čudni oblici,neverovatne priče,neobične osobine...

Svet bilja - čudni oblici,neverovatne priče,neobične osobine...


Neverovatno je šta sve priroda i čovek mogu napraviti od biljke...
Ako imate sliku neobične, lepe biljke , podelite sa nama...
Takođe može i neka pričica, legenda, mit...

Ajd neka bude prvo žaba

LOZA SVETOG SIMEONA
HILANDAR

Loza Svetog Simeona u Hilandaru, čuvena po tome sto pomaže nerotkinjama. Izlazi iz groba Svetog Simeona

TunnelTree

Česma , Grčka,Katerini

LIPA

Drevni grcki mit govori o nimfi Filiri, kcerki Okeana i Tetije koja je zivela na ostrvu koje je nosilo njeno ime. Jednoga dana Kron, stari vladar sveta, ne mogavsi vise da odoli njenoj lepoti (a inace vec izvesno vreme strasno zaljubljen u nju), sjedini se s nimfom. Medjutim, bas u tom trenu, iznenadi ih Kronova ljubomorna zena Reja.
Kron se kao kakva kukavica brze-bolje pretvori u pastuva i pobeze u galopu... Ali, Filira je posle tog dogadjaja rodila mudrog kentaura Hejrona koji je bio pola covek, a pola konj. Kada je nimfa videla koga je rodila, zamolila je bogove da je pretvore u drvo. I tako je prekrasna nimfa postala - lipa. Zanimljivo je da je Hejron snagu nasledio od majke Filire, tacnije od drveta lipe koje je, bas kao i danas, imalo moc da leci od raznih bolesti i blagotovorno utice na covekov organizam. Izmedju ostalog, nekada davno verovalo se da lipa ima i hipnoticko dejstvo: da omamljuje i uspavljuje.


LIPA - SVETO DRVO STARIH SLOVENA

Prema staroslovenskoj legendi - zastitnica doma. Mirisna, senovita, medonosna, lekovita..

Cetiri godisnja doba Lipa je sveto drvo starih Slovena; koristili su je za obnavljanje vatre i kao lek za mnoge bolesti. Veliki broj topografskih imena vezanih za ovo drvo (Lipovica, Lipolist, Liplje...) pokazuje da je nekada na nasim prostorima lipe bilo mnogo vise i da je postovanje prema njoj bilo veoma izrazeno.
Cvetanje lipe (Tilia sp.) pocinje krajem prve dekade maja i traje sve do pocetka jula. Prvi cvetaju hibridi iz kompleksa Tilia intermedia, a pocetkom jula cveta japanska crna lipa (Tilia japonica). Ovako dug period cvetanja nema nijedan rod sumskog drveca, sto je od velikog znacaja, obzirom da je cvet svih vrsta lipe medonosan i lekovit.

LOVOR

Lovorov list (Laurus nobilis) potiče iz Male Azije, odakle se raširio po Mediteranu.

Legenda kaže da su u proročištu u Delfima žvakali lovorov list ili ga palili i udisali mirisni dim da bolje "vide" budućnost. Grčka reč za lovorov list je dafni (po mitu o nimfi Dafne koju je Gea pretvorila u drvo lovora da joj pomogne da pobegne od Apolona).
Lovor je u Grčkoj bio posvećen bogu Apolonu. Njegove sveštenice su u Delfima pre proricanja u vizionarskom transu, između ostalog, jele lovorove listove. Lovor je pomalo narkotičan ako se jede u većim količinama. Krov Apolonovog hrama u Delfima bio je napravljen isključivo od lovora radi zaštite od neželjenih vradžbina i bolesti. Verovalo se da štiti od bolesti i munja.

U doba starog Rima se verovalo da lovor štiti od kuge, ali i munja i gromova (rimski imperator Tiberije nosio je lovorov venac za vreme oluje) a carevi, heroji i pesnici su kao znak počasti nosili venac od lovorov lista. Lovorov venac postao je Grcima i Rimljanima znak veličine; vladarima, herojima, umetnicima i atletičarima bio je simbol mudrosti i slave. Od 776. godine pre nove ere pobednici na Olimpijskim igrama bili su ovenčani lovorom. Lovor je bio posvećen i Apolonom sinu Eskulapu, bogu medicine.

