ljubav

koto

koto

Buduća legenda
Poruka
42.580
definitivno kultna tema..:D
otvaram je potaknuta diskusijom na sovinistima
dakle, pisite..dileme, gledista, uglove, zablude, sa stanovista muskaraca, sa stanovista zena, psiholske analize, socioloska stajalista..

i da pocnemo...
da li mislite da covek vise i jace oseca kao mlad ili u srednjim godinama? u cemu je razlika? da li je strast deo ljubavi? da li je moguca ljubav bez strasti?
 
Moguca je ljubav bez strasti poput tinejdzerske..ali retko ko pre 20e zna voleti i ne mesati zaljubljenost..moje misljenje je da u ljubavi treba biti meksi i nezniji..stoga se treba na vreme iziveti
 
Ja se sećam kako sam volela al više ne umem tako da volim.
Sad sam shvatila,znam da je ljubav nemoguće zadržati,možemo je se
samo sećati i želeti da se desi ponovo.
I naravno,moguće je da se desi..moguće su one velike,strasne ljubavi
ko u najlepšim knjigama ili najljubavnijim filmovima ali ja lično me poznajem
takav par..jbbg..
 
Strasti su neodvojivi deo ljudske prirode. Znaci, prevazilazenje strasti podrazumeva prevazilazenje (ogrehovljene) ljudske prirode, a ovo opet prevazilazi prirodne ljudske sile. Dakle, moguce je samo Bozijom "intervencijom" ;) tj. u zivom odnosu coveka sa Bogom

Bestrasno covek moze voleti i ljude i citav svet, a ne samo Boga.
 
Sva sreća te neću skoro imati bliski susret te vrste..:lol:
Šta je život bez strasti,zvuči patetično ali bez takvog pristupa bilo čemu
ne može da postoji uspeh.Pa pogledaj sve velikane iz prošlosti ili sadašnjosti,
sve su to manje više bili ekscentrično strasni ljudi,posvećeni onome što rade..
..zar ne?
To o čemu ti pričaš je zlatna sredina koja nikad nije dala rezultate..:)
 
Poslednja izmena:
P E G A Z:
Strasti su neodvojivi deo ljudske prirode. Znaci, prevazilazenje strasti podrazumeva prevazilazenje (ogrehovljene) ljudske prirode, a ovo opet prevazilazi prirodne ljudske sile. Dakle, moguce je samo Bozijom "intervencijom" ;) tj. u zivom odnosu coveka sa Bogom

Bestrasno covek moze voleti i ljude i citav svet, a ne samo Boga.
Kliknite za proširenje...

Tako je..I moliti se za celo covecanstvo..Po SVIM ZAKONIMA najaci 'povratni 'efekat' za 'MOLIOCA'...
 
Bestrasnost je ANTIPOD bezosecajnosti. To podrazumeva duhovne sile koje se fokusiraju i duhovno izgradjuju coveka, a ne da ga razaraju i remete mu harmoniju uma/tela tj. da ga dekoncentrisu.

Primer: deca - kada se raduju, osetjaj radosti prozima citavo njihovo bitje, i nemaju "podvajanje" uma, tj. naivna su, iskrena, otvorena.

Ulaskom u pubertet i sticanjem mogutjnosti za projavu seksualnosti, coveku slabi ova duhovna koncentracija, pocinje drugacije da dozivljava svet oko sebe ("potpunije"), ali to nuzno ima za posledicu da mora da izabere socijalnu "masku" po kojoj ce drustvo da ga prepoznaje. Upravo ta "podvojenost" unutrasnjeg i sveta koji ga okruzuje intenzivira strasti i coveka dodatno duhovno slabi.

Prevazilazenje strasti predstavlja kontrolu nad strastima, ali ne samo voljnu i intelektualnu, vec kao jednu NOVU projavu bitja. ("nova tvar")
 
Poslednja izmena:
P E G A Z:
Strasti su neodvojivi deo ljudske prirode. Znaci, prevazilazenje strasti podrazumeva prevazilazenje (ogrehovljene) ljudske prirode, a ovo opet prevazilazi prirodne ljudske sile. Dakle, moguce je samo Bozijom "intervencijom" ;) tj. u zivom odnosu coveka sa Bogom

Bestrasno covek moze voleti i ljude i citav svet, a ne samo Boga.
Kliknite za proširenje...
interesantno.
kazi mi gde je tu sex?
u ovom kontekstu, da li je duhovni razvitak znaci i prevazilazenje ljudske sexualnosti?
da li je sexualnost sama po sebi gresna?
da li je moguc obestrascen sex?
veoma interesenta problematika.
ako coveka posmatramo kao bozije delo, kompleksno bice, ali koje je takvo kakvo je plod bozije ljubavi, onda je i njegova sexualnost pa i strast bozije delo, neodvojiv deo njegove prirode
 
LBarbara:
Ja se sećam kako sam volela al više ne umem tako da volim.
Sad sam shvatila,znam da je ljubav nemoguće zadržati,možemo je se
samo sećati i želeti da se desi ponovo.
I naravno,moguće je da se desi..moguće su one velike,strasne ljubavi
ko u najlepšim knjigama ili najljubavnijim filmovima ali ja lično me poznajem
takav par..jbbg..
Kliknite za proširenje...

