Apokrifon po Jovanu

Ovo je prevod jednog od najznačajnijih gnostičkih apokrifa.Njegov naziv prevodi se kao "Tajna Knjiga Jovanova" ili kao "Tajno Otkrovenje Jovanovo", u zavisnosti od toga kako se prevodi reč "apokrifon".Postoje četiri koptska rukopisa ove knjige- dve kraće verzije iz Berlinskog kodeksa i Nag Hammadi kodeksa III, i dve duže verzije iz Nag Hammadi kodeksa II i IV.
Za svoj prevod koristio sam prevod originalnog teksta na engleski jezik koji je uradio dr Frederik Wisse, a u kom cilju je koristio sva četiri rukopisa kako bi produkovao jedinstven tekst, odnosno prevod.




Jednom, kada Jovan, brat Jakovljev , sin Zevedejev, dođe do Hrama, tamo ga susrete jedan farisej po imenu Arimanijas i upita ga: »Gde je majstor tvoj koga si sledio?« On mu odgovori: »Vratio se tamo odakle je došao«, a farisej mu reče: »Taj Nazarećanin vas je prevarom obmanuo i zatvorio je vaša srca i odvojio vas od tradicije vaših očeva«.

Kada čuh ovo, pođoh od hrama ka gori, na usamljeno mesto (u pustinju), veoma tužna srca, i rekoh: »Kako je postavljen Spasitelj, zašto je poslat u svet od njegovog Oca, i ko je njegov Otac, i od koje vrste je taj eon u koji ćemo otići? Jer, šta je mislio kad je rekao: “Ovaj eon u koji ćete otići je od vrste nepropadljive, a nije nas uputio u to kakve je prirode taj eon”. Dok ovo promišljah, nebesa se otvoriše i svo Stvaranje koje je pod nebesima bi obasjano svetlošću koja dođe sa neba, i svet se zatrese. Uplaših se i padoh ničice. I gle! jedno dete pojavi se preda mnom. Ali, ja takođe videh to obličje i kao starca, i starac se premetnu i postade kao služitelj. Osmotrih sve ovo , ali nisam shvatio kako to da je preda mnom obličje, ali ne u množini, već je preda mnom stajala slika u mnogim oblicima u svetlu, i slike su se mešale međusobno, i slika imaše tri obličja.

On mi reče: »Jovane, zašto sumnjaš? Osnaži se, jer ova pojava vaistinu nije ti nepoznata. Ne budi malodušan, jer ja sam uvek uz tebe. Ja sam Otac, ja sam Majka, ja sam Sin. Ja sam onaj što postoji u večnosti, sa kojim se ne može opštiti, jer nema nikoga ko sa njim opšti. Sada dođoh da ti objavim ono što jeste, one što je bilo i ono što će se desiti, kako bi spoznao stvari vidljive i nevidljive , kao i da te podučim o savršenom Čoveku. Sada, dakle, podigni lice svoje, dođi i čuj i znaj ono što ću te podučiti danas, kako bi to mogao objaviti srodnim duhovima koji se ne kolebaju”.

A ja zatražih da znam. I On mi reče: Monada je Kraljevstvo nad kojim ne postoji ništa.. To je On koji postoji kao Bog i Otac svega, nevidljivi Jedan koji je iznad svega, koji postoji kao nepotkupljivost, koji je u čistom svetlu u koje nijedno oko ne može da pogleda

. O njemu, koji je Duh, nije pogodno misliti kao o Bogu, niti da je on išta slično. jer, on je više od boga: nad njim niko ne vlada. On ne postoji u nečemu što je niže od njega, jer sve postoji u njemu.On je taj koji uspostavlja sam sebe. On je večan, jer ništa mu nije potrebno. Jer on je potpuno savršenstvo. Ne nedostaje mu ništa, što bi moglo da ga učini potpunijim; radije, on je uvek savršen u svetlu. On ne može da se ograniči, jer nema nikoga pre njega ko bi mogao da mu odredi granice. On je neistraživ, jer ne postoji niko pre njega ko bi mogao da ga ispita. On je nemerljiv, jer nema nikoga pre njega ko bi mogao da ga izmeri. On je nevidljiv, jer ga niko nije video. On je večan, jer postoji večno. On je nedokučiv, jer ne postoji niko ko ga je shvatio , ne bi li mogao da govori o njemu. On je neimenovan, jer nem anikoga pre njega ko bi mogao da mu da ime.

On je nemerljivo svetlo, koje je čisto, sveto i bezgrešno. On je nedokučiv, bivajući savršen u nepotkupljivosti. Ne obitava on u savršenstvu, ni u blagoslovu, ni u božanstvu, jer on to nadilazi.Nije ni telesan ni bestelesan. Nije ni velik ni mali.Ne postoji način da se kaže, “Koja je njegova količina”, ili “Koji je njegov kvalitet?”, jer niko ne može da ga spozna. On nije kao neko među drugim bićima, onj je daleko superiorniji.Ne samo da je superiorniji, već njegova susština ne učestvuje u aeonima ni u vremenu.

Jer, onaj ko učestvuje u aeonu, pripremljen je pre toga. Vreme mu nije dodeljeno, jer on ne prima ništa ni od koga, jer to bi bilo pozajmljeno. Jer onaj ko prethodi nekome, njemu ništa ne nedostaje, da bi mogao da primi. Jer, radije, onaj drugi gleda prema prvome sa očekivanjem.


