Sta bi trebalo da budu kriterijumi za znanje koje se zove opsta kultura?

Kriterijumi za znanje koje se zove opsta kultura?
Sta trenutno jesu kriterijumi za ono znanje koje zovemo i shatamo kao najosnovnija opsta kultura?

Ne mesati sa opstom kulturom na Tv kvizovima i testovima za prijemne...

Sta bi trebalo da udje u termin opsta kultura u smislu znanja?

Ja sam skoro radila sa nekim djacima razne testove opste kulture u pripremama za jedan ozbiljan kviz i primetila sam da se testovi i previse vrte oko istorije i geografije, narocito oko ovog drugog, a da su mnoooge oblasti zanemarene, recimo matematika, astronomija, jezici kao i one oblasti koje se ne mogu posebno definisati kao neka nauka... i dr.
Mislim da bi trebalo da se test opste kulture bavi znanjem iz raznih oblasti a na osnovu opste informisanosti i obrazovanja, znaci, sirokim spektrom znanja, ali ne toliko i dubinom tog znanja.

jeka:

Ja sam skoro radila sa nekim djacima razne testove opste kulture u pripremama za jedan ozbiljan kviz i primetila sam da se testovi i previse vrte oko istorije i geografije, narocito oko ovog drugog, a da su mnoooge oblasti zanemarene, recimo matematika, astronomija, jezici kao i one oblasti koje se ne mogu posebno definisati kao neka nauka... i dr.
Mislim da bi trebalo da se test opste kulture bavi znanjem iz raznih oblasti a na osnovu opste informisanosti i obrazovanja, znaci, sirokim spektrom znanja, ali ne toliko i dubinom tog znanja.

Kliknite za proširenje...

I onda dobijaš ono što je Patak u uvodnom postu porekao. Znanje iz TV kvizova... Taj široki spektar znanja podrazumeva, onda, posedovanje informacija o tome ko je knjigu napisao, ali ne i znanje o tome šta u njoj piše, posedovanje informacija o tome ko je simfoniju komponovao, ali ne i kako ona zvuči, posedovanje znanja o tome ko je sliku naslikao, ali ne i o tome šta ona treba treba da predstavlja. Ekstenzivnost nauštrb intenzivnosti. Gomila informacija bez utvrđenih veza i bez razumevanja istih. Motiv profesionalnih skupljača površnih informacija i nije nešto mnogo drugačiji, u tom smislu, od motiva srebroljubaca... Zgrtanje.

Verbal_Kint:

I onda dobijaš ono što je Patak u uvodnom postu porekao. Znanje iz TV kvizova... Taj široki spektar znanja podrazumeva, onda, posedovanje informacija o tome ko je knjigu napisao, ali ne i znanje o tome šta u njoj piše, posedovanje informacija o tome ko je simfoniju komponovao, ali ne i kako ona zvuči, posedovanje znanja o tome ko je sliku naslikao, ali ne i o tome šta ona treba treba da predstavlja. Ekstenzivnost nauštrb intenzivnosti. Gomila informacija bez utvrđenih veza i bez razumevanja istih. Motiv profesionalnih skupljača površnih informacija i nije nešto mnogo drugačiji, u tom smislu, od motiva srebroljubaca... Zgrtanje.

Kliknite za proširenje...

Ali... niposto nisi dobro razumeo moj post. Ja sam pisala o oblastima znanja, a ne o odredjenim cinjenicama. Mislim da test opste kulture treba da obuhvata vise oblasti, a ne neke previse, a neke uopste. A dubina znanja koju valja ocekivati na testu opste kulture, mislim da treba da ima smisla, tj. da se ne trazi puko cinjenichno znanje, nego i shvatanje sushtine.

Pa, dobro, previše sam obratio pažnju na poslednjih 10 reči.

Slazem se sa Jekom. Meni je, recimo, uvek bilo glupo da svaka osoba koja sebe smatra obrazovanom treba da zna ko je napisao "Anu Karenjinu" (slazem se), ali zato ni ljudi sa doktoratima iz drustvenih nauka pojma nemaju da navedu jedan Njutnov zakon (primera radi).

Zbog cega "opste obrazovanje" iskljucivo, ili bar najvecim delom, podrazumeva znanje humanistickih disciplina i oblasti drustvenih nauka, i sl., a zato se bez pardona prasta kada mnogi ne znaju da izracunaju 3-(4-7) (videla svojim ocima kod profesora na drustvenom fakultetu). Ok, nije to njegovo i ne ocekuje se od njega da zna za ono sto predaje... Ali ljudi moji, pa to je matematika za sesti razred! Pa to bi bilo kao da fizicar ne zna ko je napisao "Na Drini cuprija".

