Пет странака изнад цензуса
Истраживање „Стратешког маркетинга” показује да ће у Земуну и на Вождовцу највише одборника имати ДС и СНС, који у Земуну потпуно деле подршку бирача
Фотодокументација Политике Резултати избора у Земуну и Вождовцу, који би требало да буду заказани за 17. мај, неће моћи да се тумаче као показатељ расположења бирача и на нивоу Србије, сматрају аналитичари и представници већине странака које ће имати своје кандидате за одборнике. Они верују да ни локалне коалиције које би могле бити направљене после ових избора не би требало да се схвате као најава могућих савеза на републичком нивоу после следећих избора. Иако изборе у Земуну и Вождовцу неке странке користе за „штих“ пробу и на њих излазе самостално а не са својим тренутним коалиционим партнерима, они ће, кажу аналитичари, бити прави тест пре свега за Српску напредну странку, која се тек позиционира у бирачком телу, као и за Српску радикалну странку, која је после раскола странке остала без дела досадашњих бирача.
Према истраживању „Стратешког маркетинга”, обављеном у фебруару, у које је „Политика” имала увид, грађани ове две општине највише гласова даће демократама и напредњацима. У Земуну, како показује ово истраживање, Демократска странка и Српска напредна странка имају потпуно једнак број гласова. За њих би (у недељи када је истраживање обављено што је од 9. до 11. фебруара) гласало по 26,2 одсто укупног броја гласача или по 34 одсто оних који већ сада знају да ће и за кога гласати. Трећа по рејтингу је Српска радикална странка са 9,6 одсто укупног броја гласача односно 13 одсто опредељених.
Остале странке странке налазе се близу цензуса или испод њега, у зависности од тога да ли се гледа број укупних бирача или опредељених. Демократска странка Србије и Либерално-демократска партија прелазе цензус ако се гледа број опредељених гласача (имају по пет одсто) док у укупном броју бирача имају 4,1 одсто (ДСС) и 3,6 (ЛДП). Социјалистичка партија Србије и Покрет за Земун (локалне партије грађана) ни у једној варијанти не досежу цензус.
Ситуација на Вождовцу је нешто другачија. У овој општини убедљиво вођство има ДС са 27, односно 42 одсто (прво је укупан број бирача, друго су опредељени). За њима следи СНС са 15, односно 23 одсто, затим ЛДП са осам, односно 11 одсто. Радикали и ДСС су изједначени са шест, односно девет одсто. Ни на овој општини СПС не прелази цензус.
„Сигуран сам да ће партије које буду добро прошле на овим изборима покушати то да представе као показатељ ширег расположења које би могло да прејудицира резултате на неким следећим изборима, али то није тако“, каже Марко Благојевић, програмски директор Цесида. „Ти резултати нису репрезентативни. Ови избори ће бити индикативни и интересантни, али ништа више од тога. Међутим, за напредњаке и радикале, који ће први пут укрстити копља и то у Земуну, традиционалном упоришту некадашњих радикала, ови избори могли би да буду показатељ куда је отишло њихово бирачко тело после раскола у странци“, анализира Благојевић.
Он се слаже са оценом да су ови избори прерасли значај локалних избора, али тврди да је то због странака које потенцијалне повољне резултате желе маркетиншки да експлоатишу.
Сличног мишљења је и Срећко Михаиловић, истраживач Института друштвених наука у Београду. И он сматра да резултати на у Земуну и Вождовцу не могу бити показатељ ширег расположења и не представљају никакав узорак на основу кога би се могле правити процене за републички ниво. „Ови избори могу имати значаја за напредњаке и радикале, али за остале не претерано“, каже Михаиловић.
Спекулације у медијима да би демократе и напредњаци могли да праве коалиције у ове две општине (наводно би напредњаци пристали да иду у коалицију с демократама у Земуну а за узврат да добију део власти у Вождовцу) не треба сматрати најавом коалиције на републичком нивоу, кажу аналитичари. „Коалиције на локалу су другачије од националних јер у великом проценту зависе и од личних односа људи на тој општини. Ти односи не могу да се пресликавају на Републику“, упозорава Благојевић.
