Како је финансирана хрватска независност

Koschei.Besmertnii

Koschei.Besmertnii

Poznat
Poruka
8.488
Везе балканског подземља са међународном трговином дрогом трају од 1947. године, тврди истраживач Домагој Маргетић, који доказује да су усташки емигранти то користили за рушење СФРЈ

У понедељак, 2. фебруара 2009. године, новинар и истраживал Домагој Маргетић је примио пријетње смрћу, које је анонимни корисник оставио као коментар на видео сведочење Миле Параћа о шверцу кокаина за пензионисаног генерала Ивана Чермака.
„***** ти материна .... мајку ти јебен. Ти си *****, продајеш људе за паре. Од данас си мртав човјек и цијела твоја обитељ ћемо побит...“
Подсетимо, Домагој Маргетић је објавио анализу стручњака о настанку кријумчарских путева кокаина преко Хрватске, од 1947. године до данас. У анализи се по први пут износе непознати подаци о настанку и повезаности Хрватске и њезине политичке елите, али и криминалног и обавјештаног подземља са међународним кокаинским картелима.
- То кријумчарење организоваали су припадници југославенског обавештајног подземља, који су годинама сарађивали са Парагвајем и Аргентином. Те везе је педесетих година изградио емигрант Вјекослав Лубурић, познат као "Макс Лубурић". Ове везе шириле су се током хладног рата из Аргентине, као епицентра, широм Северне и Јужне Америке до Хрватске и Балкана – каже Домагој Маргетић.
Лубурић је био усташки злочинац, крвник Јасеновца, који је 1947. године "освануо" у Аргентини, али уз помоћ Удбе, објашњава Домагој Маргетић. Лубурић је ухапшен 1945. и припремљен у Удби да буде усташки емигрант. Он је пре тога већ као Црногорац, био мађарски комунистички агент. У Аргентини је постао истовремено и аргентински и југославенски обавештајац.
Иза Другог светског рата у Пероновој земљи и широм андског простора Латинске Америке почео је бизнис производње и кријумчарења илегалне дроге кокаин. То су СССР, СФРЈ, а ли и САД користиле као могућност стицања енормне финанцијске моћи, а тиме и дуготрајне политичке моћи.
ЛУБУРИЋЕВА ВЕЗА
- Макс Лубурић за аргентинску војну олигархију идеалан као оперативац у трговини кокаином, јер је био потпуно компромитиран као масовни убојица десетина тисућа људи.
И друго, он је већ сарађивао с режимом у сузбијању левичарских активности унутар бројне хрватске заједнице у Аргентини. Имао је добру устројену организацију изразито мафијашког типа, коју је регрутирао међу избеглицама – прича Домагој Маргетић.
Најважније је било да је Лубурић аргентинској и парагвајској војној мафији дао своју дисциплинирану војну организацију састављену од Хрвата који су се у Другом светском рату борили на немачкој страни. Лубурићев газда и савезник је био генерал Алфредо Стреснер Матиауда, диктатор који је владао Парагвајем све до 1989. године. Стреснеру је отац био Баварац, а он симпатизер нацистичке Немачке, па је са Лубурићем, као вођом плаћеника развио дугогодишње пријатељство. Њих двојица су куповали кавлитетан кокаин у Боливији, па су га из Буенос Аиреса кријумчарили за САД и преко СФРЈ за Еуропу.
Парагвај није ни скривао своју криминалну друштвену природу. У коријенима тог политичког поретка у Парагвају, налазили су се аргентинска војна контраобавјештајна служба, Стреснеров плаћеник и пријатељ Вјекослав Макс Лубурић и боливијски произвођачи кокаина.
- Веза у СФРЈ Лубурићу је био шеф свих шефова југославенских тајних служби Стево Крајачић. Наиме, Лубурић је Крајачићу након својег одласка у емиграцију ставио на располагање неколицину својих бивших војника, који су у САД имали јаке везе са сицилијанском мафијашком породицом Гамбино. Дон Бруно, Лубурић и Крајачић су у тајности координирали своје активности око усташких емиграната, а ради координације међународне трговине дрогама – тврди Домагој Маргетић.
 
ШУЋИН КАНАЛ

Овде је битно да се Југославија већ тада позиционирала као трговац хероином, јер је шездесетих будући хрватски премијер Фрањо Грегурић трговао хероином упакираним у штављену кожу. За то је кориштена штавионица коже у Винковцима која је као једино подузеће у комунистичкој Југославији имала иноземну производну подружницу у Индији.
Што доказује да је Удба радила на више канала. Тај хероин је, на пример, био део приче о “Францукој вези”, коју је ЦИА растурила.
Истовремено СФРЈ је радила и на ширењу хероинског бизниса, каже Домагој Маргетић, са Сиријом, која је користи курдске побуњенике и своје везе са албанском мафијом. Кад је хероину падала цена, овај бизнис се окретао кокаину, а он је био најјефтинији у Парагвају, Колумбији, Боливији и Аргентини.
- У Титовом периоду доминантан појединац у круговима досељеника из Југославије, који су се бавили трговином дрогама, био је извесни Иво Шушак звани Шића, који је наводно рођен у Широком Бријегу. Он је кокаин пребацивао из Парагваја и Аргентине у САД или за Југославију, односно касније за Хрватска, аодатле у земље ЕЕЗ тј. ЕУ. Када је у Хрватској пао комунизам и када је режим председника Туђмана са странком ХДЗ дошао на власт, Шићу је у Загребу као својег "рођака" представио тадашњи министар обране Гојко Шушак. Шића се од доласка у Загреб посветио транспорту кокаина за земље Европске Уније – открива Домагој Маргетић.
У међувремену су Иван Шушак Шића и Вјекослав Макс Лубурић кокаин почели да кријумчаре и преко Канаде и Аустралиј. Посао је настављан и наком ликвидације Лубурића 1969. године, јер Удби више није био потребан. Зато је Шушак осамдесетих година користио хрватски ултрадесничарски центар из града Халтон Хиллс у Онтарију, познат као "Норвалски центар". Ту су већ радили Гојко Шушак, лидер хрватских емиграната, његова супруга Ђурђа Шушак, Марин Сопта, директор Хрватског центра за стратешке студије, група "норвласких фратара".
- Ти чланови Норвалског центра радила је на транспорту боливијске дроге, па је Норвал представљао "специјализирани дио међународне трговине кокаином", који је снабдевао руралну Америку, Канаду и Хрватску. Појединцима из тих организација хрватски премијер Грегурић је приликом међународног признања Хрватске поклонио неке од најпрофитабилнијих државних компанија, које су тако "приватизиране" без да је "купац", фамилија Шушак, платио било какву цену – каже Домагој Маргетић.

