Новац без покрића

Приметио сам да многи људи када се помене новчано покриће, одмах помисле на девизне резерве и злато, што је скроз погрешно и само води у нове заблуде. Данашњи новац је апстрактан (тзв. "fiat money"). Његова вредност произилази по основу закона, декрета, тј. ауторитета сваке државе или некада у прошлости владара.

Девизе и злато се користе у међународним плаћањима за потребе увоза, за отплату дугова према иностранству, за одбрану девизног курса, нарочито када то иде у прилог увозницима-тајкунима и армији задужених грађана. Они дакле немају никакве везе са покрићем домаће валуте. Ми би могли потпуно остати без девизних резерви, а да економија ипак функционише и сав динар има покриће.

Покриће за новац су привредне активности, тј. произведена роба и услуге. Није привреда та која ствара новац, него је новац тај који ствара, покреће и унапређује развој читавог друштва. Он је дакле својеврстан катализатор или крвоток свих привредних активности. Управо зато треба и мора бити бесплатан, али дозирано да га не би било превише, а нарочито премало као сада јер то убија привреду.

Приче о "злом и наопаком" штампању динара су комичне. Проблем је што се чак и такав (кеш) новац емитује као дуг, што је ван памети. Када на све то додате банкарске кредите који се штанцују практично "из ваздуха" и зајме уз камату, онда имамо распад система као што је то данас свуда у свету. Економија заснована на експоненцијалном расту кредита (дугова) као искључивом извору финансирања је сигуран пут у пропаст.

Шта је господо, тајац?
Слободно коментаришите, неће вас нико ујести.

Ево да још мало појасним неке ствари. Курс динара према евру или било којој другој валути није ништа друго него одраз његове тражњу у иностранству за потребе увоза наше робе и услуга и других плаћања према Србији. Постоји наравно и друга страна медаље, а то је наша тражња за страним валутама, такође за потребе увоза, за отплату дугова, дивиденди и сл. Ако су та два процеса у равнотежи или Србија остварује суфицит у међународној размени, курс ће бити стабилан, односно може се фиксирати.

Ако привреда остварује дефицит у платном билансу, курс се може бранити само распродајом државне имовине, зајмовима из иностранства или од домаћих резидената ако имају штедњу. Све ово се односи само на његову позицију и вредност према иностранству. Последица топљења девизних резерви је мањи увоз, мања потрошња иностране робе и пад стандарда, јер наша земља не производи све што јој треба.

Међутим, то ни на који начин не утиче на његову вредност на домаћем тржишту као средства размене и плаћања, јер она проистиче из закона и за динаром увек постоји тражња. Само не сме да га има превише у оптицају (а ни премало као сада). Ако би сав динар почео да се емитује као прави новац, а не дуг или кредит, то би просто препородило и оживело домаћу привреду и платежну моћ.

П.С. Молио бих модове да промене наслов теме како гласи у самој поруци. Хвала.

ne znam to za drzavu, novac, pokrice

al jedno znam, a imam drugare privatnike, cak i sa proizvodnjom, srednje velicine, a to je rade bez banaka i kredita, kesarom, dosta i bez avansa, naplata muka ziva. a od banaka beze kao od onih sa carapama na glavi

i smatram da su to uslovi za sve srbe koji nisu partijski exponirani, najnizi oblik finansiranja privrede, privreda sa kesarom, ne moze se drugacije, drzava zavela protekciju, korupciju i monopol. jedini lek ze savremenu privredu je hiperprodukcija, sa malom zaradom, a ovaj kopurcinskomafijaski sistem je susta suprotnost

sad, ako sam omanuo temmu, bar sam iskren

Da, samo što naša ekonomija ne funkcioniše sa takvim novcem, niti je ikada... Sve valute se ravnaju prema dolaru, ređe prema evru, a jedino je dolar prava dekretna valuta u tom smislu reči... Lep pokušaj, žao mi je, to sam čitao...

Dust:

Da, samo što naša ekonomija ne funkcioniše sa takvim novcem, niti je ikada...

Kliknite za proširenje...

Наравно да није, јер да јесте не би сад били у проблемима. Исто важи и за остали свет, иако се некредитни (прави) новац раније већ користио и показао изванредне резултате, док се у причу нису умешали приватни банкари и ратни профитери који су разним смицалицама, подметачинама и корупцијом монополисали и злоупотребили искључиво право државе да емитује новац. Некада је новац био јавно добро и потпуно бесплатано емитован, само људи то не знају јер банкари врше медијски терор и цензуру.

Dust:

Sve valute se ravnaju prema dolaru, ređe prema evru, a jedino je dolar prava dekretna valuta u tom smislu reči...

Kliknite za proširenje...

Какво равнање према долару? Шта је писац хтео да каже? Све валуте у свету су декретне, што значи да им вредност проистиче не из супстанце или материјала од којег су направљене, него из закона и да се не смеју одбити као средство размене и плаћања на територији домицилне земље.

Dust:

Lep pokušaj, žao mi je, to sam čitao...

Kliknite za proširenje...

Џаба што си читао, ако ниси разумео или хтео да разумеш. Ај сад лепо из почетка, али пажљиво.

П.С. За више информација о правој природи новца, о томе како се данас најстрашније злоупотребљава и преко потребној монетарној реформи, можете читати на овом сајту http://www.monetary.org/lostscienceofmoney.html

Ja procitah naslov kao....NOVAC BEZ PORNICA

Torrente Bgd:

Ja procitah naslov kao....NOVAC BEZ PORNICA

Kliknite za proširenje...

Па што "читаш" само наслов? Btw, ја сам већ пар пута молио модове да промене наслов теме, ал не вреди изгледа

Topčider samo piči, u novčaniku imam samo nove novčanice

mario80:

Topčider samo piči, u novčaniku imam samo nove novčanice

Kliknite za proširenje...