Jer savršenstvo je veličanstveno. On je čist, nemerljivi um. On je aeon- koji daje aeon.On je život- koji daje život. On je susština blagoslova- koja daje blagoslovenog. On je znanje- koje daje znanje. On je dobrota- koja daje dobrotu. On je milost i iskupljenje- koji daju milost. On je blagodat- koja daje blagodat.Ne sa razloga što je poseduje, već zato što daje nemerljivo, neshvatljivo svetlo.

Ono što oni zovu drvetom znanja dobra i zla, koje je Epinoia svetla, oni ostadoše ispred njega kako Adam ne bi mogao da pogleda gore i prepozna stid svoje golotinje. Ali ja bejah onaj koji ih navede da jedu.

I ja rekoh spasitelju, "Gospode, nije li zmija ta koja naetra Adama da jede?" Sapsitelj se somehnu i kaza, "Zmija ga navede da jede sa njenog zla, pohote i uništenja, kako bi mogla Adama da iskoristi. I Adam je znao da je otkazao poslušnost vrhovnom arhontu, kroz svetlo Epinoiae koja je u njemu, koja mu omogući da razmišlja ispravnije od vrhovnog arhonta. I on navuče zaborav na Adama.
Kako da govorim s tobom, o njemu? Njegov je aeon neuništiv, čvrstog oslonca, postoji u tišini i miru, i prethodi svemu. Jer on je glava svih aeona, i on je taj koji im daje snagu u svojoj dobroti. Jer mi ne poznajemo stvari nedokučive, i ne shvatamo što je nemerljivo, sem njega koji je proistekao iz njega, naime iz Oca. Jer on je onaj koji nam reče, samo nama. Jer on je taj koji se ogleda sam u sebi u svetlu koje ga okružuje, naime u izvoru voda života. I on je taj koji daje svim aeonima i na svaki način, i koji gleda u svoju sliku koju vidi u izvoru Duha. On je taj koji stavlja svoju želju u svoju vodu-svetlo koja je u izvoru svetlosne vode koja ga okružuje.

I njegova misao počini delo, i ona se pojavi, naime ona koja se pojavila pred njim u sjaju njegovog svetla. Ovo je prva sila koja prethodi svim drugim i koja se začela u njegovom umu. Ona je promisao Svega- njeno svetlo sija kao njegovo svetlo- savršena sila koja je slika nevidljivog, devičanski Duh koji je savršen. Prva sila, slava Barbelo-va, savršena slava u aeonima, slava otkrovenja, ona je proslavila devičanski Duh i pevala mu hvale, jer zahvaljujući njemu ona se ispoljila. Ovo je prva misao- Enoia, slika njegova; ona postade materica svega, jer ona je ta koja prethodi svima, Majka-Otac svega, prvi čovek, sveti Duh, trostruko muško, triput-moćni, triput-imenovani androgin, i večni aeon među nevidljivima, i prva koja se ispoljila.


I ona zatraži od nevidljivog, devičanskog Duha, koji je Barbelo, da joj da moć prvospoznaje.. I Duh pristade. I kad pristade, prvospoznaja se pojavi i stade pored misli promisli.Stadoše da slave Nevidljivog i Barbela, jer zahvaljujući njima postadoše.
I Barbelo zatraži da joj se podari život večni. I nevidljivi Duh pristade. I kad pristade, život večni se pojavi, i svi stadoše da slave i hvale nevidljivi Duh i Barbela, one zahvaljujući kojima postadoše.

I ona zatraži od nevidljivog Duha da joj da neuništivost (neporočnost). I nevidljivi Duh pristade. I kad pristade, neuništivost (neporočnost) se pojavi i stade pored misli i prvospoznaje.Slavila i hvalila je nevidljivog Duha i Barbela zahvaljujući kojima postadoše.

I gle! ona zatraži da joj se podari istina. I nevidljivi Duh pristade. I kad pristade, istina se pojavi, i stadoše da slave i hvale nevidljivog Duha i Barbela, zahvaljujući kojima postadoše.

Ovo je Pentada Aeona Očevih, koja je prvi čovek, slika nevidljivog Duha; ona je prvospoznaja, koja je Barbelo, i Misao, Prvospoznaja, Neuništivost (Neporočnost)t i Život Večni, i Istina. Ovo je androgina pentada Aeona, koja je dekada aeona, koja je Otac.

I on pogleda Barbela, sa čistim svetlom koje okružuje nevidljivi Duh, i svojom iskrom, i ona zače s njim, i rodi blaženu iskru svetlosti, ali ipak nemerljivu sa njegovom veličinom. Ovo beše jedinorodno i začeto dete Majke-Oca; ono je jedini porod, jednorodan sa Ocem, čisto Svetlo.


I on pogleda Barbela, sa čistim svetlom koje okružuje nevidljivi Duh, i svojom iskrom, i ona zače s njim, i rodi blaženu iskru svetlosti, ali ipak nemerljivu sa njegovom veličinom. Ovo beše jedinorodno i začeto dete Majke-Oca; ono je jedini porod, jednorodan sa Ocem, čisto Svetlo.

