Veza modernih bajki i religijskih mitova

Jacob

Buduća legenda
Poruka
49.567
Pripovedanje je vazan deo ljudske kulture jos od kada su se prvi pecinski ljudi skupili oko vatre da prepricavaju dozivljaje iz lova.

Veza izmedju modernih bajki i religijskih mitova je ocigledna.

Mnoge odlike indo - evropskih mitova, kao sto su heroji,vecna borba dobra i zla,moralna pouka na kraju,mogu se naci i u modernoj bajci.

Moderna bajka je naravno samo najnovija evolucija pripovedanja.

Takodje se u modernoj bajci mogu naci mnogi uticaji religijskih mitova,npr. K.S.Luis je Hronike iz Narnije napisao inspirisan pricom o Isusu.

Hajde da na ovoj temi raspravljamo o uticaju religije na bajku i slicnosti izmedju religijskog pripovedanja i pripovedanja bajki.
 
Не знамо како су настале бајке и митови. На питање да ли у њима, нарочито у митовима, има и трагова неких стварно одиграних догађаја, као на пример у миту о потопу, који познају заиста сви народи из најдавније прошлости или су они остаци дечје душе примитивног човека преисторијског доба (да ли је овај био баш толико примитиван?), начина на које он реаговао на спољашње промене у природи и унутрашње промене у сопственој души, још је тешко прецизно одговорити. Поред елемената несумњиво сликовитог начина представљања магијског доживљавања једног анимистички схваћеног света са конкретним, дечијим начином мишљења, сигурно је да постоје и врло јаке способности апстрактног мишљења. Некад врло дубока филозофска нота у бајкама, етички принцип у њој, зрелост размишљања о разорној снази зла у свету, или још и јачем принципу добра, указују на могуће утицаје већ развијенијих религиозних система народа у којима су овакве бајке настале. Такве су, на пример, бајке из Тебе из 253. године пре наше ере Чаробна књига бога Тота, или из предела Амазоне Небеске сузе, или из Африке Како је рат дошао у свет.Нерешено је питање историјског порекла бајки. Познато је да сви народи света, они који су изумрли у давној прошлости, као и они који данас живе, најразвијенији, па и они најзаосталији - познају бајке. Када су Јакоб и Вилхелм Грим 1812. године објавили своју прву збирку бајки, већ неколико стотина година пре овог доба постојала су у Европи растурена, несистематска и заборављена издања појединих виђенијих људи који су скупљали усмена народна казивања из света бајки. Када се после Гримовог доба почело са систематским истраживањем овог зачараног света, тако блиског и драгог сваком детету, али и одраслом човеку, када се почело с овим истраживањем и по осталим континентима, откриће је било јединствено и у први мах изненађујуће. Потпуно истоветни мотиви сачињавали су садржај бајки, независно од било каквог преношења, међусобних утицаја, настали у различитим пределима, код разних народа и у разно доба. Већ је Вилхелм Грим наслутио истину када је писао: „Постоје стања која су толико једноставна и природна да се увек изнова враћају, као што постоје и мисли које се саме од себе намећу“.
:worth:
 
По теорији, која је стекла општа признања, бајке представљају отиске људских пратипова и људских прамотива. Увек изнова у бајкама се појављују добри и зли, паметни и глупи, лукави и наивни, мушкарац као херој, освајач или врач, који своја натприродна својства користи у добре или рђаве сврхе, жена као мајка, сестра, љубавница, која доноси спас мушкарцу или га као вештица омађија. Мотиви су такође увек исти: бескрајна авантуристичка путовања у потрази за благом, заробљеном принцезом, немуштим језиком итд. Појам времена недостаје, сто година не представљају ништа. Свет у бајкама освојен је делањем, јунак је стално активан, а успех његовог деловања је преображај. Пошто су објекти лишени својих стварних одлика, могућа је трансформација фигура, тако да сваки са сваким може да ступи у контакт. Краљеви, просјаци, умрли, ђаволи, животиње, биљке сусрећу се на једној равни. Пошто позив на делање, као и потребне снаге и способности долазе јунаку из околине, он може да оствари своје планове тек предавањем свету. Задаци, тешкоће и опасности који му се супротстављају, служе му као могућности. У сусрету са њима његова судбина постаје нешто одређено и битно. Помоћи које успут добија, или их сам налази, не служе му ради задовољавања неких његових ћуди, већ само да би још сигурније ишао путем своје судбине. Тако исто, ако он помаже другима, не мислећи при том на себе, управо таквим поступком отвара себи пут ка циљу. Идући смело сопственим путем, јунак и не знајући помаже другима, али и обратно, мислећи само на друге, достиже сопствени циљ.:bye:
 
Svi smo mi chitali , ja sam uzhivao u domacim bajkama , josh uvek se secam mnogih , a mnogi nauchnici misle da su mnoge Biblijske priche u stvari bajke koje su prichali nomadi na bliskom istoku , a tu je i tvrdnja da se Veliki potop zaista dogodio , samo shto nije potopio celu zemlju , nego odredjene delove bliskog istoka , pa se rodila pricha o choveku koji je prezhiveo potop.

