Koschei.Besmertnii
Poznat
- Poruka
- 8.488
„Прошлонедељни копаонички сусрет политичара, привредника и економиста само је још један доказ олаког односа наше елите према све оштријој рецесији. И уместо да чујемо шта ћемо и како да урадимо не бисмо ли њене последице што више ублажили, јер на узроке не можемо да одговоримо, ми смо поново били сведоци подгревања климе како је све мање-више нормално. Тако је било почетком октобра, када смо први пут упозорили да светска финансијска криза и рецесија долазе с несагледивим последицама, тако је и сада – игнорисање крајње опасних чињеница и показатеља„ рекао је за данашњу „Политику“ Стојан Стаменковић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови“.
Када овакву оцену економске ситуације да неко од опозиционих првака, можда се и може посумнњати да је реч само о природној политичкој борби, али када критику власти упути стручњак који је истовремено и члан саветничког тима премијера Цветковића јасно је да је ситуација најблаже речено алармантна.
Да је привредна динамика на опасној силазној путањи не указује само инфлација од 5,3 одсто у прва два месеца или пад увоза од 37,5 и извоза од 24 одсто. Све мање купујемо репродукциони материјал (29,8), енергију (21,6) и капитална добра (24 одсто). Шта то значи? Да наша прерађивачка индустрија стаје, а с њом – извоз и понуда добара за домаће тржиште. Инвестиције су већ у дебелом реалном минусу – 15 одсто.
Предлог министра Расима Љајића да се одраде изгубљени часови рада због кризе, Стаменковић је назвао чистим синдикалистичким приступом. У томе нема ни трунке економије или, можда, Љајић очекује да се рецесија заврши за Титов рођендан. Идеја о скраћењу радне недеље није нова. То су већ учиниле неке земље, али свуда је дошло и до пада надница. Не може се, упозорава Стаменковић, смањити фонд радних сати за 20 до 25 одсто, а да се то не одрази на трошкове радне снаге. Једно друго мора да прати. А то да ће држава нешто да субвенционише, више је политичко обећање, него реална могућност. Јер, у буџету за тако нешто нема пара.
„Све оне који су се сада сјатили на Копаоник звали смо на наше саветовање другог дана Светог Николе, 20. децембра, на Економском факултету. Нико од њих се није одазвао нашем позиву. Још су се љутили што им се тамо неки економисти петљају у посао и кроје им буџет. А да су тада били, неке би ствари раније чули а сада би, можда, другу причу причали. И то је још један доказ како наша политичка елита не схвата шта нам се дешава“, истакао је Стаменковић.
Када овакву оцену економске ситуације да неко од опозиционих првака, можда се и може посумнњати да је реч само о природној политичкој борби, али када критику власти упути стручњак који је истовремено и члан саветничког тима премијера Цветковића јасно је да је ситуација најблаже речено алармантна.
Да је привредна динамика на опасној силазној путањи не указује само инфлација од 5,3 одсто у прва два месеца или пад увоза од 37,5 и извоза од 24 одсто. Све мање купујемо репродукциони материјал (29,8), енергију (21,6) и капитална добра (24 одсто). Шта то значи? Да наша прерађивачка индустрија стаје, а с њом – извоз и понуда добара за домаће тржиште. Инвестиције су већ у дебелом реалном минусу – 15 одсто.
Предлог министра Расима Љајића да се одраде изгубљени часови рада због кризе, Стаменковић је назвао чистим синдикалистичким приступом. У томе нема ни трунке економије или, можда, Љајић очекује да се рецесија заврши за Титов рођендан. Идеја о скраћењу радне недеље није нова. То су већ учиниле неке земље, али свуда је дошло и до пада надница. Не може се, упозорава Стаменковић, смањити фонд радних сати за 20 до 25 одсто, а да се то не одрази на трошкове радне снаге. Једно друго мора да прати. А то да ће држава нешто да субвенционише, више је политичко обећање, него реална могућност. Јер, у буџету за тако нешто нема пара.
„Све оне који су се сада сјатили на Копаоник звали смо на наше саветовање другог дана Светог Николе, 20. децембра, на Економском факултету. Нико од њих се није одазвао нашем позиву. Још су се љутили што им се тамо неки економисти петљају у посао и кроје им буџет. А да су тада били, неке би ствари раније чули а сада би, можда, другу причу причали. И то је још један доказ како наша политичка елита не схвата шта нам се дешава“, истакао је Стаменковић.
Poslednja izmena:
je kad je rekao da oni moraju da LOBIRAJU da se u skupštini raspravlja o privrednoj situaciji.
Изазиваш осмех на лицу.