I nevidljivi, devičanski duh obradova se svetlu koje se rodilo, onom svetlu koje je začeto pomoću Barbela.I miropomaza ga svojom dobrotom, da bude savršeno, bez nedostatka, jer je miropomazano dobrotom nevidljivog Duha. I brinu se o njemu dok je bilo obasipano dobrotom. I čim primi od nevidljivog svetog Duha, stade da ga slavi i hvali, jer postade zahvaljujući njemu i prvospoznaji.

I novorođeno svetlo zatraži da ima sadruga, koji je um, i dobi pristanak. I kad nevidljivi Duh pristade, um se pojavi, i služio je Hrista, slaveći njega i Barbela. I sve se ovo odvijalo u tišini.

I um htede da počini delo kroz reč nevidljivog Duha. I njegova volja postade delo i pojavi se sa umom. I svetlo je proslavi. I reč je pratila delo. Jer zbog reči, Hrist božanski Autogenes (samostvoreni), stvori sve. I život večni i njegova volja i um i prvospoznaja slaviše i hvališe nevidljivi Duh i Barbela , zahvaljujući kojima postadoše.

I sveti Duh završi Hrista božanskog Autogenesa, svog sina, u zajednici sa Barbelom, kako bi mogao da služi moćni, nevidljivi i devičanski Duh kao božanski Autogenes, kojem je ukazana slava i čast i hvala moćnim glasovima. On postade kroz prvospoznaju. I nevidljivi, devičanski duh postavi božanskog Autogenesa da vlada nad svime. I podvrgnu mu svaku vlast, i istinu koja je u njemu, kako bi mogao da spozna Sve koje nazvano imenima uzvišenim preko svakog imena. Jer to ime spoznaće oni koji su ga dostojni.

Jer iz svetla, koje je Hrist, i iz neporočnosti, kroz dar Duha, četiri svetla se pojaviše iz božanskog Autogenesa da mu služe.I tri su: volja, misao, i život. I četiri sile su: shvatanje, milost, percepcija, i opreznost. I milost pripada svetlosnom aeonu Armozel-u, koji je prvi anđeo. I ima još tri aeona sa ovim aeonom: milost, istina, i oblik. I drugo svetlo je Oriel, koji je postavljen nad drugim aeonom. I još su tri druga aeona s njim: začeće, percepcija, i memorija. I treće svetlo je Daveithai, koji je postavljen nad trećim aeonom. I još su tri druga aeona s njim: shvatanje, ljubav i ideja. I četvrti aeon dat je četvrtom svetlu, Eleleth-u. I još su tri aeona s njim: savršenstvo, mir i mudrost. Ovo su četiri svetla koja služe božanskom Autogenesu, i ovo je dvanaest aeona koji služe sina Moćnog, božanskog Autogenesa, Hrista, kroz volju i dar nevidljivog Duha. I ovih dvanaest aeona pripadaju sinu Autogenesa. I sve stvari behu uspostavljene kroz volju Duha, a kroz Autogenesa.

I iz prvospoznaje savršenog uma, kroz otkrovenje volje nevidljivog Duha, i volje Autogenesa, savršeni Čovek se pojavio, prvo otkrovenje i istina.On je taj kojeg je devičanski Duh nazvao Pigera-Adamas, i postavio ga nad prvim aeonom zajedno sa moćnim, Autogenesom, Hristom, pomoću prvog sevtla Armozela; i sa njim su njegove moći.I nevidljivi mu dade duhovnu, nepobedivu moć.I on progovori i stade da slavi i hvali nevidljivi Duh, govoreći, "Ti si razlog zbog kojeg sve postade, i tebi ce se vratiti.Imaces moju slavu i hvalu, ti i Autogenes i aeoni, njih trojica: Otac, Majka, i Sin, savršena moć.

I on postavi sina svog Setha nad drugim aeonom u prisustvu drugog svetla, Oriela. I u trećem aeonu seme Sethovo bi postavljeno nad trećim svetlom, Daveithai-jem. I duše svetih behu postavljene tamo. A u četvrtom aeonu behu postavljene duše onih koji ne poznaju Pleromu i koji se ne pokajaše odmah, već su istrajavli neko vreme i pokajali se posle toga.Oni su od četvrtog svetla Eleletha.Ovo su bića koja slave nevidljivi Duh.

I Sophia Epinoia, bivajući aeon, zače misao u sebi, začetu od nevidljivog Duha i prvospoznaje. Ona htede da proizvede sliku iz sebe same, bez pristanka nevidljivog Duha- on to nije odobrio-i bez svog sadruga, i bez dozvole. I bez obzira na nepristanak njenog muškog dela, ona zače i proizvede sliku. I zbog nepobedive moći koja je u njoj, njena misao nije sedela zaludna, i nešto izađe iz nje što beše nesavršeno, i različito od njenog oblika, jer ona to stvori bez pristanka svog sadruga. I nije bilo slično obliku svoje majke, jer imaše različiti oblik.

I kad ona uvide posledice svoje želje, ono se premetnu u oblik guje sa lavljim licem. I oči mu bejahu kao munje koje sevaju. I ona ga odbaci od sebe, van tog mesta, kako niko od besmrtnih ne bi mogao da ga vidi, jer stvorila ga je u neznanju. I okruži ga oblakom od svetla, i postavi presto u središte tog oblaka, da niko ne vidi, izuzev svetog Duha koji se zove majka živućih.I da mu ona ime Yaltabaoth.

