Koren zla

M

ms

Aktivan član
Poruka
1.160
S obzirom da se o zlu toliko govori, da li mi neko moze izreci svoj stav o korenima svakolikog zla, o njegovoj pritvornosti, o zabludelosti, i iskrivljenosti? Pitam se uvek kad vidim malo dete na ulici, zar je ono sposobno za zlo kad postane odraslo biće, ono malo dete na ulici, srecno, bezbrizno, veselo i puno ljubavi....Koja je granica ljudske izdrzljivosti, zbog cega padamo moralno, duhovno, naucno? Kako ja da verujem u ljude i ljudsku vrednost, ako hodajući ulicom sretnem toliko izoblicenih lica, pogubljenih, nastranih, utonulih u sebe i svoj crni svet, bez nadahnuća, bez smirenosti, bez "iskrene" vere u bilo šta...Spomenuli smo nešto o otuđenosti ljudi, ali da li je ispravan moj zaključak da je otuđenje koren svakog zla, otuđenje od vrednosti, od srca, od morala, od pravde...od svih tih tzv."božanskih pojmova"...

Može jedno filosofsko pitanje, kad je nastao sukob "Dobra" i "Zla"?....Da li je "Zlo" prirodni oponent"Dobru", nešto što mora da postoji da bi pojasnilo ulogu onog drugog, a ako je tako onda bi i Bog opravdao postojanje Đavola, jer bez postojanja Đavola, ne bi se znalo ni šta je to Bog....

A ako bi ljudima pojmovi "Bog" i "Đavo" bili ISTO....Šta ako "Đavo" ustvari USMERAVA ljude ka "Bogu", ka konačnom i krajnjem PRIHVATANJU UPRAVO BOGA....To je ono famozno POKAJANJE LJUDI I CELOG COVECANSTVA.....Pokajanje je put od "Đavola" ka "Bogu"....Ovo ispade slično Platonovom "Mitu o Pećini"...Pokajanje je neka vrsta sagledavanja sopstvenih postupaka, ISTINA O SEBI I DRUGIMA, a ljudi su za to "valjda" sposobni...po prirodi..jer je u ljudima i "Dobro" i "Zlo"...suprotne težnje...prirodni rivali...

Dalje, mnogim ateistima smeta reč "Bog" upravo zbog postojanja reči "Đavo". Oni osećaju ljudsku patnju i bol, ljudsko smrknuće, nizinu, i šta se dešava, mnogi od njih postanu "kivni na Boga" što ih je "napustio" dozvolivši svetu postojanje "Zla"...

Slično je i sa pojmom "Smrti" naspram pojma "Život"...Ljudi često hule na pojam "Smrti" umanjujući joj značaj, praveći od nje neprijatelja, a "Smrt" je samo PANDAN I POJAŠNJENJE VREDNOSTI ŽIVOTA....Bez "Smrti" ne bi "Život" imao smisao...zašto onda težiti Večnome putu, i beskonačnosti, kad je beskonačnost uvek u ovom sadašnjem življenju, ovom svetslosnom danu, što upravo ovog trena neumitno prolazi i umire....
Ima u kriku "Smrti" najvećeg ljudskog Žala za ŽIVOTOM....I "Smrt" sa sobom odnosi ono najlepše i najvrednije, .....NAS SAME....LJUDE....ČOVEKA...ŽIVOT...

Hmmmm :?

Ukratko, šta je za vas "Zlo"?
 
Iskreno, mrzelo me da citam sve... :lol: Bas si se raspisala. ;) Sta je izvor zla? U hriscanstvu je bar jednostavan odgovor. :lol:

Izvor zla = izvor dobra (Jing i Jang)
 
Ako se, slucajno, javi Limunada, posto ima obicaj da komentarise od sredine, kaze, mrzi je da cita od pocetka, reci joj, da cu sazeto prepricati, to sto si rekla, ako joj bude do polemike, vazi ? :lol:
 
