gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Beograd -- Srbiji ne preti bankrotstvo, ali izlazak iz krize ne možemo očekivati pre 2011. godine, kaže guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
Radovan Jelašić (Beta, arhiv)
Jelašić je izjavio da se u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom o sklapanju novog kreditnog aranžmana i dalje razgovara o više mogućnosti da se obezbedi bolja naplata budžetskih prihoda i smanji javna potrošnja. Jelašić je naveo da Vlada treba da odabere način na koji će se postići uštede u budžetu, ali da je najvažnije da se to učini u kratkom roku.
On je rekao da će, čak i kad bi strane investicije u ovoj godini u Srbiji bile 1,5 milijardi evra, za pokriće platnog deficita nedostajati oko tri milijarde evra.
“Ako tog novca nema iz nekog dodatog eksternog izvora onda se taj novac mora reflektovati ne devizne rezerve, i isto tako će se na kraju reflektovati i na kurs“, kaže Jelašić.
“Dakle, mi imamo jedno pitanje - u kojoj meri će se smanjiti budžetski rashodi, na osnovu toga biće potrebno jedno dodatno budžetsko finansiranje, a ovde imamo jedan problem od nekih tri milijarde, i to su dospele obaveze, i to dakle, sve pod pretpostavkom da se sve prispele obaveze refinasiraju, pod pretpostavkom da strane investicije budu milijardu-milijardu i po, onda je potrebno još tri milijarde da bi se finansirao tekući platni deficit“, objašnjava on.
Komentrarišući predloge da se uvede neka vrsta solidarnog poreza, kako bi se dodatnim oporezivanjem većih primanja obezbedio novac za pomoć građanima koje će najviše pogoditi ekonomska kriza, Jelašić je rekao da se prilikom opredeljivanja o takvim merama mora voditi računa da one budu efikasne i brzo sprovodljive.
Guverner je rekao da nema mesta prognozama da Srbiji preti bankrotsvo, ali da se treba pripremiti na to da se izlazak iz krize ne može očekivati pre 2011. godine.
“Svi očekuju neko poboljšanje tek tamo negde 2010, ali treba biti svestan da, ako oni tamo, tako reći vani, izađu 2010. i konačno kupe i poruče nešto više automobila i parketa, ili neku drugu robu koja se proizvodi u Srbiji, pa kada onda mi imamo razloga da proizvodimo ponovo, i to ne naravno da bi napunili magacine, nego pošto ima tražnje, teško da će doći do jednog ekomnomskog poboljšanja, a pričam ovde o nekom ekonomskom rastu pre 2011. godine“, očekuje Jelašić.
Labus: Smanjiti rashode
Novac koji će Srbija dobiti sporazumom sa MMF-om neće moći da pokrije budžet niti osigura stabilnost kursa, ali će doneti sigurnost, jer će garantovati plaćanje dugova privrede u inostranstvu, rekao je u Poligrafu B92 profesor pravnog fakulteta Miroljub Labus.
On je izneo procenu da će Srbija dobiti ukupno oko 3.3 milijarde evra, ali da će država zauzvrat morati da pronađe način da troši onoliko para koliko ima na raspolaganju, što znači smanjivanje rashoda, ali i povećanje poreza.
“Ja mislim da će država da ide po spisku i svako obećanje će da kreše. Ako bi ja mogao da im sugerišem, ja bi im sugerisao skidanje ’Zastave’, ali mislim da oni neće to prihvatiti. Znači moraće svaku stavku da kreše, ali to neće biti dovoljno“, smatra Labus.
“Rupa u budžetu je 190 milijardi dinara, MMF misli da država može da pokrije 90, da se zaduži, privatizacija i sve ostalo, a sto milijardi ne može. Znači mora da se krešu rashodi, a nažalost izgleda i neki porezi će morati da se povećaju“, objašnjava on.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=03&dd=21&nav_category=9&nav_id=351334
Kad svi tamo negde 2011.-počnu da izlaze iz krize Srbija će da prdne u čabar.
Najlepša stvar koju niko od ovih nazovi ekonomista nije rekao je da bogate države posle ekonomske krize postaju još bogatije i bez dugova a one koje se zadužuju njihovi robovi.Doduše,javio se i nostradamus Labus,koji je pobrljavio pa govori o kresanju...budžeta naravno.