to me zanima.
da li je moguce sacuvati ljubav kroz dugi niz godina? 20,30?
i kako?
dok sam bila mladja , reci kao sto su stedite vasu ljubav da se ne potrosi, smatrala sam smesnim..kako se ljubav moze potrositi?
ideje o odvojenim spavaonicama, sam takodje smatrala besmislicom..ima li lepse stvari nego buditi se sa voljenim bicem?
ali vise ni u sta nisam sigurna..
u zajednickom zivotu, vremenom sve pocne da se podrazumeva, sve se preterano banalizuje..
razgovarajuci sa prijateljima, dolazim do saznanja da je veoma malo onih koji posle pola zivot provedenih zajedno mogu reci da vole i zele parnera..sve je samo navika, ili u najboljem slucaju postovanje i razumevanje...
koja su vasa iskustva i razmisljanja na tu temu?
 
koto:
definitivno kultna tema..:D
otvaram je potaknuta diskusijom na sovinistima
dakle, pisite..dileme, gledista, uglove, zablude, sa stanovista muskaraca, sa stanovista zena, psiholske analize, socioloska stajalista..

i da pocnemo...
da li mislite da covek vise i jace oseca kao mlad ili u srednjim godinama? u cemu je razlika? da li je strast deo ljubavi? da li je moguca ljubav bez strasti?
Kliknite za proširenje...

Definitivno više i jače oseća kada je mlad, nego u srednjim godinama.
Glavna razlika je u iskustvu i u emocionalnoj istrošenosti, kada je čovek mlad, ima naravno i manje životnog iskustva, pa su mu i osećaji intenzivniji, pridaje im maksimalnu pažnju i izuzetno puno utiču na njegovo ponašanje i njegove odluke.
Međutim, tokom niza godina i interakcija sa osobama suprotnog pola, stiču se iskustva, koja su ili loša ili dobra, ona loša utiču do određene mere, da se čovek emotivno hladi ili emotivno troši, zavisno od slučaja do slučaja.
Emotivno se hlade one osobe koje su po svojoj prirodi izuzetno emotivne, više nego druge osobe u njihovoj okolini, oni emocijama i iskustvima vezanim za emocije daju maksimalan značaj u svojoj mladosti, pa se jako često dešava da budu odbijeni od drugih osoba koje nemaju toliko jako izraženu emotivnost, zbog takvih slučajeva, ta se osoba vremenom hladi. Dešavaju se čak i slučajevi da se jedna osoba toliko veže emotivno za drugu, da po prestanku takve veze ta osoba to primi jako teško ( kao što bi rekli primi to previše ka srcu ), pa povuče neke izuzetno drastične poteze.
To su najčešće potezi izolacije od sredine u kojoj se osoba nalazi ( prelazak u monaške redove i ublažavanje emotivnog bola putem religije ), preseljenje u drugi deo grada, države i slično, promena zanimanja i radnog mesta, da bi se osoba koja je povređena toliko opteretila poslom, da ne bi ni razmišljala o osobi za koju je emotivno vezana.
Još drastičniji primer, mada srećom ređi po učestalosti, su pokušaji samoubistva ili neki drugi drastični potezi koji dovode život u pitanje, kao što je na primer nameran izbor rizičnog zanimanja gde je život jako često ugrožen, ( primer profesionalnog vojnika u zemlji koja je nestabilna ). Druga krajnost takvih osoba je suočavanje sa istinom, po njihovom konceptu, ako povežu odbacivanje od strane drugih sa novcem na primer, te osobe onda izvode zaključak da je sva njihova vrednost vezana samo za novac i činjenicu koliko ga imaju. Tada se javlja i efekat promiskuiteta do te mere da te osobe ponište sva moralna načela kojima su ikada bila učena i anuliraju sve osim novca.
Jedina dobra strana kod osoba koje su se emotivno ohladile je ta da se one u suštini nadaju da će jednom možda naići na nekoga ko će ih voleti po njihovim merilima i ako ikada pomisle da su naišle na takvu vrstu veze ili odnosa, one će ponovo voleti tu osobu istom jačinom kao što su volele u mladosti.

Osobe koje su emocionalno istrošene su one osobe koje vole kao i osobe koje su se emotivno ohladile, istim intenzitetom, ali za razliku od njih, one se ne povlače zbog neuspešnih veza, već naprotiv nastavljaju dalje da traže nešto što one smatraju da je ljubav po njihovim merilima.
Nakon određenog vremena, obično su godine u pitanju, i nakon određenog broja partnera koje su te osobe promenile, ako ne nađu ono što traže po definiciji, one se umore i zbog stečenih negativnih iskustava koje su te osobe imale, jer nisu našle ono što su tražile, te osobe su emocionalno istrošene u smislu da kod njih ne prolaze uobičajene izjave o ljubavi ili o emocijama. Kod takvih osoba može se jako lako naići na agresivan odgovor ako im neko saopšti da se toj osobi sviđa ta osoba.
Te osobe biraju dva puta, prvi podrazumeva daljnje traženje partnera koji po njima odgovara i po njihovim kriterijumima, uz povlačenje nakon određenog broja godina provedenih u traženju i u pokušajima.
Drugi put koji takve osobe biraju je vezan za suočavanje sa istinom, a to je da u realnosti ne postoji ono što te osobe traže u emotivnom smislu, te mirenje sa tom činjenicom.
Nakon toga te osobe se ili povuku i ne traže više ili stupe u neku zajednicu sa nekim, ali tu zajednicu smatraju u suštini samo nužnim zlom, jer se više od te zajednice ionako ne može dobiti ili postići u životu. Te osobe ne veruju u nečije izjave o ljubavi, i tome pridaju u suštini malo ili nimalo pažnje, pošto su se pomirile sa realnošću ostanu u takvoj zajednici. Velika većina ljudi pripada emocionalno istrošenoj grupi ljudi.

