TEBI...

[Net & Neta]

..."Brojne su me tvoje opkolile čežnje
i u tvom se oku kao mjesec skrivam,
...............
Božanstvena si, mila, prepoznaješ moj dodir,
puštaš moje ruke da po tebi plove,
...........
Zaista sam sretan iznad tvojih grudi,
ulazim u carstvo što ga tvoje tijelo nudi
i po njemu hodam, otkrivam tvoje tajne,
pa sa usana tvojih želju skidam....."

[Svetlana Bobinac]

Čuvam te od sebe

30
APR
Zbunjeno čitam, zastanem, pa još jedanput. Ona je, pojavila se, proleće je, oživela je.

Nije je bilo danima, cela zima je prošla, a njenog osmeha nema. A hladno je. Otkud sad u ovu nedelju, sa ovim nežnim rečima, sa drhtajem toplog proleća. Ne znam zašto njen osmeh uvek najavi kišu?

Rekla je “Čuvam te od sebe. Zato sam daleko.”

Žmurim, rekao sam da ću da spavam, a projektujem na unutrašnjost kapaka onaj naš film. Neverovatno je koliko sam je imao, a da je nikada zaista nisam imao. A bila je moja sva, od onog nemirnog pramena do divnog malog prsta na nozi. Zašto me čuva? I kako me to čuva? Otrovan sam odavno, već je kasno da me brani. Video sam je i kad se smeje i kad plače. Ja je znam. Drugi samo misle da je poznaju.

Onako kako sam sa njom ćutao drugima je bilo teško i rečima objasniti. Zašto sam je uopšte i sreo, nikada mi nije bilo jasno. Od prvog dana znao sam da je nedodirljiva. Zabranjena. Tudja. Ja sam samo hteo da je otrgnem iz ništavila i odvedem u hlad svog ružičnjaka. Svakoj ruži dao sam njeno ime. Mirisale su setno, na prve kiše i nove knjige, na predvečerja u predgrađu, na pesme kafanskih pevača koji me iznova rane baš svaki put, jer ne znaju ko je ona, nikada ne smeju saznati, a opet me pronađu i ubiju melodijama, razbiju u komade, pa se svakog jutra lepim i sastavljam, naizgled ceo, a sav u pukotinama.

Možda bi mi bilo lakše da me ne čuva, već da me onako, bez najave, kao što to uvek radi, trgne iz praznog života i odvede dovoljno daleko da smem da pružim ruke ka njoj i da je uzmem. Da žmureći u njenoj kosi osetim miris onih ruža. Da je okrenem bar tri puta oko sebe i da joj kažem… da joj kažem sve ono što verovatno nikada neću imati prilike da kažem
N.N.

[Net & Neta]

.."Užasava li te nemogućnost?
Medjutim užasavajućije je predočavanje mogućnosti.
Da li si primetio? Da li si primetila?
Verovala si mi dok me nisi poznavala,
ali da li ćeš mi verovati kad me upoznaš?.."

[Net & Neta]

Kada niste nigde usidreni, kada niste ni za sta okovani, kada se ni malo ne bojite da cete bilo sta izgubiti, slobodni ste da tecete kao planinski potok, vecito svez, bistar i ziv.

Antoni de Melo -Put ljubavi

[Petrarca]

Na kraju života će tvoje srce žaliti i neće biti rizika koje si prihvatila. Ono za čim ćes najviše žaliti biće ustvari svi rizici koje nisi prihvatila sve prilike koje nisi zgrabila i svi strahovi sa kojima se nisti suočila." -

[Net & Neta]

Mogu li da u očima tvojim okupam želje svoje,
linijom tvoga smiješka da zavrtim svoje čežnje,
na toplim usnama tvojim da pronađem smiraj
i utopim se u cjelovu što mi nudi san?

Mogu li na stazama vrata tvoga
jezikom da našaram ime svoje ili barem inicijale,
označim tvoje prve uzdahe ugrizom blagim,
i nastavim da se spuštam putevima požude?

Mogu li tu na grudima tvojim,
tu tik ispod bradavica, da napravim logor od dodira?
Da namjestim glavu na tvome stomaku
i označim još jedno mjesto na kojem gubiš dah?

Mogu li na pupku tvome napraviti bazen od šaputanja,
i otkrivati ljepotu baršuna kože tvoje?
Da li ćeš mi dozvoliti da prvi mladež iza tvoga pupka,
upitam za put koji vodi do bedara tvojih?