Wow, спашавај се ко може
Човече, како мислиш да се привреда развија и функционише, да се размена одвија на једном вишем нивоу уз раст стандарда, без повећања новчане масе?!

Проблем је што се чак и тај кеш кога има веома мало (некада испод 5%) пушта као дуг (кредит), а не прави новац. Сву осталу разлику емитују пословне (приватне) банке креирајући новац "из ваздуха", а не штедње како многи мисле и то зајме читавом друштву! Поставља се питање шта ми то њима враћамо, ако нам нису ништа ни дали?!

Кредити из штедње представљају један мали део укупних кредита. Улога штедње је да створи илузију о ликвидности и да банке на тај начин јефтиније дођу до кеша, него да зајме директно од НБС (која новац такође ствара "ни из чега"), обзиром да је њена референтна стопа изузетно висока.

Astral-Blade:

Wow, спашавај се ко може
Човече, како мислиш да се привреда развија и функционише, да се размена одвија на једном вишем нивоу уз раст стандарда, без повећања новчане масе?!

Проблем је што се чак и тај кеш кога има веома мало (некада испод 5%) пушта као дуг (кредит), а не прави новац. Сву осталу разлику емитују пословне (приватне) банке креирајући новац "из ваздуха", а не штедње како многи мисле и то зајме читавом друштву! Поставља се питање шта ми то њима враћамо, ако нам нису ништа ни дали?!

Кредити из штедње представљају један мали део укупних кредита. Улога штедње је да створи илузију о ликвидности и да банке на тај начин јефтиније дођу до кеша, него да зајме директно од НБС (која новац такође ствара "ни из чега"), обзиром да је њена референтна стопа изузетно висока.

Kliknite za proširenje...

To o cemu ti pricas nema nikakve veze sa zivotom.
Povecana kolicina dinara MORA da prati povecanu industijsku proizvodnju, iliti KVALITETNO stvaranje novih dobara, inace ce neminovno dovesti do inflacije i obezvredjivanja dinara.
Takodje bih voleo da mi objasnis pojam "pusta se kes kao zajam ili kredit"?
Ja jednostavno za to do sada jos nisam cuo.
Novcana masa je novcana masa, npotpuno nevezana za bilo sta.
Smanjenje potraznje za devizama i sprecavanje njenog obezvredjivanja, moze se na dva nacina.
Privrednim rastom koji je procentualno veci od procenta povecanja novcane mase, ili strogom kontrolom uvoza(sa sve zabranama) i stimulacijom izvoza.
A to kako rade amerikanci i kako evropljani sami sebi kopaju grob emisijom evra je nesto sto nema nikakve veze sa nama, kao ni sa bilo kakvom ekonomskom logikom.

kosta1703:

To o cemu ti pricas nema nikakve veze sa zivotom.
Povecana kolicina dinara MORA da prati povecanu industijsku proizvodnju, iliti KVALITETNO stvaranje novih dobara, inace ce neminovno dovesti do inflacije i obezvredjivanja dinara.

Kliknite za proširenje...

Пријатељу, наша и светска привреда пате од огромне дефлације илити несташице новца и то по ко зна који пут у историји. Оно чега има, мада и њих све мање су кредити. Само новац и кредит су као небо и земља, две потпуно различите ствари.

Нема сврхе улагати у производњу, ако нема тражње која ће то откупити. Зато се (некредитни) новац даје буџетским корисницима, јер њима држава и онако дугује и плаћа кроз порезе, а такав новац ће из њиховим руку брзо прећи у руке произвођача и других учесника у размени и потпуно неоптерећен дуговањима и каматама почети вршити своју разменску улогу како је одувек требало бити (и било некада, док приватни банкари и интереси нису узурпирали државна овлашћења у погледу емитовања новца).

kosta1703:

Takodje bih voleo da mi objasnis pojam "pusta se kes kao zajam ili kredit"? Ja jednostavno za to do sada jos nisam cuo.

Kliknite za proširenje...

Када се кеш одштампа, он се нажалост не даје као поклон, већ се зајми што пословним (приватним) банкама, што државном буџету, па се камата враћа или кроз оставарену добит или кроз порезе. Међутим, кеша има веома мало у систему, тек толико да створи илузију о ликвидности. У неким земљама које се сматрају развијене има га испод 5%. Зато се све банке упињу и труде да се што више промета обавља безготовински. Остали новоемитовани "новац" пуштају пословне банке у виду кредита (дуга) кога су претходно креирали "из ваздуха" простим уписом неког износа на твој рачун, чиме се њихова "имовина" тог тренутка повећала управо за тражени износ. То су ти "мале тајне банкарске куњихе", заправо гигантска превара.

kosta1703:

Novcana masa je novcana masa, npotpuno nevezana za bilo sta.

Kliknite za proširenje...

Јел ти то онако стручно или си лупио па шта буде? Како није везана за било шта побогу? Ако нема довољно пара у систему, читава размена стаје, рачуни фирми су блокирани, влада хронична беспарица са свим негативним последицама. Исто тако ако новца има превише, јавља се инфлација. Ако ако га има претерано и вишеструко више од потребног, онда имамо хиперинфлацију. Међутим, он се стално мора додавати (али контролисано), да би се читава привреда развијала, а стандард друштва растао.

kosta1703:

A to kako rade amerikanci i kako evropljani sami sebi kopaju grob emisijom evra je nesto sto nema nikakve veze sa nama, kao ni sa bilo kakvom ekonomskom logikom.

Kliknite za proširenje...

Не емитују они евро или доларе, већ дугове (кредите), што је огромна разлика. Кредит када се врати, нестаје из система, само камата остаје банкама. Разлика се мора попунити новим задуживањем и тако у круг док не избије глобална криза или рат. Банкарима је у интересу да се дуг никада не отплати, јер они живе од зеленашења већ деценијама, а понегде и вековима.

