УЛТРА-СРБИН
Zainteresovan član
- Poruka
- 176
Сада када знамо да ће порез плаћати најсиромашнији да се присетимо које су то биле изјаве од пре неколико дана:
Нумбер 1
Novi predlog vlasti da se olakša ekonomska kriza
Dodatni porez za bogataše
Autor: Jelena Aleksić | Foto:O. Bunić | 19.03.2009. - 08:05
Mirko Cvetković
Sa najviših mesta u Vladi Srbije juče su stigle najave da bi bogataši uskoro mogli da budu dodatno oporezovani kako bi se skladno debljini novčanika teret krize podelio, a najveći danak bi platili upravo oni. Premijer Mirko Cvetković nije precizirao kako bi to moglo da se dogodi, ali je ministarka finansija Diana Dragutinović bila nešto govorljivija pa je objasnila da se razmišlja o uvođenju privremenog „solidarnog poreza”.
Na jučerašnjem, sedmom po redu okruglom stolu sa Vladom Srbije, koji se održava u senci pregovora sa MMF, srpski zvaničnici govorili su mahom o aktuelnom dogovoru sa ovom kreditnom institucijom i rebalansu budžeta koji treba da usledi. U ime Vlade na diskusiji su bili Božidar Đelić, Mlađan Dinkić, Vuk Jeremić i Diana Dragutinović koja je i demistifikovala ranije iznetu ideju premijera „da će teret krize podneti najbogatiji”.
- Ne radi se o porezu na luksuz ili imovinu, već o porezu na lična primanja onih ljudi za koje država utvrdi da su po nekom kriterijumu bogati. Ideja je da uvedemo dvosistemski porez, što znači najmanje dve poreske stope za dve vrste građana - kazala je ministarka Dragutinović.
Od prvog čoveka Vlade, čiji je govor bio jedini kome su mediji mogli prisustvovati, stiglo je ohrabrenje da rebalansom budžeta najverovatnije neće biti skresane penzije i plate budžetskih korisnika. Cvetković je kazao da će zakinut biti ne samo republički budžet već i kase lokalnih samouprava gde se može uštedeti na smanjivanju putovanja i reprezentacije.
- Glavne teme u pregovorima sa MMF jesu smanjivanje potrošnje i povećanje deficita. U opticaju je od 10 do 15 mogućnosti kako da se smanji potrošnja. Rukovodićemo se principom solidarnosti kako bismo obezbedili da se najveći troškovi prebace na najbogatije, a da siromašniji budu zaštićeni - kazao je Cvetković.
нумбер 2
Па онда овако:
Solidarni porez po leđima srednje klase
Autor: Jelena Aleksić, Bojana Stamenković | Foto:G. Srdanov | 20.03.2009. - 07:40
Solidarni porez po leđima srednje klase
Svi građani Srbije koji primaju više od 50.000 dinara mesečno biće, po svemu sudeći, „najbogatiji koji će snositi teret krize”. Mnogi bogataši i inače izbegavaju plaćanje poreza, a odlučnost države neće osetiti ni sada kada se najavljuje uvođenje solidarnog poreza kojim vlasti nameravaju da navodno udare najimućnije po džepu.
Za nova oporezivanja, kažu stručnjaci, trebalo da se pripremi srednja klasa, a ekstrabogataši, kao i do sada, najverovatnije će mirno spavati i koristiti sve zakonske blagodeti za izbegavanje plaćanja ne novog poreza već i onog koji je sada na snazi. Njih je, kako „Blic” saznaje, prošle godine bilo 16.500, a da bi bilo koji porez dao rezultate mora da ga plaća bar 300.000 ljudi. Zato se treba pripremiti na to da će svi sa primanjima dva puta većim od prosečne plate biti „solidarne platiše” novog poreza, tvrde stručnjaci.
Druga varijanta je da se odredi neki procenat opet veći od prosečne plate kako bi se izbegla inflacija i da udar po džepu opet oseti srednja klasa.
- Mi ne znamo koliko ljudi prima kolike iznose, ali vlasti znaju i njima će to biti osnovno za određivanje ovog poreza. Pretpostavljam da će to biti 50 odsto više od prosečne plate na šta će se izdvajati veći procenat od sadašnjih 12 odsto. Međutim, time se vraćamo u socijalizam i u vremena kad su sposobni vukli nesposobne, a ekstrabogataši i dalje ostaju zaštićeni - kaže za „Blic” Ljubiša Lazarević, stručnjak za poreze.
Kriterijum za određivanje bogatstva u Srbiji sada je godišnji porez na dohodak građana koji se nakon redovnog plaćanja poreza od 12 odsto mesečno plaća na kraju godine i to ako je prihod veći od 1,6 miliona dinara. Prema prvim podacima do kojih je „Blic” došao u Poreskoj upravi, njih je lani bilo za 1.100 manje nego prošle godine.
- Broj je smešan jer je ekstraprofiterima zakonom ostavljeno da mogu kao osnivači firme svu dobit isplate sebi na ime ličnih primanja, što ne ulazi u godišnje oporezivanje. To, naravno, rade sva fizička lica osnivači firmi - objašnjava Lazarević.
