vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Seks je, evo, i činjenično dokazano, „zabava za sirotinju" - trudnice su nam u kategoriji socijalnih slučajeva. Priča o 100 odsto novčane nadoknade za trudnička bolovanja završila se kao mačja rapsodija u februaru: mnogo dranja zbog malo k....!
Država se jasno odredila prema bremenitim gospođama, odnosno, gospođicama: „Ne može i jare i pare - vi se zabavljale a mi treba da plaćamo?! Jednostavno, u budžetu nema novca za vašu nepromišljenost, a i da ima - odakle nam?! Aj' lepo da se nađemo na 65 odsto plate, pa nek ide natalitet!"
Naravno, reč je isključivo o budućim majkama koje se, osim u drugom stanju, nalaze i u stalnom radnom odnosu. Ove sirotice koje nigde nisu na plati, markici i toplom obroku država će nastaviti da „zabavlja" u zdrav mozak, s obzirom na to da im u najboljem slučaju sleduje jednokratna pomoć, najverovatnije u vidu brošure o sigurnom seksu u nesigurnim vremenima.
Doduše, delom smo i sami krivi. Kako vlast poruči: „Ma, je.. te se sužnji" mi navalimo kao da je reč o nacionalnoj strategiji, a ne dobronamernoj preporuci.
Naime, zvanična politika o planiranju porodice se tako i zove zato što propagira planiranje, a ne činjenje. To što mi tumačimo kako nama odgovara, to je već naš problem. Država jednako planira i misiju na Mesec jednog dana, što ne znači da već sada treba da skačemo put neba.
Rečju, naša snaga je u našoj kompaktnosti, a kompaktni smo samo dok nas je malo. Logično, što nas bude manje bićemo sve jači.
Kad se Srbija svede na udruženje građana, kad bude ministar po glavi stanovnika i dve limuzine po glavi ministra - zasijaćemo u punom sjaju.
Ruku na srce, u Beogradu je situacija nešto drugačija, ali, zar nije uvek?!
Odlukom ovdašnje vlasti nedostajućih 35 nasušnih odsto do pune plate biće dotirano iz gradske kase. Naravno, preduslov je da trudnica ima prijavljeno prebivalište na teritoriji 011.
Za adresu začeća i pozu u kojoj je to učinjeno još niko ne pita, ali možda se vremenom i to uvrsti na listu zahteva ukoliko se broj trudnoća otme kontroli, no, o tom-potom.
Nešto drugo je bitno i porazno, nešto što mene, a verujem i ostale Beograđane nervira i mori: valjana odluka naših perjanika dodatno akcentuje glupost republičkih pilićara.
Resto Srbije već s pravom pita: „Imaju li samo beogradska deca pravo na život?!"
Nemaju, naravno, ali šta njima pa znači to što ćemo zdušno konstatovati da je tako kad se iznova pokazuje drugačije?! Naša sreća je tek modalitet proizašao iz opšte nesreće što, opet, nema veze s Beogradom, već onima koji gastarbajtuju u Nemanjinoj i Srpskih vladara - Vladi i Skupštini, dabome.
Ali, slaba je to uteha mučenici s juga il' istoka, što trudna merači s koje čuke da se strmoglavi prezrivo gledajući put prestonice...
Eto, opet nas, ili što je najgore, opet nam decu dele ponosni očevi nacije, nakaradno podvezujući pupčanike - negde oko guše, uglavnom.
Ali, s druge strane, ni majčici Srbiji nije lako. Kad se osvrne i pogleda onaj dnevni boravak od Parlamenta i shvati šta je izrodila, normalno je da se zapita: „Čemu sve?!"
Pa ono neugleno sirotište od RIK-a; bezobzirne upravne odbore, alave tajkune... Rodiće mečku al' se opet ne žali. Kome ona da pomogne kad joj pomoći nema?!
Da svedemo računicu: Gospod je zapovedio „množite se ljudi", a Vlada Srbije: „OK, al' se za pomoć obratite onom ko vam je rekao da to činite!"
Izreka veli: „Deca su naše najveće blago"-vlada replicira: „Ne, budžet je naše najveće blago a u njemu nema mesta za vaše blago!"
I za sam kraj, evo nadležnima konstruktivan predlog za razmišljanje: kao što na paklicama cigareta stoji upozorenje o njihovoj pogubnosti po zdravlje, tako i na pakovanjima kondoma čitko i nedvosmisleno napisati: „Deca su štetna po makrofinansijsku stabilnost države!"