Radovan Jelašić (Beta, arhiv)
Jelašić je izjavio da se u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom o sklapanju novog kreditnog aranžmana i dalje razgovara o više mogućnosti da se obezbedi bolja naplata budžetskih prihoda i smanji javna potrošnja. Jelašić je naveo da Vlada treba da odabere način na koji će se postići uštede u budžetu, ali da je najvažnije da se to učini u kratkom roku.
On je rekao da će, čak i kad bi strane investicije u ovoj godini u Srbiji bile 1,5 milijardi evra, za pokriće platnog deficita nedostajati oko tri milijarde evra.
“Ako tog novca nema iz nekog dodatog eksternog izvora onda se taj novac mora reflektovati ne devizne rezerve, i isto tako će se na kraju reflektovati i na kurs“, kaže Jelašić.
“Dakle, mi imamo jedno pitanje - u kojoj meri će se smanjiti budžetski rashodi, na osnovu toga biće potrebno jedno dodatno budžetsko finansiranje, a ovde imamo jedan problem od nekih tri milijarde, i to su dospele obaveze, i to dakle, sve pod pretpostavkom da se sve prispele obaveze refinasiraju, pod pretpostavkom da strane investicije budu milijardu-milijardu i po, onda je potrebno još tri milijarde da bi se finansirao tekući platni deficit“, objašnjava on.
Komentrarišući predloge da se uvede neka vrsta solidarnog poreza, kako bi se dodatnim oporezivanjem većih primanja obezbedio novac za pomoć građanima koje će najviše pogoditi ekonomska kriza, Jelašić je rekao da se prilikom opredeljivanja o takvim merama mora voditi računa da one budu efikasne i brzo sprovodljive.
Guverner je rekao da nema mesta prognozama da Srbiji preti bankrotsvo, ali da se treba pripremiti na to da se izlazak iz krize ne može očekivati pre 2011. godine.
“Svi očekuju neko poboljšanje tek tamo negde 2010, ali treba biti svestan da, ako oni tamo, tako reći vani, izađu 2010. i konačno kupe i poruče nešto više automobila i parketa, ili neku drugu robu koja se proizvodi u Srbiji, pa kada onda mi imamo razloga da proizvodimo ponovo, i to ne naravno da bi napunili magacine, nego pošto ima tražnje, teško da će doći do jednog ekomnomskog poboljšanja, a pričam ovde o nekom ekonomskom rastu pre 2011. godine“, očekuje Jelašić.
Labus: Smanjiti rashode
Novac koji će Srbija dobiti sporazumom sa MMF-om neće moći da pokrije budžet niti osigura stabilnost kursa, ali će doneti sigurnost, jer će garantovati plaćanje dugova privrede u inostranstvu, rekao je u Poligrafu B92 profesor pravnog fakulteta Miroljub Labus.
On je izneo procenu da će Srbija dobiti ukupno oko 3.3 milijarde evra, ali da će država zauzvrat morati da pronađe način da troši onoliko para koliko ima na raspolaganju, što znači smanjivanje rashoda, ali i povećanje poreza.
“Ja mislim da će država da ide po spisku i svako obećanje će da kreše. Ako bi ja mogao da im sugerišem, ja bi im sugerisao skidanje ’Zastave’, ali mislim da oni neće to prihvatiti. Znači moraće svaku stavku da kreše, ali to neće biti dovoljno“, smatra Labus.
“Rupa u budžetu je 190 milijardi dinara, MMF misli da država može da pokrije 90, da se zaduži, privatizacija i sve ostalo, a sto milijardi ne može. Znači mora da se krešu rashodi, a nažalost izgleda i neki porezi će morati da se povećaju“, objašnjava on.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=03&dd=21&nav_category=9&nav_id=351334
Kad svi tamo negde 2011.-počnu da izlaze iz krize Srbija će da prdne u čabar.
Najlepša stvar koju niko od ovih nazovi ekonomista nije rekao je da bogate države posle ekonomske krize postaju još bogatije i bez dugova a one koje se zadužuju njihovi robovi.Doduše,javio se i nostradamus Labus,koji je pobrljavio pa govori o kresanju...budžeta naravno.