ОКЕАНСКИ КАРТЕЛ

Истовремено са развијањем "Парагвајске везе", коју су југославенске тајне службе развијале на темељу Лубурићеве организације, СФРЈ је као савезник Кубе, организирала и трговину кокаином. Тај кокаин је углавном продаван по Еуропи. А у бизнис су у великој мери биле укључене српске, хрватске и словеначке фирме. Након распада Југославије, овај бизнис је настављен преко кондиторске индустрије Хрватске и Србије, а након увођења међународних санкција против Србије, у овој грани кокаинског бизниса су остали углавном хрватски грађани.
- Један од најзначајнијих оперативаца био је хрватски грађанин родом из Далмације, тј. из села Шкабрња покрај Задра. Он је са острва Ст. Мартин координирао транспорт кокаина преко Венезуеле. Реч је о грани Меделинског картела, коју је водио човек рођен у Хрватској. Повезао је Хрватску и Венезуелу преко Норвала, а потом и Венезуелу и Парагвај. Америчка федерална агенција за борбу против дроге ДЕА је пратећи венецуелске везе са трговином кокаином у неколико случаја довела до заплена већих пошиљки кокаина за Хрватску. ДЕА је сматрала да је Хрватска уз Шпанску ривијеру један од два најзначајнија улаза за кокаин на еуропско тржиште – признаје Домагој Маргетић.
Касније се видело да је део кокаина, нарочито оног који у Еуропу уђе преко Хрватске, настављао пут за САД и Аустралију, уз помоћ неких обавештајних баруна.
Како је ДЕА релативно брзо утврдила да је Хрватска кријумчар дроге, интересовало је ко стоји иза тог посла као главни финансијер. Пратећи улаз и излаз бродова из Хрватске, међународна трговина кокаином преусмеравала се деведесетих година ка Украјини. Американци су посумњали да је пројект укључивања Украјине у међународно кријумчарење кокаина осмислио Семјон Могиљевич, једним од шефова мафије на подручју бившег СССР-а. Који је имао улаз у кабинет хрватског премијера Фрање Грегурића, оптужује Домагој Маргетић.
Кокаин на је тако са окенаских канала пао на систем дунавске пловидбе, па је дрога у промету између Хрватске и Украјине, пролазила и кроз Србију. Украјина као земља у хаосу, на рубу Еуропе, са 46 милиона становника, није могла лако да се контролише. И Западу је одговарало да је пуне кокаином, а преко њега да финансирају “демократију”, што је значило јачање и одвајање Украјијне од Русије.
- Примењиван је рецепт којим су САД и друге државе “слале” кокаин Хрватској, како би имала финансије за свој пут ка демократији и независности. Јер, у свету који САД контролишу електронски немогуће је веровати да Вашингтон није знао за хрватску трговину кокаином из Јужне Америке – пита се Домагој Маргетић.
 
ХРВАТСКЕ ЛЕТИЛИЦЕ

Зато се за транспорт ове дроге од 1991. Хрватска је користила преко хиљаду беспилотних летелица произведених у Загребу. Фабрика "Првомајска" је била покровитерљ овог посла са кокаином, јер је правила беспилотне летелице. Ти фантомски авиони су имали домет 660 км и носивости 750 килограма. Пет летилица је из Загреба, преко Палерма у деловима пребачено за Аргентину и у Парагвај.

- Овај посао је плаћала сиријска и иранска тајна служба. Њима су беспилотне хрватске летилице продате да би се користиле за терористичке нападе. При томе се у пројекту производње беспилотних летјелица наводи као једног од идејних вођа тог пројекта професора Османа Муфтића, који је иначе стручњак за биомеханику, роботику и конструкцију зракоплова. Рођен 1934. године, био је официр војне контраобавештајне службе, до 1996. био амбасадор Хрватске у Ирану, где је у сурадњи са Сиријцима, спајао иранску обавјештајну службу ВЕВАК са обавештајним подземљем Балкана. Муфтићеве кћери удале су се за шефа државне мафије у Хрватској – каже Домагој Маргетић.

И објашњава да се на тај начин систем производње и транспорта кокаина у Латинској Америци интегрисао са обавештајним службама Блиског Истока, који је био завистан од логистике из Загреба. То се види и у примеру Хрватске и Парагваја, који заједно суделују у међународном бизнису кокаина. Али ту се Парагвај појављује као логистичка база, а Хрватска као произвођач софистицираних техничких средстава за одржавање бизниса трговине кокаином, појашњава Домагој Маргетић.

- То је била претња да ће непријатељске земље с Блиског Истока да преузму контролу над Латинском Америком, ставити САД пред велики сигурносни изазов, али компромитовати нову демократску Хрватску. То се и догодило, јер је хрватски морнар ухапшен је у јужноафричкој луци Дурбан са 200 килограма нерезаног кокаина. Био је то 28-годишњи Бранимир Орач из Новог Виндолског. Укрцао се су у Буенос Ајресуу брод "Сенатор" на линији за Европу. Кријумчарени кокаин је вредео 30 милиона долара, а то хрватски морнар није имао – сумња Домагој Маргетић.