Strast je deo ljubavi, ako je ljubav iskrena, a čak i tada nakon određenog vremena se gasi.

Ljubav bez strasti je uvek moguća, i čak kod ljudi nakon određenog broja godina, u većini slučajeva je neminovna.
 
koto:
to me zanima.
da li je moguce sacuvati ljubav kroz dugi niz godina? 20,30?
i kako?
dok sam bila mladja , reci kao sto su stedite vasu ljubav da se ne potrosi, smatrala sam smesnim..kako se ljubav moze potrositi?
ideje o odvojenim spavaonicama, sam takodje smatrala besmislicom..ima li lepse stvari nego buditi se sa voljenim bicem?
ali vise ni u sta nisam sigurna..
u zajednickom zivotu, vremenom sve pocne da se podrazumeva, sve se preterano banalizuje..
razgovarajuci sa prijateljima, dolazim do saznanja da je veoma malo onih koji posle pola zivot provedenih zajedno mogu reci da vole i zele parnera..sve je samo navika, ili u najboljem slucaju postovanje i razumevanje...
koja su vasa iskustva i razmisljanja na tu temu?
Kliknite za proširenje...

Moguće je, ali vremenom evoluira pa se onda najčešće preobrazi u ljubav domestikus. :lol:
Ne isključuje strast, niti je takva ljubav pod obavezno navika, ili nešto što se zasniva samo na poštovanju i razumevanju. To je tzv. opstala ljubav, koja je doživljavala uspone i padove ... hladila se i bila podgrevana, i onda se ustoličila kao slabo oscilirajući dijagram, ili bolje rečeno, grafik. Ima strasti, a nema iznenađenja.

Zavisi od partnera. Makar jedno od dvoje mora imati dovoljno potencijala da radi kao pokretna traka i štancuje svakodnevne, male dokaze ljubavi do plus beskonačnog.

Tražili ste, gospoja, dobili ste.
Oćete još? :per:
 
koto:
interesantno.
kazi mi gde je tu sex?
u ovom kontekstu, da li je duhovni razvitak znaci i prevazilazenje ljudske sexualnosti?
da li je sexualnost sama po sebi gresna?
da li je moguc obestrascen sex?
veoma interesenta problematika.
ako coveka posmatramo kao bozije delo, kompleksno bice, ali koje je takvo kakvo je plod bozije ljubavi, onda je i njegova sexualnost pa i strast bozije delo, neodvojiv deo njegove prirode
Kliknite za proširenje...

PO PRAVOSLAVNOM ISPOVEDANJU SEKS I SEKSUALNOST NISU GREH/GRESNI!

Gresna je POHOTA koja je posle covekovog pada postala neodvojivi deo seksualnosti.

Postoji veoma dominantno misljenje ranijih teologa Crkve tzv. Svetih Otaca koji itekako dotice ovu temu.

Naime, MOZE BITI da su Adam i Eva u prvobitnom Raju imali mogucnost seksualnih odnosa jer su, logicno, imali Boziji blagoslov za "radjanje i mnozenje", a da su imali polne organe, to je sigurno, jer cega bi se zastideli kada su im se "oci otvorile".

Medjutim, polni odnos bi bio BESTRASAN, naravno ispunjen ljubavlju ali bez REMECENJA TELESNIH SILA. Orgazam je takodje Bozija tvorevina, i on je dat coveku kao JEDAN OD PODSTICAJA na ljubav prema supruzniku, samo daleko od toga da se sve na tome zavrsava.

Drugo tumacenje mozda vam se nece dopasti jer "nema sexa" ;)

Naime, Bog je stvarao RECJU a Adam je davao imena stvorenjima tj. prepoznavao je Boziji smisao stvari i stavljao Covekov pecat na to, tako da je u tom smislu bio i "sasatvaralac" (naravno, ne bukvalno). Postoji tumacenje po kome bi Bog stvarao ljude od Adama i Eve (kao sto je to bio slucaj sa Evom), a Adam bi svojoj deci davao imena na taj nacin ih oblikujuci u LICNOST.

Nadam se da ste bar malo zadovoljni odgovorima ;)
 
Poslednja izmena:
Borac za prava zivotinja:
Moguće je, ali vremenom evoluira pa se onda najčešće preobrazi u ljubav domestikus. :lol:
Ne isključuje strast, niti je takva ljubav pod obavezno navika, ili nešto što se zasniva samo na poštovanju i razumevanju. To je tzv. opstala ljubav, koja je doživljavala uspone i padove ... hladila se i bila podgrevana, i onda se ustoličila kao slabo oscilirajući dijagram, ili bolje rečeno, grafik. Ima strasti, a nema iznenađenja.

Zavisi od partnera. Makar jedno od dvoje mora imati dovoljno potencijala da radi kao pokretna traka i štancuje svakodnevne, male dokaze ljubavi do plus beskonačnog.

Tražili ste, gospoja, dobili ste.
Oćete još? :per:
Kliknite za proširenje...
da:besna:
jos:cmok2:
 
P E G A Z:
PO PRAVOSLAVNOM ISPOVEDANJU SEKS I SEKSUALNOST NISU GREH/GRESNI!

