ne, indigo deca nemaju veze sa autizmom
Evo šta sam pronašla na jednom sajtu:
Katarina Bojić Kiš, iskusan i poznat subotički psihoterapeut, jeste u penziji ali i dalje sarađuje sa brojnim institucijama u gradu kada njihovim klijentima zatreba psihoterapeutska pomoć. Vreme je takvo da potrebu za psihoterapijom imaju i mladi i stari, ali roditelji koji sada imaju malu decu, pa su u dobu kada se susreću sa gomilom ličnih i porodičnih problema, veoma često savete traže upravo zbog najmlađih. ,,Dete mi je potpuno drugačije od ostalih" ili ,,Uvek sam nalazila načine za dobru komunikaciju sa decom, a šta sada da radim, ne pomaže ništa što znam" - tipične su rečenice kojima pojedini roditelji u poslednje vreme opisuju svoju decu. Kao da dobro znane vaspitne sheme ne donose više mir i razumevanje u kući.
Nije to subotička specifičnost, niti je karakteristična za Srbiju. Naprotiv, već nekoliko godina se problematikom ,,drugačije" dece koja se rađaju poslednjih godina bave istraživači. Sve je počelo prvo u Americi nakon što su i pedijatri i nastavnici uočili da se mnogo češće nego ranije kod dece uočavaju simptomi inače dobro znanog ,,poremećaja pažnje". Pod istraživačkom lupom otkriveno je nešto sasvim drugo: nije u pitanju neurološki fenomen u obliku poremećaja pažnje, nego se od devedesetih godina u mnogo većem broju rađaju deca sa novim psihološkim profilom. Nazvali su ih ,,indigo decom".
- Indigo je plava boja. Smatra se da svako od nas zrači određenu frekvenciju koja se može interpretirati kao boja. Boja kao odraz naše aktivnosti i naučno je prihvaćena. Plava boja se smatra najvišim stepenom dostignuća, a s obzirom na profil ponašanja, inteligenciju, neuobičajena razmišljanja i reagovanja i ukupne biološke frekvencije kod velikog broja dece koja se rađaju poslednjih godina, smatra se da ona pripadaju toj "plavoj boji" spektra, za razliku od ostalih u zelenim, žutim, crvenim i drugim frekvencijama. Statistički gledano, od '92-93. procenat rađanja ,,indigo dece" je enormno porastao, što ne znači da su sva deca takva, niti da ih nije bilo i ranije ali u manjem broju, sporadično - objašnjava Katarina Bojić Kiš fenomen oko koga sve više raste interesovanje u svetu jer će verovatno dovesti i do promena uobičajenih klišea ponašanja u okruženju.
Kako prepoznati ,,indigo decu?
Kod nas se malo zna o ,,indigo deci", što ne znači da ih nema, nego se više bavimo svakidašnjim egzistencijalnim problemima a samim tim manje dušom ili posmatranjem onoga što se oko nas menja. Deca su se u velikom broju promenila, upozoravaju iz sveta, i to je potkrepljeno istraživanjima u mnogim zemljama.
- Ovo je fenomen za koji se smatra da nije slučajan. Oni su tu da naprave pomak - kaže sagovornica ističući da je objavljena knjiga ,,Indigo deca" čiji su autori Li Kerol i Jan Tober, ali za sada nije naišla na podatak da je kod nas prevedena.
- Ranije generacije su bile poslušnije. Ovo su prvenstveno inteligentna deca koja se opiru autoritetu, i to onom iz pozicije vlasti, moći. To ne znači da ne cene autoritet, ali fer, korektan, pravičan, što je izuzetno važno, i obrazložen logičkim argumentima. ,,Moraš to da uradiš jer ti ja tako kažem je autoritet klasičnog tipa i klasična deca, bar većina, na to poslušno reaguju. Indigo deca ne, postavljaju pitanja, zašto baš tako, može li i ovako. Naime, ona su veoma kreativna i taj podatak je izuzetno bitan da bi se dobila njihova saradnja, jer su veoma spremni da prihvate autoritet s pozicije iskustva, znanja, logike, a nikako moći.
Mudar pogled malog deteta
Autori istraživanja o indigo deci kažu da se ona na neki način prepoznaju već po rođenju. Obično imaju krupne oči, ali je zanimljiviji pogled. Kao da je to pogled osobe koja već ima neko životno iskustvo, znanje, a tek je beba. To ,,urođeno iskustvo primećuje se i dok rastu.
- Iako još mala, recimo u uzrastu od desetak godina, ona su pametnija nego što je njihova hronološka dob, kao da se u malom telu odvija jedan mnogo iskustveniji psihološki i mentalni proces, što je s jedne strane njihova prednost, ali ujedno i izvor problema. Jer, upravo zbog toga se indigo deca razlikuju od ostale dece koja nisu takvog profila, koja ih ne razumeju, pa i ismevaju. A veoma često ne razumeju ih ni odrasli.