U Engleskoj su verovali da lovor štiti od zlih sila, pa su deci davali ime Lorens (izvedeno od rimskog naziva za lovor), a u drugim zemljama Lars, Lorenco i Loran.
Najpoznatije vrste lovorovog lista su mediteranski i kalifornijski (ima jači ukus).

MASLINA

U Bibliji spominje se više od hiljadu puta. U hrišćanstvu je simbol Božje brige za ljude. Mojsije je oslobađao ratovanja muškarce, koji su gajili masline. Golubica koja se posle potopa vratila na Noevu arku u kljunu je nosila maslinovu grančicu kao simbol pomirenja Boga i ljudi. Sa mnogo maslinovih gančica narod je proslavio Isusov ulazak u Jerusalim. Isus se znojio krvavim znojem na Maslinskoj gori, okružen mnoštvom maslina, a Isusov krst, bio je po predanju od maslinovog i kedrovog drveta.




Drevna maslina

Maslina na Mirovici kod Bara u Crnoj Gori najstarija je maslina na Balkanu i u Evropi. Samo su dve starije od ove - ona izraelska i tuniska. Maslina na Mirovici spomenik je prirode i zaštićena je odlukom vlasti bivše SFRJ 1963. godine. Kažu da je stara više od dve hiljade godina i smatra se najstarijim stablom u Evropi. Obim stabla je deset metara, odnosno dvadeset i četiri koraka devojačka. Senku krošnje u podne devojče pređe sa 74 koraka. Nekada su se pod njom okupljale zavađene porodice i na tom mestu dolazilo je do pomirenja. Pre koju godinu maslina na Mirovici teško je oštećena. Barani pripovedaju da se u nju sklonio neki klošar. Zapalio je vatru da bi se ugrejao, a vatra je zahvatila stablo. Iako teško ranjena, stara maslina je opstala i naredne godine dogodilo se čudo. Ponovo se zazelenila i dala roda. Meštani kažu da je to znak da bi valjalo obnoviti stari običaj da se momci žene, a masline rastu i daju i roda i ploda.Posetilac Bara koji ne vide staru maslinu kao da i nije bio u Baru. U Crnoj Gori nekada je postojao običaj da se nijedan momak nije mogao oženiti ako ne zasadi deset stabala masline. Otuda se i stabla masline u ovome kraju, posebno u primorju, mogu videti na svakom koraku.


Zbog čvrstoće i otpornosti, maslina je simbol snage. Tako je Herkul imao toljagu od maslinovog drveta, a Odisej je maslinovim kolcem osliepio Kiklopa. Maslina je simbol odanosti i vernosti pa je Odisejev i Penelopin bračni krevet bio od panja masline. Homer je maslinovo ulje zvao tekućim zlatom. Hipokrat je maslinovo ulje prepisivao za više od 60 raznih bolesti. Pobednicima na Olimpijskim igrama, na glave su stavljali maslinove vence, a za nagradu su dobivali amfore s maslinovim uljem, koje je bilo tada vrlo skupo.



Često se kaže da su u raju /dženetu bila dva drveta : smokva i maslina.Smokva je ''Drvo istine'', a maslina je '' Drvo života''. Stare latinske misli koje se spominju u mnogim svetim knjigama različitih religija glorifikuju ovu biljku : „Oles prima arborum omnium est“ – „Maslina je prva među drvećem “.



Maslina je zimzeleno drvo . Istovremeno je i simbol mira, plodnosti, izobilja i dugovečnosti. Listovi su eliptični, duguljasti, kožasti sa tamnozelenim licem i srebrnastosivim naličjem i vrlo kratkom drškom. Iz pazuha listova razvijaju se uspravne grozdaste cvasti koje čine cvetovi sa belom krunicom. Čašica i krunica imaju po 4 listića. Plod je jestiva koštunica, poznata kao maslinka, tamnoplave do skoro crne boje i od njega se dobija čuveno maslinovo ulje.