Gresna je POHOTA koja je posle covekovog pada postala neodvojivi deo seksualnosti.

Postoji veoma dominantno misljenje ranijih teologa Crkve tzv. Svetih Otaca koji itekako dotice ovu temu.

Naime, MOZE BITI da su Adam i Eva u prvobitnom Raju imali mogucnost seksualnih odnosa jer su, logicno, imali Boziji blagoslov za "radjanje i mnozenje", a da su imali polne organe, to je sigurno, jer cega bi se zastideli kada su im se "oci otvorile".

Medjutim, polni odnos bi bio BESTRASAN, naravno ispunjen ljubavlju ali bez REMECENJA TELESNIH SILA. Orgazam je takodje Bozija tvorevina, i on je dat coveku kao JEDAN OD PODSTICAJA na ljubav prema supruzniku, samo daleko od toga da se sve na tome zavrsava.
Drugo tumacenje mozda vam se nece dopasti jer "nema sexa" ;)

Naime, Bog je stvarao RECJU a Adam je davao imena stvorenjima tj. prepoznavao je Boziji smisao stvari i stavljao Covekov pecat na to, tako da je u tom smislu bio i "sasatvaralac" (naravno, ne bukvalno). Postoji tumacenje po kome bi Bog stvarao ljude od Adama i Eve (kao sto je to bio slucaj sa Evom), a Adam bi svojoj deci davao imena na taj nacin ih oblikujuci u LICNOST.

Nadam se da ste bar malo zadovoljni odgovorima ;)
Kliknite za proširenje...
izvini, nista te ne razumem:(
bestrasan sex?
remecenje telesnih sila?:eek:
moraces malo detaljnije

e sad ovo drugo tumacenje..nema sexa? cije je to tumacenje? kako onda crkva blagosilja brak, koji podrazumeva sex? kako se zamislja opstanak ljudske vrste bez sexa?:think:
 
Moonster:
Definitivno više i jače oseća kada je mlad, nego u srednjim godinama.
Glavna razlika je u iskustvu i u emocionalnoj istrošenosti, kada je čovek mlad, ima naravno i manje životnog iskustva, pa su mu i osećaji intenzivniji, pridaje im maksimalnu pažnju i izuzetno puno utiču na njegovo ponašanje i njegove odluke.
Međutim, tokom niza godina i interakcija sa osobama suprotnog pola, stiču se iskustva, koja su ili loša ili dobra, ona loša utiču do određene mere, da se čovek emotivno hladi ili emotivno troši, zavisno od slučaja do slučaja.
Emotivno se hlade one osobe koje su po svojoj prirodi izuzetno emotivne, više nego druge osobe u njihovoj okolini, oni emocijama i iskustvima vezanim za emocije daju maksimalan značaj u svojoj mladosti, pa se jako često dešava da budu odbijeni od drugih osoba koje nemaju toliko jako izraženu emotivnost, zbog takvih slučajeva, ta se osoba vremenom hladi. Dešavaju se čak i slučajevi da se jedna osoba toliko veže emotivno za drugu, da po prestanku takve veze ta osoba to primi jako teško ( kao što bi rekli primi to previše ka srcu ), pa povuče neke izuzetno drastične poteze.
To su najčešće potezi izolacije od sredine u kojoj se osoba nalazi ( prelazak u monaške redove i ublažavanje emotivnog bola putem religije ), preseljenje u drugi deo grada, države i slično, promena zanimanja i radnog mesta, da bi se osoba koja je povređena toliko opteretila poslom, da ne bi ni razmišljala o osobi za koju je emotivno vezana.
Još drastičniji primer, mada srećom ređi po učestalosti, su pokušaji samoubistva ili neki drugi drastični potezi koji dovode život u pitanje, kao što je na primer nameran izbor rizičnog zanimanja gde je život jako često ugrožen, ( primer profesionalnog vojnika u zemlji koja je nestabilna ). Druga krajnost takvih osoba je suočavanje sa istinom, po njihovom konceptu, ako povežu odbacivanje od strane drugih sa novcem na primer, te osobe onda izvode zaključak da je sva njihova vrednost vezana samo za novac i činjenicu koliko ga imaju. Tada se javlja i efekat promiskuiteta do te mere da te osobe ponište sva moralna načela kojima su ikada bila učena i anuliraju sve osim novca.
Jedina dobra strana kod osoba koje su se emotivno ohladile je ta da se one u suštini nadaju da će jednom možda naići na nekoga ko će ih voleti po njihovim merilima i ako ikada pomisle da su naišle na takvu vrstu veze ili odnosa, one će ponovo voleti tu osobu istom jačinom kao što su volele u mladosti.