Znaci mogu da izvucem trenutni kriterijum, snobizam i srebroljublje....kao kriterijume koji jesu, a kriterijume koji treba da budu -sirina oblasti, ali nije naveden kriterijum....

Idemo dalje....jos niste pipnuli nijedan od dva kriterijuma koje sam ja imao u vidu kad sam postavljao temu.....

Da li vam smeta ova rec kultura u razmisljanju o ovoj temi?

Ako smeta da procitate istu temu, ali umesto kultura, opste znanje....mozda vas zasenjuje sama rec kultura....

Da, rec "kultura" je tesko zaobici a ne opsovati.

Opste znanje je sposobnost snalazenja, prezivljavanja, rasta.
Kultura nema nista sa tim.

radi se o testovima opšte informisanosti, kultura se u nazivu, ili stavlja u zagradu ili je nema u nazivu tih testova.
opšta kulturu čine osnovna znanja o najbitnijim tekovinama civilizavije: nauke, umetnosti, istorije, književnosti, muzike.... to su osnovna znanja. dublja znanja stičemo i iskustvom, ali i produbljivanjem tog osnovnog. kako se drukčije kaže šetalište?? to je stvar opšte kulture, šta je agenda, tefter... ( : test informisanosti bi trebalo i da pruži sliku o tome koliko smo zainteresovani za svet u kojem živimo, koliko pratimo dešavanja, pa su tu i pitanja iz oblasti sporta, ekonomije. testove sastavljaju profesori, i to na društvenim fakultetima. meni, lično, bi bilo jako interesantno da budu i na tehničkim fakultetima, ako ništa, pred sam kraj bi trebalo uvesti neki test konciznog, pisanog izražavanja.
testovi se ne bubaju, nije im svrha u učenju napamet, spremanju za test. teško da neko ko nije saznao pre testa sazna šta je izraz neki..npr. peroralno, šta znači dijapazon.. mislim, na jednom testu informisanosti za prijemni na psh je bilo kako se zove superhikova žena....i, naravno, ako niste čitali strip ( a nećete ga čitati samo za ispit)...nećete ni znati. i stripovi su pitanje e opšte kulture...

Moj deda ne zna ko je Freud. Verovatno ne bi znao ni da izgovori pravilno.
Ipak, saveti koje daje su puni zivotnog iskustva, ne samo svog nego i naucenog, pa i nasledjenog.
Sposoban je da slusa, ceo zivot uci, stalno kalibrise svoj sistem vrednosti i odrzava mozak podmazan.
Takav covek ne zna za Beppu Joseph, Galapagos, priloske odredbe za nacin, da kikiriki raste kao krtola, imena astronauta koji su sleteli na mesec.... i nije manje srecan zbog toga.
On zna ono sto je vazno. Ono cemu svi tezimo.
Znanje koje je dobio od svog oca je ceo zivot uvecavao. Umesto da to, generacijama uvecano znanje preda sledecoj generaciji, mi ga smatramo neobrazovanim jer ne zna sta jede Umpah Pah. Celu tu generaciju gledamo sa podozrenjem, a oni, sljakeri crnih ruku i izboranog lica su sagradili grad u kome zivimo. Stvorili su vrednosti kojih mi nismo svesni samo zato sto se oni ne hvale time.

U nedostatku znanja cenimo informisanost. A to je ni nalik!

da, da, naš seljak je prirodno inteligentan i stvari zna same po sebi. nema podmazanog mozga bez obrade informacija. ne znači da mozak mora da obrađuje informacije stečene formalnim obrazovanjem (opšta kultura nije formalno obrazovanje) - gledali ste ili barem čuli o čemu se radi u slumdog millionaire. ako odeš na pijacu i razgovaraš sa ljudima, saznaćeš milion stvari koje čine deo opšte kulture. plus, što su ti ljudi veoma informisani. ne postoji izdvojenosti šta treba, a šta ne treba znati...

Ne znam zbog čega "opšte znanje" umesto termina "kultura". (Kultura je skup svih procesa, tvorevina i promena nastalih kao posledica materijalne i duhovne intervencije društva, i mora biti istovremeno i istorijsko i dinamičko. Osnovni smisao kulture trebalo bi da bude napredak.)
Opšte znanje - šta je to?
Od svega pomalo? Skraćena izdanja ruskih klasika, znanje osnovnih računskih operacija, nekoliko napamet naučenih latinskih citata, "dobar dan" i "kako ste" na nekoliko jezika?
Džabe je znati ko je napisao ovde spomenutu "Anu Karenjinu" ako se knjiga nije pročitala, i pri tom razumela. Za koga je onda bitan taj podatak o imenu autora? Za koga je uopšte bitno nečije znanje, ako se to znanje ne može preneti drugom?(S druge strane, ne može se za nekog, ko nije pročitao "A.Karenjinu", reći da je "nekulturan" ili da ne poseduje "opšte znanje".)