Ne razumeju ih, između ostalog, i zbog toga što indigo deca često odaju utisak da su u ,,petoj brzini, i psihički i motorno. Postoji jedan neurološki problem koji se definiše kao poremećaj pažnje, pa i leči medikamentima, a to je ponašanje vrlo slično ,,normalnom ponašanju indigo dece. Veoma je važno da se ne pogreši u proceni, da deca ne bi nepotrebno dobijala lekove.
- Kod indigo dece taj brzi prelazak sa jedne aktivnosti na drugu je prisutan samo ako ih te aktivnosti ne interesuju. Ali ako ih nešto interesuje oni će svim svojim kapacitetom biti u tome. To je pojava koja razlikuje indigo dete i njegov psihomotorni nemir od tipično neurološki uslovljenog poremećaja pažnje. Indigo deca su nabijena energijom i veoma kreativna. Što znači da ukoliko se bave aktivnostima koja ne angažuju njihovu kreativnost to je za njih dosadno i bez ikakvog pardona odbijaju da se time bave. Moram da ponovim da oni nisu poslušni u klasičnom smislu reči, oni su ,,poslušni u smislu izbora. Većina druge dece sebi ne dozvoljava izbor. Indigo deca sebi ne da dozvoljavaju, nego uzimaju za pravo da prave izbore. To iritira autoritete, i tu nastaju problemi - kaže Katarina Bojić Kiš ukazujući da se upravo iz tih razloga može dogoditi da indigo deca, iako veoma inteligentna, imaju loš uspeh u školi jer im je dosadno da slušaju ono što već znaju ili da rade domaće zadatke, te da je i istraživanjima uočeno da njihova inteligencija u sadašnjem edukativnom sistemu nije našla adekvatne stimulanse.
A kada porastu...
Indigo deca puno pitaju. Hoće više da znaju nego što im se nudi. Uočavaju nelogičnosti i neznanje. Kreativni su, pametni i logični, predlažu rešenja, često veoma dobra i pametna rešenja. Ali je malo onih koji hoće da ih čuju. Odrasli ne vole da ih neko ,,ko se juče ispilio podseća da nisu sveznalice. Pogotovu ako je očito da je dete u pravu. Zato su mala, mudra i ,,plava" deca za sada u raskoraku sa velikim delom sveta. Mada je velika šansa da upravo uz njih i sa njima postanemo bolja i mudrija planeta. Evo na šta istraživači upozoravaju:
- Indigo deca će da porastu a kako nisu deca kojima se može manipulisati logično je da neće biti ni odrasli kojima će se moći manipulisati. A većina društvenih sistema počiva upravo na tome da grupa ljudi putem politike, religije i drugim instrumentima manipuliše masom. Indigo deca koja će nas naslediti i produkovati svoje potomke neće se uklapati u ovu klasičnu shemu nadređeno-podređenih uloga, tražiće da budemo jednaki u smislu poštovanja međusobnih različitosti i traženja onoga što je najbolje u čoveku. Jer, ova deca poseduju ogroman kapacitet. Ali, oni se u ovom trenutku nalaze u rascepu između onoga kako je bilo i kako će biti i ta uloga je sada jako nezahvalna, jer upravo zbog te različitosti ,,čudni su", ,,drugačiji" za svoju okolinu.
Koje li kontradiktornosti! Kako će ova deca odrastati i hoće li u svom okruženju imati odgovarajuće razumevanje i podršku to upravo zavisi od sadašnjih odraslih kojima su ,,pomalo" čudni. A zavise od odraslih, pre svega, zato što su oni ipak samo deca, i to izrazito osetljiva. I to je jedna od njihovih naglašenih karakteristika o čemu Katarina Bojić Kiš iznoseći dosadašnja saznanja kaže:
- Ili imaju naglašeno saosećanje prema drugima, što zna da bude jako isrcpljujuće, ili su potpuno hladni, što je neki vid odbrane. Iako je uloga indigo dece da nas, da se tako izrazim, prosvetle, može se dogoditi da se pojedini potpuno okrenu protiv društva upravo zbog toga što u detinjstvu i mladosti nailaze na velike otpore zbog svoje različitosti. Vrlo je znan i raširen društveni fenomen čija je suština u tome da te prihvatam jer si sličan meni i odbijam te čim si različit. Zato je pozicija indigo dece nezahvalna, doživljavati da te odbijaju a u suštini biti mudriji od svih onih koji te odbijaju - to je užasno težak pritisak, pogotovu na dete koje ima svega desetak godina.
Šta se dogodilo devedesetih godina da je dovelo do masovnijeg rađanja indigo dece, da li je u pitanju evolucija ljudske svesti ili postoje druga tumačenja, to je još u neku ruku zagonetka na koju se očekuje odgovor.
.