Astral-Blade:

Пријатељу, наша и светска привреда пате од огромне дефлације илити несташице новца и то по ко зна који пут у историји. Оно чега има, мада и њих све мање су кредити. Само новац и кредит су као небо и земља, две потпуно различите ствари.

Нема сврхе улагати у производњу, ако нема тражње која ће то откупити. Зато се (некредитни) новац даје буџетским корисницима, јер њима држава и онако дугује и плаћа кроз порезе, а такав новац ће из њиховим руку брзо прећи у руке произвођача и других учесника у размени и потпуно неоптерећен дуговањима и каматама почети вршити своју разменску улогу како је одувек требало бити (и било некада, док приватни банкари и интереси нису узурпирали државна овлашћења у погледу емитовања новца). Када се кеш одштампа, он се нажалост не даје као поклон, већ се зајми што пословним (приватним) банкама, што државном буџету, па се камата враћа или кроз оставарену добит или кроз порезе. Међутим, кеша има веома мало у систему, тек толико да створи илузију о ликвидности. У неким земљама које се сматрају развијене има га испод 5%. Зато се све банке упињу и труде да се што више промета обавља безготовински. Остали новоемитовани "новац" пуштају пословне банке у виду кредита (дуга) кога су претходно креирали "из ваздуха" простим уписом неког износа на твој рачун, чиме се њихова "имовина" тог тренутка повећала управо за тражени износ. То су ти "мале тајне банкарске куњихе", заправо гигантска превара. Јел ти то онако стручно или си лупио па шта буде? Како није везана за било шта побогу? Ако нема довољно пара у систему, читава размена стаје, рачуни фирми су блокирани, влада хронична беспарица са свим негативним последицама. Исто тако ако новца има превише, јавља се инфлација. Ако ако га има претерано и вишеструко више од потребног, онда имамо хиперинфлацију. Међутим, он се стално мора додавати (али контролисано), да би се читава привреда развијала, а стандард друштва растао.Не емитују они евро или доларе, већ дугове (кредите), што је огромна разлика. Кредит када се врати, нестаје из система, само камата остаје банкама. Разлика се мора попунити новим задуживањем и тако у круг док не избије глобална криза или рат. Банкарима је у интересу да се дуг никада не отплати, јер они живе од зеленашења већ деценијама, а понегде и вековима.

Kliknite za proširenje...

1.Dakle po tvojoj "strucnoj" analizi, za drzavu bi najbolje bilo da POVECA broj budzetskih korisnika, jer bi time vise sredstava bilo "namenski" plasirano?
Zar ne vidis da sama premisa toga sto si napisao nema nikakvog smisla?
Pa kako onda mogu posledice svega toga?

2.Jos nisam cuo da ono cega ima malo(dinara po tebi) proizvodi situaciju da se obezvredjuje od strane necega cega ima puno(evro, recimo).
3.Dolazi do nelikvidnosti ne zbog nestasice novca, nego zbog liberalizacije uvoza koji je ugusio proizvodnju, zbog visokih kamata na kredite bez kojih nijedna prozivodnja ne moze, zbog nikave zastite sopstvene prozivodnje i samim tim negativnog spoljnotrgovinskog bilansa,zbog nase dznicke ekonomije i sasvim bezrazloznog zaduzivanja u inostranstvu........Ima jos razloga ali da ne nabrajam previse..
4. Naravno da se mora dodavati, i to tacno onoliko koliko je privredni rast, ili u odredjenim situacijama nesto sasvim malo vise od toga, radi stimulacije potrosnje, i kontrolisano male inflacije(koja je svakako bolja od deflacije).
Bilo kakvo neprirodno slabljenje ili jacanje valute mora dovesti do problema.
Veoma je svez primer dolara i ekonomije SAD, koja je godinama svoj rast dugovala obaranju dolara, pa je ceh stigao na naplatu.zato SAd poslednjih godina vodi veoma ekspanzionisticku i agresivnu spoljnu politku, sve sa ciljem prisvajanju prirodnih bogatstava koji ce dati novo vestacko disanje posrnuloj privredi(kao sto to daje i vojno angazovanje).
Na drugoj strani takodje, jacanje valute nosi problem sa kojim se opet susrece EU.
Na jednoj strani im je odgovaralo jer se unija sirila, a jaka valuta je cenu tog prosirenja smanjivala.
Medjutim, i takva politika je dosla do svog kraja, jar je prouzrokovala nekonkurentnost robe sa prostora unije na svetskom trzistu, te zaustavljanje privrednog rasta.
Znaci, dva problema , obadva sa istim krajem.
I oba prouzrokovana prekomernim i neplanskim stampanjem para, samo sa razlicitim ciljem.
I ti savetujes isto to??????

jedno pitanje, kako to banke zaduzhuju drzhavu i posle prodaju taj dug dalje, jel na lepe ochi?

kosta1703:

1.Dakle po tvojoj "strucnoj" analizi, za drzavu bi najbolje bilo da POVECA broj budzetskih korisnika, jer bi time vise sredstava bilo "namenski" plasirano? Zar ne vidis da sama premisa toga sto si napisao nema nikakvog smisla?
Pa kako onda mogu posledice svega toga?

Kliknite za proširenje...

То је твоја "премиса", ја то нигде нисам написао нити помислио. Оно што треба да се повећава, али водећи рачуна о расту бруто домаћег производа и смањењу брзине оптицаја, је новчана маса.

kosta1703:

2.Jos nisam cuo da ono cega ima malo(dinara po tebi) proizvodi situaciju da se obezvredjuje od strane necega cega ima puno(evro, recimo).

Kliknite za proširenje...