Ne znam da li je moguće postaviti ikakve kriterijume za znanje koje se zove opšta kultura.
Poznajem ljude koji fantastično barataju istorijskim podacima, ali bi doživeli fijasko na testu opšte kulture, jer nemaju pojma o oblastima, a nemaju pojma jer ih one nikada nisu interesovale.

Može li danas nepismen, ili polupismen čovek posedovati neko "opšte znanje", ma koliko bio inteligentan?
Ima li opšte znanje veze sa širinom duha?
Činjenica je da što više učimo i saznajemo, to se pred nama više otvara polje onog što ne znamo. Kako onda znati "sve", ili makar od svega po malo?

opšte znanje je u ličnom registru pojmova autora teme - "ako vam smeta opšta kultura" ( :
arhaičan čovek može da poseduje mudrost stečenu životnim iskustvom, ali nema znanja o osnovnim tekovinama civilizacije u kojoj živi. sa druge strane, nagomilane informacije nisu nikakva vrlina i mogu da budu proizvod dobre memorije. samo informacije koje se povezuju su - znanje...
upravo je otvorenost - širina duha je ono što čini nekoga čovekom široke opšte kulture...tu spada i raznolikost interesovanja, dobra uslaglašenost sa znanjima iz raznih oblasti i sposobnost prenošenja znanja....

Evo pomoci , pa vidite gde lutam....

Svako dete zna da se zemlja okrece oko sunca, to spada u znanja koje svi imaju, a kakva su to znanja...
Opsta znanja, ili znanja opste kulture, ili opsta informisanost , (nisu samo kultura)....
U svakom slucaju to znanje je neophodno, pismenost je takodje znanje, vestina koja je neophodna...po nekom mom kriterijumu....jeste da nije neophodna za dedu , ali po mom kriterijumu (koga necu sad da definisem) je neophodno znanje citanja i pisanja...

Medjutim ne bih hteo da zatvaram oblast odmah, tako sto stavim samo svoj kriterijum , koji bi osakatio ovu kategoriju sta jeste kriterijum, ne bi smetao kategoriji sta bi trebalo da bude kriterijum, jer mislim da je minimum minimuma....a mozda i nije , ako definisemo na neki drugaciji nacin , koji se mozda nazire zbog dede....

Toliko smo zatrpani informacijama da nam je vidokrug suzen.
Pomocu sarenih brosura, televizije i interneta neuki mogu steci ogromnu kolicinu informacija o, recimo, lovu na kitove. Ubedice sebe da o tome znaju bas sve sto se moze nauciti. Da li oni ista korisno znaju?

Kompjuteri su dodatno ohrabrili nesposobne, koji na jedan klik misem mogu da pokrenu cubase, arhicad, touchstone, spice, premiere.... i nesposobni u svojim glavama grade sliku o sebi kao o velikim kompozitorima/arhitektama/dizajnerima/filmskim reziserima/psiholozima/. (dopisati).
A covek koji ima pogresnu sliku o sebi ima i pogresnu sliku o svetu, i treba da se kopca pozadi.
Kada bi tako formiranim strucnjacima dali da STVARNO urade neki posao, shvatili bi koliko je takvo znanje neupotrebljivo. Znanje steceno pomocu informacija je virtuelno znanje i vredi upravo onoliko koliko kostaju informacije - NISTA!
Znanje steceno iskustvom vredi onoliko koliko vredi nezamenljivo i neponovljivo iskustvo.
Zivot nema reprize. Zivot se ne uci. zivot se zivi.

Uostalom, ni plivanje niko nije naucio na suvom!

Slazem se Tutu.

Suvoparno znanje ili znanje nauceno informacijama je dobro samo za neku vrstu diskusije. Nema neku realnu vrednost dokle god nije oplemenjeno iskustvom.

Ja imam neki cudan taj stav o tom "znanju". Mislim da ljudima nije potrebno da znaju mnogo. Potrebno je da postoji razumevanje, tolerancija, saosecajnost. Sad ko sta zna i ko je sta procitao, moze biti zanimljivo za neku diskusiju.

Ali, najgora stvar je sto to znanje informacijama moze biti samo hrana egu. Nesto sto se vishe koristi da bi se svoje JA podiglo u nekim visinama, nego sto zapravo sluzi socijalnom zivotu sa ljudima.

Lepo je znati, ali nije i neophodno.

