogovorene mere sa Fondom.
MMF je izračunao da će za pomoć ovom regionu, u koji uključuje i Tursku, u naredne dve godine biti neophodno čak 186 milijardi dolara, od čega će možda više od polovine morati da obezbede Evropska unija i druge institucije.
Za razliku od Evropske unije, koja se odlučila na pojedinačni pristup svakoj zemlji, Fond se zalaže za regionalni politiku prema regionu u kojem su, prema njegovoj oceni, neke zemlje ranjivije od drugih.
"MMF je u pravu kada kaže da bi se još dublja kriza u istočnoj Evropi neminovno prelila i na Zapad. Zato bi možda bilo najbolje da Evropska unija ipak izdvoji paket pomoći za čitav region, sa ili bez pomenute evroizacije, i to što pre" konstatuje "Fajnenšel tajms".
U poverljivom izveštaju MMF-a, u koji je "Fajnenšel tajms" imao uvid navodi se da bi zemlje istočne Evrope i centralnoevropske članice Evropske unije trebalo da se odreknu svojih valuta i usvoje evro, bez da formalno postanu članice Evrozone, prethodnim ispunjavanjem strogih uslova.
Fond tvrdi da bi takva "evroizacija" bila najbolji način da se reši problem spoljneg duga tih zemlja i obnovi poverenje u njihove posustale valute.
Srbija je uz Letoniju i Estoniju najugroženija po pitanju velikog broja kredita uzetih u stranoj valuti i Fond prognozira da bi podružnice zapadnih banaka u istočnoj Evropi u doglednom periodu mogle da izgube čak 160 milijardi dolara u vidu nenaplativih dugova.
"Bez evroizacije", piše list citirajući MMF, "te zemlje biće suočene sa potrebom za drastičnim stabilizacionim merama, protiv kojih postoji veoma žilav politički otpor".
Samo u poslednjih nekoliko dana, Ukrajina i Letonija su odbile da sprovedu neke od dogovorenih reformi sa MMF-om, dok Mađari "muku muče" sa formiranjem nove vlade koja bi uopšte bila u stanju da implementira dogovorene mere sa Fondom.
MMF je izračunao da će za pomoć ovom regionu, u koji uključuje i Tursku, u naredne dve godine biti neophodno čak 186 milijardi dolara, od čega će možda više od polovine morati da obezbede Evropska unija i druge institucije.
Za razliku od Evropske unije, koja se odlučila na pojedinačni pristup svakoj zemlji, Fond se zalaže za regionalni politiku prema regionu u kojem su, prema njegovoj oceni, neke zemlje ranjivije od drugih.
"MMF je u pravu kada kaže da bi se još dublja kriza u istočnoj Evropi neminovno prelila i na Zapad. Zato bi možda bilo najbolje da Evropska unija ipak izdvoji paket pomoći za čitav region, sa ili bez pomenute evroizacije, i to što pre" konstatuje "Fajnenšel tajms".