Епилог је познат. У 21. веку у Хрватској се, на притисак САД и ЕУ, појављују сведоци који доказују да су се државни људи бавили трговином кокаина. Генерал Миле Параћа је сведочио о шверцу кокаина за генерала Ивана Чермака. Тај видео снимак је Домагој Маргетић објавио током јануара 2009. године и доказао да је нова независна држава Хрватска кокаинска држава. И добио је претње смрћу.
- Због претњи на Опћинском казненом суду у Загребу осуђен је Кристо Гјергјај, познати припадник загребачког криминалног подземља и припадник криминалног клана Османи. Кристо Гјергјај је званично загребачки златар са подебљим криминалним досјеом – открива нам Домагој Маргетић.

БРАЗИЛСКИ ТОВАР

Румунске власти заплениле су недавно 1,2 тоне кокаина, чија би улична вредност била најмање 100 милиона евра. Дрога је откривена у контејнерима у луци на Црном мору.

Припадала је међународном ланцу кријумчара наркотика из Украјине, који чине тројица Румуна и један Шпанац. Била је сакривена у два контејнера испуњена балванима кедровине у луци Константа. Контејнери с кокаином допремљени су у Румунију из Бразила, а адреса испоруке је била Украјина.

АФРИЧКИ БРОДОВИ

Најподеснији бродови, сматрају стручњаци, за шверц кокаина су они који плове под заставама афричких земаља.
Много је већи број случајева у којима се шверцери не пронађу, а дрога безбедно стигне на одредиште од оних када медији брује о хапшењима. Вероватно је и то један од мотива зашто се поморци одлучују за тај бизнис. Не треба сметнути са ума колико се новца заради шверцом кокаина Нарко босови, у ретким случајевима, нуде морнарима тај посао већ све иде преко официра који управљају бродовима - кажу амерички аналитичари.
 
Koschei.Besmertnii:
Везе балканског подземља са међународном трговином дрогом трају од 1947. године, тврди истраживач Домагој Маргетић, који доказује да су усташки емигранти то користили за рушење СФРЈ

У понедељак, 2. фебруара 2009. године, новинар и истраживал Домагој Маргетић је примио пријетње смрћу, које је анонимни корисник оставио као коментар на видео сведочење Миле Параћа о шверцу кокаина за пензионисаног генерала Ивана Чермака.
„***** ти материна .... мајку ти јебен. Ти си *****, продајеш људе за паре. Од данас си мртав човјек и цијела твоја обитељ ћемо побит...“
Подсетимо, Домагој Маргетић је објавио анализу стручњака о настанку кријумчарских путева кокаина преко Хрватске, од 1947. године до данас. У анализи се по први пут износе непознати подаци о настанку и повезаности Хрватске и њезине политичке елите, али и криминалног и обавјештаног подземља са међународним кокаинским картелима.
- То кријумчарење организоваали су припадници југославенског обавештајног подземља, који су годинама сарађивали са Парагвајем и Аргентином. Те везе је педесетих година изградио емигрант Вјекослав Лубурић, познат као "Макс Лубурић". Ове везе шириле су се током хладног рата из Аргентине, као епицентра, широм Северне и Јужне Америке до Хрватске и Балкана – каже Домагој Маргетић.
Лубурић је био усташки злочинац, крвник Јасеновца, који је 1947. године "освануо" у Аргентини, али уз помоћ Удбе, објашњава Домагој Маргетић. Лубурић је ухапшен 1945. и припремљен у Удби да буде усташки емигрант. Он је пре тога већ као Црногорац, био мађарски комунистички агент. У Аргентини је постао истовремено и аргентински и југославенски обавештајац.
Иза Другог светског рата у Пероновој земљи и широм андског простора Латинске Америке почео је бизнис производње и кријумчарења илегалне дроге кокаин. То су СССР, СФРЈ, а ли и САД користиле као могућност стицања енормне финанцијске моћи, а тиме и дуготрајне политичке моћи.
ЛУБУРИЋЕВА ВЕЗА
- Макс Лубурић за аргентинску војну олигархију идеалан као оперативац у трговини кокаином, јер је био потпуно компромитиран као масовни убојица десетина тисућа људи.
И друго, он је већ сарађивао с режимом у сузбијању левичарских активности унутар бројне хрватске заједнице у Аргентини. Имао је добру устројену организацију изразито мафијашког типа, коју је регрутирао међу избеглицама – прича Домагој Маргетић.
Најважније је било да је Лубурић аргентинској и парагвајској војној мафији дао своју дисциплинирану војну организацију састављену од Хрвата који су се у Другом светском рату борили на немачкој страни. Лубурићев газда и савезник је био генерал Алфредо Стреснер Матиауда, диктатор који је владао Парагвајем све до 1989. године. Стреснеру је отац био Баварац, а он симпатизер нацистичке Немачке, па је са Лубурићем, као вођом плаћеника развио дугогодишње пријатељство. Њих двојица су куповали кавлитетан кокаин у Боливији, па су га из Буенос Аиреса кријумчарили за САД и преко СФРЈ за Еуропу.
Парагвај није ни скривао своју криминалну друштвену природу. У коријенима тог политичког поретка у Парагвају, налазили су се аргентинска војна контраобавјештајна служба, Стреснеров плаћеник и пријатељ Вјекослав Макс Лубурић и боливијски произвођачи кокаина.
- Веза у СФРЈ Лубурићу је био шеф свих шефова југославенских тајних служби Стево Крајачић. Наиме, Лубурић је Крајачићу након својег одласка у емиграцију ставио на располагање неколицину својих бивших војника, који су у САД имали јаке везе са сицилијанском мафијашком породицом Гамбино. Дон Бруно, Лубурић и Крајачић су у тајности координирали своје активности око усташких емиграната, а ради координације међународне трговине дрогама – тврди Домагој Маргетић.
Kliknite za proširenje...