Mogu li na bedrima tvojim na tren da usnim
uz mirise strasti i drhtanje tijela?
Mogu li da tvoj ritam ljubavi uhvatim?
Mogu li samo da te gledam?

[Net & Neta]

Mogu li tu na grudima tvojim,
tu tik ispod bradavica, da napravim logor od dodira?
Da namjestim glavu na tvome stomaku
i označim još jedno mjesto na kojem gubiš dah?

Mogu li na pupku tvome napraviti bazen od šaputanja,
i otkrivati ljepotu baršuna kože tvoje?
Da li ćeš mi dozvoliti da prvi mladež iza tvoga pupka,
upitam za put koji vodi do bedara tvojih?

[Nott]

[Net & Neta]

Bojana Nikolić - PEŠĆANI SATOVI

Čovek koji je išao ulicom
nosio je peščane satove
u svojim očima.
Iz njih kao da umiru ulice
vreme je izbijalo moje ime.
Uhvatio me je za ruke
onaj čiji se peščani satovi
ne slažu sa ritmom mojeg imena
i gurnuo u pesak do nozdrva, do zenica;
ljubav se vodi pogledom
l'interieur
c'est n'pas grande difference
tu me plait.
Govorio je da ne postoji istina
peščani zidovi će se lako srušiti,
da niko nije kriv za krik talasa
u čije se pokrete utapaju naga tela zrelosti.
Ljubio je moje usne grozdom mahovine
ispirao prašinu peščanih satova
koji su sricali moje ime.

[Net & Neta]

Ne postojim, ni ti ne postojiš,
možda si me sanjala,
možda sam te stvorio
od modrog kamenja,
od zvijezda koje ne vidiš,
od mesa obilježenog tvojim noktima,
od krvi koja te traži
dok napušta moje srce,
od ptica i njihova perja
visoko iznad zvonika,
od izmišljenih ruža bez imena,
od ljekovitih trava na kojima se odmaraju
tvoj plamen, tvoja košulja
i tvoje gusle,
od tebe same okupane u riječi
koja izvire iz moga grla,
od godišnjih doba koja podiže
ruža vjetrova, od snijega
koji će pasti gdje ti staneš,
od svega što nemam, miješajući sve to
sa onim što sam imao
ili sam vjerovao da imam.

Možda sam mijenjao skretnice
očekujući vlakove koji ne stižu
skupljajući ono što si odbacila,
možda sam učio napamet
stare molitve
i tvoj hljeb i tvoje vino
još su kraj moje postelje.
Nedjelja je svaki dan
ako još znam da postojiš,
naše se riječi sudaraju
i uspinju visoko na nebo,
držeći se za ruke.

Možda sam te posadio duboko u zemlju
čekajući da nikneš kad dodje vrijeme,
možda sam želio samo da me sanjaš,
ali ti spavaš zatvorenih očiju,
gledajući kroz prozor
prve kapi kiše.

Zvonimir Golob

[Nott]

PRIČA ZA TEBE .....

Napisala sam u jednoj noći punoj zvezda,

najlepšu priču za tebe .

U njoj su obronci zelenih planina..

ptice koje govore svim ljudskim jezicima..

i nemuštim jezikom, kojim se govori o Ljubavi.

Stavila sam u nju sve mirise juga,

tople i beskrajno senzualne.

Trepavice devojčice koja prodaje cveće.

što prave senke na njenim obrazima boje breskve..

Orhideje boje vanile, ružičaste flamingose

dok suše svoje perje, na mističnoj obali

pod zracima zalazećeg sunca.

Milovala sam te rečima ,kojima dadoh oblike snova.

Snovima , koje oživeše reči, pisane perom rajske ptice.


Povela sam te na bestelesno putovanje,

u prostore koje oduvek sanjam..

Pred žednim očima pukla je širina mutne

reke u kojoj se spira kal sa duša,

izgubljeni heroji - svojih pronađenih života.

Začinila sam je mnogim licima.

Crnim, belim - i svim nijansama

koje svet ima , na ovoj livadi nepreglednoj ...

Dočarala mirise magicnih zacina na pijaci,

u nekoj zemlji , gde žene idu

okicene ogledalcima oko vrata i zapešća.

Reflektuju - nestvarno lepe slike , što prodiru iz duše..

Koža im svetlucava na jutarnjem suncu..

Posuta je zlatom koje donosi vetar,

podižući sitnu prašinu sa tla,

u bojama preprženog karamela.