Хајдучка трава

Хајдуци су, за сваки случај, прашак ове лековите биљке увек носили са собом у платненој врећи око врата




Према легенди, Ахил је помоћу Хајдучкe травe зацелио рану и краљу Мисије Телефу, сину Херакла и Ауге.

У својој енциклопедији „Натуралис Хисториа” римски писац Плиније Старији (27–79) између осталог помиње и легенду према којој је митски јунак Ахил током опсаде Троје видао ране својих сабораца извесном биљком која је затим по њему добила име Achillea millefolium.
Још један грчки мит говори о овој чудесној биљци: богиња Афродита је Ахилу лечила ране лековитом биљком која расте током целог лета. Овој биљци за коју се од давнина зна да има бројна лековита својства, име је дао шведски биолог Карл фон Лине (1707–1778) – назвао је Achillea millefolium. У описном преводу, то значи Ахилова биљка с хиљаду листова.
У нашим крајевима називају је столисник, биљка са стотину а не хиљаду листова. Најпознатија је ипак по свом народном имену хајдучка трава. Наиме, по предању, хајдуци су, за сваки случај, прашак ове биљке увек носили са собом у платненој врећи око врата. Зову је и јалови месечњак, петровско цвеће, спориш или хајдучица. Стотинама година хајдучка или Ахилова трава користила се за лечење и спречавање ширења заразе, код спољашњих, али и унутрашњих крварења, женских болести, за избацивање слузи и ублажавање унутрашњих упала.

Biciklističko drvo
Drvo sikamore zasađeno još u 19. vijeku i danas se uzdiže nasred dvorišta nekadašnje kovačnice Džejmsa Mekgregora u Trosačsu, Škotska.
Dok je drvo raslo i bujalo, u stablo su urasli razni metalni predmeti koji su pripadali mjesnom kovaču. Lokalni mladić je ostavio svoj bicikl prislonjen uz stablo i otišao u Prvi svjetski rat.
Nije se vratio, a drvo je raslo i bicikl je uskoro postao dio stabla. Jasno mu se naziru: guverner, dio prvog i zadnjeg točka, i nalaze se skoro tri metra od zemlje.
Tu su još drugi razni komadi gvožđa, zarasle konjske potkovice, dio sidra o koji je još uvijek okačen podebeo lanac...
Drvo koje jede gvožđe jedno je od najvećih čuda Škotske. Šezdeset dvogodišnji Džon Berington, lokalni istoričar i pisac, kaže da bi ga trebalo staviti pod zaštitu države. Dok je drvo raslo u svoje tkivo usadilo je ili progutalo na stotine komada metala. A kako je raslo i jačalo, izgleda, kovač je na njegove grane odlagao razne predmete koji mu, vjerovatno, nijesu bili potrebni, pa je vremenom i zaboravio na njih.
Drvo sikamore je postepeno apsorbovalo i njih. Karike čeličnog lanca za sidro vjerovatno su bile zakačene za neku granu, pa kako je drvo napredovalo postalo je dovoljno snažno da podigne čitavo sidro zajedno sa lancem i doda ga svojoj "kolekciji" metalnih predmeta.
Ovo interesantno drvo nadživjelo je i posljednjeg kovača Hjua Mekgregora, koji je umro 1923. godine, u 82. godini života, nakon četrdeset i osam godina bavljenja ovim poslom. Drvo je zdravo, a lokalni stanovnici ga čuvaju i redovno vode brigu o njemu, ali bi ga ipak trebalo zaštititi zakonom, piše Berington u svojoj knjizi o škotskim atrakcijama.
Portparol nacionalnog parka, koji se graniči sa imanjem pokojnog kovača, međutim, smatra da drvo sikamore ne ispunjava uslove za upis na spisak zaštićenog drveća, jer je bicikl taj koji se može opisati "izuzetnim", a ne samo drvo. Kao da je drvo uraslo u bicikl, a ne bicikl u drvo?!
Iako nije neobično da drvo "proguta" predmete, dendrolog Donald Rodžers kaže da za dvadeset godina, koliko se bavi tim poslom, nije vidio ništa slično "biciklističkom drvetu", kako ga još nazivaju lokalni stanovnici, i da će taj argument možda biti presudan da se drvo, ipak, stavi pod zaštitu države, kaže u svojoj knjizi Džon Berington.
Postoji, međutim, još jedno, možda čak i impresivnije biciklističko drvo, ali na ostrvu Vašon u državi Vašington (Sjedinjene Američke Države). Njegova priča je slična priči škotske sikamore: prije nekoliko decenija, neko dijete je privezalo svoj bicikl za stablo drveta, ali se nikada nije vratilo po njega.
Šta se djetetu desilo i koja ga je sudbina sustigla nije poznato, niti ga iko pamti. Ali, tokom godina, drvo je raslo i bicikl je urastao i polako počeo da se diže u vis.
Sada je dio stabla i sjećanja na davno zaboravljeni život dječaka...