To je prvi arhont koji od svoje majke dobi veliku moć. I on se rastade od nje i mesta na kojem je začet. Postade sanžan i stvori za sebe samog druge aeone plamenom blistave vatre koja još uvek postoji. I on se prepusti svojoj aroganciji i zače sile da mu služe. Ime prve je Athoth, kojeg generacije ljudi zovu kosač (smrt). Drugi je Harmas, koji je oko zavisti. Treći je Kalila-Oumbri. Četvrti je Yabel. Peti je Adonaiu, koji je zvan Sabaoth. Šesti je Cain, kojeg generacije ljudi zovu Suncem. Sedmi je Abel. Osmi je Abrisene. Deveti je Yobel. Deseti je Armoupieel. Jedanaesti je Melceir-Adonein. Dvanaesti je Belias, koji vlada nad dubinama Hada. I on postavi sedam kraljeva- svakog za po jedan od svodova nebeskih- nad sedam nebesa, i pet nad dubinama bezdana, da bi mogli da kraljuju. I on podeli svoju vatru s njima, ali im ne dade od moći svetla koju je dobio od svoje majke, jer on je tama neznanja.

I kad se svetlo pomeša sa tamom, učini da tama zasija. I kad se tama pomeša sa svetlom, učini da svetlo potamni i sve postade nio svetlo ni tamno, vec kao sumrak.

Sad, arhont, koji je slab, ima tri imena.Prvo ime je Yaltabaoth, drugo je Saklas, treće je Samael. I on je beslovesan u svojoj aroganciji koja je u njemu. Jer on reče, "Ja sam Bog i nema drugog Boga osim mene", jer on ništa ne zna o svojoj snazi, o mestu sa kojeg je došao.

I arhonti stvoriše sedam sila za sebe same, a svaka sila stvori šest anđela za sebe samu, sve dok ne postadoše 365 anđela.A ovo su tela koja pripadaju imenima: prvi je Athoth, i on ima lice kao u ovce; drugi je Eloaiou, i on ima lice kao u magarca; treći je Astaphaios, i on ima lice kao u hijene; četvrti je Yao, i on ima lice kao u zimje sa sedam glava; šesti je Adonin, i on ima lice kao u majmuna; sedmi je Sabbede, i on ima lice kao od sjajne vatre. Ovo su sedmine nedelje.

Ali Yaltabaoth ima mnoštvo lica, više od svih njih, ne bi li mogao da izabere lice kojim će se prikazati pred svakim od njih, u zavisnosti od svoje želje, kad se nalazi u mnoštvu serafa. On je podelio svoju vatru sa njima; i dakle, postao njihov gospodar. Zbog moći slave, on uze svetla od svetla svoje majke, i nazva se Bogom. I otkaza poslušnost mestu sa kojeg je dođe. I on u mislima svojim ujedini sedam sila sa vlastima koje behu s njim. I kad progovori, desi se. I on da ime svakoj sili počev od najviše: prva je dobrota, sa prvim, Athothom; druga je prvospoznaja, sa drugim, Eloaio; i treća je božanstvo, sa trećim, Astraphaio; ćetvrta je gospodstvo, sa četvrtim, Yao; peta je kraljevstvo, sa petim, Sabaoth; šesta je zavist, sa šestim, Adonein; sedma je shvatanje, sa sedmim, Sabateon. I ove imaju nebesa saobrazna sa savkim aeon-nebom. Data su im imena saobrazno sa slavom koja pripada nebesima zbog uništenja sila. I u imenima koja im dade njihov Začetnik ima moći. Ali imena koja su im data saobrazno sa slavom koja pripada nebesima znače njihovo uništenje i bespomoćnost.

stvorivši ...(nečitak tekst u originalu) sve, on uredi sve po ugledu na prve aeone koji postadoše, tako da bi mogao da stvara kao i oni neuništivi. Ne sa raloga što on vide neuništive i neporočne, već zbog sile u njemu, koju uze od majke, i koja u njemu stvori sliku kosmosa. I kad vide stvaranje koje ga okružuje, i mnoštva anđela oko sebe a koje on sam stvori, on im reče: "Ja sam Bog ljubomoran, i nema drugog Boga osim mene".Ali objavivši to, on objavi takođe anđelima koje je stvorio, da postoji i drugi Bog. Jer ako nema drugog Boga, na koga bi on bio ljubomoran?

Onda, majka njegova se uznemiri. Postade svesna nedostatka kad njeno svetlo potamne. I ona postade tamna, jer se njen sadrug ne složi s njom.

I ja rekoh, "Gospode, šta znači njeno uznemirenje?" Ali on se nasmeši i reče, "Ne misli da je to, kao što Mojsije reče, nad vodama".Ne, već kad ona vide zlo koje se desilo, i krađu koju njen sin počini, ona se pokaja. I preplavi je zaborav u tami neznanja i ona poče da se stidi. I ne usudi se da se varti, ali se kretala okolo. I to kretanje je uznemirenje.