Osobe koje su emocionalno istrošene su one osobe koje vole kao i osobe koje su se emotivno ohladile, istim intenzitetom, ali za razliku od njih, one se ne povlače zbog neuspešnih veza, već naprotiv nastavljaju dalje da traže nešto što one smatraju da je ljubav po njihovim merilima.
Nakon određenog vremena, obično su godine u pitanju, i nakon određenog broja partnera koje su te osobe promenile, ako ne nađu ono što traže po definiciji, one se umore i zbog stečenih negativnih iskustava koje su te osobe imale, jer nisu našle ono što su tražile, te osobe su emocionalno istrošene u smislu da kod njih ne prolaze uobičajene izjave o ljubavi ili o emocijama. Kod takvih osoba može se jako lako naići na agresivan odgovor ako im neko saopšti da se toj osobi sviđa ta osoba.
Te osobe biraju dva puta, prvi podrazumeva daljnje traženje partnera koji po njima odgovara i po njihovim kriterijumima, uz povlačenje nakon određenog broja godina provedenih u traženju i u pokušajima.
Drugi put koji takve osobe biraju je vezan za suočavanje sa istinom, a to je da u realnosti ne postoji ono što te osobe traže u emotivnom smislu, te mirenje sa tom činjenicom.
Nakon toga te osobe se ili povuku i ne traže više ili stupe u neku zajednicu sa nekim, ali tu zajednicu smatraju u suštini samo nužnim zlom, jer se više od te zajednice ionako ne može dobiti ili postići u životu. Te osobe ne veruju u nečije izjave o ljubavi, i tome pridaju u suštini malo ili nimalo pažnje, pošto su se pomirile sa realnošću ostanu u takvoj zajednici. Velika većina ljudi pripada emocionalno istrošenoj grupi ljudi.

Strast je deo ljubavi, ako je ljubav iskrena, a čak i tada nakon određenog vremena se gasi.

Ljubav bez strasti je uvek moguća, i čak kod ljudi nakon određenog broja godina, u većini slučajeva je neminovna.
Kliknite za proširenje...
slozila bih se da mlad covek oseca vise, jace..ali, i njegova potreba da voli je jaca..hocu reci, on gotovo da nema izbora..on mora NEKOG da voli..i skloniji je idealizaciji, i zabludama, i projekcijama..
s druge strane, s godinama covek postaje svesniji i sebe i drugih. manje sanja, manje idelazuje, ali da li zbog toga manje voli?
da li je razlika izmedju ljubavi u mladim godinama i u srednjim godinama zapravo razlika izmedju idealisticke i osvescene ljubavi?
da li je osvescenost prednost ili mana?:)
 
koto:
izvini, nista te ne razumem:(
bestrasan sex?
remecenje telesnih sila?:eek:
moraces malo detaljnije

e sad ovo drugo tumacenje..nema sexa? cije je to tumacenje? kako onda crkva blagosilja brak, koji podrazumeva sex? kako se zamislja opstanak ljudske vrste bez sexa?:think:
Kliknite za proširenje...

Strast = starinski izraz koji u originalu znaci "stradanje"

Prilikom orgazma ljudsko telo strada ;) tj. reakcije tela se drasticno razlikuju od onih prilikom npr. pljuvanja, nervi trpe itd. (ako ne verujes - preteraj ;) salim se)

Sportisti znaju zbog cega je apstinencija od seksa uoci velikih takmicenja bitan faktor za ostvarivanje velikih rezultata - u pitanju je sabiranje prirodnih sila. Pr. posle burno provedene noci, studenti nemaju bas elana da spremaju ispite i fokusiraju misli, vec su pod utiskom dozivljaja prethodne noci. Ako neko moze da proucava "Problem kvantne mehanike u fluktuaciji vakuuma" DOK radi TO - ja mu skidam kapu ;)

Ne volim da banalizujem jednu ovako bitnu funkciju u fizickom i DUHOVNOM zivotu coveka, ali dacu za (neadekvatan) primer da je i vestacka oplodnja, a kloniranje sigurno, vid "bestrasnog sexa" ali u svom vremenski "najkrajnjem" vidu (in medias res ;) )

Jos jedan banalni primer je frigidnost zena, Mogu da imaju seks, da zatrudene i rode decu, ALI NIKAD NISU ISKUSILE ORGAZAM niti bilo kakvo seksualno zadovoljstvo :sad2: iako su u braku sa covekom koga vole.

Medjutim, po formulisanosti tvog pitanja, draga "super-" koto ;) sticem utiak da ti odbacujes i SAMU IDEJU o seksu koji nije projava strasti. Pretpostavljam da je razlog taj sto si osetljiva na tumacenje koje naizgled "kvari sliku" zadovoljstva koji seks pruza.

A niko ti ne brani da se "bavis tim temama".;)

Jednostavno, svi ocekujemo "potrosacku" sposobnost razumevanja nekih stvari "na izvol'te" za koje je ipak potrebna izvesna kontemplacija (mislim konkretno na racionalnu analizu i na sabiranje utisaka).

Pitanje seksualnosti je jedno od (pazi sad) SUSTINSKIH TEMA u Pravoslavnom Putu spasenja. Samo to nisu price "traceraj a la Sex & City", vec jedan "egzistencijalisticki" pristup "problemu".

Medjutim, ovde se postavlja jedno pitanje: da li je SMIRENOST covekovo prirodno stanje ili ne? New Age naglasava "dinamiku" koja "proizvodi" promene, mesajuci je sa strastima tj. hirovima (u ovom slucaju) dok se pojam "smirenja" pogresno shvata kao stanje bezosecajnosti ili, u najboljem slucaju, kao emotivna zatupljenost.

Mnogi sa podozrenjem prate moje postove pitajuci se da li je moguce da jedan izjasnjeni vernik iznosi cinjenice "neopterecene" svojim "uverenjima", jer se po pitanju seksa i religije svima kao logicna asocijacija uvek javlja pojam "zabrana" ;)

A za Svetog Oca koji se VEOMA dotakao ove teme, navodim Sv. Jovana (imenjaka :super: ) Hrisostoma "Zlatousta" koji je u svojim besedama bio potpuno otvoren po ovim pitanjima i cak prekorevao pojedine prisutne sto se stide da slusaju o ovome.