Uz to, budući da porez plaćaju navodno najbogatiji, upravo je njima moguće da o trošku svoje firme idu na letovanje, ručkove, kupuju službene automobile i zaobiđu ovaj državni namet. A plaćaju 10 odsto na godišnja primanja veća od 20.000 evra i 15 odsto na sve što u godini dana prikupe više od 40.000 evra.
Ova poreska stopa je izuzetno niska o čemu svedoči podatak da hrvatski milioneri već od 7.000 evra godišnje državi daju 15 odsto, dok se za sve preko 14.000 evra uzima 45 odsto od ovog iznosa.
Prošle godine u Srbiji je na ime ovog poreza naplaćeno 2,4 milijarde dinara, a otkriveno je 7.500 onih koji su pokušali da ne plate 700 miliona dinara državnoj kasi. Čak i da su platili, prihod bi opet bio neznatan u odnosu na 71,6 milijardi dinara koje država prikuplja od nameta koji se plaća na svaku platu. To je još jedan od argumenata da će „solidarni” biti svi koji nisu siromašni, a što će poslodavce, prema procenama stručnjaka, oterati u sivu ekonomiju a radnike ostaviti bez posla. Eksperti tvrde da je najbolje od najgoreg ako radnicima počnu da isplaćuju deo plate na ruke, pa im samo smanje penziju.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da je iz predloga nejasno kako su to bogataši svi koji imaju nešto veće plate, te da je bolje oporezovati imetak.
- To je napad na srednju klasu koja stvarno nešto privređuje u ovoj zemlji pa je na taj način jasna i poruka države da se rad ne isplati. Tako će ljudi koji dobro zarađuju ili raditi manje ili će iskoristiti mogućnost da deo prohoda prebace u kategorije koje nisu oporezive. Država će time doći u situaciju da se prikupi manje novca nego do sada - objašnjava Stevanović.
Ima i onih koji misle da je ova mera nužno zlo, odnosno nešto bolja od povećanja PDV-a, čime bi se punili nedostajući prihodi državne kase. Pavle Petrović, ekonomista, ističe da bi se ova mera mogla privući kao dobro iznuđeno rešenje koje nikako ne sme da traje.
- Paralelno sa ovim trebalo bi raditi na poboljšanju sistema naplate poreza - ističe Petrović.
On ne krije da bi trajno uvođenje solidarnog poreza ugrozilo kako domaće tako i strane investicije, a samim tim otvaranje novih radnih mesta. Zna se da je poresko opterećenje plate u Srbiji i kroz poreze i doprinose mnogo veće nego u zemljama Evrope kojoj Srbija tako zdušno stremi.
Нумбер 1
Novi predlog vlasti da se olakša ekonomska kriza
Dodatni porez za bogataše
Autor: Jelena Aleksić | Foto:O. Bunić | 19.03.2009. - 08:05
Mirko Cvetković
Sa najviših mesta u Vladi Srbije juče su stigle najave da bi bogataši uskoro mogli da budu dodatno oporezovani kako bi se skladno debljini novčanika teret krize podelio, a najveći danak bi platili upravo oni. Premijer Mirko Cvetković nije precizirao kako bi to moglo da se dogodi, ali je ministarka finansija Diana Dragutinović bila nešto govorljivija pa je objasnila da se razmišlja o uvođenju privremenog „solidarnog poreza”.
Na jučerašnjem, sedmom po redu okruglom stolu sa Vladom Srbije, koji se održava u senci pregovora sa MMF, srpski zvaničnici govorili su mahom o aktuelnom dogovoru sa ovom kreditnom institucijom i rebalansu budžeta koji treba da usledi. U ime Vlade na diskusiji su bili Božidar Đelić, Mlađan Dinkić, Vuk Jeremić i Diana Dragutinović koja je i demistifikovala ranije iznetu ideju premijera „da će teret krize podneti najbogatiji”.
- Ne radi se o porezu na luksuz ili imovinu, već o porezu na lična primanja onih ljudi za koje država utvrdi da su po nekom kriterijumu bogati. Ideja je da uvedemo dvosistemski porez, što znači najmanje dve poreske stope za dve vrste građana - kazala je ministarka Dragutinović.
Od prvog čoveka Vlade, čiji je govor bio jedini kome su mediji mogli prisustvovati, stiglo je ohrabrenje da rebalansom budžeta najverovatnije neće biti skresane penzije i plate budžetskih korisnika. Cvetković je kazao da će zakinut biti ne samo republički budžet već i kase lokalnih samouprava gde se može uštedeti na smanjivanju putovanja i reprezentacije.
- Glavne teme u pregovorima sa MMF jesu smanjivanje potrošnje i povećanje deficita. U opticaju je od 10 do 15 mogućnosti kako da se smanji potrošnja. Rukovodićemo se principom solidarnosti kako bismo obezbedili da se najveći troškovi prebace na najbogatije, a da siromašniji budu zaštićeni - kazao je Cvetković.