I onaj pokvareni uze silu od svoje majke. Jer on beše u neznanju, misleći da ne postoji nijedan drugi koncept sem njegove majke. I kad vide mnoštva anđela koje je stvorio, uzdignu se nad njima.

A kad majka prepozna nesavršenost pokrivala od tame, onda shvati da se njen sadrug nije složio s njom. Pokaja se uz mnogo plakanja. I cela Pleroma ču molitvu pokajanja njenog, i moliše se za nju nevidljivom, devičanskom Duhu. I on pristade; i kad on pristade, sveti Duh se izli na nju iz cele plerome. Jer ne beše njen sadrug koji joj dođe, već on dođe do nje iz cele plerome kako bi ispravio njen nedostatak. I ona bi uzdignuta ne u svoj aeon, već iznad svog sina, da bude u devetom dok ne ispravi svoj nedostatak.

I glas dođe iz uzvišenog aeon-nebesa: "Čovek postoji i Sin Čovečiji". I vrhovni arhont, Zaltabaoth, ču glas i pomisli da glas dolazi od njegove majke. I ne znade odakle glas dođe. I on pomisli da su oni, sveti savršeni Majka-Otac, potpuna prvospoznaja, slika nevidljivog koji je Otac svega i kroz kojeg sve posatde, da su prvi Čovek. Jer on se pokaza u ljudskom obliku.

I ceo aeon vrhovnog arhonta zadrhta, i temelji bezdana se zatresoše. I dno voda koje su nad materijom, beše osvetljeno pojavom njegove slike koja beše otkrivena. I kad sve vlasti i vrhovni arhont pogledaše, videše sav predeo dna osvetljen. I kroz svetlo videše oblik slike u vodi.*

I on reče vlastima koje su ga služile, "Hajde, stvorićemo čoveka po božijoj slici i na osnovu našeg oblika, kako bi slika čoveka, postala našim svetlom." I pomoću svojih moći oni stvaraše, i na osnovu datih osobina. I svaka vlast dade osobinu u obliku slike koju je videla u prirodnom obliku. I on stvroi biće koje beše slično prvome, savršenom Čoveku. I rekoše, "Hajde da ga nazovemo Adam, da bi ime njegovo postalo kao svetlo za nas."

I sile otpočeše posao: prva, dobrota, stvori dušu kosti; druga, prvospoznaja, stvori dušu mišića; treća, božanstvo, stvori dušu mesa; peta, kraljevstvo, stvori dušu krvi; šesta, zavist, stvori dušu kože; sedma, shvatanje, stvori dušu kose. I mnoštva anđela služiše mu i primiše od sila sedam suština prirodnog oblika kako bi stvorile proporcije udova stražnjeg dela leđa i pravilnu interakciju svih delova.

Sedmorica imaju vlast nad svim tim; Michael, Ouriel, Asmenedas, Saphasatoel, Aarmouriam, Richram, Amiorps. I oni koju imaju vlast nad čulima su Archendekta; i onaj koji ima vlast nad percepcijom je Deitharbathas; i onaj koji ima vlast nad maštom je Oummaa; i onaj koji ima vlast nad kompozicijom je Aachiaram, i onaj koji ima vlast nad impulsom je Riaramnacho.

I poreklo demona koji su u celom telu je četverostruka: vrućina, hladnoća, vlaga i suvoća. I majka svih njih je materija. Kralj vrućine je Phloxopha, kralj hladnoće je Oroorrothos, kralj vlage je Athuro, krlaj suvoće je Erimacho. I majka svih njih, Onorthochrasaei, stoji posredi svakog od njih, jer je neograničena, i meša se sa svima njima. I ona je zaista materija, jer oni se hrane njome.

Četiri vrhovna demona su: Ephememphi, koji pripada zadovoljstvu, Zoko, koji pripada želji, Nenentophni, koji pripada bolu (žalosti), Blaomen, koji pripada strahu. I majka njihova je Aesthesis-Ouch-Epi-Ptoe. I od četiri demona dođoše strasti. I od bola dođoše zavist, ljubomora, stres, problemi, bol, neosetljivost, anksioznost, tuga. I iz zadovolstva proisteklo je mnogo zla, i prazan ponos, i slične stvari. I od straha dođoše užas, agonija, i stid. I sve ovo je i korisno i zlo. Ali uvid u istinsku prirodu ovoga je Anaro, koji je glava materijalne duše, jer ona pripada sedam čula, Ouch-Epi-Ptoe.

Ovo je broj anđela: 365. Svi oni radili su dok materijalno i prirodno telo ne bi završeno.Sad, ima i drugih koje nisam pomenuo. Ali ako hoćeš da znaš o njima, pomenuti su u Zaratustrinoj knjizi. I završeno telo bi nepokretno i neaktivno.

I kad majka htede da povrati silu koju je podarila vrhovnom arhontu, obrati se Majci-Ocu Svega, koji je milostiv. Po svetom dekretu, on posla pet svetala u mesto boravka vrhovnog arhonta. Oni ga posavetovaše, da bi trebali da vrate majčinu silu. I rekoše Yaltabaothu, "Udahni mu nešto tvog duha i njegovo će telo ustati." I on udahnu u telo svoj duh u kojem je sila njegove majke; on to ne znade, jer bivaše u neznanju. I sila majke izađe iz Zaltabaotha u prirodno telo koje oni napraviše po slici on0oga koji postoji od početka.Telo se pokrenu i dobi snagu, i sijalo je.