Уз подсећање да су ДС и ДСС, странке које су тренутно програмски врло удаљене, у коалицији на три београдске општине, али не и у граду, Михаиловић тврди да су савези неспојивих на локалу сасвим могући и легитимни, али и мало вероватни на централном нивоу.
„Не треба очекивати да странке које су у програмском нескладу, као ДС и СНС, праве коалицију, иако то није немогуће“, каже он.
У странкама кажу да је рано говорити о коалицијама, али додају да су једине две, скоро немогуће, варијанте савез радикала и демократа односно радикала и напредњака. Теоретски би чак могло да се догоди да напредњаци понуде коалицију ДСС-у и радикалима, али што се радикала тиче, за сада, ни у теорији није могуће да праве комбинације са напредњацима.
„Са штаком Демократске странке не можемо да сарађујемо“, категоричан је Немања Шаровић, председник Градског одбора СРС-а.
Александар Вучић, заменик председника СНС-а, каже да би они прво понудили коалицију њима блиским странкама, пре свега ДСС-у.
„Али ако би се локални одбори договорили и с Демократском странком, централа СНС-а не би имала ништа против“, додаје Вучић објашњавајући да локални одбори имају аутономију у одлучивању око локалних коалиција.
У Демократској странци ипак ће коначну реч дати Председништво странке. Зоран Алимпић, потпредседник ГО ДС-а, каже да би лично волео да у овим општинама буде пресликана коалиција с градског нивоа, коју чине ДС, Г17 плус, СПС и ЛДП. „Лично нисам био незадовољан ни како је функционисала коалиција с ДСС-ом. А ако бих морао да бирам између СРС-а и СНС-а, изабрао бих напредњаке“, закључује Алимпић.
М. Р. Петровић – Д. Матовић
П.С. Рађено је ново истраживање у марту за ове две општине и на све ово додајем да је у општини Вождовац значајно смањена разлика између ДС и СНС, па би однос данас био 35:25 у процентима за ДС са тенденцијом даљег раста СНС и приближавања жутима.
Истраживање „Стратешког маркетинга” показује да ће у Земуну и на Вождовцу највише одборника имати ДС и СНС, који у Земуну потпуно деле подршку бирача
Фотодокументација Политике Резултати избора у Земуну и Вождовцу, који би требало да буду заказани за 17. мај, неће моћи да се тумаче као показатељ расположења бирача и на нивоу Србије, сматрају аналитичари и представници већине странака које ће имати своје кандидате за одборнике. Они верују да ни локалне коалиције које би могле бити направљене после ових избора не би требало да се схвате као најава могућих савеза на републичком нивоу после следећих избора. Иако изборе у Земуну и Вождовцу неке странке користе за „штих“ пробу и на њих излазе самостално а не са својим тренутним коалиционим партнерима, они ће, кажу аналитичари, бити прави тест пре свега за Српску напредну странку, која се тек позиционира у бирачком телу, као и за Српску радикалну странку, која је после раскола странке остала без дела досадашњих бирача.
Према истраживању „Стратешког маркетинга”, обављеном у фебруару, у које је „Политика” имала увид, грађани ове две општине највише гласова даће демократама и напредњацима. У Земуну, како показује ово истраживање, Демократска странка и Српска напредна странка имају потпуно једнак број гласова. За њих би (у недељи када је истраживање обављено што је од 9. до 11. фебруара) гласало по 26,2 одсто укупног броја гласача или по 34 одсто оних који већ сада знају да ће и за кога гласати. Трећа по рејтингу је Српска радикална странка са 9,6 одсто укупног броја гласача односно 13 одсто опредељених.
Остале странке странке налазе се близу цензуса или испод њега, у зависности од тога да ли се гледа број укупних бирача или опредељених. Демократска странка Србије и Либерално-демократска партија прелазе цензус ако се гледа број опредељених гласача (имају по пет одсто) док у укупном броју бирача имају 4,1 одсто (ДСС) и 3,6 (ЛДП). Социјалистичка партија Србије и Покрет за Земун (локалне партије грађана) ни у једној варијанти не досежу цензус.
