Waterfall
Legenda
- Poruka
- 50.426
Povećanje poreza na plate i penzije, ali i na imovinu, stanove veće od 60 kvadrata i luksuznu robu, koje će od maja uvesti Vlada Srbije kako bi povećala prihode budžeta, ekonomisti ocenjuju kao jako loš potez državne uprave. Novi nameti će dovesti do pada životnog standarda, povećanog obima rada „na crno" i sve veće nezaposlenosti!
Nije isključeno, upozoravaju ekonomski analitičari, da zbog ovakvih mera dođe i do eskalacije socijalnog nezadovoljstva!
Primena od maja
Aranžman koji je Vlada Srbije dogovorila sa Međunarodnim monetarnim fondom podrazumeva drastične rezove u budžetu. Iako Vlada na strani rashoda planira da uštedi oko 67 milijardi dinara, prihode mora da poveća za 34 milijarde, i to najvećim delom povećanjem poreza na zarade sa 12 na 18 odsto. Samo od toga Vlada će inkasirati 26 milijardi dinara, dok će povećanjem poreza na imovinu, na stambeni prostor veći od 60 kvadrata i uvođenjem poreza na luksuzna vozila prihodovati tri milijarde dinara.
Do kraja aprila Vlada će doneti neophodne izmene zakona o porezima i imovini, kada će i precizno utvrditi na koga će se odnositi novi porezi i pod kojim uslovima. Nove mere će, posle rebalansa budžeta, početi da se primenjuju već u maju.
Profesor Ekonomskog fakulteta Danijel Cvijetićanin kaže za Press da su povećanje poreza na zarade, imovinu i luksuz populističke mere.
- Oporezivanje bogatih i navodno davanje siromašnim mere su koje bi pohvalio svaki politikolog. One su, međutim, pogubne za ekonomiju jedne zemlje. Povećanje poreza onemogućava privatnu inicijativu, smanjuje štednju i eventualno investiranje. Ove mere vode ka smanjenju broja zaposlenih i beg u sivu ekonomiju - ističe Cvijetićanin, i dodaje da je samo prisustvo MMF-a u zemljama koje traže kredit dokaz da one „nemaju sposobne vlade da same sprovedu mere koje svode potrošnju na onu meru koja odgovara državi".
Ekonomista Zoran Popov kaže da će najveći ceh ovakvih mera platiti oni koji ostanu bez posla, i oni koji će teško živeti sa umanjenim prihodima.
Socijalni bunt!
- Podizanjem poreza na zarade najviše će biti pogođeni građani koji su slabije plaćeni i nemaju mogućnost alternativnih izvora zarade. Sve ovo može dovesti do eskalacije socijalnog nezadovoljstva i tenzija - upozorava Popov.
Da će zbog većih poreza na zarade poslodavci izbegavati da sa radnicima zasnivaju stalni radni odnos smatra ekonomista Milan Kovačević. On kaže da će to neminovno dovesti do povećanja broja onih koji rade „na crno".
- Uvođenje dodatnog poreza obeshrabriće zapošljavanje i podstaći otpuštanje radnika. Taj porez će nas učiniti još manje konkurentnim u odnosu na ostale zemlje jer će otežati naš izvoz, a povećati „poplavu" uvoza. To će neminovno smanjiti kupovnu moć građana, koja ionako opada. Rate kredita, koje su u evrima, već su poskupele, a njihova otplata biće još teža kada ovaj porez dodatno umanji prihode - ističe Kovačević.
On kaže da niko neće ostati pošteđen, ni zaposleni ni poslodavci, već samo državni aparat.
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=61663§ionId=33
Nije isključeno, upozoravaju ekonomski analitičari, da zbog ovakvih mera dođe i do eskalacije socijalnog nezadovoljstva!
Primena od maja
Aranžman koji je Vlada Srbije dogovorila sa Međunarodnim monetarnim fondom podrazumeva drastične rezove u budžetu. Iako Vlada na strani rashoda planira da uštedi oko 67 milijardi dinara, prihode mora da poveća za 34 milijarde, i to najvećim delom povećanjem poreza na zarade sa 12 na 18 odsto. Samo od toga Vlada će inkasirati 26 milijardi dinara, dok će povećanjem poreza na imovinu, na stambeni prostor veći od 60 kvadrata i uvođenjem poreza na luksuzna vozila prihodovati tri milijarde dinara.
Do kraja aprila Vlada će doneti neophodne izmene zakona o porezima i imovini, kada će i precizno utvrditi na koga će se odnositi novi porezi i pod kojim uslovima. Nove mere će, posle rebalansa budžeta, početi da se primenjuju već u maju.
Profesor Ekonomskog fakulteta Danijel Cvijetićanin kaže za Press da su povećanje poreza na zarade, imovinu i luksuz populističke mere.
- Oporezivanje bogatih i navodno davanje siromašnim mere su koje bi pohvalio svaki politikolog. One su, međutim, pogubne za ekonomiju jedne zemlje. Povećanje poreza onemogućava privatnu inicijativu, smanjuje štednju i eventualno investiranje. Ove mere vode ka smanjenju broja zaposlenih i beg u sivu ekonomiju - ističe Cvijetićanin, i dodaje da je samo prisustvo MMF-a u zemljama koje traže kredit dokaz da one „nemaju sposobne vlade da same sprovedu mere koje svode potrošnju na onu meru koja odgovara državi".
Ekonomista Zoran Popov kaže da će najveći ceh ovakvih mera platiti oni koji ostanu bez posla, i oni koji će teško živeti sa umanjenim prihodima.
Socijalni bunt!
- Podizanjem poreza na zarade najviše će biti pogođeni građani koji su slabije plaćeni i nemaju mogućnost alternativnih izvora zarade. Sve ovo može dovesti do eskalacije socijalnog nezadovoljstva i tenzija - upozorava Popov.
Da će zbog većih poreza na zarade poslodavci izbegavati da sa radnicima zasnivaju stalni radni odnos smatra ekonomista Milan Kovačević. On kaže da će to neminovno dovesti do povećanja broja onih koji rade „na crno".
- Uvođenje dodatnog poreza obeshrabriće zapošljavanje i podstaći otpuštanje radnika. Taj porez će nas učiniti još manje konkurentnim u odnosu na ostale zemlje jer će otežati naš izvoz, a povećati „poplavu" uvoza. To će neminovno smanjiti kupovnu moć građana, koja ionako opada. Rate kredita, koje su u evrima, već su poskupele, a njihova otplata biće još teža kada ovaj porez dodatno umanji prihode - ističe Kovačević.
On kaže da niko neće ostati pošteđen, ni zaposleni ni poslodavci, već samo državni aparat.
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=61663§ionId=33