Naravno, uz sve to i zabraniti trudnicama da se šepure gradom - „zabavljala" se sirotinja pa izašla da to svima pokaže...
Država se jasno odredila prema bremenitim gospođama, odnosno, gospođicama: „Ne može i jare i pare - vi se zabavljale a mi treba da plaćamo?! Jednostavno, u budžetu nema novca za vašu nepromišljenost, a i da ima - odakle nam?! Aj' lepo da se nađemo na 65 odsto plate, pa nek ide natalitet!"
Naravno, reč je isključivo o budućim majkama koje se, osim u drugom stanju, nalaze i u stalnom radnom odnosu. Ove sirotice koje nigde nisu na plati, markici i toplom obroku država će nastaviti da „zabavlja" u zdrav mozak, s obzirom na to da im u najboljem slučaju sleduje jednokratna pomoć, najverovatnije u vidu brošure o sigurnom seksu u nesigurnim vremenima.
Doduše, delom smo i sami krivi. Kako vlast poruči: „Ma, je.. te se sužnji" mi navalimo kao da je reč o nacionalnoj strategiji, a ne dobronamernoj preporuci.
Naime, zvanična politika o planiranju porodice se tako i zove zato što propagira planiranje, a ne činjenje. To što mi tumačimo kako nama odgovara, to je već naš problem. Država jednako planira i misiju na Mesec jednog dana, što ne znači da već sada treba da skačemo put neba.
Rečju, naša snaga je u našoj kompaktnosti, a kompaktni smo samo dok nas je malo. Logično, što nas bude manje bićemo sve jači.
Kad se Srbija svede na udruženje građana, kad bude ministar po glavi stanovnika i dve limuzine po glavi ministra - zasijaćemo u punom sjaju.
Ruku na srce, u Beogradu je situacija nešto drugačija, ali, zar nije uvek?!
Odlukom ovdašnje vlasti nedostajućih 35 nasušnih odsto do pune plate biće dotirano iz gradske kase. Naravno, preduslov je da trudnica ima prijavljeno prebivalište na teritoriji 011.
Za adresu začeća i pozu u kojoj je to učinjeno još niko ne pita, ali možda se vremenom i to uvrsti na listu zahteva ukoliko se broj trudnoća otme kontroli, no, o tom-potom.
Nešto drugo je bitno i porazno, nešto što mene, a verujem i ostale Beograđane nervira i mori: valjana odluka naših perjanika dodatno akcentuje glupost republičkih pilićara.
Resto Srbije već s pravom pita: „Imaju li samo beogradska deca pravo na život?!"
Nemaju, naravno, ali šta njima pa znači to što ćemo zdušno konstatovati da je tako kad se iznova pokazuje drugačije?! Naša sreća je tek modalitet proizašao iz opšte nesreće što, opet, nema veze s Beogradom, već onima koji gastarbajtuju u Nemanjinoj i Srpskih vladara - Vladi i Skupštini, dabome.
Ali, slaba je to uteha mučenici s juga il' istoka, što trudna merači s koje čuke da se strmoglavi prezrivo gledajući put prestonice...
Eto, opet nas, ili što je najgore, opet nam decu dele ponosni očevi nacije, nakaradno podvezujući pupčanike - negde oko guše, uglavnom.
Ali, s druge strane, ni majčici Srbiji nije lako. Kad se osvrne i pogleda onaj dnevni boravak od Parlamenta i shvati šta je izrodila, normalno je da se zapita: „Čemu sve?!"
Pa ono neugleno sirotište od RIK-a; bezobzirne upravne odbore, alave tajkune... Rodiće mečku al' se opet ne žali. Kome ona da pomogne kad joj pomoći nema?!
Da svedemo računicu: Gospod je zapovedio „množite se ljudi", a Vlada Srbije: „OK, al' se za pomoć obratite onom ko vam je rekao da to činite!"
Izreka veli: „Deca su naše najveće blago"-vlada replicira: „Ne, budžet je naše najveće blago a u njemu nema mesta za vaše blago!"
I za sam kraj, evo nadležnima konstruktivan predlog za razmišljanje: kao što na paklicama cigareta stoji upozorenje o njihovoj pogubnosti po zdravlje, tako i na pakovanjima kondoma čitko i nedvosmisleno napisati: „Deca su štetna po makrofinansijsku stabilnost države!"
Naravno, uz sve to i zabraniti trudnicama da se šepure gradom - „zabavljala" se sirotinja pa izašla da to svima pokaže...
