- Poruka
- 1.264
Читао сам у радовима озбиљних психолога да аутентичне личности временом губе способност заљубљивања, и то је нажалост тачно, примећујем то код себе. Наравно, то не значи да не могу да воле, само престају да воле сопствене илузије, пројекције и идеализације. Мало теорије:
Doktor Zoran Milivojević, predavač na Univerzitetu Sigmund Frojd u Beču i psihoterapeut dugogodišnje prakse,
http://www.milivojevic.info/intervjui/62-intervju-politika-ljubav-nije-literatura-jun-2007
Da li je moguće da neko odluči da voli bez faze zaljubljenosti?
To je moguće, i to obično zaključe ljudi koji su vrlo traumatizovani. Moja je osnovna teza da je zaljubljenost negacija ljubavi. Ljudi se zaljube na osnovu različitih dečjih, iracionalnih, predstava i onda očekuju da sa tako izabranim partnerom naprave vezu koja je racionalno prihvatljiva. To je često nemoguće, jer su postavke potpuno pogrešne. Na primer, žene se zaljubljuju u barabe, i onda u vezi pokušavaju da od njih naprave porodične ljude. To ne ide. Ono što kao psihoterapeut preporučujem jeste da se ispitaju osnovne pretpostavke na osnovu kojih je neko formirao svoju sliku ljubavi. Kada se promene te predstave, srce se otvara i moguće je voleti na novi, zreliji, način.
Da li je ljubav precenjena?
Često kažem: ako želite da znate šta je ljubav pogledajte kako žive primitivna plemena. Ljubav u primarnom smislu je vezivanje. Civilizovana kultura je izmislila kako ljubav treba da izgleda u različitim istorijskim periodima i glorifikovala je zaljubljenost, kao najdirektniji put ka užitku. Rekao bih da je zapadna civilizacija žrtva svog precenjivanja zaljubljenosti i užitka koji ono donosi. Kada se muškarac zaljubi u neku ženu, ona mu je važna samo dok u njemu svojim prisustvom stvara osećaj prijatnosti. Kada počne da se hladi, ona mu postaje sve manje važna. Tako da zaljubljenost nije relacija prema drugome, već prema sopstvenim osećanjima. Zaljubljenost je zapravo oblik maskirane narcisoidnosti.
Doktor Zoran Milivojević, predavač na Univerzitetu Sigmund Frojd u Beču i psihoterapeut dugogodišnje prakse,
http://www.milivojevic.info/intervjui/62-intervju-politika-ljubav-nije-literatura-jun-2007
Da li je moguće da neko odluči da voli bez faze zaljubljenosti?
To je moguće, i to obično zaključe ljudi koji su vrlo traumatizovani. Moja je osnovna teza da je zaljubljenost negacija ljubavi. Ljudi se zaljube na osnovu različitih dečjih, iracionalnih, predstava i onda očekuju da sa tako izabranim partnerom naprave vezu koja je racionalno prihvatljiva. To je često nemoguće, jer su postavke potpuno pogrešne. Na primer, žene se zaljubljuju u barabe, i onda u vezi pokušavaju da od njih naprave porodične ljude. To ne ide. Ono što kao psihoterapeut preporučujem jeste da se ispitaju osnovne pretpostavke na osnovu kojih je neko formirao svoju sliku ljubavi. Kada se promene te predstave, srce se otvara i moguće je voleti na novi, zreliji, način.
Da li je ljubav precenjena?
Često kažem: ako želite da znate šta je ljubav pogledajte kako žive primitivna plemena. Ljubav u primarnom smislu je vezivanje. Civilizovana kultura je izmislila kako ljubav treba da izgleda u različitim istorijskim periodima i glorifikovala je zaljubljenost, kao najdirektniji put ka užitku. Rekao bih da je zapadna civilizacija žrtva svog precenjivanja zaljubljenosti i užitka koji ono donosi. Kada se muškarac zaljubi u neku ženu, ona mu je važna samo dok u njemu svojim prisustvom stvara osećaj prijatnosti. Kada počne da se hladi, ona mu postaje sve manje važna. Tako da zaljubljenost nije relacija prema drugome, već prema sopstvenim osećanjima. Zaljubljenost je zapravo oblik maskirane narcisoidnosti.
sto je uzasno jer mozda radis stvari koje inace ne bi 