Svakom rečju koju ispisah za tebe,

imala sam te još više.

A koliko više može da se ima ?.

.pitam se , dok mi osmeh

topliji od afričkog sunca ,

pretvara oci u užareno jezgro života.

Mnogo je ovo. Za dva života - mnogo,

a ja imam ovaj jedan . i mesta za još..

Melodija raspevanih slika , odnosi me

beskrajno daleko i sasvim blizu..

Odmah tu - gde stanuje beskonačnost...


Kušam tvoje ukuse ,uvek drugačije i neponovljive..

Vrata su širom otvorena.Mutno sijaju iza mraka..

Vratar sazdan od tuge i sivila,

odselio je odavno..Na neznano vreme.

Od tada.pravim ogrlicu od belih momenata..

pokupljenih sa krila andjela.

Za tebe , lutalice bezvremena.

Da me pohodiš što češće..

Na jeziku ljudi , ime ti je >Sreca< ...
nn

[Zoki D.N.M.]

[Zoki D.N.M.]

[Net & Neta]

.."Dokle god sunce će sjati....
Vjetar puhati.......
Kiša padati.......
Živjet ćeš u meni vječno
Jer to je jedino što moje srce zna"

[Net & Neta]

Dvoje - Dobrisa Cesarić

Ljubeći se od postanja
Kroz maglu svijeta dvoje bludi,
Sa čudnom čežnjom, da se nadju
U metežu stranih ljudi.

Razmišljaju o sebi često
I prevarit će se kadikad,
Da su jedno drugo našli,
A neće se naći nikad.

Pa ipak, on će jednom doć
U sobu onoga hotela,
U kom je ona cijelu noć
Uz uzdisaje mora bdjela.

Pred zoru, kad u krevet legne,
Na onu misleć koju traži,
Ni slutit neće, da mu jorgan
Pokrivaše već njene draži.

I možda će u restoranu
Iz one čase on da pije,
Na kojoj bjehu njena usta
Nekoliko dana prije.

[Net & Neta]

Cvijetak se meni nasmiješio
i očaran sam bio,
tek što se pogled s pogledom sreo
već sam se zaljubio.
Zaljubio sam se tako, da jače
ljubiti nije moguće.
Kako li može toliko ljubavi
stati u jedno srce?
Sad evo stojim pred ljepotom –
i čemu da se nadam?
Ko putnik na putu, pod olujom,
i čemu da se nadam?

Tadžikistan - Tebi

[Nott]

[Net & Neta]

..Mogu li na stazama vrata tvoga
jezikom da našaram ime svoje ili barem inicijale,
označim tvoje prve uzdahe ugrizom blagim,
i nastavim da se spuštam putevima požude?..

[Zoki D.N.M.]

Ne može...
... ovde !

[Net & Neta]

Ne može...
... ovde !

O,Zoki,uvek se ubacis,ha,ha...zato evo ti odgovor:

...Pred zoru, kad u krevet legne,
Na onu misleć koju traži,
Ni slutit neće, da mu jorgan
Pokrivaše već njene draži... /jesi li zadovoljan? oh,nemoj ovde da odgovaras,tema je divna,da je ne kvarimo.

[Net & Neta]

Mogu li na pupku tvome napraviti bazen od šaputanja,
i otkrivati ljepotu baršuna kože tvoje?
Da li ćeš mi dozvoliti da prvi mladež iza tvoga pupka,
upitam za put koji vodi do bedara tvojih?

[Net & Neta]

..."Iz kojeg si ti svijeta
Iz kojeg cvijeta miris nosis,
Da te volim
I nikad ne prebolim..."

[Net & Neta]

..."možda si me sanjala,
možda sam te stvorio
od modrog kamenja,
od zvijezda koje ne vidiš,
od mesa obilježenog tvojim noktima,
od krvi koja te traži
dok napušta moje srce,...
..........
od izmišljenih ruža bez imena,
od ljekovitih trava na kojima se odmaraju
tvoj plamen, tvoja košulja..

[Net & Neta]

..."Osjecas li moje poljupce
koje ti saljem mislima?
Ljubavi iz mojih snova ...
jedini moj...
Cujes li srce moje kad kaze da
je samo tvoje?...."

[Net & Neta]

"Mogu li da u očima tvojim okupam želje svoje,
linijom tvoga smiješka da zavrtim svoje čežnje,
na toplim usnama tvojim da pronađem smiraj
i utopim se u cjelovu što mi nudi san?...."