Posto vidim ne sme vise nista da se citira, bunili se ljudi :P , moracu sad da probam iz iskustva. Hmmm, sorry, ali nemam takvo iskustvo... nisam nikakvo zlo dozivela eventualno najstrasniji ljudski bezobrazluk, licemerje ali zlo nikada...
Dakle, moracu ipak da posegnem za tudjim iskustvom i onim kako sam ga ja videla. Uzmimo za primer prethodne ratove u nasoj zemlji, i ne samo nasoj (moze i istocni Timor). To je, po meni, zlo u onom najogoljenijem obliku, kada covek vise ne prepoznaje sebi ravnog u onom drugom, kada se zaboravlja na ljudsko dostojanstvo i kada covekom pocinju da vladaju neki zivotinjski instinkti (za odrzanjem, da odbrani teritoriju po svaku cenu pa i cenu svog i tudjeg zivota, itd...), kada je u stanju da uziva u nanosenju bola (fizickog i psihickog) drugome.
Biti dostojanstven znaci i odoleti iskusenju, valjda ljudi dodju u neka velika iskusenja kada to vise nije moguce.

Evil is not something superhuman, it's something less than human - Agatha Christie (oops vidi omace mi se citat :lol: )
 
Dobro i zlo su čisto ljudske kategorije. Da li bi bilo dobra i zla da ne postoje ljudi? Ja kažem da ne bi. Ako je tako, onda postoji jednostavan odgovor na pitanje o korenu sveg zla a to je da je čovek koren zla.

Šta je zlo? Zlo se menjalo tokom milenijuma. Zlo je individualan pojam specifičan za kulturu, socijalnu grupaciju pa i za samog pojedinca. Kažu da kada su otišli u afriku i pitali nekog plemenaša da im definiše zlo, u grubom prevodu to je zvučalo kao "zlo, to je kada oni iz susednog plemena upadnu u naše selo, spale nam kolibe, i odvedu decu u roblje". Onda su ga pitali šta je po njemu dobro, na šta je on odgovorio "e, dobro je kada mi upadnemo u njihovo selo, spalimo njihove kolibe..."

Dobro i zlo su kategorije našeg mozga koje služe da markiraju izvesne postupke prihvatljivim ili neprihvatljivim.

Slično je i sa pojmom "Smrti" naspram pojma "Život"...Ljudi često hule na pojam "Smrti" umanjujući joj značaj, praveći od nje neprijatelja, a "Smrt" je samo PANDAN I POJAŠNJENJE VREDNOSTI ŽIVOTA....
Kliknite za proširenje...
Ja sam imao utisak da je smrt naprosto prestanak života, ništa manje, ništa više. Činjenica da se mi ljudi toliko plašimo smrti je posledica urođenog nagona za samoodržanje. Činjenica da toliko diskutujemo od smrti i od nje pravimo toliku filozofiju samo pokazuje koliko je taj strah dubok.

Bez "Smrti" ne bi "Život" imao smisao
Kliknite za proširenje...
Iliti kao što je rekao neko (rekao bih da je Milton ali ne sećam se...), raj bez pakla ne bi bio raj...
 
Ne slazem se sa konstatacijom da se duboko bojimo smrti i da zbog toga od nje pravimo citavu filozofiju!Ljudi generalno smrt ni ne spominju u svakodnevnom zivotu, a beze i od pomisli na nju! E to je strah!
 
divlja-u-srcu:
Ne slazem se sa konstatacijom da se duboko bojimo smrti i da zbog toga od nje pravimo citavu filozofiju!Ljudi generalno smrt ni ne spominju u svakodnevnom zivotu, a beze i od pomisli na nju! E to je strah!
Kliknite za proširenje...

Mislio sam na priču koju je ms rasprela a koja je citirana baš pre moje konstatacije... slažem se da je izbegavanje najbolji pokazatelj straha. Doduše to je uglavnom odlika onoga što mi zovemo zapadnom civilizacijom.
 
darkster:
divlja-u-srcu:
Ne slazem se sa konstatacijom da se duboko bojimo smrti i da zbog toga od nje pravimo citavu filozofiju!Ljudi generalno smrt ni ne spominju u svakodnevnom zivotu, a beze i od pomisli na nju! E to je strah!
Kliknite za proširenje...

Mislio sam na priču koju je ms rasprela a koja je citirana baš pre moje konstatacije... slažem se da je izbegavanje najbolji pokazatelj straha. Doduše to je uglavnom odlika onoga što mi zovemo zapadnom civilizacijom.
Kliknite za proširenje...