I u tom trenu ostale sile postaše ljubomorne, jer on uđe u život kroz sve njih, i oni dadoše silu čoveku, i njegova inteligencija beše veća od one koju imaše oni koji ga stvoriše, i veča od one vrhovnog arhonta. I kad prepoznaše da je od svetla, i da može da razmišlja bolje od njih, i da nema u njemu pokvarenosti, uzeše i baciše ga u najniže kraljevstvo materije.

Ali Blagosloveni, Majka-Otac, dobronameran i milostiv, smilova se sili majke koja je oduzeta od vrhovnog arhonta, jer pomoću nje oni zadobiše vlast nad prirodnim i vidljivim telom. I on posla, po svom dobronamernom Duhu i velikoj milosti, pomagača Adamu, svetlu Epinoia-u, koja proizilazi iz njega, i koja je zvana Život. I ona pomaže celom biću, mučeći se s njim, i vraćajući ga u puninu i učeći ga o silasku njegovog semena i učeći ga o putu uspenja, koji je put kojim se on spustio (u materiju). I svetla Epinoia bi skrivena u Adamu, kako je arhonti ne bi prepoznali, jer Epinoia je ispravljanje majčinog nedostatka.


I čovek istupi zbog senke svetla koje je u njemu. I njegovo razmišljanje beše nad razmišljanjem onih koji ga stvoriše. Kad pogledaše prema gore, videše da je on superioran. I svi arhonti i anđeli posavetovaše se među sobom. Uzeše vatru i zemlju i vodu i pomešaše ih sa četiri vatrena vetra, i spojiše ih i uzrokovaše veliko uznemirenje. I odvedoše Adama u senku smrti, kako bi ga nanovo stvorili od zemlje i vatre i vode i duha koji nastaje u materiji, koji je neznanje tame i želje, i njihovog krivotvorenog duha. To je grob novostvorenog tela kojim su razbojnici obukli čoveka, lanac zaborava; i on postade smrtan čovek.On je prvi koji je sišao, i ovo je prvo odvajanje.Ali Epinoia svetla, ona je ta koja će probuditi njegovo razmišljanje.

I arhonti ga uzeše i postaviše ga u raj. I rekoše mu, "Jedi koliko hoćeš", jer gorko je njihovo bogatstvo, i njihova lepota poročna. I njihovo bogatstvo je prevara i njihovo je drveće bezbožnost, i plodovi njihovi smrtonosan otrov, i njihova obećanja smrt. I drvo njihovog života oni postaviše usred raja.

I ja ću da te podučim o misteriji njihovog života, koja je plan koji oni skovaše, koji je slika njihovog duha. Koren drveta ovog je gorak, njegove su grane smrt, senka njegova je mržnja, i prevara je u lišću njegovom, i cvet je njegov pomazanje zla, plod je njegov smrt, i želja seme njegovo, i ono raste u tami. Mesto na kojem žive oni koji kušaju od ploda njegovog je Had, i tama je njihovo odmorište.

I ja upitah spasitelja, "Šta je zaborav?" I on reče, "To nije ono što Mojsije napis ai ti ču.Jer on reče u prvoj knjizi svojoj, "Postavi ga da spava"(Post 2:21), jer to bejaše u njegovoj percepciji. Jer on takođe reče kroz proroke, "Otvrdnuću srca njihova, da ne čuju i ne vide".

Tada se Epinoia sevtla sakri u Adamu. I vrhovni arhont htede da je izvadi iz njegovog rebra. Ali Epinoia svetla je neuhvatljiva. I tama poče da je lovi, ali je ne uhvati. I vrhovni arhont pusti deo svoje sile iz sebe i stvori još jedno biće, u obliku žene, saobrazno sa Epinoiaom koju vide. I on stvai deo sile koju uze od čoveka u žensko biće, a ne, kao što Mojsije napisa, njegovo rebro.

Adam vide ženu pored sebe. I tada se svetla Epinoia pojavi, i podiže veo sa njegovog uma. I on se otrezni od pijanstva tame. I on prepozna svoju sliku, i reče, "Ovo je zaista kost moje kosti i meso mog mesa". Dakle, čovek će ostaviti svog oca i majku svoju, i otići će ženi, i biće oni jedno telo. Jer poslaće mu oni držbenicu njegovu, i on će ostaviti oca svojega i majku svoju...(tri reda teksta nečitka)

I naša sestra Sophia je ona koja siđe ne bi li ispravila nedostatak. Ona dakle bi prozvana Životom, koji je majka živog sveta, kroz spoznaju visočanstva neba. I kroz nju oni okusiše savršeno znanje, koje je Epinoia, spoznaja čistog svetla, kako bih ja mogao da ih podučim i probudim iz dubokog sna. Jer behu oboje plai, i spoznaše nagost svoju. Epinoia im se prikaza kao svetlo, i probudi misao njihovu.