Iskustvo je u svakom slucaju mnogo, mnogo vrednije.

Ja mogu da kazem iz drugog ugla...
Ja sve radim prakticno, i to nekad i previse visokog nivoa, sto dovodi do neisplativosti ili meni ili musteriji....
Medjutim neke stvari su ocigledne...

A to je da prakticno znanje nije artikal koji se dobro prodaje....ma kako vam se cinilo...
Osim ako ima potrebe kod snobova za vasim radom , inace , to sto cete imati neke musterije na mesec dana vas nece odrzati da prezivite i usavrsite vase prakticne vestine...

Zato se vise trazi referenca, a to se izgradjuje na sasvim drugi nacin u srbiji, totalno drugacije....i nema veze dobra referenca sa znanjem a kamoli sa prakticnim znanjem....bas znam coveka koji ima tako idelane reference, a sve sto zna od prakticnog je backup tool kod win servera....
Ali zna da se uvlaci, da ide na ruckove, da bude zahtevan i snobovima ugodan...

Molio bih da ne mesate i usmeravate temu na prakticno znanje, bar ne u strucnim oblastima jer se tako uvaljujete u apsurd, koji izgleda ne primecujete....

stručnost u jednoj oblasti upućuje samo na specijalizaciju, jednosmernost znanja, nema veze sa opštom kulturom.

Opsta kultura je promenljiva velicina. Ni priblizno opsta koliko zvuci.
Za eskima je opsta kultura poznavanje vremenskih prilika, odstranjivanje genitalija foki, stavljenje medvedje koze, nudjenje zene gostu...
Opsta kultura se razlikuje i na mikronivou. Na dorcolu je kulturno uvuci trenerku ili duks u pantalone, pocinjati recenicu sa "znaci", pricati o slavnim i uvek pokojnim jakim facama, znaci sine ovo ono misim brate baba...
Na dedinju je kulturno izgledati "trendi", piti eKspreso u zlatnom papagaju, izbegavati prosjake, hvaliti se poznanstvom sa medijskim zvezdama...
Ne postoji "opsta" kultura. Rim je u cetvrtom veku pokusao da uniformise shvatanje opste kulture, cak je stvorio inkviziciju, ali su mediji u poslednjim decenijama to potpuno preokrenuli.

Razliciti socijalni slojevi imaju razlicite kriterijume opste kulture.

Ovo je dobro mesto za sledece pitanje....

Da li razlicite kulture socijalnih podkultura nastaju upravo zbog razlicitih opstih znanja koje te podkulture imaju?

Ne opstih znanja nego opstih interesovanja.

Moje pitanje je jasno,. da li razlicite potkulture nastaju upravo zbog razlicitih opstih znanja koje te potkulture imaju....?

Evo primera za opste medicinsko znanje...

Kad vidite negde da pise zaprasivanje otrovnim supstancama, vecina ljudi tumaci to kao "otrovno ako udisem" a vrlo mali broj "otrovno i ako aerosoli (?) padnu na kozu".

Trikovi tipa puder na ranu, ispiranje, jodiranje, ne skidanje skramica da ne bi ostali oziljci i slicno....
Sve to spada u neko opste medicinsko znanje...
Ko je glava kuce to bi trebalo da zna....

Da li razlicite kulture socijalnih podkultura nastaju upravo zbog razlicitih opstih znanja koje te podkulture imaju?

Kliknite za proširenje...

ne, to je nešto blisko kempu; kultirni obrazac ponašanja jedne zajednice. teatralnost i trivijalnost u izražavanju, znači kako neko govori - rečnik, kako se ponaša, ali to nema veze sa znanjem.. znanje je individualno, ali može da postoji neka mala usmerenost ka interesovanjima samom pripadnošču nekoj kulturnoj (društvenoj) zajedinici...mada ne možemo da generalizujemo..

Evo primera za opste medicinsko znanje...

Kad vidite negde da pise zaprasivanje otrovnim supstancama, vecina ljudi tumaci to kao "otrovno ako udisem" a vrlo mali broj "otrovno i ako aerosoli (?) padnu na kozu".

Trikovi tipa puder na ranu, ispiranje, jodiranje, ne skidanje skramica da ne bi ostali oziljci i slicno....
Sve to spada u neko opste medicinsko znanje...
Ko je glava kuce to bi trebalo da zna....

Kliknite za proširenje...

e, odličan ti je primer. znači: moramo da imamo neka opšta znanja, da bismo znali o čemu se uopšte radi. kad govorimo i da to bude svrsishodno u korist kvaliteta življenja. tu osnovu nam daju znanja koja su tekovina civilizacije - kultura, kao zajedičko nasleđe....