Kod mene važi: "Što na umu, to na drumu!"
Sve sam mu rekla (mm), a to sve je da svaki put kad ga pogledam zahvaljujem Bogu što mi ga je poklonio
A šta on misli o meni - osećam i znam
jel? mislila sam da si nesto pod stresom..ali ako si se relaksirao, nemas opravdanja i nemoj da maltretiras ljude
)
da, bas je drugarski zvucalo to sto si napisao..
da, bas je drugarski zvucalo to sto si napisao..
i u pravu si, ne razumem takvo drugarstvo.
Pa nemam pojma ali verovatno bi bilo ono :umirem za njim, nadam se da se ne provaljuje puno
Posmatram mimiku lica, i razmisljam sta mimika kaze...
Ne pribojavam se nicega...neka misli sta zeli
au
eto to pomislim
pa onda
sta da radim s njom/njim?
pa onda
a kako se to radi?
pa onda
bolje da ne budemo zajedno
tako ide u pocetku sa mnom, al kad neko prodje taj deo bezbolnije od ostalih ili je cvrsci pa razume da nisam normalna, onda bude sve u redu ...
to jos nisam dozivela.
to je obostrano oko nerazumevanjane slažem se da ikada sasvim razumeju, al to nije ni bitno
e da, ni ja ne planiram da se udajem
i jeste se nasli ?pomislim "on taki,a ja ovaka"
mislila je da jesu, dok nije shvatila ko je kaki
....
Da je sreće(koje i čije?)ova žena bi odavno bila udata,deca bi joj krenula u školu,nekom drugom,a možda i boljem čoveku bila bi radost....Da je sreće nju bih sreo onog kišnog popodneva u holu samoposluge,nju,ne Dijanu.Davno bi preležali one "dečije bolesti " u ljubavi,nju bih oženio,onda,posle rata,kada sam shvatio prolaznost života i krhkost postojanja,kad je ćale umro,kada sam postao svestan potrebe stvaranja novog života.Da je sreće,ali neee....Stub kuće?Klimav je to stub,pun pukotina,sva je prilika...Zna li ova žena svoje limite,ume li da nosi teret odgovornosti,ili još uvek živi u iluzijama?Vredi li ona truda?Zašto je sama?Dobro je da ona ovako puno priča...neka teče ovaj monolog dok još malo razmislim...Kaže da me proseda kosa i bore čine muževnijim,da tome doprinose i ožiljci...da ne voli "Bejbi fejs"...laska mi ,ili diskretno ukazuje da ni ja nisam premija?Naravno da nisam,premije su davno uzvukli neki drugi srećnici i srećnice!A možda i ona ima sedih,brižljivo pokrivenih farbom,eno joj sitnih bora oko usana,na čelu i vratu...koliko će još vremena proći do onih pega po rukama?Njene oči...širom otvorene,bistre,vide daleko ,inteligentne,ali...nema u njima topline,ne .Koliko troši na šminku?Pola plate?A roditelji ,penzosi ,dotiraju za hranu i stan?Da li ...."
zašto me pitaš ko sam ja?Srela si me mnogo puta a nikada me nisi videla.Sretala si me na ulici,stajali smo ispred istog izloga,putovali istim busom,izlazili na ista mesta...nikada me nisi videla.Rećiću ti,plašim se da nećeš razumeti,ali ipak,ipak,reću ću ti.Ja sam Dečko Iz Komšiluka.Godinama sam bio zaljubljen u tebe,nikada nisam skupio hrabrosti da ti to kažem,stalno sam tražio povoljnu priliku,ali nikada je nisam našao.Mislio sam da si ti Devojka Iz Susedstva,a kada misliš srce poveruje da znaš.Pogledom sam te tražio a usne su mi bile neme,u tvojim očima sam tražio zrnce nade,bila si moja i radost i tuga...ali ti me nisi videla.Znam,pucala si na glavne zgoditke,na Slatkiše...ko si ti ?
koga prepisujesh, aj priznaj da ne gugljamo