D.M. je komad budaletine....njega si našao citirati...:dash::dash:....
 
Koschei.Besmertnii:
Везе балканског подземља са међународном трговином дрогом трају од 1947. године, тврди истраживач Домагој Маргетић, који доказује да су усташки емигранти то користили за рушење СФРЈ

У понедељак, 2. фебруара 2009. године, новинар и истраживал Домагој Маргетић је примио пријетње смрћу, које је анонимни корисник оставио као коментар на видео сведочење Миле Параћа о шверцу кокаина за пензионисаног генерала Ивана Чермака.
„***** ти материна .... мајку ти јебен. Ти си *****, продајеш људе за паре. Од данас си мртав човјек и цијела твоја обитељ ћемо побит...“
Подсетимо, Домагој Маргетић је објавио анализу стручњака о настанку кријумчарских путева кокаина преко Хрватске, од 1947. године до данас. У анализи се по први пут износе непознати подаци о настанку и повезаности Хрватске и њезине политичке елите, али и криминалног и обавјештаног подземља са међународним кокаинским картелима.
- То кријумчарење организоваали су припадници југославенског обавештајног подземља, који су годинама сарађивали са Парагвајем и Аргентином. Те везе је педесетих година изградио емигрант Вјекослав Лубурић, познат као "Макс Лубурић". Ове везе шириле су се током хладног рата из Аргентине, као епицентра, широм Северне и Јужне Америке до Хрватске и Балкана – каже Домагој Маргетић.
Лубурић је био усташки злочинац, крвник Јасеновца, који је 1947. године "освануо" у Аргентини, али уз помоћ Удбе, објашњава Домагој Маргетић. Лубурић је ухапшен 1945. и припремљен у Удби да буде усташки емигрант. Он је пре тога већ као Црногорац, био мађарски комунистички агент. У Аргентини је постао истовремено и аргентински и југославенски обавештајац.
Иза Другог светског рата у Пероновој земљи и широм андског простора Латинске Америке почео је бизнис производње и кријумчарења илегалне дроге кокаин. То су СССР, СФРЈ, а ли и САД користиле као могућност стицања енормне финанцијске моћи, а тиме и дуготрајне политичке моћи.
ЛУБУРИЋЕВА ВЕЗА
- Макс Лубурић за аргентинску војну олигархију идеалан као оперативац у трговини кокаином, јер је био потпуно компромитиран као масовни убојица десетина тисућа људи.
И друго, он је већ сарађивао с режимом у сузбијању левичарских активности унутар бројне хрватске заједнице у Аргентини. Имао је добру устројену организацију изразито мафијашког типа, коју је регрутирао међу избеглицама – прича Домагој Маргетић.
Најважније је било да је Лубурић аргентинској и парагвајској војној мафији дао своју дисциплинирану војну организацију састављену од Хрвата који су се у Другом светском рату борили на немачкој страни. Лубурићев газда и савезник је био генерал Алфредо Стреснер Матиауда, диктатор који је владао Парагвајем све до 1989. године. Стреснеру је отац био Баварац, а он симпатизер нацистичке Немачке, па је са Лубурићем, као вођом плаћеника развио дугогодишње пријатељство. Њих двојица су куповали кавлитетан кокаин у Боливији, па су га из Буенос Аиреса кријумчарили за САД и преко СФРЈ за Еуропу.
Парагвај није ни скривао своју криминалну друштвену природу. У коријенима тог политичког поретка у Парагвају, налазили су се аргентинска војна контраобавјештајна служба, Стреснеров плаћеник и пријатељ Вјекослав Макс Лубурић и боливијски произвођачи кокаина.
- Веза у СФРЈ Лубурићу је био шеф свих шефова југославенских тајних служби Стево Крајачић. Наиме, Лубурић је Крајачићу након својег одласка у емиграцију ставио на располагање неколицину својих бивших војника, који су у САД имали јаке везе са сицилијанском мафијашком породицом Гамбино. Дон Бруно, Лубурић и Крајачић су у тајности координирали своје активности око усташких емиграната, а ради координације међународне трговине дрогама – тврди Домагој Маргетић.
Kliknite za proširenje...


Sta je izgubili ste monopol pa je sad svak los.:cool:
 
Globus je pokušao rekonstruirati mrežu ljudi koji su sudjelovali u trgovini oružjem za Hrvatsku tijekom 90-ih, na čemu su neki od njih zgrnuli golema bogatstva.

1. IVAN ČERMAK, do početka 90-ih relativno uspješan zagrebački poduzetnik, vlasnik tvrtke za postavljanje klima-uređaja i suvlasnik diskoteke The Best. Na početku rata predsjednik Tuđman postavio ga je za prvog pomoćnika ministra obrane zaduženog za logistiku. Imao je dva službena vozača - Zlatka Azenića i Vladimira Zagorca. U to je vrijeme počeo stizati prvi iseljenički novac s kojim se trebalo kupovati naoružanje, no Čermak je početkom 1993. napustio funkciju u MORH-u, na kojoj ga je naslijedio Zagorec. Ubrzo je postao jedan od najbogatijih Hrvata, veletrgovac naftom i naftnim derivatima. Vlasnik naftne tvrtke Tifon danas živi u svom velebnom dvorcu u Zagorju, gdje kao optuženik Haškog tribunala čeka početak suđenja.

