Treba mi mali savet
Vec neko vreme sam solo posle jako duge veze
Malo i razocarana raznim situacijama (da ne davim sa pojedinostima) nije me nesto ni zanimalo da upoznajem nekog, bas sam se povukla i skoncentrisala na sebe!
Medjutim, kako to obicno i biva, desi se NESTO kada to najmanje ocekujete!
Upoznala sam lika i izgubila razum totalno. Deluje mi (jer ne smem da tvrdim da zaista i jeste) FENOMENALAN, provodimo dosta vremena zajedno zbog posla i ja sam bez teksta. Fizicki za 10 (sto sam odmah primetila naravno
) ali da je samo ostalo na tome verovatno sad moj problem ne bi bio ovoliki.
Mi se slazemo u svemu, hiljadu zapocetih tema i svaka vodi do razgovora od vise sati da ja prosto ne verujem da postoji neko ko toliko moze da mi odgovara.
Ali (ono ali sto devojci srecu kvari) on je ozenjen
i ima prelepog klinca od 2 godine.
I zena mu je fantasticna, nemam reci, cak se nas dve i poznajemo (vrlo slabo) preko njenog brata.
E sad, sve bih ja ovo potisla u sebe i zivela sa tim da nisam primetila da ni on nije bas ravnodusan prema meni. Mnogo je situacija u kojima ostajemo sami i on ne propusta priliku da me dodirne po licu, kosi, da mi udeli kompliment i da se odusevljava koliko smo slicni i da govori koliko mu prija moje drustvo. Najgore je sto i ja mislim isto
Sta da radim, pomagajte? Plasim se da necu moci da odolim ako pokusa nesto konkretno jer sam pukla za njim! A svesna sam da ne bi trebalo ni zbog njegove porodice, ali ni zbog sebe na neke duze staze!
Ja sam prva svim svojim drugaricama solila pamet sta bi trebalo raditi u slicnim situacijama (u smislu zavali mu samarcinu i guraj dalje) ali ja sad mislim da necu moci da izdrzim, jer bukvalno po ceo dan mi je samo on u glavi!
Sta da radim? Da menjam posao? Da se ubijem?
mi smo ti nekompetentni za takva pitanja