Čemu izbegavanje i zatvaranje očiju pred NOTORNOM činjenicom da nas smrt čeka...Nekoga danas, nekoga za dvadeset godina... :roll:
Prihvatimo to i živimo život dok Bog ne odluči da je naše vrijeme na ovome svijetu okončano... :D
 
analiticar:
Čemu izbegavanje i zatvaranje očiju pred NOTORNOM činjenicom da nas smrt čeka...Nekoga danas, nekoga za dvadeset godina... :roll:
Prihvatimo to i živimo život dok Bog ne odluči da je naše vrijeme na ovome svijetu okončano... :D
Kliknite za proširenje...
Eto vidiš, o tome sam pričao. Kao, pomirimo se sa tom činjenicom, blabla... a ovamo treba da čekamo dok Bog ne odluči... Valjda je ljudima lakše kada misle da smrt ima svrhu u planovima nekog višeg bića. Meni lično nije...
 
Jekyll_doesnt_Hyde:
Posto vidim ne sme vise nista da se citira, bunili se ljudi :P , moracu sad da probam iz iskustva. Hmmm, sorry, ali nemam takvo iskustvo... nisam nikakvo zlo dozivela eventualno najstrasniji ljudski bezobrazluk, licemerje ali zlo nikada...
Dakle, moracu ipak da posegnem za tudjim iskustvom i onim kako sam ga ja videla. Uzmimo za primer prethodne ratove u nasoj zemlji, i ne samo nasoj (moze i istocni Timor). To je, po meni, zlo u onom najogoljenijem obliku, kada covek vise ne prepoznaje sebi ravnog u onom drugom, kada se zaboravlja na ljudsko dostojanstvo i kada covekom pocinju da vladaju neki zivotinjski instinkti (za odrzanjem, da odbrani teritoriju po svaku cenu pa i cenu svog i tudjeg zivota, itd...), kada je u stanju da uziva u nanosenju bola (fizickog i psihickog) drugome.
Biti dostojanstven znaci i odoleti iskusenju, valjda ljudi dodju u neka velika iskusenja kada to vise nije moguce.

Evil is not something superhuman, it's something less than human - Agatha Christie (oops vidi omace mi se citat :lol: )
Kliknite za proširenje...


Niko ne zabranjuje ništa, ja volim da pročitam i citate o nečemu, što da ne... :lol:

Tomas Man: "Smrt je dostojna poštovanja kao kolevka života, kao majčina utroba obnavljanja. Ali ako je posmatramo odvojeno od života, postaje bauk, grdoba, pa čak i gore od toga. Jer smrt kao samostalna duhovna sila sasvim je izopačena sila, čija je poročna privlačna moć bez sumnje vrlo jaka, ali simpatisati s njom pretstavlja isto tako nesumnjivo najgrozniju zastranjenost ljudskog duha." - Čarobni Breg, deo o "Večnoj supi i iznenadnoj jasnosti".... :lol:

Inače, ratovi su najveće zlo koje Čovek u svojoj dosadašnjoj evoluciji i razvoju nauke, nije uspeo još da savlada....Slažem se za zastranjenost ljudskog uma, koren zla i leži u "mozgu", u "mislima"....a često i u neshvatanju da je zlo ponekad i "skirveno", teško prepoznatljivo, kod nas nisu ratovi buknuli sami od sebe, nego im je prethodila, bahatost ljudske misli, njena težnja za samoveličanjem, za samopotvrđivanjem nekih "fiks ideja", nekih "političkih tripova", branjenje nekakvog "dobra" preko "zla" odnosno ratova....Da li cilj "država" oprvdava "sredstvo" rat....Kao što reče Desanka Maksimović...."Žao mi Čoveka"....
Gnusoba svih ratova, trulež, propadanje, rušenje vrednosti, crkava, manastira, kuća, ubijanje dece...KOLEKTIVNA KLANICA....Ne odobravam ni "verske" ratove, jer su upravo ti "verski ratovi" bili najsuroviji, s najgorim posledicama, zatiranje duhovnosti naroda, i dobrote...

A šta smo dobili svim tim ratovima? Ništa....državu sigurno ne... :cry: A toliko žrtava....uzaludnih....

A opet ČOVEK je kriv za postojanje ratova. Čovek je krivac što zatire sam sebe. Nijedna životinja ne uništava svoju vrstu do istrebljenja, a samo čovek evoluira u oruđima za uništavanje samog sebe...