2. VLADIMIR ZAGOREC, do rata pomoćni geodet i suvlasnik dućana s lovačkim oružjem u Velikoj Gorici, streloviti uspon započeo je kao Čermakov šofer, a šoferski sic brzo je zamijenio šefovom foteljom, navodno zato što mu je nabavio kamion metaka. S funkcijom pomoćnika ministra, uz blagoslov obitelji Tuđman (Zagorčeva majka navodno je 60-ih bila tajnica Franji Tuđmanu), 1993. zasjeo je u fotelju šefa MORH-ove tvrtke RH Alan, koja se prvenstveno bavila kupoprodajom oružja. Do 2000. upravljao je netransparentnom nabavkom naoružanja pod nadzorom ministra Šuška i predsjednika Tuđmana. Nakon smjene vlasti 2000. postao je savjetnik za logistiku u privatnoj tvrtki Scorpion International, svog prijatelja i dotadašnjeg poslovnog partnera, Grka Konstantinosa Dafermosa. U Hrvatskoj u razne građevinske projekte investira više desetaka milijuna eura.

3. ZLATKO AZENIĆ, kao i Zagorec, početkom rata vozač Ivana Čermaka i jedan od nekolicine privilegiranih koji su imali pristup tajnim bankovnim računima, s kojih su podizali velike svote deviza. Danas pokojni Azenić 90-ih je osnovao tvrtku Azena, te postao ugledni poduzetnik iz Velike Gorice i sportski mecena, najzaslužniji za uspjehe odbojkaškog kluba Azena-Tifon.

4. KONSTANTINOS DAFERMOS, jedan od najvećih svjetskih preprodavača oružja, navodni partner i suradnik Vladimira Zagorca u tvrtki Scorpion International. Talijanske vlasti 2001. protiv njega i njegovih partnera Aleksandra Žukova, Marka Garbera, Dmitrija Strešinskog i Leonida Lebedeva podigle su kaznenu prijavu zbog krijumčarenja oružja u zemlje bivše Jugoslavije. Dafermosa su iz talijanskog zatvora navodno izvukli Zagorec i Petrač.

5. ALEKSANDAR ŽUKOV, mozak operacije kupoprodaje oružja, koje je u Hrvatsku trebalo stići brodom Jadran Express, no koje je na Otrantskim vratima zaplijenila talijanska vojska, a u kojoj su sudjelovali Zagorec i Dafermos. Do tada je organizirao sedam uspješnih dostava oružja Hrvatskoj. Naoružanje je pristizalo iz ukrajinskih i bjeloruskih vojnih skladišta, a lažno se knjižilo preko Žukovljevih poduzeća Global Technologies International i Global Technologies Ucraine kao pošiljke za Egipat, Maroko, Sudan i Nigeriju.

6. PETR PERNIČKA, Kanađanin češkog podrijetla, sa svojim je tvrtkama Agroplast i Winsley Finance odavna u krijumčarskom poslu. Prije poslova u kojima je naoružavao Hrvatsku, Pernička je neslavno odradio operaciju prodaje ruskih MiG-ova Sjevernoj Koreji, koji su, prema lažnim dokumentima, bili namijenjeni BiH. Potom se prebacio na hrvatsko tržište. Nakon dvije uspješne prodaje helikoptera Mi-8 i Mi-24, Pernička je Hrvatskoj, preko tvrtke Winsley Finance, ponudio raketni sustav S-300. Prodaju je, navodno, usmeno dogovorio s ministrom Šuškom. Kako je Šušak umro prije nego što je RH Alan isplatio Perničkine rakete, slučaj je naslijedilo hrvatsko pravosuđe, koje se njime bavi i danas.

7. ZVONKO ZUBAK, do kraja 90-ih anonimni poduzetnik iz Njemačke, koji je bio ili posrednik u transakciji kupovine raketnog sustava S-300, ili je od Perničke dug za sustav preuzeo nakon 2000., o čemu je u tijeku sudski postupak u kojem od RH potražuje 200 milijuna USD.

8. JOSEF ROTHAICHNER, kontroverzni njemački draguljar i trgovac oružjem, vezan za poslove Petra Perničke i tvrtku Winsley, koji je u prvoj polovici 90-ih dovozio oružje i naoružanje (zrakoplovi, helikopteri, rakete) za Hrvatsku preko Zračne luke na Krku. Na aerodromsku zgradu na Krku postavio je reklamu svoje tvrtke, navodno za turizam, kako bi prikrio svoju djelatnost. Navodno je kum Tomislava Zagorca, sina generala Zagorca.

9. IVAN HUDOLETNJAK, vlasnik tvrtke Henderson koja je opskrbljivala MORH helikopterima Mi-8 i avionima An-32. Opskrbu MORH-a otpočeo je nudeći helikoptere ispod cijene, što mu je omogućio Pernička. Zbližio se sa Zagorcem i nakon nekog vremena navodno počeo prodavati helikoptere po duplo višoj cijeni od tržišne. Danas je vlasnik hotela ŇMatija GubecÓ u Stubičkim Toplicama i dvorca Šaulovec kraj Varaždina.
10. IVAN MIKULIĆ, vlasnik tvrtke Pan papir i jedan u nizu ljudi s privilegijom obrtanja novca s tajnih računa. Milijunske devizne svote za kupnju oružja podizao je na svoje ime, kao i na ime svoje tvrtke Lipex Anstahlt, uglavnom bez svrhe doznake.

11. FERDINAND JUKIĆ, vukovarski agent SZUP-a koji je 1991., pod mentorskom paskom Josipa Manolića, dobio zadatak da Vukovar opskrbi oružjem. Navodno je nabavio oružje za 11,5 milijuna DEM, no državni je vrh navodno zabranio njegovo dopremanje u Vukovar. Jukić je bio potpisnik više tajnih računa RH u inozemstvu, u drugoj polovici 1991. nestao je iz opkoljenog grada, a tijekom 90-ih kupio je tvornicu Badel, u kojoj je također bio optužen zbog šverca.

