Odavno nisam naletela na dublju temu. Ne da sam se zamislila no cu da se onesvestim kolko sam se duboko zamislila, a ustvari na krstaricu dodjem da se malo, sta znam, al ne da se bas zamislim. A vi ovde temu temcinu. U cemu je ..
Ovako, u uvodnom postu pise recenica
Vecina nas nije zadovoljna onim sto ima,a pitam vas dali ce decak sa slike ikada imati toliko koliko vi sada imate.?
Iskreno, prvi me je deo recenice tako zauzeo da sam na decaka iz drugog dela recenice sasvim zaboravila, ipak je on na slici a ja sam tu.
U cemu je problem? Nije problem sa zadovoljstvom koliko trenutno imam, meni je ovog danas sasvim dovoljno, najveci je problem sto se nema ama bas nikakve sigurnost za sutra. I onda pokusavas sa onim "dosta je svakom danu zla njegova", pa ne razmisljaj o tome, mogu i kola da te lupe , sto da briens za sutra kad mozda te srcka strefi u snu? I sve je to mnogo mudro i onda se operises od brige kao neki filozof a ustvari ili to potisnes pa postanes bolesnik il se stvarno toliko ufuras da postanes debil. I tako, srednja klasa u velikom delu postala inertna masa koja nista ne planira i ne pokusava i em sto te prelaze ko poslednju budalu em sto ne cinis nista dobro.
Bas skoro sam pocela da razmisljam nesto sta bi moglo da se popravi i kako tu u blizoj okolini, i to bi trebalo da bude nesto mic po mic...
Sad cu da se zaglavim i necu uspeti da kazem sta sam htela. Ocu reci da covek prosto mora da smislja male promene koje moze da izvede i da bude spreman da se ne osvrce ni na reakcije ni na to sto je malo kome do toga, naravno mislim na nekog kao sto sam ja ko se nije mrdo s mesta sto godina (ovo ne vazi za nekog ko vec radi nesto svoje, ako ima medju vama i takvih neka oproste na ovom skrabanju) pa je okruzen istim takvim i svi se zajedno ljuljkamo sa tom pricom "bice bolje, samo zazmuri", a sta ce biti? Ni od korova da ti neko pokloni ni stan ni parce zemlje ni najmanji moguci plac u bilo kakvoj nedodjiji, ako to ne stvoris sam gde ces jednog dana? Ili treba da se nadas da ces umreti u pravom trenutku?
Ej, ja najozbiljnije.
A sad
1.
Zena koja je prosla kroz jednu takvu fazu, al jos mnogo tezu, imala je porodicu na grbaci, uspela je sama samcata da zaradi svojim rukama dva stana. Niisu to neki veliki stanovi il stanovi na nekom odlicnom mestu, al to su stanovi! Sta mi je ona rekla. Kad pocnes, kad vec smislis sta ces, bitno je da prebrodis krize. Prve dve do cetiri godine, sta god da pocnes, mozes samo da prezivljavas; i onda ti dodje da odustanes, da ti je dosta svega,raspadas se , sve je na tebi a para nigde. Al posle nekih cetiri godine, tada se vec posao razradi , ako si radio svojski, i tad vec moze da se zivi.
Moguce da je i ovo bajka, pricam sta mi je ona rekla. Znaci zaradila je za nekih 15 godina odprilike 50 hiljada, svojim rukama, nista mucka.
2.
Ljudi koji se pominju sa gulanferi, prevaranti, muckarosi... oni koji su na neki drugi nacin "zaradili" i vise od dva stana, i to na super mestu; znam neke takve. Pa, ne bi se reklo da im je dobro. Ne znam sad sta je to sreca, jesu srecni nisu srecni... cini mi se da nisu srecni, mnogo se zale. Sa njima se ne bi menjala. Pre bih bila pravi lopov, pljackas.
Ne zamerite na ovom. Tema me onesvestila.
vazi
Pa nisu valjda svi što su nešto postigli u životu,u stvari kriminalci.