U čemu je poenta....ne shvatam.... :?

Možda ljudi nisu svesni "grešaka" koje počine, pa često bude kasno za ispravljanje pogrešnih koraka...
 
divlja-u-srcu:
Ne slazem se sa konstatacijom da se duboko bojimo smrti i da zbog toga od nje pravimo citavu filozofiju!Ljudi generalno smrt ni ne spominju u svakodnevnom zivotu, a beze i od pomisli na nju! E to je strah!
Kliknite za proširenje...

Taj strah od smrti je normalan, jer nije prijatna činjenica da ideš negde u nepoznato, u kraj, u gašenje svesti, u prah, u umiranje...Taj deo do same smrti, taj sekund pre "odlaska", to je uzrok svih strahova i bežanja od smrti....A smrt sama, pa kad umrem, neću znati ništa o tome, ni da sam nekad bila živa, ni da sam se bojala smrti, jednostavno kraj mog bitisanja među ljudima.... :cry:
 
darkster:
Dobro i zlo su čisto ljudske kategorije. Da li bi bilo dobra i zla da ne postoje ljudi? Ja kažem da ne bi. Ako je tako, onda postoji jednostavan odgovor na pitanje o korenu sveg zla a to je da je čovek koren zla.

Šta je zlo? Zlo se menjalo tokom milenijuma. Zlo je individualan pojam specifičan za kulturu, socijalnu grupaciju pa i za samog pojedinca. Kažu da kada su otišli u afriku i pitali nekog plemenaša da im definiše zlo, u grubom prevodu to je zvučalo kao "zlo, to je kada oni iz susednog plemena upadnu u naše selo, spale nam kolibe, i odvedu decu u roblje". Onda su ga pitali šta je po njemu dobro, na šta je on odgovorio "e, dobro je kada mi upadnemo u njihovo selo, spalimo njihove kolibe..."

Dobro i zlo su kategorije našeg mozga koje služe da markiraju izvesne postupke prihvatljivim ili neprihvatljivim.

Slično je i sa pojmom "Smrti" naspram pojma "Život"...Ljudi često hule na pojam "Smrti" umanjujući joj značaj, praveći od nje neprijatelja, a "Smrt" je samo PANDAN I POJAŠNJENJE VREDNOSTI ŽIVOTA....
Kliknite za proširenje...
Ja sam imao utisak da je smrt naprosto prestanak života, ništa manje, ništa više. Činjenica da se mi ljudi toliko plašimo smrti je posledica urođenog nagona za samoodržanje. Činjenica da toliko diskutujemo od smrti i od nje pravimo toliku filozofiju samo pokazuje koliko je taj strah dubok.

Bez "Smrti" ne bi "Život" imao smisao
Kliknite za proširenje...
Iliti kao što je rekao neko (rekao bih da je Milton ali ne sećam se...), raj bez pakla ne bi bio raj...
Kliknite za proširenje...

Slažem se. 8)
 
ms:
Može jedno filosofsko pitanje, kad je nastao sukob "Dobra" i "Zla"?....Da li je "Zlo" prirodni oponent"Dobru", nešto što mora da postoji da bi pojasnilo ulogu onog drugog, a ako je tako onda bi i Bog opravdao postojanje Đavola, jer bez postojanja Đavola, ne bi se znalo ni šta je to Bog....

A ako bi ljudima pojmovi "Bog" i "Đavo" bili ISTO....Šta ako "Đavo" ustvari USMERAVA ljude ka "Bogu", ka konačnom i krajnjem PRIHVATANJU UPRAVO BOGA....To je ono famozno POKAJANJE LJUDI I CELOG COVECANSTVA.....Pokajanje je put od "Đavola" ka "Bogu"....Ovo ispade slično Platonovom "Mitu o Pećini"...Pokajanje je neka vrsta sagledavanja sopstvenih postupaka, ISTINA O SEBI I DRUGIMA, a ljudi su za to "valjda" sposobni...po prirodi..jer je u ljudima i "Dobro" i "Zlo"...suprotne težnje...prirodni rivali...