И динара и евра има мало, оно чега има превише су кредити (фиктивни новац или дуг). Динар се обезвређује само у односу на страну валуту и то оних држава које су нето извозници или макар бележе равнотежу по том питању. У оквиру домаће привреде његова вредност (и тражња) произилазе из закона и он ће увек имати вредност, ако се пушта у систем контролисано сразмерно расту БДП или као што ти кажеш чак и мало преко тога је стимулативно. Све је боље од данашње дефлације и сулуде праксе да се у систем пуштају дугови уместо новца. Од тога користи имају само банкари. Присети се да су чак и Централне банке попут ФЕД-а у приватним рукама или својевремено Bank of England пуних 250 година. Стравично.

kosta1703:

3.Dolazi do nelikvidnosti ne zbog nestasice novca, nego zbog liberalizacije uvoza koji je ugusio proizvodnju, zbog visokih kamata na kredite bez kojih nijedna prozivodnja ne moze, zbog nikave zastite sopstvene prozivodnje i samim tim negativnog spoljnotrgovinskog bilansa,zbog nase dznicke ekonomije i sasvim bezrazloznog zaduzivanja u inostranstvu........Ima jos razloga ali da ne nabrajam previse..

Kliknite za proširenje...

Либерализација увоза може само да донесе несташицу евра и друге стране валуте неопходне за његову реализацију. Али ми данас имамо и несташицу динара, ту лежи апсурд! Јако ми је драго што си поменуо камате на кредите. Зашто би држава зеленашила сопствено друштво? Како таква производња да се реализује, ако армија буџетских корисника (непроизвођача) нема пара да то купи? Проблем је у тражњи и слабој куповној моћи, а не у понуди.

kosta1703:

4. Naravno da se mora dodavati, i to tacno onoliko koliko je privredni rast, ili u odredjenim situacijama nesto sasvim malo vise od toga, radi stimulacije potrosnje, i kontrolisano male inflacije(koja je svakako bolja od deflacije).

Kliknite za proširenje...

Ајде да се негде сложимо. Ако је тако, зашто се сав новац пласира као дуг (кредит). Где је ту логика или корист за друштво? Зашто држава самој себи зајми динаре и то враћа уз камату?!

kosta1703:

Bilo kakvo neprirodno slabljenje ili jacanje valute mora dovesti do problema. Veoma je svez primer dolara i ekonomije SAD, koja je godinama svoj rast dugovala obaranju dolara, pa je ceh stigao na naplatu.zato SAd poslednjih godina vodi veoma ekspanzionisticku i agresivnu spoljnu politku, sve sa ciljem prisvajanju prirodnih bogatstava koji ce dati novo vestacko disanje posrnuloj privredi(kao sto to daje i vojno angazovanje).Na drugoj strani takodje, jacanje valute nosi problem sa kojim se opet susrece EU. Na jednoj strani im je odgovaralo jer se unija sirila, a jaka valuta je cenu tog prosirenja smanjivala. Medjutim, i takva politika je dosla do svog kraja, jar je prouzrokovala nekonkurentnost robe sa prostora unije na svetskom trzistu, te zaustavljanje privrednog rasta. Znaci, dva problema , obadva sa istim krajem.I oba prouzrokovana prekomernim i neplanskim stampanjem para, samo sa razlicitim ciljem.I ti savetujes isto to??????

Kliknite za proširenje...

Које прекомерно штампање пара, када кеша нема ни за лек. У неким западним земљама, тај износ је испод 5%, све друго се води "у књигама" као дуг или кредит? Зато се каже да банкарски систем функционише "на поверење". Када се то поверење изгуби и велики број депонената истовремено пожели да подигне свој новац (наравно кеш), банка може да "затвори радњу", јер она пара нема нити је икада имала. Зато се оне довијају и по потреби зајме једна другој кеш, да би одржале илузију о ликвидности.

epoc:

jedno pitanje, kako to banke zaduzhuju drzhavu i posle prodaju taj dug dalje, jel na lepe ochi?

Kliknite za proširenje...

Ето сам закључи! Целокупно емитовање динара Србија је препустила приватним банкама. Чак и оно мало кеша што пласира НБС и то се зајми. Нема бесплатног папира, кажу, то се мора крваво одрадити. Онда се људи чуде што је читава светска економија слупана, па и наша заједно са њом.

Људи моји, чак је и Јапан као светски рекордер у штедњи у дуговима до гуше. Има највећи национални дуг у односу на БДП, читавих 160%. То значи да Јапанци годину и по дана не би смели ништа да троше (једу, пију, облаче се и све остало) него само да раде да се тај дуг отплати.

Како је то могуће? Из простог разлога што се и њима уваљују кредити уместо новца, а дуг се само гомила на задовољство банкара-зеленаша који ништа не производе, само уживају и богате се, док други страдају и раде за њих.

Новац никада у историји није био кредит, све до пре пар стотина година када се таква болесна идеја јавила у главама неких приватних банкара у Италији, јужној Немачкој и нарочито Холандији, одакле се та пракса преселила у Енглеску и касније САД, чиме су поробили читав свет. Наравоученије, проучавајте историју новца да би разумели шта се данас дешава.

Astral-Blade:

То је твоја "премиса", ја то нигде нисам написао нити помислио. Оно што треба да се повећава, али водећи рачуна о расту бруто домаћег производа и смањењу брзине оптицаја, је новчана маса.
И динара и евра има мало, оно чега има превише су кредити (фиктивни новац или дуг). Динар се обезвређује само у односу на страну валуту и то оних држава које су нето извозници или макар бележе равнотежу по том питању. У оквиру домаће привреде његова вредност (и тражња) произилазе из закона и он ће увек имати вредност, ако се пушта у систем контролисано сразмерно расту БДП или као што ти кажеш чак и мало преко тога је стимулативно. Све је боље од данашње дефлације и сулуде праксе да се у систем пуштају дугови уместо новца. Од тога користи имају само банкари. Присети се да су чак и Централне банке попут ФЕД-а у приватним рукама или својевремено Bank of England пуних 250 година. Стравично.
Либерализација увоза може само да донесе несташицу евра и друге стране валуте неопходне за његову реализацију. Али ми данас имамо и несташицу динара, ту лежи апсурд! Јако ми је драго што си поменуо камате на кредите. Зашто би држава зеленашила сопствено друштво? Како таква производња да се реализује, ако армија буџетских корисника (непроизвођача) нема пара да то купи? Проблем је у тражњи и слабој куповној моћи, а не у понуди.Ајде да се негде сложимо. Ако је тако, зашто се сав новац пласира као дуг (кредит). Где је ту логика или корист за друштво? Зашто држава самој себи зајми динаре и то враћа уз камату?!Које прекомерно штампање пара, када кеша нема ни за лек. У неким западним земљама, тај износ је испод 5%, све друго се води "у књигама" као дуг или кредит? Зато се каже да банкарски систем функционише "на поверење". Када се то поверење изгуби и велики број депонената истовремено пожели да подигне свој новац (наравно кеш), банка може да "затвори радњу", јер она пара нема нити је икада имала. Зато се оне довијају и по потреби зајме једна другој кеш, да би одржале илузију о ликвидности.