Ситуација на Вождовцу је нешто другачија. У овој општини убедљиво вођство има ДС са 27, односно 42 одсто (прво је укупан број бирача, друго су опредељени). За њима следи СНС са 15, односно 23 одсто, затим ЛДП са осам, односно 11 одсто. Радикали и ДСС су изједначени са шест, односно девет одсто. Ни на овој општини СПС не прелази цензус.
„Сигуран сам да ће партије које буду добро прошле на овим изборима покушати то да представе као показатељ ширег расположења које би могло да прејудицира резултате на неким следећим изборима, али то није тако“, каже Марко Благојевић, програмски директор Цесида. „Ти резултати нису репрезентативни. Ови избори ће бити индикативни и интересантни, али ништа више од тога. Међутим, за напредњаке и радикале, који ће први пут укрстити копља и то у Земуну, традиционалном упоришту некадашњих радикала, ови избори могли би да буду показатељ куда је отишло њихово бирачко тело после раскола у странци“, анализира Благојевић.
Он се слаже са оценом да су ови избори прерасли значај локалних избора, али тврди да је то због странака које потенцијалне повољне резултате желе маркетиншки да експлоатишу.
Сличног мишљења је и Срећко Михаиловић, истраживач Института друштвених наука у Београду. И он сматра да резултати на у Земуну и Вождовцу не могу бити показатељ ширег расположења и не представљају никакав узорак на основу кога би се могле правити процене за републички ниво. „Ови избори могу имати значаја за напредњаке и радикале, али за остале не претерано“, каже Михаиловић.
Спекулације у медијима да би демократе и напредњаци могли да праве коалиције у ове две општине (наводно би напредњаци пристали да иду у коалицију с демократама у Земуну а за узврат да добију део власти у Вождовцу) не треба сматрати најавом коалиције на републичком нивоу, кажу аналитичари. „Коалиције на локалу су другачије од националних јер у великом проценту зависе и од личних односа људи на тој општини. Ти односи не могу да се пресликавају на Републику“, упозорава Благојевић.
Уз подсећање да су ДС и ДСС, странке које су тренутно програмски врло удаљене, у коалицији на три београдске општине, али не и у граду, Михаиловић тврди да су савези неспојивих на локалу сасвим могући и легитимни, али и мало вероватни на централном нивоу.
„Не треба очекивати да странке које су у програмском нескладу, као ДС и СНС, праве коалицију, иако то није немогуће“, каже он.
У странкама кажу да је рано говорити о коалицијама, али додају да су једине две, скоро немогуће, варијанте савез радикала и демократа односно радикала и напредњака. Теоретски би чак могло да се догоди да напредњаци понуде коалицију ДСС-у и радикалима, али што се радикала тиче, за сада, ни у теорији није могуће да праве комбинације са напредњацима.
„Са штаком Демократске странке не можемо да сарађујемо“, категоричан је Немања Шаровић, председник Градског одбора СРС-а.
Александар Вучић, заменик председника СНС-а, каже да би они прво понудили коалицију њима блиским странкама, пре свега ДСС-у.
„Али ако би се локални одбори договорили и с Демократском странком, централа СНС-а не би имала ништа против“, додаје Вучић објашњавајући да локални одбори имају аутономију у одлучивању око локалних коалиција.
У Демократској странци ипак ће коначну реч дати Председништво странке. Зоран Алимпић, потпредседник ГО ДС-а, каже да би лично волео да у овим општинама буде пресликана коалиција с градског нивоа, коју чине ДС, Г17 плус, СПС и ЛДП. „Лично нисам био незадовољан ни како је функционисала коалиција с ДСС-ом. А ако бих морао да бирам између СРС-а и СНС-а, изабрао бих напредњаке“, закључује Алимпић.
М. Р. Петровић – Д. Матовић
П.С. Рађено је ново истраживање у марту за ове две општине и на све ово додајем да је у општини Вождовац значајно смањена разлика између ДС и СНС, па би однос данас био 35:25 у процентима за ДС са тенденцијом даљег раста СНС и приближавања жутима.
........kad smo trpeli ova govna do sad mozda ih i zasluzujemo
