scot
Primećen član
- Poruka
- 979
Evropski parlament predložiće UN da produži mandat suda do okončanja započetih postupaka, ali tome mogu da se suprotstave Rusija i Kina.
Predlogom Evropskog parlamenta da se Haškom tribunalu produži mandat za bar dve godine uslišeni su više puta ponovljeni apeli najviših zvaničnika suda u Hagu da „tribunal ne sme zatvoriti vrata” dok se pred njim ne nađu preostali optuženi begunci – Ratko Mladić i Goran Hadžić – i, podrazumeva se, dok ne budu okončani započeti postupci.
Imajući u vidu da odluku o produženju mandata može doneti samo Savet bezbednosti UN, Tribunal je, istovremeno, oprezno naznačio da ostaje posvećen okončanju svog rada u terminima koje je odredio Savet – do kraja 2010. za prvostepena suđenja, a do 2012. za žalbene postupke.
Ako Evropska unija, kako nagoveštava rezolucija njenog parlamenta, pokrene inicijativu za produženje rada tribunala pred Savetom bezbednosti UN – sve i da izostane očekivano protivljenje Rusije i, možda, Kine – samo po sebi će se postaviti pitanje ko će to platiti. Evropska unija nije se o tome izjasnila, verovatno čekajući da čuje stav dosadašnjih finansijera, Ujedinjenih nacija. Budžet tribunala za 2008–2009 godinu iznosi više od 342 miliona dolara. U tribunalu trenutno radi 1.129 ljudi iz 84 zemlje.
Sa Ist Rivera su u Hag stizale zabrane zapošljavanja novog osoblja, dok je staro, iskusno i kvalifikovano odlazilo, suočeno s relativno brzim zatvaranjem tribunala, najčešće u stalni Međunarodni krivični sud.
U poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti UN, krajem prošle godine, predsednik tribunala Patrik Robinson procenio je da sedam tekućih prvostepenih suđenja, kao i četiri procesa koja još nisu ni počela, mogu biti okončana do decembra 2010, kako je Savet i preporučio.
Ali, već sada je prilično izvesno da to neće biti moguće. Pri kraju su samo suđenja bosanskim Srbima Milanu i Sredoju Lukiću, koji se terete za zločine nad muslimanima u Višegradu, te sedmorici oficira Vojske Republike Srpske, optuženim za genocid u Srebrenici.
Veoma spori tempo izvođenja svedoka optužbe navodi na pomisao da za predviđene dve godine neće biti završeno ni, za Srbiju veoma važno, suđenju generalu Momčilu Perišiću, kome se na teret stavlja da je kao načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije pomagao zločine u Sarajevu, Srebrenici i Zagrebu.
U komplikovanom postupku protiv Anta Gotovine i još dvojice hrvatskih generala, saoptuženih za progon Srba iz Kninske krajine 1995, takođe se čini nerealna prognoza predsednika tribunala da se presuda može očekivati do oktobra ove godine, ako se ima u vidu da još nije počeo dokazni postupak odbrane.
Pored toga, malo je verovatno da proces Radovanu Karadžiću, optuženom za genocid i zločine nad nesrbima širom BiH 1992–95, može početi već ovog aprila i potrajati 18 meseci, kao što je predvideo sudija Robinson. Pored Karadžića, na suđenje čekaju još ratni pomoćnik komandanta VRS Zdravko Tolimir, takođe optužen za genocid u Srebrenici, kao i bivši zvaničnici MUP-a RS Mićo Stanišić i Stojan Župljanin.
U vidu valja imati i nepredviđeni razvoj događaja – poput bolesti zbog koje je odloženo suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću – ili proceduralnih komplikacija koje su zaustavile postupak protiv Vojislava Šešelja.
Predlogom Evropskog parlamenta da se Haškom tribunalu produži mandat za bar dve godine uslišeni su više puta ponovljeni apeli najviših zvaničnika suda u Hagu da „tribunal ne sme zatvoriti vrata” dok se pred njim ne nađu preostali optuženi begunci – Ratko Mladić i Goran Hadžić – i, podrazumeva se, dok ne budu okončani započeti postupci.
Imajući u vidu da odluku o produženju mandata može doneti samo Savet bezbednosti UN, Tribunal je, istovremeno, oprezno naznačio da ostaje posvećen okončanju svog rada u terminima koje je odredio Savet – do kraja 2010. za prvostepena suđenja, a do 2012. za žalbene postupke.
Ako Evropska unija, kako nagoveštava rezolucija njenog parlamenta, pokrene inicijativu za produženje rada tribunala pred Savetom bezbednosti UN – sve i da izostane očekivano protivljenje Rusije i, možda, Kine – samo po sebi će se postaviti pitanje ko će to platiti. Evropska unija nije se o tome izjasnila, verovatno čekajući da čuje stav dosadašnjih finansijera, Ujedinjenih nacija. Budžet tribunala za 2008–2009 godinu iznosi više od 342 miliona dolara. U tribunalu trenutno radi 1.129 ljudi iz 84 zemlje.
Sa Ist Rivera su u Hag stizale zabrane zapošljavanja novog osoblja, dok je staro, iskusno i kvalifikovano odlazilo, suočeno s relativno brzim zatvaranjem tribunala, najčešće u stalni Međunarodni krivični sud.
U poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti UN, krajem prošle godine, predsednik tribunala Patrik Robinson procenio je da sedam tekućih prvostepenih suđenja, kao i četiri procesa koja još nisu ni počela, mogu biti okončana do decembra 2010, kako je Savet i preporučio.
Ali, već sada je prilično izvesno da to neće biti moguće. Pri kraju su samo suđenja bosanskim Srbima Milanu i Sredoju Lukiću, koji se terete za zločine nad muslimanima u Višegradu, te sedmorici oficira Vojske Republike Srpske, optuženim za genocid u Srebrenici.
Veoma spori tempo izvođenja svedoka optužbe navodi na pomisao da za predviđene dve godine neće biti završeno ni, za Srbiju veoma važno, suđenju generalu Momčilu Perišiću, kome se na teret stavlja da je kao načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije pomagao zločine u Sarajevu, Srebrenici i Zagrebu.
U komplikovanom postupku protiv Anta Gotovine i još dvojice hrvatskih generala, saoptuženih za progon Srba iz Kninske krajine 1995, takođe se čini nerealna prognoza predsednika tribunala da se presuda može očekivati do oktobra ove godine, ako se ima u vidu da još nije počeo dokazni postupak odbrane.
Pored toga, malo je verovatno da proces Radovanu Karadžiću, optuženom za genocid i zločine nad nesrbima širom BiH 1992–95, može početi već ovog aprila i potrajati 18 meseci, kao što je predvideo sudija Robinson. Pored Karadžića, na suđenje čekaju još ratni pomoćnik komandanta VRS Zdravko Tolimir, takođe optužen za genocid u Srebrenici, kao i bivši zvaničnici MUP-a RS Mićo Stanišić i Stojan Župljanin.
U vidu valja imati i nepredviđeni razvoj događaja – poput bolesti zbog koje je odloženo suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću – ili proceduralnih komplikacija koje su zaustavile postupak protiv Vojislava Šešelja.
