zadovoljni kupac
Iskusan
- Poruka
- 5.643
Sutra (danas) je desetogodišnjica od NATO bombardovanja moje zemlje i zato želim da se osvrnem na taj tragični događaj koji je započeo 24. marta 1999. godine, kada je bez odluke ovog tela Srbija bombardovana punih 78 dana. Tokom tri meseca svakodnevnog bombardovanja gradova i sela poginulo je 2.500 civila, među njima bilo je 89 dece, dok je ranjeno 12.500 ljudi.
Brojke stradalih ne obuhvataju preminule od leukemije i drugih malignih oboljenja izazvanih zakasnelim dejstvom bombi sa osiromašenim uranijumom.
U 2.300 vazdušnih udara širom zemlje srušeni su 148 stambenih objekata, 62 mosta, oštećeno 300 škola, bolnica i državnih institucija, kao i 176 spomenika kulture. Uništena je trećina elektronskih kapaciteta zemlje, bombardovane dve rafinerije nafte sa teškim ekološkim posledicama.
Prema nalazima ekonomskih stručnjaka, direktna šteta od bombardovanja iznosila je oko 30 milijardi dolara. Indirektna je i mnogo veća. Kolektivno smo bili optuženi i bombardovani, kako se tada navodilo, zbog proterivanja 800.000 Albanaca sa Kosova i Metohije. Međutim, na kraju tog tragičnog rata, koji je proizveo strašne žrtve među svim narodima, uspostavljanjem međunarodne uprave jedino je više od 200.000 Srba napustilo Kosovo. U izveštaju Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna navodi se da oni ni danas, deset godina kasnije, ne mogu da se vrate u svoje domove.
Hteo bih da ukažem na još jednu nelogičnost. Srbi su pre deset godina kažnjeni bombama, a kosovski Albanci deset godina kasnije, uprkos proterivanju Srba i paljenju njihovih kuća i crkava, bivaju nagrađeni time što je više od 50 zemalja priznalo nelegalnu nezavisnost naše južne pokrajine.
Pokušaj secesije naše pokrajine Kosova i Metohije, koji se dogodio 17. februara 2008. godine, devet godina nakon bombardovanja Srbije, smatramo direktnim kršenjem Povelje Ujedinjenih nacija, Helsinškog završnog akta i Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. godine.
Jednostrano nelegalno proglašenje nezavisnosti Kosova od privremenih institucija u Prištini predstavlja pokušaj rasparčavanja države članice Ujedinjenih nacija, protiv njene volje i bez saglasnosti Saveta bezbednosti. Nažalost, ovo je podržano od strane jednog broja zemalja, pre svega zato što je postojala stalna pretnja nasiljem ukoliko se zahtevima za secesiju ne izađe u susret.
Dakle, na Kosovu za Srbe ni danas nema bezbednosti, nema slobode kretanja, nema pravde, nema struje, vode, niti poštovanja osnovnih civilizacijskih normi. Zato želim da naglasim da ne mogu da se složim sa optimističkim procenama iz Izveštaja generalnog sekretara, jer te tvrdnje demantuje realno stanje na terenu.
Nasilje nad Srbima iz kosovskog sela Šilovo, koji su u zimskom periodu danima bili bez struje jer su dovedeni u situaciju da, plaćajući račune takozvanoj Republici Kosovo, indirektno priznaju ovu nelegalnu tvorevinu, još jedan je dokaz o širini pritisaka koji trpe kosovski Srbi, najugroženija etnička skupina u današnjoj Evropi.
U martovskom nasilju 2004. godine skoro 50.000 albanskih ekstremista ubilo je 19 ljudi, ranilo 950, a više od četiri hiljade Srba proteralo iz svojih domova. Tada je uništeno 900 kuća, spaljeno i minirano 35 hrišćanskih crkava i manastira, među kojima su i spomenici kulture od neprocenjive vrednosti za svetsku kulturnu baštinu iz 14. i 16. veka.
Pet godina kasnije, zbog organizovanog paljenja naših crkava nijedan krivac nije u zatvoru. Zato sam pozvao predstavnike UNMIK-a i EULEKS-a da obezbede da pravda bude dostupna svakom stanovniku Kosova i Metohije, bez obzira na etničku ili versku pripadnost. Svaki zločin mora biti istražen i procesuiran, a zločinci se moraju naći pred pravednim i nepristrasnim sudom.
Od misija Ujedinjenih nacija i EU očekujemo da uspostave vladavinu prava i obezbede miran život u pokrajini, umesto da počinioce zločina puštaju na slobodu.
Dame i gospodo,
Navešću vam napade na Srbe koji su se na Kosovu dogodili samo u proteklih mesec dana.
Dve kuće srpskih povratnika izgorele su u selu Drsnik kod Kline 14. marta, a istog dana pucano je na kuću Dragoljuba Budževića u selu Ljug kod Istoka. Budžević se pre tri godine vratio u svoje selo zajedno sa još 45 Srba, pre toga bili su raseljeni u drugim delovima Srbije. Potom, 14 lica povređeno je u Šilovu od strane kosovske policije prilikom mirnog protesta zbog isključenja struje.
Dame i gospodo,
Vaše ekselencije,
Svima je danas jasno da na Kosovu, 13 meseci posle nelegalno jednostrano proglašene nezavisnosti, nema države.
Zaštita ljudskih prava je nedovoljna, o čemu očigledno svedoči minimalni broj Srba i drugih raseljenih koji su se vratili na Kosovo.
Srbija, kao i brojne zemlje Evropske unije, ima izuzetnih problema zbog aktivnosti albanske mafije na Kosovu koja se bavi švercom narkotika, kao i trgovinom ljudima i oružjem.
Mi želimo da se obezbedi normalan život u pokrajini, želimo mir i bezbednost svih građana na Kosovu. Siguran sam da i Srbi i Albanci mogu, bez straha i nasilja, da žive jedni pored drugih i jedni sa drugima. Zato predstavnici UN-a i EULEKS-a moraju da ispune svoj mandat u potpunosti.
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=61311§ionId=37
sta reci nego: TADICU - KOSTUNICE!!!