нумбер 2
Па онда овако:
Solidarni porez po leđima srednje klase
Autor: Jelena Aleksić, Bojana Stamenković | Foto:G. Srdanov | 20.03.2009. - 07:40
Solidarni porez po leđima srednje klase
Svi građani Srbije koji primaju više od 50.000 dinara mesečno biće, po svemu sudeći, „najbogatiji koji će snositi teret krize”. Mnogi bogataši i inače izbegavaju plaćanje poreza, a odlučnost države neće osetiti ni sada kada se najavljuje uvođenje solidarnog poreza kojim vlasti nameravaju da navodno udare najimućnije po džepu.
Za nova oporezivanja, kažu stručnjaci, trebalo da se pripremi srednja klasa, a ekstrabogataši, kao i do sada, najverovatnije će mirno spavati i koristiti sve zakonske blagodeti za izbegavanje plaćanja ne novog poreza već i onog koji je sada na snazi. Njih je, kako „Blic” saznaje, prošle godine bilo 16.500, a da bi bilo koji porez dao rezultate mora da ga plaća bar 300.000 ljudi. Zato se treba pripremiti na to da će svi sa primanjima dva puta većim od prosečne plate biti „solidarne platiše” novog poreza, tvrde stručnjaci.
Druga varijanta je da se odredi neki procenat opet veći od prosečne plate kako bi se izbegla inflacija i da udar po džepu opet oseti srednja klasa.
- Mi ne znamo koliko ljudi prima kolike iznose, ali vlasti znaju i njima će to biti osnovno za određivanje ovog poreza. Pretpostavljam da će to biti 50 odsto više od prosečne plate na šta će se izdvajati veći procenat od sadašnjih 12 odsto. Međutim, time se vraćamo u socijalizam i u vremena kad su sposobni vukli nesposobne, a ekstrabogataši i dalje ostaju zaštićeni - kaže za „Blic” Ljubiša Lazarević, stručnjak za poreze.
Kriterijum za određivanje bogatstva u Srbiji sada je godišnji porez na dohodak građana koji se nakon redovnog plaćanja poreza od 12 odsto mesečno plaća na kraju godine i to ako je prihod veći od 1,6 miliona dinara. Prema prvim podacima do kojih je „Blic” došao u Poreskoj upravi, njih je lani bilo za 1.100 manje nego prošle godine.
- Broj je smešan jer je ekstraprofiterima zakonom ostavljeno da mogu kao osnivači firme svu dobit isplate sebi na ime ličnih primanja, što ne ulazi u godišnje oporezivanje. To, naravno, rade sva fizička lica osnivači firmi - objašnjava Lazarević.
Uz to, budući da porez plaćaju navodno najbogatiji, upravo je njima moguće da o trošku svoje firme idu na letovanje, ručkove, kupuju službene automobile i zaobiđu ovaj državni namet. A plaćaju 10 odsto na godišnja primanja veća od 20.000 evra i 15 odsto na sve što u godini dana prikupe više od 40.000 evra.
Ova poreska stopa je izuzetno niska o čemu svedoči podatak da hrvatski milioneri već od 7.000 evra godišnje državi daju 15 odsto, dok se za sve preko 14.000 evra uzima 45 odsto od ovog iznosa.
Prošle godine u Srbiji je na ime ovog poreza naplaćeno 2,4 milijarde dinara, a otkriveno je 7.500 onih koji su pokušali da ne plate 700 miliona dinara državnoj kasi. Čak i da su platili, prihod bi opet bio neznatan u odnosu na 71,6 milijardi dinara koje država prikuplja od nameta koji se plaća na svaku platu. To je još jedan od argumenata da će „solidarni” biti svi koji nisu siromašni, a što će poslodavce, prema procenama stručnjaka, oterati u sivu ekonomiju a radnike ostaviti bez posla. Eksperti tvrde da je najbolje od najgoreg ako radnicima počnu da isplaćuju deo plate na ruke, pa im samo smanje penziju.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da je iz predloga nejasno kako su to bogataši svi koji imaju nešto veće plate, te da je bolje oporezovati imetak.
- To je napad na srednju klasu koja stvarno nešto privređuje u ovoj zemlji pa je na taj način jasna i poruka države da se rad ne isplati. Tako će ljudi koji dobro zarađuju ili raditi manje ili će iskoristiti mogućnost da deo prohoda prebace u kategorije koje nisu oporezive. Država će time doći u situaciju da se prikupi manje novca nego do sada - objašnjava Stevanović.
Ima i onih koji misle da je ova mera nužno zlo, odnosno nešto bolja od povećanja PDV-a, čime bi se punili nedostajući prihodi državne kase. Pavle Petrović, ekonomista, ističe da bi se ova mera mogla privući kao dobro iznuđeno rešenje koje nikako ne sme da traje.
- Paralelno sa ovim trebalo bi raditi na poboljšanju sistema naplate poreza - ističe Petrović.
On ne krije da bi trajno uvođenje solidarnog poreza ugrozilo kako domaće tako i strane investicije, a samim tim otvaranje novih radnih mesta. Zna se da je poresko opterećenje plate u Srbiji i kroz poreze i doprinose mnogo veće nego u zemljama Evrope kojoj Srbija tako zdušno stremi.