Dalje, mnogim ateistima smeta reč "Bog" upravo zbog postojanja reči "Đavo". Oni osećaju ljudsku patnju i bol, ljudsko smrknuće, nizinu, i šta se dešava, mnogi od njih postanu "kivni na Boga" što ih je "napustio" dozvolivši svetu postojanje "Zla"...
Kliknite za proširenje...
Ajd' da ponovim ono što sam svojevremeno već "drvila" na Religiji :roll: :
Lucifer-Lučonoša-Danica-Nosilac Svetlosti je prvobitna namena palog andjela. On je to i dalje - da nije njegove tame i semena zla koji seje u ljudskoj duši (ne iz ljubavi, već iz mržnje prema čoveku i Bogu) ne bi se jasno sagledala svetlost dobra: sav trud mu je uzalud :arrow: i dalje služi Bogu hteo-ne hteo :arrow: nosi svetlost. Nepokajan čovek, koji bez samilosti i saosećanja čini zlo (u bilo kom obliku) drugom čoveku, je ravan djavolu. S druge strane, svaki čovek u sebi oseća klicu savršene dobrote. Mnogo je lakše biti zao (u bilo kom obliku) nego dobar(dobrota je čista, savršena i nema oblike i nijanse kao zlo). Jedini način da se dosegne dobrota je da se odseca deo po deo zla u nama.
O Djavolu se uvek govori kao o najvećem ljudskom neprijatelju, ocu laži. Od prve laži počinje svako zlo. Zašto roditelje užasava prva laž u kojoj uhvate svoje dete? Laž je svesno učinjen (manje ili više sračunat)postupak. To je početak zla...kraj može da bude u ko zna kojoj krajnosti. Recimo potpuna bezosećajnost (ako se i tako može nazvati) prema drugom ljudskom biću. Primeri: II svetski rat - komšija komšiji na živo testerom odseca udove, nabijanje na kolac ...
 
Slažem se i razumem oba shvatanja o odnosu "Dobra" i "Zla". Inače, u dubini svoje duše, osećam da je Bog, ništa drugo do "Ljubav", sveopšta ljubav, prema postojanju. Ljubav prema življenju, prema ljudima, bilo koje vere da su. Bog je neka vrsta preokreta Čoveka. Što više razmišljam, čini mi se da u biti svakog pojedinca, stoji neka klica ka prilaženju Istom izvoru, neki prirodni razvoj ljudske misli, razgradnja sviju laži, i animalnosti i ljudožderstva, koje je u paganskom korenu ljudskome. Taj crvić poroznosti, to neprimećeno zlo, čije korenje je u Nesvesnim postupcima čovekovim, ne što Čovek "voli zlo", nego što "ne zna " šta je zlo. Čovek je pogubljen u životu, izudaran sa svih strana, šiban ironijom življenja, u siromaštvu, bedi, haosu koji izbija iz njegovih očiju. Samo vrlina pobeđuje zlo, ČOVEKOVA VREDNOST, koju Čovek konačno i PRIHVATA, kao nešto što se MORA poštovati, ne usled nekog teranja na to poštovanje, no usled PRIRODNE LJUDSKE DOBROTE...Dobar čovek jednostavno MORA da poštuje vrednost, a to moranje nije klasično moranje, nego ljubav za dobrotu, za njenu pobedu...
Pa, kakav bi Čovek bio, i zašto bi svet uopšte postojao, kada Čovek ne bi po prirodi svojoj nosio zajedno sa evolucijom svoje misli i klicu DOBRA....Zašto bi Čovek postojao, kad ne bi uspevao da razgraniči Zlo od Dobra. Čoveku je data moć da kontroliše tamnu stranu postojanja, tj. Zlo, ali je drugo pitanje, IZDRŽLJIVOSTI I ČVRSTINE čoveka na tome putu...
 