Kliknite za proširenje...

1.Sasvim jasno sledi iz tvoje price kako je najbolje da drzava daje novce budzetskim korisnicima.Pa ako je to po tebi najbolje, onda je po tebi jos bolje ako ih ima vise??

2.Ovo napisano tek nema veze sa zivotom.Dinar ima vrednost zahvaljujuci zakonima??
dinar ima, ili nema vrednost zavisno od ponude i potraznje, te uvoaz, izvoza, stanja u privredi, kreditnog rejtinga zemlje, zaduzenosti iste...Ima tu jos mnogo toga, ali nijedno od toga nije nikakav zakon....

3.Kao trece i najvaznije:
Drzava svoj novac iz emisije NE PLASIRA KAO KREDIT, vec sasvim obrnuto.
Ona novac plasira kroz drzavne obveznice SA KAMATOM(drzava placa kamate), a sve radi zastite domace valute, i povecanja traznje za dinarima.
Naravno, u ovakvom sistemu koji imamo, sa razorenom privredom, i prekomernim uvozom koji je unistio istu, svaka kamata se vrlo brzo obezvredi i ponovo se nadjemo u zacaranom krugu, u kojem ce traznja za novim vrednostima, u ovom slucaju deviza za uvoz posto domaca privreda ne prozvodi novu vrednost,nadmasiti svaku eventualnu dobit na osnovu kamate .
Tako da je jedini "lek" za oporavak dinara ulaganje u proizvodnju sto drzava i pokusava da radi u poslednje vreme(prvo preko povoljih kredita iza razvoj , investicionih fondova, a zatim i preko oslobadjanja od dazbina za novo zaposljavanje).
4.Zasto imamo nestasicu dinara?
Zato sto imamo spoljnotrgovinski deficit, i sto je traznja za devizama ogromna.Kada bi u opticaju bilo vise dinara(a i sad ih ima mnogo u odnosu na stanje nase privrede) veca bi bila traznja za devizama, i vise bi se istih iznosilo iz zemlje sto bi neizostavno dovelo do hiperinflacije.
5.Nije samo problem u tome sto ogromna armija budzetskih korisnika nema para da kupi proizvode(uzgred sam si rekao OGROMNA armija.Zar ne mislis da je resenje u smanjenju te velike armije te smanjenju budzetske potrosnje?), vec u tome sto takve proizvode nema ko da kupi jer su skupi i nekonkurentni, sto ne mogu da se izvezu jer je proizvodnja skupa, losa, sto se ne unapredjuje...

Uostalom, nijedna ekonomska kriza u svojoj istoriji nije resena stampanjem novca, nego SVIM drugim osim toga.

Astral-Blade:

Ето сам закључи! Целокупно емитовање динара Србија је препустила приватним банкама. Чак и оно мало кеша што пласира НБС и то се зајми. Нема бесплатног папира, кажу, то се мора крваво одрадити. Онда се људи чуде што је читава светска економија слупана, па и наша заједно са њом.

Људи моји, чак је и Јапан као светски рекордер у штедњи у дуговима до гуше. Има највећи национални дуг у односу на БДП, читавих 160%. То значи да Јапанци годину и по дана не би смели ништа да троше (једу, пију, облаче се и све остало) него само да раде да се тај дуг отплати.

Како је то могуће? Из простог разлога што се и њима уваљују кредити уместо новца, а дуг се само гомила на задовољство банкара-зеленаша који ништа не производе, само уживају и богате се, док други страдају и раде за њих.

Новац никада у историји није био кредит, све до пре пар стотина година када се таква болесна идеја јавила у главама неких приватних банкара у Италији, јужној Немачкој и нарочито Холандији, одакле се та пракса преселила у Енглеску и касније САД, чиме су поробили читав свет. Наравоученије, проучавајте историју новца да би разумели шта се данас дешава.

Kliknite za proširenje...

Ovo jednostavno nije istina.

Astral-Blade:

То је твоја "премиса", ја то нигде нисам написао нити помислио. Оно што треба да се повећава, али водећи рачуна о расту бруто домаћег производа и смањењу брзине оптицаја, је новчана маса.
И динара и евра има мало, оно чега има превише су кредити (фиктивни новац или дуг). Динар се обезвређује само у односу на страну валуту и то оних држава које су нето извозници или макар бележе равнотежу по том питању. У оквиру домаће привреде његова вредност (и тражња) произилазе из закона и он ће увек имати вредност, ако се пушта у систем контролисано сразмерно расту БДП или као што ти кажеш чак и мало преко тога је стимулативно. Све је боље од данашње дефлације и сулуде праксе да се у систем пуштају дугови уместо новца. Од тога користи имају само банкари. Присети се да су чак и Централне банке попут ФЕД-а у приватним рукама или својевремено Bank of England пуних 250 година. Стравично.
Либерализација увоза може само да донесе несташицу евра и друге стране валуте неопходне за његову реализацију. Али ми данас имамо и несташицу динара, ту лежи апсурд! Јако ми је драго што си поменуо камате на кредите. Зашто би држава зеленашила сопствено друштво? Како таква производња да се реализује, ако армија буџетских корисника (непроизвођача) нема пара да то купи? Проблем је у тражњи и слабој куповној моћи, а не у понуди.Ајде да се негде сложимо. Ако је тако, зашто се сав новац пласира као дуг (кредит). Где је ту логика или корист за друштво? Зашто држава самој себи зајми динаре и то враћа уз камату?!Које прекомерно штампање пара, када кеша нема ни за лек. У неким западним земљама, тај износ је испод 5%, све друго се води "у књигама" као дуг или кредит? Зато се каже да банкарски систем функционише "на поверење". Када се то поверење изгуби и велики број депонената истовремено пожели да подигне свој новац (наравно кеш), банка може да "затвори радњу", јер она пара нема нити је икада имала. Зато се оне довијају и по потреби зајме једна другој кеш, да би одржале илузију о ликвидности.