12. ĐURO DEČAK, umirovljeni general, sudjelovao je uz Špegelja u prvim nabavkama oružja iz Mađarske u sklopu takozvane virovitičke grupe koju su još činili Antun Habijanec, Vinko Belobrk, Ivan Belani...

13. ŽELJKO TOMLJENOVIĆ prvi je šef policijske tvrtke AKD. Kako je početnu obranu Hrvatske na sebe preuzela policija, tako je naoružavanje postrojbi palo u zadatak AKD-u. Tomljenovića je tada austrijski list News optužio za uvoz ilegalnog oružja u Hrvatsku krijumčarskim kanalima iz Slovačke. Navodno su Tomljenoviću tom prilikom pomagali Nikola Maraković, jedan od direktora poduzeća Astra i bivši austrijski ministar unutarnjih poslova Karl Blecha. Tomljenović, inače šogor ministra Bože Biškupića, to je demantirao.

14. FRANJO SREMIĆ, bivši direktor ACM-a, zagrebačke tvrtke s podružnicama u Beču i Moskvi, koja je tijekom 90-ih realizirala višemilijunske poslove s MORH-om i RH Alanom. Vojnu opremu i naoružanje nabavljali su iz zemalja bivšeg SSSR-a, gdje ima odlične veze, jer se školovao u Moskvi.

15. GORAN ŠTROK, bivši automobilistički as, iz Engleske je nabavljao oružje, najviše municija, haubice i Landrovere. U MORH-u su ga, Čermak, u čije doba je angažiran, te Zagorec, vodili pod šifrom "Njofra"

16. JOSIP GUCIĆ, kontroverzni janjevački tajkun, do 90-ih stekao je veliki kapital kao zlatar iz Muenchena. Navodno je predsjedniku Tuđmanu donio torbu sa sedam milijuna DEM keša koje je u Njemačkoj skupio za pomoć Hrvatskoj. Oružje je pokušavao kupiti, ili kupovao, u Njemačkoj i Češkoj.

17. ANTE JELAVIĆ, u drugoj polovici 90-ih predsjednik Predsjedništva BiH, i, navodno, tamošnja najvažnija karika krijumčarskog lanca specijaliziranog za oružje i visokotarifne robe (duhanski proizvodi, alkohol, kava). Jelavić je za unosne poslove - prvo u kupovini oružja za HVO, a zatim za sve ostale - nominirao sebi bliske osobe, poput Marijana Primorca i Dike Slezaka, pa njegovo bogatstvo nije toliko vidljivo. General Špegelj Jelavića posebno ističe kada govori o ratnim profiterima iz BiH.

18. LJUBO ĆESIĆ zvani Rojs, uz Antu Jelavića vlasnik tvrtke Monitor, koja je korištena kao hercegovačka ispostava u koju se slijevala pomoć Hrvatske hercegovačkim Hrvatima, financirao HVO, kupovalo oružje... Iako samo vozač kamiona u prijeratno doba, tijekom 90-ih pomoćnik hrvatskog ministra obrane i vlasnik hercegovačke tvrtke pandana hrvatskom RH Alanu, stekao je imovinu vrijednu desetke milijuna eura.

19. HRVOJE PETRAČ, o čijim se krijumčarskim poslovima godinama nagađalo, razotkriven je kroz poreznu istragu u jeku bijega generala Ante Gotovine. Tada su pronađeni dokumenti o isplatama tvrtke RH Alan Petračevim tvrtkama Overseas Trade Enterprises Inc. i Overseas Trade Co. Ltd. Riječima: ŇUpoznao sam Petrača 1994. tijekom rata. On je kreativna osoba koja je znala kako zaobići UN-ove sankcije na uvoz oružja. Moji poslovi s njime išli su u dva smjera - ratnu nabavu oružja Hrvatskoj iz istočnoeuropskih zemalja i poslijeratnu prodaju tog istog oružja AfriciÓ, Petrača je prošle godine opisao njegov tadašnji partner u tvrtki Petrač osiguranje, Amos Kotzer.

20. AMOS KOTZER, umirovljeni general izraelske vojske, trgovac oružjem i bivši partner Nahuma Manbara s kojim se svojedobno upleo u skandaloznu prodaju izraelskog oružja Iranu poznatu kao "afera Manbar". U sudskom postupku koji je uslijedio, Kotzer se iz uloge suoptuženika prometnuo u tužitelja, predstavljajući se kao agent tajne službe i prebacujući svu krivnju na Manbara. Za Hrvatsku je oružje nabavljao direktno preko Zagorca, a navodno i Petrača.

21. VADIM SOREIF, prema podacima zapadnih tajnih službi, izraelski krijumčar oružja. Navodno se za sigurnost njegova poslovanja brine čuveni Mossad. Soreif se prije nekoliko godina zatekao u Petračevu automobilu kad je ovaj u blizini svog zagrebačkog kafića Down Town napao policajca.
 
22. JAMES MARTY CAPPIAU, bivši pripadnik francuske Legije stranaca i švercer oružja, koji je 2001. u Zagrebu likvidirao Vjeku Sliška. Prije nego što je skončao u obračunu na zagrebačkom Cvjetnom trgu, trgovao je oružjem za račun nekoliko tvrtki. Rekordan ugovor od čak 32 milijuna američkih dolara Cappiau je sklopio s rumunjskim Cobra Securitijem, 3. kolovoza 1998. Ukupno je, navodno, preko njega Hrvatska, odnosno RH Alan, kupila oružja za oko 100 milijuna USD.

23. GIGEI BRATILOVENAU, direktor rumunjske tvrtke Cobra Security koja se bavi prodajom oružja i koja je preko Cappiaua naoružavala Hrvatsku.

