Parsifal
Aktivan član
- Poruka
- 1.008
Изгледа да је руско искуство са невладиним организацијама идентично са нашим, те се потврдило да су невладине организације контролисане и финасиране од стране обавештајних служби Запада - пре свега Америке.
Zakon o nevladinom sektoru
U Rusiji je kontroverzni zakon, kojim se pooštrava državna kontrola nad nevladinim organizacijama, prošao i drugo čitanje u državnoj Dumi - i to ogromnom većinom glasova.
Iako su, po preporuci predsednika Putina, usvojeni amandmani koji donekle ublažavaju prvobitne odredbe, zakon je, po mišljenju nevladinog sektora, "drakonski".
Predvidjeno je osnivanje Agencije koja će nadgledati registraciju, finansiranje i akivnosti stotina hiljada nevladinih organizacija u zemlji. Agencija će pritom, a ne sud, odlučivati o eventualnoj zabrani nekih medju njima.
Finansije na udaru
Uz to, nevladine organizacije, domaće i strane, moraće da podnose detaljne izveštaje o tome ko im je i koliko novca dao.
Poslanik Aleksandar Čujev objašnjava zašto je to neophodno:
"Uobičajeno je da nevladine organizacije kradu novac koji dobijaju kao pomoć, ili ga koriste za sasvim druge ciljeve od prijavljenih. To je masovna pojava pre svega što do sada niko nije kontrolisao njihove finansije - ni poreski organi, ni ministarstvo pravde."
Nevladine organizacije tvrde da se ovim zakonom ukida "poslednja oaza slobodne misli u Rusiji".
Deportacija zbog saradnje sa NVO
Bil Bouring, jedan od vodećih evropskih advokata u oblasti ljudskih prava, nedavno je deportovan iz Rusije:
"Putovao sam noćnim letom iz Londona i u Moskvu sam stigao u pet ujutro. Kada sam stigao do pasoške kontrole, rekli su mi da sačekam. Uzeli su mi pasoš i avionsku kartu.
Posle nekog vremena, odveli su me u sobu 21, gde sam proveo šest sati. Potom su me ukrcali u avion za London, i poništili vizu koju sam dobio u septembru mesecu." - priča Bouring. Razlog za deportaciju je, smatra on, njegova saradnja s nevladinim organizacijama.
Bouringov slučaj mogao bi da postane pravilo, smatra Jurij Džibladze iz moskovskog Centra za razvoj i demokratiju:
"Ovo je opasno za celo civilno društvo u Rusiji. U zemlji trenutno radi oko pola miliona nevladinih grupa, koje se bavi raznim pitanjima, uključujući programe za mlade i Sidu.
Sve će, bez izuzetka, biti pogodjene novim zakonom. Država će preuzeti strogu kontrolu nad nevladinim sektorom."
Ksenofobija u porastu
Mnogi posmatrači donošenje zakona o nevladinim organizacijama povezuju sa podozrivošću prema strancima, koja je u porastu posle takozvanih "narodnih revolucija", koje su u Gruziji i Ukrajini dovele na vlast prozapadne političke garniture.
Profesor Bil Brauning smatra da je to bio jedan od razloga za donošenje spornog zakona:
"Kremlj je ubedjen da je narandžasta revolucija u Ukrajini bila vodjena i finansirana iz inostranstva, preko nevladinih organizacija. Ova tendencija ispravno je nazvana 'narandžastom paranojom'.
Pojavio se sasvim neopradvan strah da bi aktivnosti nezavisnog civilnog sektora, posebno ako imaju veze sa inostranstvom i ako su finansirane iz recimo Evropske unije, mogle da predstavljaju pretnju ruskom državnom suverenitetu." - kaže Brauning.
"Kao i u celom svetu"
Pobornici zakona uzvraćaju da je svugde u svetu rad nevladinih organizacija regulisan zakonom i da Rusija ne može da bude izuzetak.
U retkom obraćanju javnosti, svoj stav izneo je i šef ruske kontraobaveštajne službe, Sergej Lebedev.
"Nevladine grupe radile su šta su htele jer nije bilo pravila" - rekao je on. "Sada će ih biti - i to im se ne dopada!" - izjavio je Lebedev jednom moskovskom listu, naglašavajući da će Rusija učiniti sve da zaštiti svoje nacionalne interese.
