I ona je znala da se muci,koliko god da su pokusavali da je zastite od toga-osecala je da nesto nije kako treba.
Питање је садржано у самом наслову.
Како бисте објанили детету од 4-5 година да је нпр. умрла бака/дека или још горе мама/тата?
Шта рећи детету, а да схвати да тог неког више никад неће видети, уз минималне последице по дете?
umrla je?
eventualno je odvesti na grob kasnije, nikako tokom sahrane da je traumiraju drama-loving ljudi
niti sami dramirati pred djetetom na grobu
Uopste ne moze da se posmatra kao isto, cak ni kao slicno da li je rec o ocu/majci ili baki/deki.Питање је садржано у самом наслову.
Како бисте објанили детету од 4-5 година да је нпр. умрла бака/дека или још горе мама/тата?
Шта рећи детету, а да схвати да тог неког више никад неће видети, уз минималне последице по дете?
А плашила се тога што је тата гледа, а она њега не може да види.
sa ovim se slazem, i to jeste put oporavka, ali nisam sigurna da se potpuno slazem sa ovim.
Треба им саопштити баш тако како неко рече, био је јако стар или јако болестан.
Увек се можемо сећати и причати о (баки/деки) кад год то пожелимо. Нормално је да смо тужни и да плачемо што тај неко није са нама.
Треба нагласити да наш живот мора да тече даље нормално, да би тај неко ко више није са нама то волео.
Не сме се драмити и вриштати. Обавеза родитеља је да заштити дете.
Roditelji mogu mnog da ublaze patnju ili da je pojacaju, ali nije ovde problem samo tuga za izgubljenom osobom vec i susret sa smrtnoscu uopste i sa cinjenicom da ce i ono samo jednog dana nestati. Od te cinjenice ne mozemo da ih zastitimo
Оно где је њена мама погрешила то је што је рекла да је тата на небу, да је стално гледа и да му је тамо много боље.
Кад год јој нешто није било по вољи, она је хтела да умре и оде на небо, јер је тамо јако добро.
Није, наравно.
a meni se cini da je vazno da im objasni bas majka jer je to njihov zajednicki bol i najbliza osoba.
Roditelji mogu mnog da ublaze patnju ili da je pojacaju, ali nije ovde problem samo tuga za izgubljenom osobom vec i susret sa smrtnoscu uopste i sa cinjenicom da ce i ono samo jednog dana nestati. Od te cinjenice ne mozemo da ih zastitimo
Ovo sam napisala iz iskustva. Kada sam imala sedam godina umrla mi je strina a ja sam mnogo zavidela njenoj cerki koja je mladja od mene dve godine zato sto sam zakljucila da cu umreti dve godine pre nje.
Meni ovo deluje kao prilicno jasna informacija...
)
Ja sam uradila slicno (prvo parastos jedne stare rodjake koju u zivotu nije video i to kada je vec bio napravljen spomenik i sve izgledalo ipak neutralnije nego kada su tu jos venci i sve ostalo. Na tom parastosu niko nije plakao jer ona i nije imala svoje dece i to je proslo ok.
Ја прочитала само за баку и деку,паа сам тако и одговорила.
Мој брат је умро кад је његова ћерка имала 4 године. Знала је да је тата јако болестан, виђала га је како лежи пар месеци, али нико није рекао да ће умрети. На сахрани је била збуњена, питала је чија је то свадба, кад је чула музику.
Оно где је њена мама погрешила то је што је рекла да је тата на небу, да је стално гледа и да му је тамо много боље.
Кад год јој нешто није било по вољи, она је хтела да умре и оде на небо, јер је тамо јако добро.
Нема универзалног рецепта. али је свакако важно не драмити пред дететом, али ни не скривати тугу.
И не причати лажне приче, дете ће кад тад сазнати истину и може то тешко поднети.
Zao mi je sto je tako proslo i sto je devojcica to tako primila,ali slicnu pricu sam ispricala sinu(tada je imao 4 god) za dedu kojeg smo izgubili prosle godine i nije tako tragicno to doziveo,samo je usporedjivao kada mu je crkla ribica da je i ona otisla kod dede i slicno.I zna vrlo dobro da se nece nikada vratiti.E sad moguce je da je to lakse prihvatio zato sto je ti ipak bio deda,mnogo voljen ali ne stalno prisutan kao tata.Ne znam.
A mozda si ti u pravu. 4 godine i 7 godina - ogromna je to razlika... Sa 4 su zaista jos prilicno nesvesni, a i na tom uzrastu uglavnom jos na filmovima nisu gledali smrt. (u crtacima junaka upucaju, a on ustane i nastavi dalje
)