Drvo ljubavi



U blizini manastira Studenica, nalazi se drvo ljubavi.
Manastir je krajem 12. veka sagradio Stefan Nemanja . Glavna crkva, građena od belog mermera, posvećena je uspenju Bogorodice, koje se slavi 15. avgusta.

Kada krenete putem od motela ka Studenici, na šestom kilometru (800 metara posle ribnjaka), sa desne strane pored samog puta naići ćete na neobičan prirodni fenomen. Dva drveta sa zajedničkom granom - Drvo ljubavi.


I čuveno drvo ljubavi u Panagiji

BONSAI

Biljke mesožderke





Biljke mesožderke ili karnivorne biljke ( Carnivorous plants) su biljke opremljene organima za hvatanje i probavu malenih životinja, mesožderne biljke; ukoliko je ulov kukac, što je najčešće, nazivaju se i insektivorne biljke, tj. kukcožderke. Ove biljke ne mogu proizvesti tvari neophodne za život procesom fotosinteze.

Kako uobičajeno rastu na područjima posebno siromašnima nitratima, taj problem rješavaju iskorištavajući nitrate iz životinjskih bjelančevina. U tu svrhu uslijedila je modifikacija listova kojima na aktivan ili pasivan način love svoj plijen. Neke od ovih biljaka žive kao epifite – rastu i žive na drugim biljkama ili životinjama ali ne kao paraziti već sami proizvode svoju hranu, te su primorane nedostatak minerala i dušika nadoknaditi hvatanjem i rastvaranjem insekta i drugih sitnih životinja, koje koriste kao izvor tvari i energije.

Poreklom iz Severne Amerike, gde živi u šumama, muholovka je višegodišnja biljka mesožder, najvažnija veza biljnog i životinjskog sveta. Darvin ju je smatrao jednim od najvećih čuda prirode. Može da izraste i do 30 centimetara. Liske su joj nežnozelene, a purpurnocrvene sa gornje strane. Na liski, sastavljenoj iz dve polutke koje se mogu preklopiti po dužini srednjeg nerva, nalaze se bodlje i zupci po obodu. Cvetovi su beli i podsećaju na velur.

Zbog čudesno lepih boja i oblika, muholovka je jedna od najinteresantnijih i najdekorativnijih ukrasnih sobnih biljaka. Takođe je načudnovatnija klopka koju je priroda stvorila. Neodoljivi je hipnotizer zahvaljujući živopisnim bojama. Ona privlači i proždire sve insekte koji joj se nađu u klopci - muve, mrave, osice, moljce i druge.

U čemu se sastoji mehanizam hvatanja i proždiranja insekata? Kada insekt privučen bojama padne na lisku čije polovine podsećaju na čeljust i kada dodirne bodlje, one se preklapaju, zupci ulaze jedni u druge i na taj način zarobljavaju insekte. Insekt će uskoro biti rastvoren dejstvom kiselog sekreta bogatog pepsinima koji izlučuju žlezde na površini liska. Liske se ponovo otvaraju tek kada plen bude svaren - kada od insekta ostane samo sasušeni skelet koji biljka potom odbaci.