I kad Yaltabaoth uvide da ih je izgubio, on prokle zemlju. On naže đenu dok se pripremala za svog muža. On beše njen gospodar, iako ne znade misteriju koja se desila po svetom dekretu. I oni se uplašiše i ne optužiše ga. I on pokaza svoje nzenanje koje u njemu svim anđelima svojim. I on ih oboje izbaci iz raja i odenu ih u tešku tamu. I vrhovni arhont vide devicu koja stoji pored Adama, i da se Epinoia svetla pojavila u njoj. Zaltabaoth bi pun neznanja. I život bi oduzet od Eve.

I vrhovni arhont je zavede i zače s njom dva sina; prvi i drugi su Eloim i Yave. Eloim ima lice medveda a Yave ima lice mačke. Eloim je nepravedan, a Yave je pravedan. Yavea postavi nad vatrom i vetrom, a Eloima postavi nad vodom i zemljom. I u nameri da prevari, on ovu dvojicu nazva Kain i Avelj.

I do dana današnjeg, zahvaljujući vrhovnom arhontu, sekusalni odnosi se nastavljaju. I on postavi seksualnu đelju u onu koja je sa Adamom. I kroz takav odnos, on proizvede kopije fizičkih tela i ispuni ih duhom krivotvorenim.

I dva arhonta on postavi nad vlastima, kako bi mogli da upravljaju grobom. I Adam zače sliku sina čovečijeg, i nazva ga Seth, po načinu rase u aeonima. I majka pošalje duh svoj, koji je kopija onih koji su u pleromi, jr ona ima da pripremi mesto za aeone koji će doći. I on ih natera da piju vodu zaborava, vrhovni arhont, kako bi zaboravili odakle su došli. A seme svetla osta u njima, kako bi moglo da ih uzdigne u dan kad sveti Duh izađe i manifestuje se.

I ja rekoh spasitelju, "Gospode, hoće li dakle sve duše biti privedene čistom svetlu?" On odgovori i reče mi, "Velike su se stvari pojavile u tvom umu, jer tečko ih je objasniti drugima, izuzev onima koji su od nepokolebljive rase. Oni na koje siđe Duh života, i sa kojima će biti sila, oni će biti spaseni i postaće savršeni i vredni veličine i pročišćeni na tom estu od sve pokvarenosti u učešća u zlu. Tada neće imati druge preokupacije sem same neporočnosti, ka kojoj će usmeriti svoju pažnju od ovog trena, slobodni od besa ili zavisti ili ljubomore ili želje ili pohlepe za bilo čim. Na njih ne utiče ništa sem samog bivanja u mesu, koje oni podnose dok sa iščekivanjem gledaju ka vremenu u kojem će sresti primaoce tela. Takvi su, dakle, vredni nepropadljivog, večnog života i poziva. Jer oni izdržavaju sve i izdržaće sve, kako bi priveli kraju pravedan rat i nasledili život večni.

Ja mu rekoh, "Gospode, a oni koji nisu radili nego na koje su moć i Duh sišli, hoće li oni biti odbačeni?" On odgovori i reče mi, "Ako je Duh sišao na njih, oni će svakako biti spaseni, i promeniće se nabolje. Jer sila će sići na čoveka svakog, jer bez nje svi padaju. I posle rođenja njihovog, dakle, kad Duh života naraste, i sila dođe i osnaži dušu, niko ne može da je odvede na stranputicu zlim delima. Ali oni na koje siđe krivotovreni duh, biće privučeni njime, i otići će na stranputicu.

I ja rekoh, "Gospode, gde će duđe takvih otići, kad izađu iz okova mesa?" I on se nasmeši i reče, "Duše u kojima će sila nadjačati krivotvoreni duh, jaka je i beži od zla i kroz intervenciju nepotkupljivog, spasena je, i odvedena u zajednicu aeona."

I ja rekoh, "Gospode, oni, dakle, koji nisu znali kome pripadaju, šta će biti s njihovim dušama?" On mi reče, "U njima, krivotvoreni duh ojačao je kad su skrenuli sa puta. I on opterećuje dušu i privlači je delima zla, i baca je u zaborav. I kad izađe iz tela, predata je vlastima, koje postaše kroz vrhovnog arhonta, i one je vezuju u lance, i bacaju u tamnicu, i ostavljaju je tu dok se ne oslobodi zaborava i stekne znanje. I ako postane savršena na taj način, spasena je."

I ja rekoh, "Gospode, kako može duša da postane manja i vrati se prirodi svoje majke ili u čoveka?" I on se obradova, i reče mi, "Vaistinu, blagosloven si, jer si shvatio!" Ta duša je stvorena da prati drugu, žensku dušu, jer je Duh života u njoj. Kroz njega ona je spasena. Ne ulazi ponovo u drugo meso.

I ja rekoh, "Gospode, a oni koji nisu znali, ali se okrenuše i odoše, šta će biti s njima?" On mi reče, "Na ono mesto na koje odlaze anđeli siromaštva, na mesto u kojem nema pokjanja. I biće drđani tamo do dana u kojem će oni koji huliše protiv duha biti mučeni, i biće kažnjeni kaznom večnom."

I ja rekoh, "Gospode, odakle dođe krivotvoreni duh?"On mi reče, "Majka-Otac, milosti pun, sveti Duh na svaki način, Onaj koji je milostiv i koji saoseća sa vama, Epinoia spoznaje svetla, on podiže potomstvo savršene rase i njenu misao i večno svetlo čovekovo. Vrhovni arhont, shvativši da su uzdignuti nad njim, i da njihova misao nadilazi njegovu, htede da im zarobi misao, ne znajući da su ga već nadišli u mišljenju, i da neće moći da ih zarobi.