On pominje "muskarca koji kao dar daje zeni svoje seme, koja ga sa radostju i zahvalnostju prima u sebe kao Boziji blagoslov i uzvratja mu rodjenjem deteta kao uzdarje koje prevazilazi muzevljev dar a njih sjedinjuje sa Bogom u zajednici ljubavi" (parafraziram).

Mozes da zamislis kako je tada bilo hristjanima u crkvi koji su ga slusali. Ali, on se trudio da ih nauci covekovom prirodnom pozivu, upravo izoblicavajuci seks kao zabavu.

Opstanak ljudske vrste niko ne zamislja - on je cinjenica tj. pre ce nas nestati od bilo cega drugog nego od "manjka seksa u svetu" ;)

Pravoslavlje se bazira na spasenju pojedinacnog coveka kao licnosti, a ne na neko fiktivno, bezlicno "covecanstvo". U tom smislu, dok se ljudi radjaju i spasavaju, postojanje sveta ima smisla. Ako zafali jedna od ove dve posledice, i svet gubi smisao. Zamisli svet gde se ljudi bez volje i osetjanja "stancuju" u laboratorijama. Opstanak vrste je "osiguran", ali je besmislen.

Inace, "prevazilazenje seksualnosti" predstavlja zapravo prirodan proces. Radjamo se (uslovno receno) kao aseksualna bitja, a kako ulazimo u godine, nasa seksualnost slabi, a um nam se polako "bistri" ;)
 
Poslednja izmena:
P E G A Z:
Strast = starinski izraz koji u originalu znaci "stradanje"

Prilikom orgazma ljudsko telo strada ;) tj. reakcije tela se drasticno razlikuju od onih prilikom npr. pljuvanja, nervi trpe itd. (ako ne verujes - preteraj ;) salim se)

Sportisti znaju zbog cega je apstinencija od seksa uoci velikih takmicenja bitan faktor za ostvarivanje velikih rezultata - u pitanju je sabiranje prirodnih sila. Pr. posle burno provedene noci, studenti nemaju bas elana da spremaju ispite i fokusiraju misli, vec su pod utiskom dozivljaja prethodne noci. Ako neko moze da proucava "Problem kvantne mehanike u fluktuaciji vakuuma" DOK radi TO - ja mu skidam kapu ;)

Ne volim da banalizujem jednu ovako bitnu funkciju u fizickom i DUHOVNOM zivotu coveka, ali dacu za (neadekvatan) primer da je i vestacka oplodnja, a kloniranje sigurno, vid "bestrasnog sexa" ali u svom vremenski "najkrajnjem" vidu (in medias res ;) )

Jos jedan banalni primer je frigidnost zena, Mogu da imaju seks, da zatrudene i rode decu, ALI NIKAD NISU ISKUSILE ORGAZAM niti bilo kakvo seksualno zadovoljstvo :sad2: iako su u braku sa covekom koga vole.

Medjutim, po formulisanosti tvog pitanja, draga "super-" koto ;) sticem utiak da ti odbacujes i SAMU IDEJU o seksu koji nije projava strasti. Pretpostavljam da je razlog taj sto si osetljiva na tumacenje koje naizgled "kvari sliku" zadovoljstva koji seks pruza.

A niko ti ne brani da se "bavis tim temama".;)

Jednostavno, svi ocekujemo "potrosacku" sposobnost razumevanja nekih stvari "na izvol'te" za koje je ipak potrebna izvesna kontemplacija (mislim konkretno na racionalnu analizu i na sabiranje utisaka).

Pitanje seksualnosti je jedno od (pazi sad) SUSTINSKIH TEMA u Pravoslavnom Putu spasenja. Samo to nisu price "traceraj a la Sex & City", vec jedan "egzistencijalisticki" pristup "problemu".

Medjutim, ovde se postavlja jedno pitanje: da li je SMIRENOST covekovo prirodno stanje ili ne? New Age naglasava "dinamiku" koja "proizvodi" promene, mesajuci je sa strastima tj. hirovima (u ovom slucaju) dok se pojam "smirenja" pogresno shvata kao stanje bezosecajnosti ili, u najboljem slucaju, kao emotivna zatupljenost.

Mnogi sa podozrenjem prate moje postove pitajuci se da li je moguce da jedan izjasnjeni vernik iznosi cinjenice "neopterecene" svojim "uverenjima", jer se po pitanju seksa i religije svima kao logicna asocijacija uvek javlja pojam "zabrana" ;)

A za Svetog Oca koji se VEOMA dotakao ove teme, navodim Sv. Jovana (imenjaka :super: ) Hrisostoma "Zlatousta" koji je u svojim besedama bio potpuno otvoren po ovim pitanjima i cak prekorevao pojedine prisutne sto se stide da slusaju o ovome.

On pominje "muskarca koji kao dar daje zeni svoje seme, koja ga sa radostju i zahvalnostju prima u sebe kao Boziji blagoslov i uzvratja mu rodjenjem deteta kao uzdarje koje prevazilazi muzevljev dar a njih sjedinjuje sa Bogom u zajednici ljubavi" (parafraziram).

Mozes da zamislis kako je tada bilo hristjanima u crkvi koji su ga slusali. Ali, on se trudio da ih nauci covekovom prirodnom pozivu, upravo izoblicavajuci seks kao zabavu.