Paganski koren...ljudožderstvo...vrlo diskutabilno...opet ću spomenuti nedavno otkriveno pleme u Amazoniji koje je u potpunosti bilo izolovano. Politeisti su, imaju rituale povezane sa Mesecom, idu u potpunosti nagi, iz sujeverja odstranjuju novorođenčad sa deformitetima...ostalo u vezi sa njima podseća na Eden: zdravi, srećni, nasmejani, bez izgrađenog sistema materijalnih vrednosti (nema svojine :!: ), uglavnom monogamni, decu ne kažnjavaju, od prirode uzimaju samo onoliko koliko im je neophodno. Gde je njima paganski koren i ljudožderstvo? Gde im je koren zla?
 
dragonfromdarkness:
Ukratko, šta je za vas "Zlo"?
Kliknite za proširenje...
MS, pohvale za komentar i ozbiljnost (itd, da ne preteram). Procitao sam ceo tekst (nije mi dosadilo da citam zato sto je napisano samo ono sto ima smilsa, opisan tok misli) i na tvoje pitanje imam jedan odgovor koji po mom iskustvu i shvatanju moze da se primeni na svaku situaciju gde postoji zlo a taj odgovor je:
Koren zla je tamo gde nema ljubavi i vere
Voleo bih da pokusas da nadjes primer gde ovo nije tacno i ako uspes, kazi mi. Nedostatak ljubavi je uzrok svih zala koja se desavaju i to definitivno vodi u bolest a posle i u smrt (duhovnu a kasnije i fizicku). Pod nedostatkom vere nisam mislio da se mora verovati u boga, vec da se mora verovati u nesto uzviseno, u ljudske vrednosti, u nauku, u umetnost, u prijateljstvo ili sve ono sto svaki pojedinac oseca u sebi. Ja nisam vernik u klasicnom smislu, ne idem u crkvu i ne propagiram religiju (krstim se vecinom zbog sujeverja) ali verujem da ako ima boga ima ga u svakom coveku. Ljubav koju osecamo u sebi dok nekog volimo je taj "bog". Kad ja na forumu preteram sa provokacijom i pomislim da su stvari izmakle kontroli i obratim se nekom forumasu koga uopste neznam i pitam ga za savet a on mi ljudski i iskreno da savet i stvarno mi pomogne, to je takodje ona ljubav koju pomenuh. Ili kad posle moje provokacije u odbranu Margot stanu i "veseli" Hektor i Krvolok i Kelis i Divlja koja je pokusala da "smiri" situaciju, sve je to pokazatelj ljubavi, tj svi ti ljudi imaju u sebi ove ljubavi o kojoj pricam (naravno da ne mislim da je drugi nemaju, ali mislim da je pomenuti imaju ponajvise). Usput, izvinjenje Margot, pogresno sam procenio kako ce se stvari odvijati. Mislim da mi u zivotu trazimo samo to - LJUBAV - u bilo kom pojavnom obliku i jedino sa njom zivot ima smisao i svoju lepotu. Ja malo okrenuo vodu na svoju vodenicu, nemoj zameriti, nadam se da sam uspeo da dam odgovor na tvoje pitanje.

A gde je : " Margott, poshtovanje ! ", a ? :lol:
 
onaj ko poriche da u njemu ne postoji "zlo", laze...onaj ko potiskuje "zlo" u sebi, licemer je...svako nosi i dobro i zlo, samo neki to umeju da koriste a neki ne...ne treba se odricati ni jednog svog aspekta, treba ga samo pametno usmeriti...
 
zlo, po hriscanstvu je nagonsko u coveku. covecanstvo je verovatno moralo da prodje kroz fazu ideje o jednom Bogu i odbacivanja svog animalnog dela jer je razvoj zahtevao neko drugacije drustveno ustrojstvo. da se nastavilo sa nekontrolisanim nagonskim ponasanjem, ljudi bi se verovatno istrebili.
paganstvo nema ama bas nikakve veze sa zlom kao sto ni hriscanstvo nema sa dobrim. to su samo bili mehanizmi da zajednica prezivi.
ali sad, vecina ljudi je u stanju da kontrolise svoju nagonsku prirodu, bez potrebe da je potpuno odbacuje.

u iskonsko i apsolutno zlo ne verujem...


PS.Lucifer-Luconosa-Danica....to je Venera? objasni ti to bolje, nije_lako....jel Djavo planeta?
 
pa vidis i ja sam bila u dilemi da li je to Sirijus ili Venera...
rekli su mi da je Venera....nas narod je nazivao Jutarnja zvezda, zbog sjaja...pa je zato ostalo da je zvezda...
ima li astronoma ovde?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Steinadler
Egoizam kao izvor društvenog zla
2
Odgovora
34
Pregleda
514
Ljubo2
Ljubo2

Back
Top