A bravo za Antoniusa :ok:
 
Не знамо како су настале бајке и митови. На питање да ли у њима, нарочито у митовима, има и трагова неких стварно одиграних догађаја, као на пример у миту о потопу, који познају заиста сви народи из најдавније прошлости или су они остаци дечје душе примитивног човека преисторијског доба (да ли је овај био баш толико примитиван?), начина на које он реаговао на спољашње промене у природи и унутрашње промене у сопственој души, још је тешко прецизно одговорити. Поред елемената несумњиво сликовитог начина представљања магијског доживљавања једног анимистички схваћеног света са конкретним, дечијим начином мишљења, сигурно је да постоје и врло јаке способности апстрактног мишљења. Некад врло дубока филозофска нота у бајкама, етички принцип у њој, зрелост размишљања о разорној снази зла у свету, или још и јачем принципу добра, указују на могуће утицаје већ развијенијих религиозних система народа у којима су овакве бајке настале. Такве су, на пример, бајке из Тебе из 253. године пре наше ере Чаробна књига бога Тота, или из предела Амазоне Небеске сузе, или из Африке Како је рат дошао у свет.Нерешено је питање историјског порекла бајки. Познато је да сви народи света, они који су изумрли у давној прошлости, као и они који данас живе, најразвијенији, па и они најзаосталији - познају бајке. Када су Јакоб и Вилхелм Грим 1812. године објавили своју прву збирку бајки, већ неколико стотина година пре овог доба постојала су у Европи растурена, несистематска и заборављена издања појединих виђенијих људи који су скупљали усмена народна казивања из света бајки. Када се после Гримовог доба почело са систематским истраживањем овог зачараног света, тако блиског и драгог сваком детету, али и одраслом човеку, када се почело с овим истраживањем и по осталим континентима, откриће је било јединствено и у први мах изненађујуће. Потпуно истоветни мотиви сачињавали су садржај бајки, независно од било каквог преношења, међусобних утицаја, настали у различитим пределима, код разних народа и у разно доба. Већ је Вилхелм Грим наслутио истину када је писао: „Постоје стања која су толико једноставна и природна да се увек изнова враћају, као што постоје и мисли које се саме од себе намећу“.
:worth:

Sve napisano je autorsko delo Vladete Jerotića a o čemu ima OVDE.
 
По теорији, која је стекла општа признања, бајке представљају отиске људских пратипова и људских прамотива. Увек изнова у бајкама се појављују добри и зли, паметни и глупи, лукави и наивни, мушкарац као херој, освајач или врач, који своја натприродна својства користи у добре или рђаве сврхе, жена као мајка, сестра, љубавница, која доноси спас мушкарцу или га као вештица омађија. Мотиви су такође увек исти: бескрајна авантуристичка путовања у потрази за благом, заробљеном принцезом, немуштим језиком итд. Појам времена недостаје, сто година не представљају ништа. Свет у бајкама освојен је делањем, јунак је стално активан, а успех његовог деловања је преображај. Пошто су објекти лишени својих стварних одлика, могућа је трансформација фигура, тако да сваки са сваким може да ступи у контакт. Краљеви, просјаци, умрли, ђаволи, животиње, биљке сусрећу се на једној равни. Пошто позив на делање, као и потребне снаге и способности долазе јунаку из околине, он може да оствари своје планове тек предавањем свету. Задаци, тешкоће и опасности који му се супротстављају, служе му као могућности. У сусрету са њима његова судбина постаје нешто одређено и битно. Помоћи које успут добија, или их сам налази, не служе му ради задовољавања неких његових ћуди, већ само да би још сигурније ишао путем своје судбине. Тако исто, ако он помаже другима, не мислећи при том на себе, управо таквим поступком отвара себи пут ка циљу. Идући смело сопственим путем, јунак и не знајући помаже другима, али и обратно, мислећи само на друге, достиже сопствени циљ.:bye:

I ovo isto ima OVDE .
 
Čovek je od davnina imao želju da svoju žudnju za pravdom utoli tako što će se pojaviti iznenadna sila i rešiti stvar u njegovu korist. Ljudi vole superheroje. Nekad nije bilo Holivuda da takve likove napravi na platnu, pa su ljudi izmišljali bogove koji su posedovali razne moći, i pričali priče o njima. Jedan je slao kišu, drugi gromove, treći bolesti, onda su monoteističke religije sve to ujedinile u jednog.

Neke od tih priča su ostale i do dan danas u vidu živih religija, mnogih nažalost više nema. Naravno, u međuvremenu su vladari uvideli da bi religija mogla da bude veoma korisna, pa su ih izdašno iskoristili da stado drže pokorno i pod kontrolom.
 
Čovek je od davnina imao želju da svoju žudnju za pravdom utoli tako što će se pojaviti iznenadna sila i rešiti stvar u njegovu korist. Ljudi vole superheroje. Nekad nije bilo Holivuda da takve likove napravi na platnu, pa su ljudi izmišljali bogove koji su posedovali razne moći, i pričali priče o njima. Jedan je slao kišu, drugi gromove, treći bolesti, onda su monoteističke religije sve to ujedinile u jednog.

Neke od tih priča su ostale i do dan danas u vidu živih religija, mnogih nažalost više nema. Naravno, u međuvremenu su vladari uvideli da bi religija mogla da bude veoma korisna, pa su ih izdašno iskoristili da stado drže pokorno i pod kontrolom.

Ajde prestani (matere ti) da papagajski ponavljaš ono što su te naučili u osnovnoj školi. imao sam i ja jednu nastavnicu crnogorku koja mi je to svakodnevno ponavljala bar po tri puta na dan u toku celog osnovnog školovanja (sve dok je nisu uhvatili da slavi slavu sa svojim mužem) pa su je izbacili iz partije i iz škole.:mrgreen:
 

Back
Top