On skova plan sa svojim vlastima, koji su njegove moći, i oni počiniše preljubu sa Sophiom, i gorka sudbina bi začeta, koja je poslednja od lanaca. I teža je i jača od nje sa kojom se svi bogovi i anđeli i demoni ujediniše. Jer iz te sudbine dođoše svi grehovi i nepravde i huljenja, i lanac zaborava, i neznanje, i ozbiljne zapovesti i ozbiljni grehovi i veliki strahovi. I tako sve stvoreno bi učinjeno slepim, kako ne bi mogli da spozanju Boga, koji je nad njima svima. I zbog lanca zaborava, njihovi gresi behu skriveni. Jer oni su vezani lancima i vremenom i trenucima, jer sudbina gospodari svime.

I vrhovni arhont se pokaja za sve što je počinio. On isplanira da uništi sva dela čoveka pomoću potopa. Ali veličanstvo svetla obavesti Nou, i on to objavi svim sinovima čovečijim, ali ga oni ne poslušaše. Ne desi se kao što Mojsije napisa, "sakriše se u arku", već se skriše na mestu-ne samo Noa, već mnogi iz nepokolebljive rase- oni odoše i sakriše se na tom estu, u svetlosni oblak. I ona koja pripada svetlu bejaše sa njima, jer vrhovni arhont prekri svet tamom.

I on skova plan sa svojim vlastima. On posla svoje anđele kćerima čovečijim, kako bi ih uzeli za sebe i začeli s njima potomstvo. Isprva ne uspeše. Ponovo se okupiše i sačiniše novi plan. Stvoriše krivotvoreni duh, koji naliči Duhu, kako bi otorvali duše čovečije. I oni ispuniše duše tamom i zlom pomoću krivotvorenog duha. Oni donesoše zlato i srebro i bakar i metale i čelik i sve vrste stvari. I prevarama počiniše velika zla ljudima koji im poverovaše. Ljudi ostariše bez radosti. Umreše, ne našavši istinu i ne spoznavši Boga istine. I tako celokupno stvaranje pade u ropstvo zauvek, on početka sveta do danas. I oni uzeše sebi žene i začeše porod tame, na sliku svoju. I oni zatvoriše svoja srca, i očvrsnuše kroz čvrstinu krivotovrenog duha sve do danas.

Ja, dakle, savršena Pronoia svega, izmenih se u svoje seme, jer sam postao prvi, prošavši svim putevima. Jer ja sam bogatstvo svetla, ja sam sećanje na pleromu.

I ja pođoh u kraljevstvo tame i izdržah dok ne uđoh u središte zatvora. I temelji haosa zadrhtaše. I sakrih se od njihovog zla, i oni me ne poznadoše.

Vratih se po drugi put, poslat od onih koji pripadaju svetlu, koje sam ja, sećanje na Pronoiu. Uđoh u srce tame i Hada, jer htedoh da završim ono što mi je zadato. I temelji haosa zadrhtaše, i umalo ne padoše na one koji obitavaju u haosu i ne uništiše ih. I ja ponovo utekoh mom korenu u svetlu, kako oni u haosu ne bi bili uništeni pre vremena.

Čak i treći put pođoh- ja sam svetlo koje postoji u svetlu, ja sam sećanje na Pronoiu- kako bih ušao u srce tame i Hada. I ispunih lice svoje svetlom završetka njihovog aeona. I uđoh u središte njihovog zatvora, koje je zatvor tela (telo je zatvor). I ja rekoh, "Ko čuje, neka se probudi iza dubokog sna".
I on koji me ču, plakaše gorkim suzama. On obrisa gorke suze sa svog lica i reče, "Ko je taj koji me zove po imenu, i odakle mi dođe ova nada, dok leđim u lancima i tamnici?" I ja rekoh, "Ja sam Pronoia čistog svetla, ja sam misao devičanskog Duha, koji te uzdigao do mesta počasti. Ustani i seti se da si ti taj koji je čuo, i prati svoj koren, koji sam ja, milostivi, i čuvaj se nađela siromaštva, i demona haosa, i svih onih koji se trude da te zarobe, i čuvaj se dubokog sna i zatvora u Hadu".

I ja ga podigoh, i zapečatih ga u svetlu voda sa pet pečata, kako smrt ne bi imala više vlast nad njime.

I gle! ja idem u savršeni aeon. Sve ti završih, kako bi mogao da čuješ. I rekoh ti sve, kako bi mogao da zapišeš i u tajnosti daš duhovima koji su ti slični, jer ovo je misterija nepokolebljive rase.

I sapsitelj mu da ove stvari, kako bi mogao da ih zapiše i čuva na sigurnom mestu. I on mu reče, "Proklet bio svako ko da ove stavri u zamenu za darove, ili hranu, ili piće, ili odeću, ili bilo koju sličnu stvar. I bi mu dato u tajnosti, i odmah se spasitelj udalji.

I Jovan ode svojim učenicima i sadruzima i prenese im sve što sazna od spasitelja Isusa Hrista.

Da nemas mozda Tajna djela apostolska?