Opstanak ljudske vrste niko ne zamislja - on je cinjenica tj. pre ce nas nestati od bilo cega drugog nego od "manjka seksa u svetu" ;)

Pravoslavlje se bazira na spasenju pojedinacnog coveka kao licnosti, a ne na neko fiktivno, bezlicno "covecanstvo". U tom smislu, dok se ljudi radjaju i spasavaju, postojanje sveta ima smisla. Ako zafali jedna od ove dve posledice, i svet gubi smisao. Zamisli svet gde se ljudi bez volje i osetjanja "stancuju" u laboratorijama. Opstanak vrste je "osiguran", ali je besmislen.

Inace, "prevazilazenje seksualnosti" predstavlja zapravo prirodan proces. Radjamo se (uslovno receno) kao aseksualna bitja, a kako ulazimo u godine, nasa seksualnost slabi, a um nam se polako "bistri" ;)
Kliknite za proširenje...
tema nisam ja, postavila sam veoma jasno pitanje..sta bi to bio bestrasan sex..ti mi kao ilustracju navodis frigidnost zene, koja je poremecaj, odnosno bolest, fizicka ili psihicka, ne spominjuci da cak i tamo gde zena ne oseca nista, muskarac mora da oseca nesto, inace sex ne bi mogao fizicki da odigra. a cim makar jedna partner oseca ista, nema bestrasanosti.
navodis mi vantelesnu oplodnju, qq, a ja te pitam za odnos hriscansta prema sexualnosti , jer si spominjao prevazilazenje sexualnosti..podseticu te da u vreme forimranja hriscanstva nije bilo mogucnosti vestacke oplodnje
smirenost koju pomijes, je nesto sasvim drugo. pozuda, prepustanje telesnim uzicima bez duhovne nadgradnje je jedno, a sex prozet ljubavlju nesto sasvim drugo-on ima svoje i polaziste i ishodiste u smirenosti, i donosi pre svega duhovni mir i spokoj.
i to je sustinska razlika, koju zna svako koje iskusio razlicite vrste sexa, da li sex donosi samo fizicko, ili i fizicko, i psihicko, i duhovno, i svako drugo zadovoljenje
opadanje sexualne moci sa godinama svakako ne donosi "bistrenje "..opadanje je opadanje, bistrenje je bistrenje..to nisu povezani procesi. ono sto prizanjem je da sa godinama covek stice pre svega kontrolu nad svojim nagonima, i u fizickom i u drugim smislovima
i jos nesto. mislim da je negiranje sexa, vekovno proglasavanje sexa za tabu i nesto nedolicno i neprilicno, i dovelo do potpune banalizacije istog, do sindroma sex i grad koji spominjes
sto se tice ocuvanja zivotne energije, uoci utakmica, ili napornog intelektualnog rada, to je tacno, ali..to je tek kraci period.
izuzetno su retki primeri gde obicni ljudi mogu citav zivot da zive bez sexa, a da ne dodje do nekog psihickog poremecaja
e sad, opet moramo da spomenemo casne sestre, ili duhovnike koji se jednostavno iskljuce iz svakog vida svetovnog zivota..oni su posebna, ne manje interesantna tema:)
 
koto:
slozila bih se da mlad covek oseca vise, jace..ali, i njegova potreba da voli je jaca..hocu reci, on gotovo da nema izbora..on mora NEKOG da voli..i skloniji je idealizaciji, i zabludama, i projekcijama..
s druge strane, s godinama covek postaje svesniji i sebe i drugih. manje sanja, manje idelazuje, ali da li zbog toga manje voli?
da li je razlika izmedju ljubavi u mladim godinama i u srednjim godinama zapravo razlika izmedju idealisticke i osvescene ljubavi?
da li je osvescenost prednost ili mana?:)
Kliknite za proširenje...

Zavisi od čoveka do čoveka, da li će manje voleti ili jednako ili više u odnosu na njegov stepen svesnosti i na to šta njegova svest po njemu samom podrazumeva.
Neko će se tako sa godinama, posebno ako je imao pozitivna iskustva otvoriti prema emocijama, uživati u njima i voleti više nego pre, vremenom možda i do svoga samog maksimuma, koliko je on u stanju da voli.
Neko drugi, posebno ako je imao loša iskustva, će ili ograničiti emocije ili kompletno izbrisati, pri čemu će i ta osoba sebe smatrati svesnijom nego što je bila pre, kada su emocije mogle da utiču na nju. U skladu sa tim, za tu osobu ljubav će biti i ostati samo izlizana fraza i ništa više, nešto što je po definiciji te osobe dokazano kao lažno i nešto što je može samo povrediti. Pošto ljudi uče sa godinama i iz iskustava koja steknu, takva osoba će zauvek to eliminisati i svu svoju energiju će preusmerriti na nešto drugo, obično na posao ili neki hobi, zavisno već od osobe do osobe.

Da, razlika je upravo u tome, naravno ako je osoba koja shvati na kraju tu osvešćenu ljubav uopšte u stanju da je prihvati ili će pod uticajem takve realnosti da poništi kompletno ljubav kao osećaj, jer nije ispunila njena idealistička očekivanja.