Kliknite za proširenje...

O cemu ti pricas, i o kakvoj DEFLACIJI?
Izgleda da si malo pobrkao loncice.

kosta1703:

O cemu ti pricas, i o kakvoj DEFLACIJI?
Izgleda da si malo pobrkao loncice.

Kliknite za proširenje...

Дефлација - мањак новца у оптицају (не мешај то са ценама и са кредитима, који "испаре" када се отплате, остаје само камата банкарима).

kosta1703:

Ovo jednostavno nije istina.

Kliknite za proširenje...

Истина је, само ти не читаш. Ево ти подаци црно на бело http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/80/80_2/plasmani_banaka_2008.pdf
Обрати пажњу на укупне банкарске пласмане (1 билион динара), а погледај колики су кредити које у виду кеша даје НБС. Однос је отприлике 10:1. У САД или Канади то је испод 20:1, па ти види. И немој ми само рећи да је билион динара потекло из штедње грађана и привреде Србије?

kosta1703:

1.Sasvim jasno sledi iz tvoje price kako je najbolje da drzava daje novce budzetskim korisnicima.Pa ako je to po tebi najbolje, onda je po tebi jos bolje ako ih ima vise??

Kliknite za proširenje...

Ајде прати ток сопствених "мисли", па види где би то водило. Зар нисмо рекли да то емитовање новца мора бити праћено растом БДП? Замисли колики би мотив имали произвођачи, када би њихови купци коначно били ликвидни, са платежном моћи достојне човека.

kosta1703:

2.Ovo napisano tek nema veze sa zivotom.Dinar ima vrednost zahvaljujuci zakonima??
dinar ima, ili nema vrednost zavisno od ponude i potraznje, te uvoaz, izvoza, stanja u privredi, kreditnog rejtinga zemlje, zaduzenosti iste...Ima tu jos mnogo toga, ali nijedno od toga nije nikakav zakon....

Kliknite za proširenje...

Коста брате, немој се фрљати изразима које не познајеш или си научио напамет. Ако ми остварујемо неку производњу и има шта да се размењује макар на домаћем тржишту, динар ће увек имати вредност јер се размена и плаћање врше са њим. Све друго је кривично дело. Ако ми немамо производњу, џаба нам сви динари, јер их нико у иностранству неће желети заменити за евро или неку другу валуту, а ми рецимо исцрпели све девизне резерве.

kosta1703:

3.Kao trece i najvaznije:
Drzava svoj novac iz emisije NE PLASIRA KAO KREDIT, vec sasvim obrnuto.
Ona novac plasira kroz drzavne obveznice SA KAMATOM(drzava placa kamate), a sve radi zastite domace valute, i povecanja traznje za dinarima.

Kliknite za proširenje...

Какве везе имају државне обезнице са емитовањем динара, ајде размисли живота ти? Оне једино могу да повуку део слободног новца, а не да га додају у оптицај. То према постојећем закону може само НБС и у највећој мери послове приватне банке кроз процес кредитне мултипликације (fractional reserve banking)

kosta1703:

Tako da je jedini "lek" za oporavak dinara ulaganje u proizvodnju sto drzava i pokusava da radi u poslednje vreme(prvo preko povoljih kredita iza razvoj , investicionih fondova, a zatim i preko oslobadjanja od dazbina za novo zaposljavanje).

Kliknite za proširenje...

Ко ће да купи те производе, ако нема платежно способне тражње?

kosta1703:

4.Zasto imamo nestasicu dinara?
Zato sto imamo spoljnotrgovinski deficit, i sto je traznja za devizama ogromna. Kada bi u opticaju bilo vise dinara (a i sad ih ima mnogo u odnosu na stanje nase privrede) veca bi bila traznja za devizama, i vise bi se istih iznosilo iz zemlje sto bi neizostavno dovelo do hiperinflacije.

Kliknite za proširenje...

Док не рашчистиш у својој глави разлику између новца и кредита, тешко да ћеш било шта укапирати. Каква бре тражња за девизама? Ту је девизни курс који кроз понуду и тражњу "пегла" такве вишкове. Ту је наравно и БДП као додатно ограничење новчане масе и самим тим платежне моћи.

kosta1703:

5.Nije samo problem u tome sto ogromna armija budzetskih korisnika nema para da kupi proizvode(uzgred sam si rekao OGROMNA armija.Zar ne mislis da je resenje u smanjenju te velike armije te smanjenju budzetske potrosnje?), vec u tome sto takve proizvode nema ko da kupi jer su skupi i nekonkurentni, sto ne mogu da se izvezu jer je proizvodnja skupa, losa, sto se ne unapredjuje...

Kliknite za proširenje...

Што да смањују? Зато што је држава емитовање новца препустила на милост и немилост приватним банкарима, који сада не желе да га пусте (чак ни као дуг), јер су скоро сви задужени.

kosta1703:

Uostalom, nijedna ekonomska kriza u svojoj istoriji nije resena stampanjem novca, nego SVIM drugim osim toga.