Zakon treba da prođe i treće čitanje u Dumi, a potom će ga, kako bi stupio na snagu, potpisati predsednik Vladimir Putin.
Zakon o nevladinom sektoru
U Rusiji je kontroverzni zakon, kojim se pooštrava državna kontrola nad nevladinim organizacijama, prošao i drugo čitanje u državnoj Dumi - i to ogromnom većinom glasova.
Iako su, po preporuci predsednika Putina, usvojeni amandmani koji donekle ublažavaju prvobitne odredbe, zakon je, po mišljenju nevladinog sektora, "drakonski".
Predvidjeno je osnivanje Agencije koja će nadgledati registraciju, finansiranje i akivnosti stotina hiljada nevladinih organizacija u zemlji. Agencija će pritom, a ne sud, odlučivati o eventualnoj zabrani nekih medju njima.
Finansije na udaru
Uz to, nevladine organizacije, domaće i strane, moraće da podnose detaljne izveštaje o tome ko im je i koliko novca dao.
Poslanik Aleksandar Čujev objašnjava zašto je to neophodno:
"Uobičajeno je da nevladine organizacije kradu novac koji dobijaju kao pomoć, ili ga koriste za sasvim druge ciljeve od prijavljenih. To je masovna pojava pre svega što do sada niko nije kontrolisao njihove finansije - ni poreski organi, ni ministarstvo pravde."
Nevladine organizacije tvrde da se ovim zakonom ukida "poslednja oaza slobodne misli u Rusiji".
Deportacija zbog saradnje sa NVO
Bil Bouring, jedan od vodećih evropskih advokata u oblasti ljudskih prava, nedavno je deportovan iz Rusije:
"Putovao sam noćnim letom iz Londona i u Moskvu sam stigao u pet ujutro. Kada sam stigao do pasoške kontrole, rekli su mi da sačekam. Uzeli su mi pasoš i avionsku kartu.
Posle nekog vremena, odveli su me u sobu 21, gde sam proveo šest sati. Potom su me ukrcali u avion za London, i poništili vizu koju sam dobio u septembru mesecu." - priča Bouring. Razlog za deportaciju je, smatra on, njegova saradnja s nevladinim organizacijama.
Bouringov slučaj mogao bi da postane pravilo, smatra Jurij Džibladze iz moskovskog Centra za razvoj i demokratiju:
"Ovo je opasno za celo civilno društvo u Rusiji. U zemlji trenutno radi oko pola miliona nevladinih grupa, koje se bavi raznim pitanjima, uključujući programe za mlade i Sidu.
Sve će, bez izuzetka, biti pogodjene novim zakonom. Država će preuzeti strogu kontrolu nad nevladinim sektorom."
Ksenofobija u porastu
Mnogi posmatrači donošenje zakona o nevladinim organizacijama povezuju sa podozrivošću prema strancima, koja je u porastu posle takozvanih "narodnih revolucija", koje su u Gruziji i Ukrajini dovele na vlast prozapadne političke garniture.
Profesor Bil Brauning smatra da je to bio jedan od razloga za donošenje spornog zakona:
"Kremlj je ubedjen da je narandžasta revolucija u Ukrajini bila vodjena i finansirana iz inostranstva, preko nevladinih organizacija. Ova tendencija ispravno je nazvana 'narandžastom paranojom'.
Pojavio se sasvim neopradvan strah da bi aktivnosti nezavisnog civilnog sektora, posebno ako imaju veze sa inostranstvom i ako su finansirane iz recimo Evropske unije, mogle da predstavljaju pretnju ruskom državnom suverenitetu." - kaže Brauning.
"Kao i u celom svetu"
Pobornici zakona uzvraćaju da je svugde u svetu rad nevladinih organizacija regulisan zakonom i da Rusija ne može da bude izuzetak.
U retkom obraćanju javnosti, svoj stav izneo je i šef ruske kontraobaveštajne službe, Sergej Lebedev.
"Nevladine grupe radile su šta su htele jer nije bilo pravila" - rekao je on. "Sada će ih biti - i to im se ne dopada!" - izjavio je Lebedev jednom moskovskom listu, naglašavajući da će Rusija učiniti sve da zaštiti svoje nacionalne interese.
Zakon treba da prođe i treće čitanje u Dumi, a potom će ga, kako bi stupio na snagu, potpisati predsednik Vladimir Putin.