Zavisi od toga šta ko očekuje i šta ko želi od ljubavi kao takve.
Ako neko pristane da sagleda ljubav iz ugla osvesćenosti, pa može kao takvu i da je prihvati, iako su očekivanja u početku bila veća, onda je to prednost, jer će ta osoba uživati u ljubavi koju je prihvatila.
Ako je u pitanju drugačiji ishod, gde osoba nije u stanju da prihvati ljubav koja egzistira u realnosti, u odnosu na ljubav koja je egzistirala kao očekivanje te osobe na tom emocionalnom polju, onda je to osvešćivanje po pitanju emocija loše za tu osobu.
Mada ponovo zavisi od osobe do osobe, neke osobe će to prihvatiti kao činjenicu i posvetit će svu svoju energiju poslu, pri čemu sigurno neće biti dobri ili jedni od najboljih u tom poslu, već će sasvim sigurno biti najbolji.
Sa te tačke gledišta, njihovo osvešćivanje je na duže staze po pitanju posla i materijalne sigurnosti, sigurno pozitivno, može se reći da je u tom slučaju opravdano žrtvovati emocije radi poslovnog uspeha.
 
koto:
slozila bih se da mlad covek oseca vise, jace..ali, i njegova potreba da voli je jaca..hocu reci, on gotovo da nema izbora..on mora NEKOG da voli..i skloniji je idealizaciji, i zabludama, i projekcijama..
s druge strane, s godinama covek postaje svesniji i sebe i drugih. manje sanja, manje idelazuje, ali da li zbog toga manje voli?
da li je razlika izmedju ljubavi u mladim godinama i u srednjim godinama zapravo razlika izmedju idealisticke i osvescene ljubavi?
da li je osvescenost prednost ili mana?:)
Kliknite za proširenje...

Evo, ja sam se setila kako sam volela kao mlađa :p

Isto.
Identično intenzivan osećaj ali je "objekat" ljubavi bio nestalan.
Bila je to ljubav kao traganje za savršenstvom, krik pobune protiv praznine života, ljubav kao traganje za - ljubavlju.

Kao mladi, maštamo o ljubavi koju smo gledali u "Titaniku" , o ljubavi o kojoj smo od nekog slušali, o kojoj smo negde čitali ... ali je još nismo doživeli.
Kao starijima, ona nam se već desila - jedanput, dvaput, više puta - i znamo da ništa nije toliko savršeno kao ljubav sa svojom nesavršenošću. Ustanovili smo da su svi ideali urušivi, i da je idealizacija najčešće put ka razočaranju i patnji.

Mladalačke ljubavi (a možda i nisu ljubavi, već zaljubljenosti) liče na obožavanje nekog nedovršenog boga; "osvešćena" ljubav je, pak, rad na tome da se odabrani partner učini božanstvom jer ljubav podrazumeva ulaganje u voljenu osobu, kao da se radi o nekome ko je važniji od nas koji to činimo.
Osvešćena ljubav bi trebalo da bude nešto što se zasniva na međusobnom, uzajamnom duhovnom napredovanju ("mi smo jedno", "mi smo konačno sjedinjeni kosmički partneri" itd) Ali ko može tvrditi da i pojam osvešćene ljubavi nije idealizacija?
Ljudi propuste pola života u potrazi za osvešćenom ljubavlju, ili onim što smatraju ljubavlju, a one im usput promaknu .. pored njih, nažalost, prođu ljubavi koje treba doživeti da bi se sazrelo za osvešćivanje. I onda će se, mnogo godina nakon toga, odjednom prisetiti nečijih očiju, nečijeg, osmeha, i ustanoviti da su taj osmeh i te oči govorili nešto što tada nisu bili u stanju da primete. Ali, prekasno.
O ljubavi, bilo kakvoj (idealizovanoj, osvešćenoj ili neosvešćenoj), trebalo bi razmišljati na ovaj način: daj šta daš, nek traje koliko traje, samo da je ima.
U stvari, ne - razmišljati.
Prepustiti se.
 
P E G A Z:
Pravoslavlje se bazira na spasenju pojedinacnog coveka kao licnosti, a ne na neko fiktivno, bezlicno "covecanstvo". U tom smislu, dok se ljudi radjaju i spasavaju, postojanje sveta ima smisla. Ako zafali jedna od ove dve posledice, i svet gubi smisao. Zamisli svet gde se ljudi bez volje i osetjanja "stancuju" u laboratorijama. Opstanak vrste je "osiguran", ali je besmislen.
Kliknite za proširenje...

Svet bez osećaja sigurno ne bi izgubio smisao, naprotiv, emocije se ne bi mešale u ljudske odluke, sve bi se svelo na efikasnost, statističku verovatnoću i genetsku sigurnost.
Ne bi bilo dece sa genetskim nedostatcima, ne bi bilo grešaka jer bi se ljudi mogli prilagoditi novim potrebama sa većom efikasnošću, ne bi bilo toliko patetike oko emocija niti bi se na emocije gubilo toliko vremena kao što se to radi sada..itd.
Osim toga, ta nova vrsta ljudi, tako je nazovimo, ne bi imala besmislen život, ta vrsta bi se usredsredila na rešavanje svih svojih realnih problema, koje i mi imamo, ali bi pri rešavanju tih problema koristila svoje pune potencijale, koje ne bi ometale emocije niti bi bili skloni pravljenju grešaka, posebno ne pod uticajem emocija, kao što mi radimo danas.

Drugim rečima, brže bi napredovali u odnosu na nas i za isto vreme koje bi nama bilo dato, izuzetno bi daleko stigli u odnosu na nas, a i ne bi imali potrebu Boga, kao što je mi imamo zbog svoje nesposobnosti da prihvatimo nekada težinu naše realnosti, pa nam uvek treba neko ili nešto što će da nam pomaže, odnosno imamo potrebu za Bogom.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top