Kliknite za proširenje...

Новца у оптицају има свега 5-10% мах, све остало су кредити. Чак се и кеш зајми по основу референтне каматне стопе. Нико не говори да новца треба штампати неограничено, него само до нивоа који тренутно недостаје. После тога, сваког месеца или квартално би свеж новац (кеш) додаво у систем. Никакве инфлације нема или још горе дефлације.

Astral-Blade:

Ајде прати ток сопствених "мисли", па види где би то водило. Зар нисмо рекли да то емитовање новца мора бити праћено растом БДП? Замисли колики би мотив имали произвођачи, када би њихови купци коначно били ликвидни, са платежном моћи достојне човека.
Коста брате, немој се фрљати изразима које не познајеш или си научио напамет. Ако ми остварујемо неку производњу и има шта да се размењује макар на домаћем тржишту, динар ће увек имати вредност јер се размена и плаћање врше са њим. Све друго је кривично дело. Ако ми немамо производњу, џаба нам сви динари, јер их нико у иностранству неће желети заменити за евро или неку другу валуту, а ми рецимо исцрпели све девизне резерве.
Какве везе имају државне обезнице са емитовањем динара, ајде размисли живота ти? Оне једино могу да повуку део слободног новца, а не да га додају у оптицај. То према постојећем закону може само НБС и у највећој мери послове приватне банке кроз процес кредитне мултипликације (fractional reserve banking)Ко ће да купи те производе, ако нема платежно способне тражње?
Док не рашчистиш у својој глави разлику између новца и кредита, тешко да ћеш било шта укапирати. Каква бре тражња за девизама? Ту је девизни курс који кроз понуду и тражњу "пегла" такве вишкове. Ту је наравно и БДП као додатно ограничење новчане масе и самим тим платежне моћи.
Што да смањују? Зато што је држава емитовање новца препустила на милост и немилост приватним банкарима, који сада не желе да га пусте (чак ни као дуг), јер су скоро сви задужени. Новца у оптицају има свега 5-10% мах, све остало су кредити. Чак се и кеш зајми по основу референтне каматне стопе. Нико не говори да новца треба штампати неограничено, него само до нивоа који тренутно недостаје. После тога, сваког месеца или квартално би свеж новац (кеш) додаво у систем. Никакве инфлације нема или још горе дефлације.

Kliknite za proširenje...

1. Rast BNP je moguc JEDINO uz rast proizvodnje, a ti podrzavas potrosnju uz liberalizaciju uvoza i unistenje domace proizovdnje.Dve apsolutno nespojive stvari BILO GDE U SVETU.
2.To je ostvarivo u drustvu koje je potpuno izolovano bez ikakvih spoljasnjih uticaja.Znaci APSOLUTNO NIGDE.
3. Ne znas ti decko o ekonomiji bas nista.
4.A sta odredjuje koliko novca nedostaje ako ne privredni rast, ili rast BNP??
Sasvim je glupo pricati s tobom o ekonomiji jer ti apsolutno ne poznajes ni osnovne zakonitosti.....
I ja svakako nemam nameru da te ucim necemu sto znaju i mala deca.
Ono sto ti navodis kao tvoje razloge i zakone, ne poznaje ni jedna ekonomska teorija, i NIKADA nije primenjeno NIGDE.
To naravno, jos uvek ne znaci da ti moras zbog toga da budes u zabludi, ali veliki broj primera iz blize i dalje istorije bas to govori.
Tako da.....Ne zelim trositi vreme sa tobom pricajuci o necemu sto je samo po sebi veoma lose , da ne kazem glupo(govorim o tvojim "teorijama")

kosta1703:

1. Rast BNP je moguc JEDINO uz rast proizvodnje, a ti podrzavas potrosnju uz liberalizaciju uvoza i unistenje domace proizovdnje. Dve apsolutno nespojive stvari BILO GDE U SVETU.

Kliknite za proširenje...

Да би нешто увезли, потребно је претходно нешто и извести. Или се задужити и распродати државну имовину како то раде наши актуелни "експерти". Наша сопствена производња је лимит за прекомерни увоз, логично зар не?

kosta1703:

2.To je ostvarivo u drustvu koje je potpuno izolovano bez ikakvih spoljasnjih uticaja.Znaci APSOLUTNO NIGDE. 3. Ne znas ti decko o ekonomiji bas nista.

Kliknite za proširenje...

Немој да причаш. То је постојало и сјајно функционисало у Америци пре и после проглашења независности, док читав процес нису саботирали приватни банкари који су већ одавно пустили пипке у Енглеској, сличан концепт је постојао у првих 500 година Римског царства док га нису уништили ратни профитери из периода пунских ратова, у старој Спарти, пример за то ти је и Маршалов план којим је препорођена привреда западне Европи након WWII који је званично био зајам, али се на крају испоставило да је реч о поклону, итд.

kosta1703:

4.A sta odredjuje koliko novca nedostaje ako ne privredni rast, ili rast BNP?? Sasvim je glupo pricati s tobom o ekonomiji jer ti apsolutno ne poznajes ni osnovne zakonitosti...

Kliknite za proširenje...

Смањење брзине оптицаја новца или како смо се претходно сложили новца може мало и да претекне како би се стимулисале привредне активности.

kosta1703:

I ja svakako nemam nameru da te ucim necemu sto znaju i mala deca. Ono sto ti navodis kao tvoje razloge i zakone, ne poznaje ni jedna ekonomska teorija, i NIKADA nije primenjeno NIGDE. To naravno, jos uvek ne znaci da ti moras zbog toga da budes u zabludi, ali veliki broj primera iz blize i dalje istorije bas to govori.
Tako da.....Ne zelim trositi vreme sa tobom pricajuci o necemu sto je samo po sebi veoma lose , da ne kazem glupo(govorim o tvojim "teorijama")

Kliknite za proširenje...