24. JACQUES MONSIEUR zvani Maršal, belgijski krijumčar oružja, zaveden u spisima bosanskohercegovačkih tajnih službi AID i FOSS kao osoba koja je aktivno sudjelovala u ratnom naoružavanju Hrvatske od 1991. do 1993. Monsieur je šef tvrtke Matimco, preko koje je svojedobno nudio 80 tona raketa zagrebačkom Končaru, u čije je, pak, ime nastupao Ivan Čarapina.

25. IVAN ČARAPINA s Monsieurom je u ime Končara dogovarao kupovinu 80 tona raketa.

26. MARIN TOMULIĆ, šef hrvatske ispostave gibraltarske tvrtke Lontano koja je dogovarala skupocjenu isporuku helikoptera Mi-8 i Mi-17 sa stanovitim Robertom iz togoanske tvrtke S. I. Lome. Potkraj 90-ih završio je u riječkom zatvoru, odakle je, navodno, pušten na direktnu intervenciju tadašnjeg francuskog predsjednika. Danas živi u Francuskoj.

27. ANDRZA IZDEBSKI, međunarodni trgovac oružjem poljskog podrijetla koji vodi poduzeće Joy. Njegova tvrtka u srpnju 1995. prodala je RH Alanu 1229 tona streljiva i raketa za 5 milijuna USD. Ugovore je u ime RH Alana potpisao Zdravko Pavelić. Sljedeće mu je godine Izdebski prodao tisuću tona eksploziva za još milijun dolara. S tvrtkom Joy u poslovima oko nabavke naoružanja bila je i off-shore kompanija Trading Exchange, koju je predstavljala stanovita gospođica Inga.

28. JOSIP MAZUL vodio je zagrebačku tvrtku Amonex, koja se u prvoj polovici 90-ih bavila trgovinom oružjem.

29. C. REY AVELINO zastupao je tvrtku Cra Asia Baril Division iz vijetnamskog grada Ho-Ši-Min. Avelino je na hrvatsko tržište poslao svu silu protutenkovskih mina, granata i inog streljiva.

30. ALEKSANDAR KALANTAROV iz ruskog Promeksporta u Hrvatsku je 1998. plasirao naoružanje vrijedno više od 17 milijuna dolara.

31. TSOUMBOU PHILLIPE, pukovnik angolske vojske koji je poslovao s Hrvatskom, kao i neimenovani šef bataljuna za osobnu zaštitu predsjednika Republike Niger.

32. YVES ALMODOVAL, jedan u nizu "legionara" koji su specijalizirali trgovinu oružjem. Bio je glavni opskrbljivač oružjem specijalne postrojbe koju je u Kumrovcu formirao Ante Roso, a kojoj su se postupno priključivali domaći "legionari".

33. ANTE ROSO, umirovljeni general HV-a i utemeljitelj specijalne jedinice koja je okupljala pripadnike "Legije stranaca". Roso je bio jedini zapovjednik kojeg su legionari bespogovorno slušali, a tim vezama u Hrvatsku je dopremio veće količine oružja i naoružanja.

34. MILE PARAĆ, prema policijskim informacijama, ponajveći zadarski preprodavač oružja. Navodno je 1996. posredovao u krijumčarenju oružja ranije ukradenog iz nekoliko vojnih spremišta IFOR-a. Vrijednost oružja, prema tadašnjim procjenama, iznosila je oko 10 milijuna USD. Dio naoružanja Parać je navodno prošvercao i prodao u Sjevernoj Irskoj, dok je preostalo prebacio u Palermo.

35. GERARD HUBER, pukovnik čileanske vojske i upravitelj čileanske tvornice iz koje je za Hrvatsku upućeno 11 tona oružja, nestao je tri tjedna pošto ga je u istrazi ispitala policija. Nedugo potom pronađen je mrtav.

36. MONZER AL KASSAR, sirijski krijumčar svjetskog ranga, posredovao je pri prebacivanju nekoliko velikih pošiljaka naoružanja iz Argentine u Hrvatsku.

37. CARLOS MENEM, bivši argentinski predsjednik, navodno izravno involviran u nekoliko poslova prebacivanja oružja u Hrvatsku. U Argentini je u prvoj polovici 90-ih jednom bio predsjednik Tuđman, a Zagorec više puta.

38. EMIR YOMA, savjetnik argentinskog predsjednika Menema, također upleten u argentinski-hrvatsko put oružja, kao i tadašnji ministar obrane Gonzales.

39. ŽELJKO I SNJEŽANA MIKULIĆ, bračni par koji je u svibnju 1992. prebacio više od 2,5 milijuna USD na ženevski posrednički bankovni račun Basama Adu Sharifa, koji ga je, pak, prebacio dalje na švicarski račun Monzera al-Kassara. Nekoliko dana kasnije, Al-Kassar je novac prebacio na račun poljske tvrtke za trgovinu oružjem Centrex. Potom je 27 kontejnera naoružanja brodom isplovilo iz Maroka i, umjesto u Jemen, kako je određeno putnom dokumentacijom, pristalo u Rijeci.

40. BASAM ADU SHARIF, posrednik u nabavci oružja između bračnog para Mikulić i krijumčara Monzera al-Kassara.

41. LEONID JEFTIMOVIČ MININ, ukrajinski trgovac oružjem koji je 1993. opskrbljivao Hrvatsku. Koju godinu kasnije, pošto je NATO otpočeo bombardiranje Srbije, Jeftimovič se balkanskim vezama prebacio i na to tržište. Za njega se pretpostavlja da je dio široke krijumčarske organizacije pod vodstvom Tadžikistanca Viktora Bouta, koji je naoružanje prodavao iračkim pobunjenicima i afganistanskim Talibanima.

42. STIPE BARIŠIĆ zvani Moljac, prema podacima obavještajnih službi, jedan je od vođa čepinskog kriminalnog klana, navodno bliskog Branimiru Glavašu. U operaciji "Barakuda" Barišić je označen kao preprodavač oružja povezan s hercegovačkim i zagrebačkim podzemljem.