Muholovke nastaju iz vrlo sitnih lukovica, posle nekoliko nedelja. Odrasle biljke imaju dve do pet muholovki. Biljka se može izložiti i direktnom suncu, pod uslovom da se vlaga redovno održava. Muholovke redovno propadaju, ali ih zamenjuju nove, koje izrastaju iz lukovica. Prilikom eventualnog presađivanja treba upotrebiti veliku kašiku da bi se odstranili delovi žila koje izgledaju kao da su oštećene. Najbolje je zalivati je kišnicom ili destilovanom vodom. Kao sobna biljka muholovka raste cele godine. Dobro se prilagođava gajenju u stanovima pod uslovom da temperatura nikada ne padne ispod osam stepeni.

Muholovka voli i govedinu. Ako želite da joj ponudite neku poslasticu ili da prijateljima pokažete kako zamka funkcioniše, dajte joj sićušan komad presne govedine. Izuzetan je doživljaj posmatrati kako ova biljka ulovi, zarobi i svari ponuđenu poslasticu ili živog insekta. Leti, kada je lepo vreme, muholovku možete izneti na terasu, balkon ili u vrt. Svaki insekt biće neodoljivo primamljen i začas ulovljen ovom prirodnom klopkom. Ako pak nema insekata, biće potrebno da biljku jedanput nedeljno nahranite sami nekim insektom ili komadićem mesa. Kada odlazite na godišnji odmor ili znate da ćete biti odsutni mesec ili dva, neka vam to ne zadaje brigu, jer će se biljka sama hraniti iz rezerve koju je akumulirala u žilama.

Konoplja





Konoplja (lat: Cannabis) je jednogodišnja biljka iz roda skrivenosemenica koja uključuje više varijeteta (odnosno vrsta). Veruje se da je poreklom iz Centralne Azije, Kine i severo-zapada Himalaja, i već vekovima se koristi u industrijske, medicinske, duhovne i uživalačke svrhe.

Istorija konoplje u pisanom obliku traje skoro 5000 hiljada godina, a evidentno je da su upotrebu konoplje ljudi bilježili od početaka svoje pismenosti. Konoplja je jedna od prvih kultivisanih biljaka i smatra se da je upotreba konoplje stara koliko i agrikultura. U početku se najviše gajila zbog vlakana, a stari Kinezi su od nje pravili konopce, odeću i hartiju. Najranija pominjanja njenih psihoaktivnih svojstava možemo naći u vedskom spisu Atharva-Veda, indijskom svetom spisu starom četiri hiljade godina.
Konoplja ima više različitih načina upotrebe: industrijsku, medicinsku, uživalačku i duhovnu

Upotrebu konoplje na Balkanskim prostorima je još u 5. veku p. n. e. zabeležio Herodot:
„Konoplja u njihovoj zemlji raste divlja, ali je Skiti i seju, a narodi Trakije od nje prave odeću. Skiti uzmu seme ove konoplje, uđu pod svoje šatore i bacaju ga na usijano kamenje, pa se ono dimi i stvara paru, kojoj nije ravno ni jedno parno kupatilo u celoj Grčkoj. Od te pare, Skiti su oduševljeni od veselja.“

Svaka konoplja, pa i industrijska, sadrži psihoaktivni sastojak delta-9-tetrahidrokanabinol (skraćeno THC), u proseku oko 3 %. Pretežan deo THC-a se nalazi u cvetnim vrhovima ženske biljke, dok muška biljka uglavnom nije psihoaktivna. U cvetovima ženskih biljaka gajenih za uživanje, taj nivo dostiže do 20-30 %, dok je kod biljaka gajenih za industrijsku upotrebu, i do sto puta niži (ispod 0.3 %).

Obično se pod nazivom industrijska konoplja podrazumeva konoplja koja se upotrebljava za dobijanje tkanina, dok se pod indijskom konopljom podrazumevaju ženske biljke koje se uživaju zbog opojnog dejstva. Konoplja je poznata i po nazivima: kanabis (latinski), marihuana (meksički), gandža (indijski), trava (žargonski), itd.