Није то "моја теорија", то је живот, то је пракса. Прочитај материјал са сајта Америчког монетарног института који сам раније навео и нарочито књигу "The Lost Science of Money". Постоји и друга варијанта, а то је да прочиташ 800 књига посвећених новцу кроз различите историјске епохе, од Аристотела па наовамо као што је урадио њен аутор Stephen Zarlenga.

Astral-Blade:

Да би нешто увезли, потребно је претходно нешто и извести. Или се задужити и распродати државну имовину како то раде наши актуелни "експерти". Наша сопствена производња је лимит за прекомерни увоз, логично зар не? Немој да причаш. То је постојало и сјајно функционисало у Америци пре и после проглашења независности, док читав процес нису саботирали приватни банкари који су већ одавно пустили пипке у Енглеској, сличан концепт је постојао у првих 500 година Римског царства док га нису уништили ратни профитери из периода пунских ратова, у старој Спарти, пример за то ти је и Маршалов план којим је препорођена привреда западне Европи након WWII који је званично био зајам, али се на крају испоставило да је реч о поклону, итд.Смањење брзине оптицаја новца или како смо се претходно сложили новца може мало и да претекне како би се стимулисале привредне активности.
Није то "моја теорија", то је живот, то је пракса. Прочитај материјал са сајта Америчког монетарног института који сам раније навео и нарочито књигу "The Lost Science of Money". Постоји и друга варијанта, а то је да прочиташ 800 књига посвећених новцу кроз различите историјске епохе, од Аристотела па наовамо као што је урадио њен аутор Stephen Zarlenga.

Kliknite za proširenje...

I ti si sve to procitao, i trazis da se vratimo u monetarno doba Rimskog carstva, ili izolacionizma amerike u doba njenog proglasenja nezavisnosti?

Nemas ti pojma sta je Maslalov plan, posebno sto on nema nikakve veze sa ovim sto ti zagovaras....
Prosto je, i vrlo jednostavno(da skratimo ovu bezveznu pricu):
Novca kod nas u opticaju ima taman onoliko koliko to dozvoljava privredni rast, i razvoj privrede.Cak i malo vise od toga sto dovodi do vece potraznje za devizama, i obezvredjivanja dinara.
I tu je svakoj drugoj prici kraj.
A teorija o tome kako ce razvoju pomoci novo stampanje dinara, ili njihovo ulaganje i trosenje na budzetske potrosace, je najblaze receno smesna.

kosta1703:

I ti si sve to procitao, i trazis da se vratimo u monetarno doba Rimskog carstva, ili izolacionizma amerike u doba njenog proglasenja nezavisnosti?

Kliknite za proširenje...

Е да ми је таква памет... Не царе, него да људи схвате шта је то новац, да он не сме бити кредит јер то никада није био све док ПРИВАТНИ БАНКАРИ НИСУ УЗУРПИРАЛИ ДРЖАВНЕ ПРЕРОГАТИВЕ и почели да емитују новац уместо ње. Паз` да неће приватник водити рачуна о интересима друштва.

kosta1703:

Nemas ti pojma sta je Maslalov plan, posebno sto on nema nikakve veze sa ovim sto ti zagovaras....

Kliknite za proširenje...

Објаснио сам како има, јер је пласиран као поклон (никада није враћен), што је Европу брзо дигло из послератног пепела.

kosta1703:

Prosto je, i vrlo jednostavno (da skratimo ovu bezveznu pricu):
Novca kod nas u opticaju ima taman onoliko koliko to dozvoljava privredni rast, i razvoj privrede. Cak i malo vise od toga sto dovodi do vece potraznje za devizama, i obezvredjivanja dinara.

Kliknite za proširenje...

Како си хебено тврдоглав! Да ниси можда Бик у хороскопу, не би ме изненадило. Новац и кредит су две различите ствари. Огромна већина кредита не потиче из штедње , него их банке стварају буквално "ни из чега" кроз процес кредитне мултипликације. На западу се то зове "fractional reserve banking". Зар би Јапан са највећом штедњом на свету био у огромним дуговима да није тако?

kosta1703:

I tu je svakoj drugoj prici kraj.
A teorija o tome kako ce razvoju pomoci novo stampanje dinara, ili njihovo ulaganje i trosenje na budzetske potrosace, je najblaze receno smesna.

Kliknite za proširenje...

Баци поглед на овај линк и почитај макар прва три пасуса. У друштву влада општа несташица динара и сад уместо да држава ускочи и та недостајућа средства пласира као поклон буџету и тиме стимулише тражњу и покрене процес репродукције без икаквих дугова и камата, она то чини преко приватних банака које уместо државе Србије новац стварају "ни из чега" и то свима нама зајме уз камату. Раде све исто што је и узроковало ову кризу, доливају бензин на ватру

Astral-Blade:

Wow, спашавај се ко може
Човече, како мислиш да се привреда развија и функционише, да се размена одвија на једном вишем нивоу уз раст стандарда, без повећања новчане масе?!

Проблем је што се чак и тај кеш кога има веома мало (некада испод 5%) пушта као дуг (кредит), а не прави новац. Сву осталу разлику емитују пословне (приватне) банке креирајући новац "из ваздуха", а не штедње како многи мисле и то зајме читавом друштву! Поставља се питање шта ми то њима враћамо, ако нам нису ништа ни дали?!

Кредити из штедње представљају један мали део укупних кредита. Улога штедње је да створи илузију о ликвидности и да банке на тај начин јефтиније дођу до кеша, него да зајме директно од НБС (која новац такође ствара "ни из чега"), обзиром да је њена референтна стопа изузетно висока.

Kliknite za proširenje...

Nema teoretske šanse da ja prepustim banci SVOJ novac za neku mizernu kamaticu kad žmureći mogu da obrnem. Mislim da su ljudi koji drze pare po bankama i oročavaju - totalni moroni