43. DRAGAN BAKOVIĆ zvani Bambur s Barišićem čini vrh slavonskog Čepinskog klana. Kao i Barišić, bio je obuhvaćen operacijom "Barakuda" i zaveden kao švercer oružja.

44. MARIO SOVA, špijunskim je zabilješkama označen kao švercer oružja i droge, te glavni logističar jednog od zagrebačkih kriminalnih klanova. Podrijetlom je iz Srednje Bosne, a prije dolaska u Zagreb odradio je kratkotrajni zatvorski staž u Njemačkoj. Sova, navodno najveći zagrebački diler HS-ova, bio je blizak prijatelj Marka Nikolića, navodnog organizatora ubojstva Vjeke Sliška.

45. MIRKO VUGREK, tvorac strojnice Agram, koju HV službeno nikad nije prihvatila, no jest europski krim-milje. U policijskoj akciji "Okidač" našao se, s trojicom sinova, među osumnjičenima za organizirani šverc oružja. Nakon davanja iskaza 80-godišnji Vugrek umro je od srčanog udara.

46. MARKO VUKOVIĆ, suvlasnik tvrtke IM Metal i konstruktor prvog domaćeg pištolja HS-95, koji je kasnije razvio u HS 2000. Sa svojim partnerom Ivanom Žapčićem, početkom 2001., osumnjičen je za krijumčarenje 3800 pištolja proizvedenih u vlastitoj tvornici. Španjolski, ruski i nizozemski kriminalci njihovim su se pištoljima koristili za ubojstva dva političara i jednog redatelja - Nizozemca Thea Van Gogha. Tek tada je provedena opsežna policijska operacija "Okidač".

47. IVAN ŽAPČIĆ, drugi suvlasnik IM Metala, zadužen za prodaju i marketing. S partnerom Markom Vukovićem našao se 2001. u skandalu krijumčarenja vlastitih pištolja.

48. MIRKO RADOTIĆ, pukovnik HV-a, uhićen je 2000. na graničnom prijelazu Macelj. Pokušao je prokrijumčariti 1000 revolverskih cijevi iz Njemačke u ozaljsku tvornicu IM Metal, kako bi ih se označilo istim serijskim brojem i kasnije ilegalno prodalo europskom podzemlju.

49. BRANKO POLAK, zagrebački trgovac oružjem, čija je tvrtka Induchem hrvatski zastupnik talijanskih pištolja Beretta. Oružjem je počeo trgovati u prvoj polovici 90-ih, a danas je vlasnik luksuznog sportsko-ugostiteljskog kompleksa u Jastrebarskom.

50. MARIO PLEIĆ, formalni vlasnik tvrtke "Lovac", specijalizirane za uvoz i trgovinu lovačkom opremom. Navodno je pravi vlasnik Zagorec. Preko "Lovca" se 90-ih prikrivao uvoz vojničkog naoružanja u Hrvatsku.

51. IVAN PERANEC Sredinom godine Amnesty International objavio je da njegova tvrtka Scout iračkoj vojsci izvozi goleme količine naoružanja iz bosanskih skladišta. Sjedište tvrtke nalazi se u jednoj od stambenih zgrada zagrebačke Sloboštine. Peranecov Scout posao obavlja kao kooperant američke kompanije Taos Industries, kojoj je posao dodijelila privremena koalicijska vlast u Iraku. Euforovi su dužnosnici procijenili da je preko Scouta u Irak izvezeno više od 200.000 kalašnjikova. Navodno je Scout paravan iza kojeg stoje Mijo Anić i Pero Đepina, bivši visoki vojno-politički dužnosnici BiH. Peranec se preprodajom navodno počeo baviti sredinom 90-ih, kad je uz pomoć Vincenza Morasa nabavio kontingent pušaka za Srbiju pod embargom.

52. ANTUN KIKAŠ, bogati hrvatski emigrant u Kanadi, koji je u kolovozu 1991. organizirao zrakoplov Boeing 707 iz Ugande s 18 tona naoružanja. JNA ga je zarobila na zagrebačkom Plesu i zatvorila, a zrakoplov Uganda Airlinesa odvezla u Batajnicu. Kikaš je kasnije otkrio da su dopremu naoružanja blagoslovili Franjo Grgurić, Slavko Degoricija i Josip Manolić.
 
Kako je finansirana hrvatska nezavisnost

HRVATSKA KOKAINSKA DRŽAVA

Veze balkanskog podzemlja sa međunarodnom
trgovinom drogom traju od 1947. godine, tvrdi istraživač
Domagoj Margetić, koji dokazuje da su
ustaški emigranti to koristili za rušenje SFRJ

......

HRVATSKE LETILICE


Zato se za transport ove droge od 1991. Hrvatska je koristila preko
hiljadu bespilotnih letelica proizvedenih u Zagrebu. Fabrika
Prvomajska" je bila pokroviterlj ovog posla sa kokainom, jer je pravila
bespilotne letelice. Ti fantomski avioni su imali domet 660 km i
nosivosti 750 kilograma. Pet letilica je iz Zagreba, preko Palerma u
delovima prebačeno za Argentinu i u Paragvaj.
http://www.serbianna.com/columns/lopusina/181.shtml

.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

комшија
Хрватска одбацила оптужбе Србије, позива је да усклади политику с ЕУ
Odgovora
13
Pregleda
316
MOST6
MOST6
DalmatinacHR
  • Zatvorena
(Video anketa) Pitamo Hrvate: Dal je Hrvatska Balkan ili ne?
Odgovora
2
Pregleda
189
doppler
doppler
Тихи
Amerika se raspada: Više od 25 država želi nezavisnost!
2 3
Odgovora
72
Pregleda
1.218
Stojkov Menidjer
Stojkov Menidjer

Back
Top